GM70 / II (end of game)

[Lemić]

21 hours ago, BANAT said:

Ova Ruska sema mi se poprilicno dopada

A šta je sa ostalim, među trafo može da se zameni kondenzatorom, ako je to možda imperativ u jednostavnosti? Nekako mi je ideja da bude što prostiji uređaj, Đole mota uspešno i ove trafoe inače.

[BANAT]

Lemic

po mom misljenju medju trafo ima smisla jedino ako hoces da izlaznu GM70 lampu poteras u A2 klasu rada ne bi li iscedio jos po neki Watt izlazne snage iz nje sve zajedno sa povecanom distorzijom izlaznog signala ,

za normalan rad GM70 u A1 klasi dovoljna je RC sprega izmedju anode drajv lampe i resetke GM70 , tu jedino ne trebas da nasednes na jeftine trgovacke fore koji prodaju skupu maglu kao tu treba neki specijalni sprezni kondenzator punjen(zmijskim) uljem , sa pozlacenim folijama,i sta sve ne ... ,

za tu poziciju u toj jednostavnoj Ruskoj semi dovoljno je da ubacis jedan kvalitetan MKP blokac sa malo vecim radnim naponom , recimo 0,47uF-1uF /1000V/MKP , a takvih uvek ima u sirokoj prodaji po normalnoj ceni.

Izmenjeno Januar 5 od BANAT

[Lemić]

Nije se moje pitanje odnosilo isključivo na međutrafo, već na ostale šeme koje meni deluju jednostavnije, a napajanje je poseban segment i posbno će se konstruisati. 

Sada imam neki od 0.22µF /600v, to se našlo kao pristojno, upravo gledam šta bi mogao da uzmem kad već naručujem onaj jedan elektrolit koji mi je crkavao, ovoj što sam stavio od 550v i 470nf mi se nije svideo čim sam ga čuo. Reče mi Saša da kondiš u signalu uopšte nije loše kao rešenje, jer može da se traži ton.

Izmenjeno Januar 5 od Lemić

[Lemić]

Ideja o novom ampu je na tihoj vatri, listam net ali skoro da nema ništa novo, sve datira od oko 2010. Moj ideal je dvestepeni pojačivač sa triodama, tako da sad sa tetrodom se to kosi, mada sve što sam našao za nju je više nego pohvalno.

U međuvremenu se pa nešto i "uradilo", doduše ono što dolazi na sam kraj:

Hladnjaci za cevi, namenski za 300B.

Ovo je manje, hladi 6SN7.

Pošto je rastegljivo, navučen jedan na GM70, a desna lampa gola.

Posle jedno dva sata, očitana temperatura na samom vrhu cevi, bilo je 332C°

Leva sa hladnjakom, ali sa otvorenim vrhom, očitava do nekih 227C°, znači stotinak stepeni hladnija. Mereno na sredini je razlika neznatna, a na dnu je ista , kao i na šasiji okolo. Ovoliko hlađenje nisam očekivao. Hladnjaci se ručno rade, u pitanju je aluminijum lim oko 0,40mm debljine, potom plastifikovan u rasteru da bi se dobila što veća površina, a i estetika, mada nisam siguuran da je plastika zgodna na hladnjaku inače. Možda bi bakarni ili mesingani lim bili lepši i činkovitiji. Sam hladnjak  je elastičan i može se i širiti i sabiti, tako da se ponaša i kao prigušivač, svojvremeno je bio popularan Šuk Muk, kao ruska kapa, Unison je to radio, Talijani, vazda estete. Video sam na netu da sprežu gumicom preko hladnjaka. Kad napravim pomagalo, napraviću više varijanti pa igrarija. Lampa mora da se greje i predviđena je za to, da li valja da se toliko podlađuje, nemam pojma, jer sve mora imati neku optimalnu radnu temperaturu. Možda se može slušno nešto zaključiti, danas je tek drugi put mereno da bi se potvrdilo i da nije prvi put bilo greške.

 

[Dumus]

Jel si probao ovo da nađeš :

Pearl coolers

Izmenjeno Januar 9 od Dumus

[Lemić]

Videh na netu, ovo je isto, samo sa oblo valovito, to je lakše da se napravi  nego trapezno. Gumice koje sam pomenuo su upravo ove.

Inače je ovo moje, rukotvorina Ive Jeličića i Buce Maričića.

Izmenjeno Januar 9 od Lemić

[Dumus]

Gumice su silikonske, a to radi i bez njih, ako je za predviđen model lampe on ne spada. Samo ako je lampa manja po prečniku,

pa krene da klizi hladnjak, onda turiš gumice. 

 

[Dumus]

pre 27 minuta, Lemić reče

Lampa mora da se greje i predviđena je za to, da li valja da se toliko podlađuje, nemam pojma, jer sve mora imati neku optimalnu radnu temperaturu.

Evo ti tekst :

[Lemić]

5 minutes ago, Dumus said:

Gumice su silikonske, a to radi i bez njih, ako je za predviđen model lampe on ne spada. Samo ako je lampa manja po prečniku,

pa krene da klizi hladnjak, onda turiš gumice. 

 

Ko što rekoh, hladnjak je elastičan, može da se raširi, ko sad na GM70, a može i da se skupi stežući ga rukom.

3 minutes ago, Dumus said:

Evo ti tekst :

Nema šta stara škola, "Grid". Dumus je jedan od su konstruktora kumovskog cevnog predpojačivača tamo nekih lepih devedesetih. Za ovaj članak, barem x5 imaš!

[Lemić]

Nego, naleteh negde da nije dobro da se cela cev obavije hladnjakom jer se tako blokira isijavanje koje greje praktično. 

[Dumus]

A ako oćeš da upišeš studije iz hlađenja cevi  :

https://pearl-hifi.com/03_Prod_Serv/Coolers/Tube_Coolers_and_Equipment_Reliability.pdf

[BANAT]

15 hours ago, Lemić said:

Nego, naleteh negde da nije dobro da se cela cev obavije hladnjakom jer se tako blokira isijavanje koje greje praktično. 

Delim to misljenje da lampu ili el.cev ne valja obaviti sa tim cilindricnim hladnjakom ,  taj i takav hladnjak treba koristiti ali tako da je odmaknut od stakla balona GM70 bar jedno oko 15-20mm tako da sa donje strane moze da cirkulise hladan vazduh oko stakla balona zahvaljujuci efektu komina ili dimnjaka koji takav visoki cilindar postavljen oko lampe izaziva,

takav komin ili cilindar mora da bude napravljen od metala koji dobro provodi toplotu i da je u mat crno eloksiran kako sa unutrasnje tako i sa spoljne strane , sa spoljne i unutrasnje strane nije lose i da ima i vertikalna rebra za poboljsano hladjenje  , mat crna eloksaza sa svih strana je bitna radi postovanja termodinamickog zakona ili efekta zvanog ``crno telo`` ili ``black body`` , odnosno radi efikasnijeg odvodjenja toplote sa anode lampe koja zraci toplotu kroz stakleni balon . 

Izmenjeno Januar 10 od BANAT

[драган]

Људи троше велику струју да загреју лампу а ви је хладите.

[Lemić]

Da, babuška trtoši na grejanje 6A struje recimo, soklovi gore. Pitanje jeste na kojim temperaturama svaka lampa treba da radi, nisu ove visoke temperature tek bezveze. Čuo sam da postoje, ili da bi trebali, podaci o radnim temperaturama od-do, nisam nikad natrčao na to, doduše ni ne čitam tehničke podatke, sad sledi potraga.

Ovaj hladnjak je savijan oko runda od 6mm, toliko se meri. Kad se uhvati za staklo cevi, preuzima direktno toplotu na sebe i emituje je, a ovi valovi su praktično kao dimnjački kanali gde vazduh struji odozdo ka gore i tako dodatno izbacuje toplinu, tako da mislim da je ovo dobro rešenje, plus ima učinak na mikrofoniju. Temperaturna razlika između leve i desne izlazne cevi je oko 100C°, što uopšte nije malo, što znači da hladnjak i te kako funkcioniše. Plastifikacija nije dobar nanos za hladnjak, raster jeste, kao i crna boja, ali mislim da to nije od prevelikog uticaja već ukupna veličina, površina i efekat oddžaka. Bakar je bolji termo provodnik, lepši, može se tanko izlakirati da ne patinira. Ne mogah da nađem sliku gde stoje dva hladnjaka oko cevi, jedan dole, drugi pri vrhu i nacrtano kako zrak  toplote zrači kroz staklo u  predelu rešetke il čega već i da ta zona treba da bude otvorena, odnosno, bez hladnjaka. Ovako velike cevi vrlo lepo izgledaju kad sijaju, hladnjik bi i zbog toga trebao da bude od perforiranog lima, ako ništa, zumba i ručno se lagano izbuši, ceo ili samo vidljivi deo, možda i  da taj deo cevi ka napred bude otvoren skroz, dovooljna je federna konstanta da drži hladnjak čvrsto uz staklo ako ga zahvati preko pola kruga, a može i da se nategne nekom oprugom, uljni semerinzi ih imaju od inoxa.

[BANAT]

- nacelno sto je temperatura lampi manja duze ce da traju , i to se donekle postize kada se primeni ``siromasnija`` anodna struja radom u AB-klasi , takav rad izlaznih lampi je primenjen u mnogim Mc-Intosh , Electro-Voice , i jos nekim lampaskim PP audio pojacalima koja rade veoma blizu hladne B-klase , tamo lampe znaju da traju izuzetno dugo ,

- licno ne bih koristio busene odnosno perforirane zidove tih okruglih hladnjaka jer se tako kvari efekat komina , odnosno kroz te rupe vertikalno strujanje vrelog vazduha se ometa jer se javlja fals vazduh sa strane ,

-kod snaznijih koxialnih metal-keramickih lampi sama anoda se hladi pomocu ventilatora odnosno turbine , kod jos snaznijih metal-keramickih lampi anode se hlade vodom(antifriz) sistemom kao kod automobilskih motora , zadnja generacija izuzuetno snaznih metal-keramickih lampi hladila se isparavanjem rashladne tecnosti u dodiru sa vrelom anodom .

 

Izmenjeno Januar 10 od BANAT

[драган]

kad budem nesto pravio sa lampama 6077 i 6078 imacu u vidu vase savete.

[Lemić]

Video sam da se hladnjaci rade od lima oblika zasečene piramide, ne valoviti kao što je ovaj moj i koji imaju perforaciju poprečnim kanalima u odnosu na vertikalu i koji su kao zakrivljeni ka spolja i na gore. Naravno, ne postoji izbušen dimnjak.

Nađoh na netu da je neko napisao da KT88 radi na 200*C i da može da ide i na 250*C. Takođe sam pročitao da temperatura samog grejača, ne znam koje cevi, može biti i 1.400*C, katode 1.000*C. Takođe da pošto se radi u vakumu, temperatura se  prenosi zračenjem i otuda ono što sam napisao da ne sme da se pokrije zona katode.

Saša mi danas istakao i to jeste tačno. Da cevi trebaju da se hlade, imale bi neko hlađenje, ima i takvih cevi, ko što kaže Banat, ali me nisu zanimale. Dalje, navedeni podaci o cevima bi trebalo da podrazumevaju garantovane karakteristike i broj sati, pod maksimalnim opterećenjem i to bez cinculiranja, znači, zabodi, pali i gasi i do tog broja sati. Cevi su bile podređene vojnim standardima i to je amin, što znači da se radi o minimumu koji će cev da odradi, a one koje su kvalitetnije izrađene će raditi i duže. Pričao mi je Kenjalo da jedana cev 6n6p u Kostolcu radi više decenija svaki dan, verovatno je na donjem režimu rada i zato može. GM70 je vojna cev, znači da mora da radi na -55*C, gde oni imaju mesto koje je naj hladnije na planeti, a isto tako da mora da izdrži i pustinjsku vrelinu. Od predajničke cevi je tražena snaga, znači 1,5Kv i sve na maksimum.

Kad pričamo o audio upotrebi, prvenstveno se traži zvučni kvalitet, trajnost je u drugom planu, barem ja tako gledam, tako da sam spremam da menjam cevi po isteku deklarisanih sati gorenja. Nikola Vukošić je voleo da prži cevi do koske recimo, Buca Maričić je gađao neki sinergijski optimum, predlaže mi oko 850v za GM70, a cev već lepo radi od 600 pa do 1.500v, druga je priča o zahtevnosti delova i svega za toliko visoki napon. Za grejanje sam našao da kažu da ispod 19v cev loše počinje da zvuči, preko 20v da se prebrzo troši, sad je na 19,53v, bila je možda i na 19,80v, sad je maknut otpor zbog umetanja prigušnice pa je tako ispalo. 

GM70 traži minimum pola sata da proradi dobro, a tek nakon dva sata dobije pun zvuk. Gore prikazana merenja su i bila nakon otprilike dva sata, ranije sam isto merio ali u kraćem vremenu od paljenja, ali nisam očitao nikad više od 270*C. To znači da je ovo pri put da sam izmerio tih 332*C i što se poklapa sa slušnim zaključkom kad amp zazvuči u punom bogatstvu. Stotinak stepeni na cevi sa hladnjakom je skoro trećina manje, to mi izgleda baš dosta, tehnički gledano, nije cev u uslovima gde je vrela atmosfrera, ili zatvorena u neko vojno vozilo pa da se pregreva. Viša temperatura grejača je brži protok elektrona i obratno, očigledno je da ipak zvuči bolje kad je brže, zato sam i rekao da ću morati da probam da zaključim nešto po ovom pitanju. Ovaj par cevi radi već više godina u sadašnjem režimu, sad kad je meren signal, prednapon je spušten  sa 113v na 110v, što nije ništa, a i pitanje koliko je prvi put bilo pa tačno, u svakom slučaju joj ništa ne fali i smeta, a i imam ih dovoljno u šteku. Ali tražiću baš podatak o temperaturnom režimu rada. 

[Lemić]

https://audiokarma.org/forums/index.php?threads/vacuum-tube-operating-temperatures.921607/page-2

Ovo je ono što sam izguglao i gde se navode neke temperature. Još jedanput sam merio i definitivno je razlika temperature između cevi sa i bez hladnjaka ko što sam uslikao. Definitvno ću staviti i na drugu cev i onda tražiti neku poziciju pomeranjem po vertikali. Ovi hladnjaci su inače pravljeni za 300b Vrševice koje su malo izdužene. Pošto uređaj zvuči bolje zbog poboljšanja grejanja, potrebno mi je neko vreme da se naviknem, pa tek onda ću moći da pokušam da uočim razliku sa i bez hladnjaka. I nađoh u nekoj dati da cevka može da radi u spoljnoj temperaturi od -60C° do +70°, očito je jako robusna.

 

Ovo je drugi moj diy iz negde 1996, po uzoru na Hiragu. Alen Rajt je u svojim izlaganjima kazao da svi metalni oklopi degradiraju zvuk. I jeste tako, pročitavši ga, skinuo sam poklopac Hirage i jeste bolji zvuk, od tada, sve slušam otvoreno. Umesto čečične i bakarisane kutije, ovaj preamp je urađen od punog drveta, dno je šper. Bio je projektovan za Mulard niske ispravljačice i ima svoj poklopac, ali nikad nije stavljen jer je sa Visokim Čatam ispravljačicama bio neuporediv zvuk. Ovo je SE preamp "Euridice", Ciro Marcio, dual mono, jedna cevka sa izlaznim trafoom i laderom kao potenciometrom. Grejanje ispravljačice i izlazne cevi je naizmenično, visoki napon se znači ispravlja cevno i filtrira se LCLC, prigušnice i papiri u ullju. U uređaju je postavljeno sve za LCR riju, ali nije nikad realizovano, možda jednom bude. Sve što je u kutiji je oslonjeno na gumene podloške i stegnuto isto preko njih. Elektroniku je uradio Šolaja, uređaj nije imao nikad ni bruma ni šuma, sada se pojavio tek malko zujke na jednom kanalu i zato je izvučen iz police, što nije ni malo lako, dubok i težak oko 36 kila, jedan trafo je blago popustio. Novi amp će biti po ovom uzoru, naravno uz sve ono što se naučilo za više decenija, elementarno da ne bude izložen ovolikoj prašini. Svi trafoi su motani ovde, to su bili i počeci u Srbiji, sve su dupla C jezgra. Ožićenje je s lak žica. Šolajin prestižni Grande Ekscelense je praktično pristeko iz ove kreacije, suštinski je umesto autenuatora ubačen TVC, što ću i ja u nekom periodu učiniti.

 

Izmenjeno Januar 12 od Lemić

[Vix]

Zanimljivo je ovo oko metlnog oklopa. Meni pojacala (a i zvucnici) najbolje zvuce kad su samo na dasci. I tu sam mislio da se tripujem (ima i onaj lik-Altmann koji sve pravi na dasci te napaja baterijama)...

[Mikorist]

 Ima video na YouTube u jednoj emisiji gde se pojavljuje čuveni zanesenjak zvani Drvočovek koji sve uređaje prvi od drveta.

Ali onda je stvar eskalirala. Jednog dana, na opšte zaprepašćenje muzičara iz sela, Drvočovek je odlučio da unapredi zvučnike... i to ne bilo kako.

"Zvučničke membrane? Ha!  Moramo ih osloboditi!" govorio je, dok je svrdlom pravio sitne rupice po membranama zvučnika. Kad bi završio, obavezno bi ih prelepio okruglim stikerima.  Ali nije se tu zaustavio. Inspirisan pričama o talismanima i kristalima, počeo je u svaki zvučnik da lepi komadiće kvarca i ametista. 

Njegova najveća zvezda bio je pojačavač napravljen isključivo od drveta trešnje, ručno izrezbarenog. I strujna letva od drveta. U nju je ugradio drveni kompas – jer, kako je rekao, "struja mora znati gde ide"

I tako, dok su neki govorili da je Drvočovek genije, drugi su tvrdili da je potpuno poludeo. Ali jedno je bilo sigurno – njegovi eksperimenti su učinili muziku zanimljivijom, čak i kad nije zvučala savršeno.

[Beli_Ninja]

@Lemić

Par puta sam odustao, ali ipak moram da prokomentarišem. 

Pošto mi je posao propisivanje tehnologije zavarivanja kao IWE, veoma često moram da propisujem i temperaturu predgrevanja i međuprolaznu temperaturu. U WPS listi obavezno navodim da se temperatura ne meri IC termometrom već da se koristi ili kontaktni termometar ili neka druga metoda za merenje temperature (npr. kreda). Jedini razlog je što kod IC termometra mora da se dobro poznaje uputstvo za korišćenje i tačnost merenja zavisi direktno od reflektujuće površine i ugla i rastojanja pod kojim se drži IC senzor. 

Hoću da kažem da sumnjam u tačnost merenja temperature koje pominješ, a sumnjam jer sam i sam mnogo puta sebi dokazao da sa tim termometeom ne može dobro da se izmeri temperatura zbog navedenog gore.

Ko u ovo ne veruje neka proba. Pogotovo kada je deo koji se ispituje cilindričnog oblika i svetle boje (npr. strugaraki obrađen čelični ili aluminijumski komad).

Zato u većini firmi kojima propisujem tehnologiju sada koriste Elcometer 212.

Izmenjeno Januar 12 od Beli_Ninja

[драган]

Upravo sada, Mikorist reče

 Ima video na YouTube u jednoj emisiji gde se pojavljuje čuveni zanesenjak zvani Drvočovek koji sve uređaje prvi od drveta.

 

jel pravi lampe od drveta.