ZZZ

evo ovo
http://www.mikroprinc.com/proizvodi/alat-i-pribor/rucni-alat/alat-za-specijalne-namene/raster-sablon-za-otpornike/index.php
http://www.mikroprinc.com/proizvodi/alat-i-pribor/rucni-alat/alat-za-specijalne-namene/ispravljac-nozica-za-ic/index.php
pogledaj mozda ce ti trebati jos ovih sitnih pizdarija recimo za vadjenje IC itd...
http://www.mikroprinc.com/proizvodi/alat-i-pribor/rucni-alat/alat-za-specijalne-namene/index.php

Ne znam ni ja kako se tacno zovu ni ta mustra ni ono drugo za IC? pokusacu da iskopam neki link.

Taj mali zvucnik je jako plitak. otvori iza zvucnika su mali. Tako da debljina materijala kutije tu stvara jedan tunel cak i duzi nego sto je dubina drivra bez magneta. To odredjuje karakter zvuka. Vazduh prvo ulazi u tu cevastu komoru koja je jako mala pa tek onda u kabinet. Tu malu komoru bi trebalo eliminisati? Sada je jako nezgodno da se unutrasnje ivice rupe obore pod uglom ili kruzno. U prncipu rupu bi trebalo prosiriti a dribver montirati na tanju sper plocu ili neki tani metlni nosac pa tako montirati driver u kabinet?
Ovo vazi i za sve drivere dosta savremenih i diy kabineta ima isti problem - komora iza drivera zbog pogresno napravljene rupe, to se jasno vidi sa fotografija...

Za Šveđane bi duplo naplaćivao benzin. Razlog su one šveđanke sa benzinske pumpe... (Objašnjenje za one mlađe)

na sajtu je nekada bilo dosta fotografija membrana, sada ih cini mi se nema...
evo nesto sto sam pronasao, 

Uradio sam jedan blaze savijeni Voigt za Fostex 208sigma. Par meseci posto se pojavio. Neverovtan driver. (Ali samo sigma verzija, ne ove druge i ne ACR-ov model koji je isto OK ali ima sasvim drugacije parametre od originalnog Fostexosovog modela...). Secam se nismo mogli da izdrzimo i pustili smo samo sklopljen kabinet cak i bez porta, bez dampinga, onako na gajbicama od piva, samo driver i kabinet. To je bilo neverovatno uopste mu nije bio potreban nikakav helper dole razvaljivalo je kako je to odlicno radilo. Voight je bio oko 2.4m duzine mislim da imam negde i nacrte uglavnom savijao sam ispod ugla od 21deg i cak je to solidno i izgledalo vizuelno. Steta sto vise ne proizvode bas taj model izvrstan je bio

Montirao sam motor u kućište, radi potpuno bešumno. Dugo nije radio, stavio sam kap ulja na osovinu pa ću ga ostaviti 24h da se vrti. Sledeće nedelje se farba baza i struže tanjir na identičan obim kao što je baza. 

veoma interesantan Rekvijem - doduše prvi (nadam se ne i poslednji) kome sam uživo prisustvovao.. karte se nabave online (ali veoma blagovremeno) na Classictic ili direktno, već sam i zaboravio.. postoje tri kategorije, izabrao najbliži bini (karte za prvi red ne prodaju već poklanjaju nekom), poštom sam dobio vaučer (ipak onda nije Classictic), sa napomenom da treba da ga pred koncert zamenim za prave ulaznice po principu first came - first served.. tako i bilo, locirao crkvu na guglu, šipčio malo i dobio treći red.
e sad, da se ne lažemo, koncert je namenjen turistima (orkestar je u decembru imao barem 10 izvođenja rekvijema i nekoliko vivaldijevih godišnjih doba - jasno se vidi iz repertoara), ali je veoma profesionalno izveden, i to na instrumentima iz tog perioda.. orkestar: https://www.orchester1756.com
dakle, orkestar insistira na autentičnosti izvođenja, mada je to diskutabilno, obzirom da Mocart nije dovršio Rekvijem (tek dva dela kompletno), a ono što smo videli na filmu, nema nikakve veze sa stvarnošću - Rekvijem je kompletiran tek nekoliko godina posle Mocartove smrti i to je učinio Xaver Sussmayr i to je verzija koju poznajemo.. osobenost ovog izvođenja je i kamerni pristup - hor (sa solistima) broji 18 osoba, a orkestar dvadesetak.. bio sam skeptičan kako će taj "kamerni" Rekvijem da zvuči, obzirom da je crkva prilično velika (staje ništa manje ljudi nego u parteru Kolarca), ali već prvi tonovi Introitusa su razvejali sumnje i beskrajno sam uživao.. bilo je dovoljno svega, a kasnijom analizom sam shvatio da tada u to vreme orkestri nisu bili brojniji od ovog.
nema dakle pompeznosti i patosa kao kod Karajana, ni samodopadljivih solista kao kod Savalla, atmosfera je slična onoj snimljenoj uživo u Vestministerskoj Opatiji, a izvođenje najsličnije Dunedin Consortovom (i ono pledira da bude autentično) u izdanju Linn records.. veoma svetla tačka je sopran - Marelize Gerber, ona je čudo, metar i frtalj a takav glas, nešto slabiji je bio tenor, a dirigent Thomas Bottcher veoma siguran, iako bih više voleo da je dirigovao Konstantin Hiller koji je i osnivač ansambla..
u Crkvi hladno (jaaako hladno) - toliko hladno da su nam podelili ćebad (fala trebalo je  ), publika - paa turisti, ali oni malo prosvećeniji (većinom iz Evrope, srećom nije bilo Japanaca), delimično upoznati sa repertoarom, poprilično poplašeni i stegnuti, ali veoma tihi (fala im za to).. kupio CD, podići ću ga na neki share ovih dana pa možete da se javite za link

a evo ga i trejler:
 
eto..

http://i.imgur.com/f7aqEzA.mp4
 
 
reklama je za Japanski wiski

idi na ovaj sajt i ubaci TS parametre iz PDFa tog zvucnika. Pa proveri sta se desava orijentaciono.
http://www.micka.de/en/
evo oko 70-80 litara orijentaciono, bas refleks vodovodna cev (10.6cm) duzine 12cm. Ima 2 voice coila pa moze i redno i paralelno. Nije to los driver... Proveri sa jos nekim programom 

Don'o Deda Mraz
 
 

Posle duzeg vremena krece sa radovima

Original Voigt pipe (PauL Voigt & Lowther) iz tridesetih godina XX veka je skroz prav i visok tacno 180cm. A driver po tom originalnom nacrtu dolazi tacno na 1/3 duzine. To sam pravio pre 20 godina sa Dynaudio i Focal driverima. Odlicno je radilo. Secam se Skretnicu 6db/6db mi je uradio prijatelj (prerano preminuli Fica, tada je studirao Akustiku na ETFu, pa smo nosili kabinet u gluvu sobu na ETF da merimo ...
TQWT je savijen, to jest ima jednu precku unutar kabineta a driver nije na 1/3 duzine. Najpoznatiji primer TQWTa je Hiragina izvedba za triangle driverom.
Medjutim ako se savijanje izvede vecim uglovima od oko 21deg (merenjem Beranek utvrdio da savijanje horne ispod ovog ugla unosi znacajna izoblicenja) postepeno,
onda se dobija neka vrsta savijenog Voigt pajapa, sto tqwt nije.
Pre xx godina uradio sam takvo savijanje za driver Fostex 208 Sigma. Mislim da je ukupna duzina bila oko 2.4m? A veoma lepo je i izgledao sa prostorom-rupom zbog savijanja, u sredini iz profila od oko 15 cm. To je omogucabalo da se konektori za montiraju tik iza drivera a unutrasnje ozicenje skrati na svega 15/20cm... Fenomenalno je radio cak i sa otvorenim ustima... Jako dobar cist bas u izobilju. Nazalost nije bilo digitalnih gadgeta pa nema fotogrfija

А ево и идуће идеје:

Како би то изгледало склопљено, са све бронзаним чаурама, и POM плочицом за куглицу:

И један изометриски приказ:

На крају, можда и нешто буде од свега овог.

Да није @eci сам у теми.
Елем, наставак овог:
http://www.diyaudio.rs/topic/1081-čime-se-zanimam-ovih-dana/?do=findComment&comment=242801
Није још полиран, али обећава.

Hashimoto HM-X trafoi za SUT

 

 i na kraju dugo trazeni Oehlbach xxl series 100 srebrni interkonekt

Smanjio visinu kućišta motora , sada su remenica na motoru i žljebovi na sub tanjiru na istoj visini. Pričvrstio sam motor za poklopac. Ostalo je još da se urežu 3 navoja na kućište motora da se fiksira poklopac , da se izbuši rupa za napajački kabl i da se skrate šrafovi koji drže motor.    

Tako je. To je demokratizacija pristupacne tehnolgije. Ima mnogo lektora koji poznaju gramatiku bolje od vecine pisaca. Takodje ima i naucnika koji poznaju stilove i stilske figure mnogo bolje nego pesnici i pisci, medjutim nikada nece napisati solidan roman ili pesmu. Ipak sva formalna znanja nisu dovoljna za govor ili pesnicki govor dela, smisao i impact koji taj govor ostavlja na posmatraca. Naravno da formalna i tehnoloska znanja nikako nisu na odmet naprotiv...
Sam rad bi trebalo da vrsi neki transfer smisla, nesto da pokrene u konzumentu umetnosti da ostavi neki trag,.. A ne da autor sam opisuje, prepricava i da naracijom oko toga kako je rad nastao pokusava da zameni i da prdoda smisao i umetnicko, radu koji nema to svojstvo. To tako ne ide...
Ovo su osnovni kriterijumi kojima se opredeljuje svaki rad u domenu umetnosti. Uvek su postojali i uvek ce biti takvi.
Djordje Balasevic je odlican autor ali nikada nece biti Danilo Kis. Branko kockica je fenomenalan i vecit, ali nikada nece biti Stevan Raickovic... Itd.
Jedno milion fotografa upravo dok ovo pisem koristi potpuno iste efekte i pegla na racunaru na potpuno isti nacin digitalne fotografije.

Tako je. To je demokratizacija pristupacne tehnolgije. Ima mnogo lektora koji poznaju gramatiku bolje od vecine pisaca. Takodje ima i naucnika koji poznaju stilove i stilske figure mnogo bolje nego pesnici i pisci, medjutim nikada nece napisati solidan roman ili pesmu. Ipak sva formalna znanja nisu dovoljna za govor ili pesnicki govor dela, smisao i impact koji taj govor ostavlja na posmatraca. Naravno da formalna i tehnoloska znanja nikako nisu na odmet naprotiv...
Sam rad bi trebalo da vrsi neki transfer smisla, nesto da pokrene u konzumentu umetnosti da ostavi neki trag,.. A ne da autor sam opisuje, prepricava i da naracijom oko toga kako je rad nastao pokusava da zameni i da prdoda smisao i umetnicko, radu koji nema to svojstvo. To tako ne ide...
Ovo su osnovni kriterijumi kojima se opredeljuje svaki rad u domenu umetnosti. Uvek su postojali i uvek ce biti takvi.
Djordje Balasevic je odlican autor ali nikada nece biti Danilo Kis. Branko kockica je fenomenalan i vecit, ali nikada nece biti Stevan Raickovic... Itd.
Jedno milion fotografa upravo dok ovo pisem koristi potpuno iste efekte i pegla na racunaru na potpuno isti nacin digitalne fotografije.

A ja se u međuvremenu odlično zabavljam... (Elektrostatici i ostali Class A krš je iza platna, ne brin'te, nije prodato)

airpax - odlican