Lemić

Na žalost, nisam bio u mogućnosti ni da zvirnem u projekat a kamoli nešto više, otvorih jutros temu i mora na tanane da je iščitam jer ovakav poduhvat to više nego da zaslužije.
Prvi ozbiljan koncept, za koji ja znam, je Jeličićev "Red Acoustoc", bas drajver je celokupno projektovan i svi delovi izrađivani, ništa nije pozajmljeno što inače nije ništa neuobičajeno ili loše, naprotiv. Veliki problem je bila membrana, "Kurt Miller" se na neki način opirao takvoj postavci ali je ispunio zahtev konstruktora, sve ostalo je izrađeno ovde.

Dobro je da si navratio na forum, a nema razloga da ponovo svratis kao Halajeva kometa. 
Mislim da smo davno prelezali decije bolesti vezane za ego, sujetu, a narocito na ljubomoru.
Iskreno mi je drago da smo ovde u jednom danu dosta toga rekli o Serbona zvucnim jednicama i kabinetima.
Ovo sa phono-om se zaista moglo izbeci dobrom tonskom probom nekoliko sati pre hepeninga, ali, ni to nije sigurno uvek ( iz licnog iskustva kao neko ko je ucestvovao u takmicarskom programu gitarijada, festivala, pa "miniranje" razglasa, ekser/otvorena spajalica u kabl, izvadjen osigurac iz amp-a, synth-a, probusen dobos odozdole, itd. . . )
O prostoru ce uvek biti komentara da je preveliki, da zvoni, da je neadekvatan, da je . . . 
Oni koji misle da bolje mogu, da znaju gde to ima prostor koji bi bio idealan, neka dojave, predloze.
Da ne lamentiram vise ni Klub Audiofila ( Pinki ), ni IMO najbolji audio susret u Excelzioru, ne treba odmah klonuti, a jos manje reagovati srdzbom, kontrom, nikako djonom.
Nego, @Solaja, napisi ovde koju o tom tvom novom Phono cedu.
Citah danas posle naseg razgovora na tvom sajtu, ali nista sem onoga - soon. 
A kada kliknes na to - soon, ono mosha. 
 
 

Ne bih se ni sada javio, da mi jedan clan nije dosapnuo da se nesto pise o prezentaciji. Ovo je forum samograditelja, nemam ja stu da se guram, trpam i reklamiram (mada mi verovatno Aleksandar ne bi zamerio). Zaista vrlo,vrlo retko svracam ovde.

Sta vi mislite, da li smo zaista zvali gospodina Kuzmu da poseti Beograd ili smo se salili? Da zvali smo ga, ali je to bilo nedelju dana pred prezentaciju. Ideja se rodila spontano. Naravno da takva firma, i njen vlasnik, imaju sigurno mesecima vec isplanirano vreme. 
Poštovani,
Hvala na pozivu za posjetu i bilo bi mo drago doči. Ali več imam obaveze a i u buduče moram znati ipak malo prije da onda možda mogu planirati posjetu.
Puno pozdrava,
Franc
 

Zar zaista mislite da smo tolike neznalice da prikljucimo MC glavu na MM ulaz? U tu svrhu je donesena kutijica u koju su bili smesteni Lundahl MC transformatori LL9206 podeseni na pojacanje 10X (imao je opciju i 20X). U drugom phonou koji koristi vlasnik Kuzma gramofona (koji je takodje bio na prezentaciji i moje je proizvodnje) vec su interno ugradjeni isti takvi transformatori.

Nisu opravdanja nego objasnjenja, ali redom. Dogovarao sam se sa Mirkom Jakovljevicem-Micunom da sami napravimo predstavljanje phono pretpojacala sa klubskim pretpojacalom ,klubskim pojacalom (koje sam ja pravio), gramofonom koji radi u klubu i klubskim zvucnicima. U pitanju je pretpojacalo Sinatra Line(6N6PX3 u GG konfiguraciji sa shunt napajanjem) i Sinatra Select pojacalo ( 2X25W push-pull pojacalo sa 6L6 (6P3S) lampama i 12W u triodnom spoju). Naravno da smo nedelju dana pre prezentacije isprobali celu konfiguraciju i to je, da kazem, u najmanju ruku, radilo jako, jako,dobro. Onda je zbog zauzetosti kluba te Subote, odlozeno za sledecu Subotu tj. 15.02.2020. U medjuvremenu se izrodila ideja da se pojavimo svi zajedno sto sam ja prihvatio. U medjuvremenu se ponudio drugar da donese Kuzmu. Prihvatili smo i to. Mozda je moja greska sto se nisam drzao prvobitnog plana, pa do svega ovoga ne bi doslo. Ko hoce da prikaze preostalih 90% mogucnosti zvucnika nek izvoli, bez mene. Ni meni se ne svidja kako je to sve ispalo sa gramofonom a zasto je tako ispalo, nemam objasnjenje. Tokom veceri, javio se vlasnik Kuzminog gramofana i sa mojim phono preampom koji on koristi (mnogo bolji i kvalitetniji model), kod njega je radilo sve kako treba. Sutradan sam ja slusao PH-1 u svom sistemu i sve je bilo, blago receno, kako treba. Prisutan zvuk sa odlicnim basom. Sta se tamo desilo sa phono setapom, za sada ostaje misterija.

Moro sam malo da se našalim, Dok je prevelik domaćin, a meni uvek bude zadovoljstvo kad nešto džarnemo na bolje i on se ozari. 
Lager se pregleda, izvuče se osovina, sve opere i namasti ovlaš retkim uljem, pa se pod rukom oseti koliki je zazor, uglavnom to nije kritično, ne propada to lako a i gušćom uljem se prilično neutrališe zazor i oformi uljni ležaj, tako da se izrazim. Već za motor, mora da se čuje kako radi i pod prstima oseti njegova snaga, dakako i  zazori u mini ležajevima u kojima se rotor vrti. Valja obratiti pažnju na kuglicu koja dođe ispod osovine tanjira, u dnu ležaja, desi se da ispadne neprimetno i često to ostane tako, tanjir bude prenisko, naročito kod Torensa to može da bude. Kaiš ko kaiš, brzina se meri baterijskom lampom i šrafiranim poljima, kad je brzina dobra, kockice su jasne i ne pomeraju se, strogoskop efekat. Ručka, šta znam, ima i ona lagere, osim ako nije egzotična, kakvih ima sve više. Oseti se pod prstima kako rotira po obe ose, dal se nešto drma, često bude umetaka od gume i tad se malo teže primećuju mikro zazori, ako pak ide tvrdo ili ima zapinjanja, neki lagerčić nije dobar il je neko prčkao. Osnost, ili upravnost,  se ne vidi lako, to je najčešća deformacija koja se odražava na upadni ugao šlifa glave, pa se dere i on i brazda ploče, pojačano i asimetrično, pritiv klizna sila nije dobra i bude promenljiva, može da se potrefi da na početku ploče sve bude idealno a da tamo dalje dolazi do anomalije koje se može i videti i čuti, degradira se zvučna slika, obično i kolekcija ploča bude erodirana kad nešto nije od navedenog u redu, mada i sama podešenost geometrije utiče na nepravilnu i bržu pohabanost, obično se nešto što se konstantno javlja, pripisuje akističkom prostoru, malo ko ima dobar i simetričan rezonator, odnosnu slušnu sobu. Ukratko i za "dž". je to od mene, "prozvanog" ni krivog ni dužnog, valjda će prođe štucavica. 

Jednostavan odgovor.
Imati pouzdanog drugara za te rabote. Povesti ga u inspekciju. 
2 para očiju bolje vide. Za te operacije meni je @Lemić toliko puta pomogao, da je prvi pik. A i živi na 230 m vazdušne razdaljine od mene. 
Posle obavezno na neko meze, piće svrnemo. 
 

Crveno je, kad ga sam sebi upalim, a to vrlo retko.

Poslusaj Isao Suzuki Trio/Quartet - Blow Up

Sent from my SM-A520F using Tapatalk

Tsuyoshi Yamamoto - Autumn In Seattle, TBM, dugo nism slušao i skinem DSD, po prvi put preko PC-a. To se tačno čuje prostorno, možda atipično da udaraljke budu izrazito napred a bas desno iza. Na garfici se vidi raspored mikrofona, slušajući bez ove fotke, prelazi zvuk klavira povremeno na desni izvor, pomalo deluje isilovano, al kad sam otvorio šemu, jasno je da ta dva mikrofona uz bas, hvataju i klavir. Čuje se to resko pikovanje gornjih tonova što je karkteristično za ceo opus ovog muzičara, to mi je referenca klavira koju mnogo volim, a on je na ovom snimku predominantan instrument:

No, stoji i dalje ta neka razlikica koju ću nastojati da izvučem, S umesto Š, ili obrnuto, stigli konektori pa će Lemi da lemi, nisam vičan al ajd i to, uzeo i rezervni par:

 

U hifiblesimetriji, nikad neće da bude, to je jednostavno tako, pa i u kafani kad se muzika zovne za sto pa odsviraju nešto, kad se traži ponovo, al za dušu, drugojačije bude.
 
Tako treba, da bi se znalo šta je pojedinačni uticaj, to upravo sada i činim, po horizontali na neki način.
 
Pošto je tolki kolki jeste rezonator, snima se sa više pecaljki koje treba da prenesu na 2 uva, ni malo jednostavno da se dočara životnost, pa svaki pokret izvođača se odražava kroz tonalitet. Kad sam čuo Keln Koncert na Luterima kod jednog od braće Zoltan, zvuk mi je napravio i sliku u glavi i odma sam kupio Teresonic, pre toga sam već bo na FR-u, ali Lautere nisam vario do tad.
 
Spadam u malobrojnu grupu ljudi kojima jako puno smetaju fazni pomaci, a oni praktično rasipaju gornji spektar dovodeći u zabludu slušaoca svojom izvrnutošću, a kablići  to čine zaista, ono, otvorili se visoki a činela velika ko leteći tanjir.
 
Često sam ga kristio za usviravanje, volim da čujem baš dobar, al nije često snimljen.
 
faznih pomaka koje čine sami drajveri, presipanja harmoika itd. jasnoća ali nemilosrdna, ne retko do neprijatnog, no da ne širimo u of.
 
Fala, fala, treba napenalim nekog od porodice da uzme par džekića u Mikroprincu, pa da spletem, samo mora nađem instrukcije gde koji pin itd. Teflon ne prija mojim ušima, takođe ni srebro, a ima i tehničko utemeljenje, tek cena. Bila davno pomama, pa kao, staro srebro bolje nego novo, svi escajzi odoše u topljenje a pare ostadoše po raznoraznim buvljacima, da Lujevi znaju de im završiše varjače, prevrtali bi se u grobu. Žice su sad na redu, pa idemo dalje, ne mogu nikako sam.  

Male i kratke zice ne mogu da izazovu toliku kolicinu rezonanci okolnih zica kao zice u sredini skale, i nema se doticna punoca zvuka.
Cista fizika ucesca okolnih zica u kreiranju tona, nevezano za stimovanje, vec za princip funkcionisanja klavira. Takav je kakav je, i caroban je bas zbog tih rezonanci, ali snimak takvog instrumenta ne treba koristiti za ocenu rada uredjaja. Nije najkorektnije
Pogotovo sto je nacin snimanja nezgodan zbog dotocnih osobina, i zahteva ozbiljno masterovanje..
Prosto ima previse varijabli koje mogu da uticu na snimak pre nego sto signal prodje kroz uredjaj koji se "ocenjuje"... 

Sa ovim se APSOLUTNO ne slažem. 
Diskant iliti gornji spektar nejasan sam po sebi  . . .  pomalo cmoljav ? Neverovatno. Pročitaj ponovo šta si napisao.
Ovo bih mogao prihvatiti da si bio u nekom stanu gde postoji klavir koji nije dugo štimovan, pa si dobio takav utisak. Neka muzička škola koju nije klavirštimer mesecima posećivao, pa klavir(i) imaju te epitete koje si naveo.
Definitivno to nije tako kod klavira u studujuma, koncertnim salama, ozbiljnim muzičkim školama, konzervatorijumima, gde se izuzetno pazi na štim i po potrebi posebne preparacije klavira, instrumenata, u zavisnosti od muzičkog dela koje će se izvoditi i snimati.
 

Boldovano 1 - podseti me na kultni japanski film " Carstvo čula " 
https://www.imdb.com/title/tt0074102/
Boldovano 2 - klavir, spektar i agresivnost ? Hmmm. "Neki" gornji spektar ? Misliš, diskant ? Ako tu ne čuješ jasno onda je nešto u tvom audio sistemu u problemu.
Boldovano 3 - već sam se bio zabrinuo koliko dana ( časova, minuta,  . . . ) je taj omaleni DAC bio nepipan, neotvaran, komadan . . .  
 

Evo lik na BIG DIY - prica o DX3 Pro - sta je dobio sa Sparkos (u izlazu) a sta sa OPA1612  - u zavisnosti sta se menja okolo ( bolji kondezatori i otpornici)
dobijaju se razliciti rezultati

https://www.diyaudio.com/forums/digital-line-level/333258-modding-topping-dx3-pro.html
napominjem da je ovo DAC za slusalice
.
 
evo ga i ovde Zenon - nema gde njega nema - jos se samo ovde nije pojavio
 
 
 

 

Naravno, D50 košta 2 i više puta a koštanje izrade ne. Postoji i opcija "downgrade", fakovanje je jedan od modusa, no nebitno, sa novim operacionim je uređajčić odličan, da ga je neki brend napravio, koštao bi pozamašno.

Svako sledeće uključivanje nosi neku različicu, a zanimljivo da i u toku jedne sesije ima oscilovanja, u nekom trenutku kao da zanemoća, a onda se razmaše.
Peting za oboje. Čovek je inertan i svaku promenu može dvojako doživeti zbog toga, na bolje ili lošije, treba neko vreme za razgaživanje, zavisi kolko je trezven i šta još utiče, recimo, cena, skupo=dobro, jeftino=loše, a to kad je u pitanju HI-FI, ne retko ne važi itd.

Obrati paznju kako se viola cuje - i svi ostali instrumenti u prostoru - ma bruka
da -  i to direkt sa youtuba 

Od sad, kad Mirko kaže u Dunav, ja skok. Šta je zvuk koji dobijamo iz naših sistema nego do modulisana električna energija, slušamo struju. Zakačio Gujićev injektor sa manjom "digitron" Omegom, kolko god znam iskustveno šta znači napajanje, ovo me ipak iznenadilo, toliko detalja i akustike nisam očekivao, a prostor, pa došla muzika isped stola. Slušam Boubacar-a, silne neke čegrtaljke, usna harmonika reže, a u pozadini talambas tutnji, doza agresivnosti koja mi je malo falila, bogato. 
No, započesmo Guja i ja još onomad, vazda ja imam neke fantazije. Moraće da se uradi ispravljač i da se svi potrebni naponi privedu,  ovih 5v koji se tamo negde dižu na 8v je njesra, još kaže Gujić da je svičerskom metodom. Veli da je problem kutija, ma nije, skutija se to lako, nebitan gabarit koji uvek ograničava. Još jednom hvala što je bio ekspeditivno predusretljiv.

Kažu, e sad ja ne znam ne bih da sudim, ali meni to zvuči potpuno logično, dakle
kažu da svi oversampling DAC čipovi zvuče gotovo identično, razlike su samo u analognoj izvedbi, onoj iza.
Zvuči logično i daje se nekako složiti se sa time.
E kod non-oversamplinga ima vazdan prostora za svakakve "zvučne slike", ovako ili onako, pa plus onda i analogni deo.
Kad se sve nešto pre-oversampluje, ne može a da praktično ne izađe "isto".

Nisam konkuriso za kadiju.
Radio DAC celu noć i danas jedno 5 sati sa ugašenim ampom, primeti se razlika. Gain jeste veći i to celokupno, sinoć beše već kasno, žena, ćera, kuca,...Dinamika takođe, ne u pogledu prostog odnosa glasno tiho, nego u energetskom prezensu, koliko dinamički pik nosi informacija, detalja  i kakva mu je kriva. Nema efekta praska već je pomena fino obla, analogna i to je ono što ja vrednujem, ne zamara, ne para uši. No, definitivno treba još malo, da kažem, agresivnosti, možda je i to subjektivna težnja ličnog ukusa, kad dođe nezavisno napajanje, ovo u PC-u je stavljeno neko polovno i ko zna kakvo. Trenutno, glavna zamerka je i dalje na prostornoj jezgrovitosti, formira se polako zvučna slika, bolje nego sinoć, ali je i dalje prevše u krajevima, oko samih zvučnika, što može biti i do njihovog pozicioiranja, promenjen je inače raspored u živućem prostoru i nisam penalio, sad ću svakako morati, D10 mami, kad bi znali klijenti šta radim, olupali bi me što umesto BMW-a slušam išta drugo. Sve u svemu, DAC zvuči vrlo slušljivo.
 
Sumnjam da može USB konektor da se napravi od čistog bakra, verovatno bi bio premekan i ne bi imao federnu konstantu da drži stabilno kontakt. Mesing oslojen bakrom bi bio dobar, a uvek me zanimalo kako bi se ponašalo nešto poput nekakvog potpuno neprovodnog konektora, samo oslojen bakrom po površini. Možda je taj gvozedini interesantan, struja bira lakši put, a to je bakar, kolko bi glavilo u samom gvožđu i koja bi bila posledica, nepoznanica.
 
Velika je danguba tražeći iglu u moru čipova, nesumnjivo je podeljen rezultat delo golemog truda, za to, veliko hvala. To što se čita po netu, mačku o rep, mora da se poznaje i oblast i da se prepozna čije su reči, pa opet.
Potpuno se slažem, ne volim ih ni u samom napajanju a kamoli signalu. Dugogodišnji drugar, perferira tako ispeglane uređaje, divno rade ali uvek to meni zasmeta malčice, ali dovoljno. Nisam ni u kakvim odnosima sa Rogićem, živi iznad moje radionice inače, to nema veze sa objektivnošću, njegov konverter je ceo u diskretnoj tehnici i to se čuje, a reklok je možda i njegovo najveće dostignuće. Ne mogu da se setim imena  nečijeg referentnog sklopa, on je razvio više rešenja i sva su bila bolje zvučeća, možda je izabrao prema mom nametnutom ukusu svojevremeno, pokazivo i objašnjavo mi grafikone, reko, batali, ovo čujem ovako, ono onako, meni tutni u CDP taj. Nemam aber šta danas radi, al ko što ga neko preporuči, po svemu sudeći, on jako dobro poznaje suštinu, možda i kao No1.
Svakako je zanimljiva ideja o izradi DAC-a, D/A čip i onda topologija po želji, I/V preko trafoa, uz dovoljno dobar prenosni odnos bi moglo možda i samo to da bude dovoljno, ako ne, neki bafer, cevni izgleda lepše legne, problem skutijanja, završno sa izlaznim transformatorom koji bi bio namotan na "divlje", sa velikom parazitnom kapacitivnošću koja će da sobali frekventni opseg ala neki filter, to se meni motalo po glavi, ali kao totalnom laiku, materija ipak za znalce, ala Guja, izvinjavam se ostalima, njega i svega još par ljudi sa foruma poznajem.

Ovde nema metala, osim na samim kontaktima, pin je šupalj, kontakt mase u jednoj tački, minimum metala.
Metalni deo je od telurijum bakra. Ima pozlaćenih, posrebrenih i obloženih rodijumom. Možda ima i čisto bakarnih, no nisam ih video.
Odlično su izrađeni, primaju kablove do 9mm prečnika, imaju mali inbus za fiksiranje kabla. Ako je tanji kabal nabaci se snake skina i termo bužira koliko treba da uđe knap. Nisam imao nikakvih problema do sada sa njima, lepo ležu na svaki činč jer je plastika fleksibilna, nisu skupi, nisu se još razglavili a zabadao sam ih ko zna koliko puta.
https://www.ebay.com/sch/i.html?_from=R40&_trksid=m570.l1313&_nkw=Star+line+RCA+copper&_sacat=0

Sve će da dođe na red polako, deo po deo i pri svakoj izmeni sluška, da bi se znalo šta i kako. D10 radi već desetak dana, ima 50-tak radnih sati i tačno se oseti razlika prekjuče, prostor se uokvirio, tako da sigurno i sada treba neko vreme, pogotovu što i ti imaš takav zaključak. Zato nisam insistirao na Gujinom daljem angažmanu, hoću da razlčim "bubice", imam veliku skepsu prema njima generalno, nikada nisam bio zadovljan koju god sam stavio, pričasmo već o prvim Philips-ovim operacioim i kako oni uz nedostatke prijatno zvuče.
Što se tiče kabla, ima tema već, generalno, svaki šild utiče na energetsko polje i uvek je diskutabilan njegov rezultat, ja recimo skidam na činčevima oklopiće kojima se pritežu, svo ožičenje je potpuno otvoreno jer sam svojevremeno tako zaključio, sada, u drugom ambijentu, možda bi bilo bolje da se nešto oklapa, ali bi to zahtevalo opsežnu prepravku. Merno i  izvučno, ne mora da se poklopi, manje krlja nije garancija da je više muzike. Imaju bakarni USB konektori, a za početak ću svakako krenuti sa običnim i nekim svojim idejama po pitanju samog provodnika. Teresonic je imao kablove sa oklopom, niz perlica koje sigurno lako mogu da se nađu, zaboravio sam detalje ali mogu doći do njih, verovatno ću u nekom trenutku uzeti i kablažu, preklane nisam bio nešto voljan da se time pozaavim, al sad, što da ne. D10 me je probudio iz inertnosti i tokom zime sam rešio da audiofilišem, ovo je samo početak, nadam se.
 

ovo burazeru. nesto mu dodaje u zvuku. pojma nemam kako - kad samo pice 010101010101.....
cuces sam