sstrsat

Stvarno izgleda skroz nelogicno. Pa disipacija je disipacija i ne bi nikako smjelo bit da sa 40W (bez liskuna, pretpostavljam) postizes toliko nizu temperaturu nego sa 32W (sa liskunom). OK, ni liskun nije apsolutno idealni vodic topline ali ipak ne bi smile bit takve razlike. Jedino ca mi pada na pamet je da taj va CCSu ne lezi dobro na hladnjaku (da ti ni slucajno jedna od one 3 vide stegnuta puno jace nego druge dvi pa mozda zbog toga ne lezi idealno). Ili da bas taj pojedinacni tranzistor ima malu gresku va izradi pa mu sama iznutrica ne dodiruje kuciste cilom povrsinom. Ajde provaj, ako vec nisi, bas ovaj tranzistor koji ti sad dela ka izlazni stavit va CCS pa vidi kakva ce bit temperatura sa istim liskunom. Ako se i taj bude toliko grijal sa liskunom, onda je stvarno najbolje da izbacis liskun i hladnjake izolirano montitas.60-ak stupnjeva ni ekstremno previse ali kako je lito na vratima, moglo bi stvarno doc do problema sa pregrijavanjem.

Oko tih prigusnica se vuce puno mistike a ima tu siguro i malo zelje da uredjaj bude cim vise retro. U jako starim danima radiotehnike su se prigusnice i interstage trafi jako puno koristili jer su tada cijevi bile jezivo skupe a nisu ni imale neke velike faktore pojacanja pa je tako bilo puno jednostavnije i jeftinije. Danas je ipak puno drukcija situacija tako da ni prigusnice ni trafi nimaju nekog opravdanja. Obicna RC veza je daleko kvalitetnija va svakom pogledu a njena potriba za nec visim naponom napajanja isto vise ni nikakov problem. Da ti postavim jedno pitanje. Mislis li da ima ikakove potribe samu po sebi izuzetno linearnu 2A3 teretit prigusnicom (ili CCSom)da bi se dobil nekakov teoretski minimum THDa koji ce i ovako bit skroz zanemariv? Pogotovu ovdi di preamp mora uvrh glave dat nekih 1 Veff na izlazu. Sa prigusnicom ces dobit teoretski mrvicu manja izoblicenja (u praksi potpuno beznacajno) ali ces isto tako dobit i vrlo veliku mogucnost da osakatis frekventni opseg (pogotovo sa prigusnicama velikog induktiviteta). Ako ces mene poslusat, zaboravi prigusnicu i pojdi na najobicniju RC vezu. OK, sa prigusnicom ce pojacanje preampa bit priblizno jednako faktoru pojacanja same 2A3 a sa otpornikom nec manje ali s obzirom na izlazni nivo danasnjih izvora signala ovo stvarno ni neki nedostatak.Ca se tice dileme koju imas u vezi radne tocke i izbora katodnog otpornika, nemoj ic bas tako blizu nuli (spominjes 22 oma i -1,5V) jer NOS cijevi stvarno znaju imat malo oslabljeni vakum i resetkina struja zna tec i pri nekoliko volti negativnog prednapona. A ako oces, ja cu ti se sutra malo poigrat sa anodnim grafom 2A3 i predlozit ti neke pogodne radne tocke

Ta je mozda i najbolja. A ako se izvana hladnjaci zatvore u izoliranu metalnu mrezu onda nima niti opasnosti od slucajnog dodira ili kratkog spoja. Ako sa neostecenom plocicom liskuna bude isto slabiji prijenos temperature onda mislin da nimas ca razmisljat nego poc na ovu varijantu.Jebiga, izgleda da je oni tokar va Rusiji ko je tokaril kucista tranzistora zaboravil nabrusit vidiju. Ili su malo previse lupali cekicem pa je kuciste tranzistora neravno Kod njih me je ovik bas to "odusevljavalo". Store elektronsku komponentu tocnu po svim specifikacijama a onda zaseru na takvim, recimo banalnim, detaljima

Probaj sa cilim liskunom ali ako i tada bude pregrijavanja onda ce mozda morat ic bez izolacije. Zajebana opcija, va tom slucaju ce tribat kladnjak nekako obuc va izoliranu metalnu mrezu Ili mozda.... Mislin da se pred neko vrime na accosijek spominjalo da je traka od kaptona navodno puno bolji vodic topline nego liskun. Ovo samo prenosim, nisam isproval pa ne mogu tvrdit iz osobnog iskustva.Je to isti bas taj tranzistor i bas taj hladnjak koji su dosada koristeni?

Je to sa prepolovljenim liskunom? Ako je , moglo bi stvarno bit da mu povrsina ni homogena pa je prijenos topline slabiji. Ili eventualno kakva neravnina na tijelu tranzistora ili samom hladnjaku.Nima bas nekih drugih razloga zac bi se grijal vise nego izlazni tranzistor ki disipira vecu snagu. Ca kaze ampermetar?

Ma samo naprvo, pa i zasluzil si malo relaksacije uz muziku nakon svih tih muka. Ove male brumne detalje cemo lako naknadno rjesavat

Toliko puta vec vidjeno (ovo poboldano). Problem je samo va tome ca to nisu nisu ni va kojem slucaju akademske rasprave nego elementarne stvari o tome kako sklopovi rade.Nisi u svakom slucaju ni prvi ni zadnji koji kad ostane bez argumenata izjavljuje upravo ovo poboldano. I kako san vec rekal, apsolutno nitko ti ne brani da uzivas u zvuku toga ali bilo bi korektno da jednu ovakvu (losu) konstrukciju ne proglasavas za odlicnu. A tu pricu o inzenjerima prakticarima koji se ne obaziru na teoriju mores pricat maloj dici. Kod ovakvih stvari nima mistifikacija i prakticni rezultati sklopa se mogu vrlo dobro predvidit vec prilikom projektiranja. Zal mi je, ali zakoni fizike su jos uvik na snagi. Svidjalo ti se to ili ne

Mozda i ni bas sasvim novo jer se na netu najde poneka konstrukcija preampa sa 2A3 ali je u svakom slucaju vrlo interesantno.Samo, iako su sheme jednostavne, zamki ima.Prva je naravno grijanje cijevi koje mora bit ili jako dobro filtrirano DC ili vrlo precizno izbalansirano AC (recimo sa dva "endbrumer" pota, za grubu u finu regulaciju). Trafo za grijanje bi obavezno tribal bit toroid radi minimiziranja rasipnog polja a u primar bi mu bilo vrlo pozeljno stavit RF filter.Druga je mogucnost jace izrazenog suma ili cak mozda i mikrofonije. Da li ce bit sa time problema ne moze se odgovorit bez probe. Ako se javi mikrofonija, virovatno ce ju se moc suzbit elasticnim vjesanjem podnozja. Sum naravno ovisi o samoj cijevi. Zamka moze bit va tome ca su NOS cijevi lezale dugo po skladistima pa ni nemoguca pojava malo oslabljenog vakuma i time uzrokovanog izrazenijeg suma. Samo proba moze dat definitivni odgovor.Samu topologiju ja nikako ne bin delal sa prigusnicom vec iskljucivo sa anodnim otpornikom, bez obzira na potribu za vecim naponom napajanja. Kako preamp mora gonit prilicno znacajan kapacitivni teret (kapacitet interkonekta + ulazni kapacitet ampa) onda bi rezonancija sa prigusnicom mogla nastupit vec na prilicno niskim frekvencijama. OK, mali unutrasnji otpor 2A3 bi je otupil ali odredjeni zvucni uticaj bi bil ipak prisutan.

Moze i tako, zasada. Cujnost bruma na 10cm od zvucnika stvarno ne znaci gotovo nista ali cu te svejedno ipak pritiskat da kasnije ipak stavis 2200uF A imas i jos jedan mali radni zadatak. Slozi na eksperimentalnoj plocici jos jedan ulazni stupanj sa prva dva tranzistora. Ali ga stori malo vecega da se otpornici mogu lako minjat (najbolje bi bilo va plocicu zabit kakve pinove tako da su otpornici zalemljeni sa gornje strane) a za prvi tranzistor stavi neko podnozje (recimo od DIL integrirca).Ovo ce posluzit za selekcioniranje GT321B po pitanju suma. Kad se preberu oni sa najmanjim sumom (sa otpornicima ka na shemi), prominom otpornika poigrat cemo se sa variranjem kolektorske struje tako da i po pitanju suma izvucemo maksimum iz njih.Ovo cemo napajat iz laboratorijskog ispravljaca a sa ampom ce bit vezan preko kondenzatora. Stavljanjem tog stupnja sum ce bit podosta prisutan i na sluh ce se lako izabrat primjerci sa najmanjim sumom

OK, ca se tice suma ce zasad bit tako. Sum je prvenstveno definiram parametrima ulaznog tranzistora (dodatno otezava stvar ca kod Ge tranzistora postoje jako velika odstupanja od primjerka do primjerka istog tipa). Kasnije, kad amp bude gotov slozit cemo jedan test krug da mozes provat selektirat sve GT321B koje imas po pitanju suma pa ako se posrici da se nadju poneki sa puno manjim sumom lako ces ih ubacit.Ako su zvucnici 90dB ositljivosti onda je cujnost bruma na 10cm od njih stvarno mala. Ali ako elke od 1000uF u predfiltraciji za LM317 zaminis sa 2200uF dobit ces jos oko 20dB potiskivanja bruma ulaznog stupnja. Mozes i alternativno umisto trostruke RC celije (22oma/1000uF) stavit cetverostruku 18oma/1000uF-15 oma/1000uF-18oma/1000uF-15 oma/1000uF. Osobbo bi radje zadrzal trostruku i povecal elke na 2200uF (moja greska, tribal san odma va shemi stavit 2200uF).Mada se i bez svega toga mogu storit prvi slusni testovi. I brum i sum ce bit potpuno necujni za vrime sviranja. A kako kazes da se primjecuju tek na 10-ak cm od zvucnika onda sam prilicno siguran da ce i ovako na uobicajenoj udaljenosti slusanja bit necujni i u pauzi izmedju pjesama.Tako da bi bilo lipo ako mozes barem prve kratke zvucne dojmove iznit

Ajmo ovako. Mislin da na forumima nima nikakove svrhe obracat se nikome sa "gospodine"Ca se tice tehnicke strane, ocito ti ni poznato da kod klasa rada postoji i podjela na 1 i 2, i to jos od davnih dana radiotehnike. Ovako Klasa A1 - bez resetkine struje Klasa A2 - tece resetkina struja Klasa B1 - bez resetkine struje Klasa B2 - tece resetkina struja Klasa C1 - bez resetkine struje Klasa C2 - tece resetkina struja. Resetkina struja moze i ne mora tec, nezavisno od klase rada. To ca je ona redovito prisutna kod predajnickih izlaznih stupnjeva u klasi C je storeno iz sasvim odredjenih razloga (maksimalno iskoristavanje mogucnosti pobudjivanja izlazne cijevi). Isto tako ju se iz odredjenih razloga izbigava kod linearnih i audio pojacala koj rade u klasama A, B ili AB, (sa sufiksom 1) da se olaksa rad driverskog stupnja. To ca ti osobno smatras da je struja resetke vezana samo za klasu C je zaista samo tvoj problem ali sve se moze naucit kad se oce. Ajmo dalje, taj spoj koji si objavil i za koji ovako smjelo tvrdis da je vrlo sirokopojasan je na tvoju zalost vrlo uskopojasan. Sa malo osnovne radiotehnicke matematike mozes vrlo zorno vidit koliko su "sirokopojasne" mogucnosti driverske cijevi koja dela sa 1 mA anodne struje a mora pogonit kapacitet od najmanje 80 pF i privest mu signal od nekih 150 Vp-p. Nemoj se zavaravat onom uobicajenom tlapnjom da su amplitude visokih tonova male, postoji u muzickom signalu cila gomila vrlo kratkotrajnih tranzjenata izuzetno visokih amplituda. Prije stavljanja takvih tvrdnji triba ipak neke stvari racunski (ili mjerenjem) provirit. A izgleda da postoji problem sa razumivanjem procitanog. Odakle ti tvrdnja o mom nezadovoljstvu sa ECC88 ??????? Ne volin citirat samog sebe ali izgleda da moram: Ca se tice "pravljenja" po toj shemi, moren ti rec da san sve te malostrujne koncepcije odbacil odma nakon prvih iskustava sa ECC88, jos davnih 70-ih godina proslog stoljeca. Iz ove recenice se itekako jasno vidi da sam izuzetno zadovoljan sa ECC88 i slicnim cijevima. To ca je ti tumacis na neki svoj nacin je opet samo tvoj problem. ECC88 i njoj slicne nisu ni u kojem slucaju malostrujne nego zbog visokih dozvoljenih anodnih struja postizu izvrsne rezultate. Prilicno razlicite od onih koji se mogu dobit sa postavljanjem cijevi na svega 1mA struje

To bi velikoj vecini bilo i vise nego dovoljno ali ako se slazes, ipak cemo poc korak dalje. Kako se u ovom projektu gre na maksimum mogucnosti onda ne smi ni ovo ostat nedoreceno. Ma znan da se slazes pa cu odma rec kojim putem gremo. Ubacit cemo i cetvrtu RC celiju ispred LM317 tako da brum suzbijemo za jos dalnjih 10-ak ili i vise decibela pa da postane potpuno necujan. Amp moramo dovest do toga da bude "mrtav ladan" bez signala. O tome cemo detaljnije sutra. Daj ni reci par stvariJe li ovaj brum test bil sa elkom va CCSu ili bez njega?Da li postoji kakav primjetan sum (nec ka hisssss) ili ne?Da li znas priblizno ositljivost zvucnika sa kojin si proval?

E Banat, stvarno ne bin tel da ovo postane igra gluhog telefona ili prepucavanje ali jesi li uopce razmislil ca si napisal Pogresno. Upravo kod lampi se moze itekako dobro matematicki predvidit ponasanje i zvucni rezultati sklopa. A ovdi neumoljiva matematika itekako lipo kaze ca ce bit sa frekventnom karakteristikom. To si (virovatno nesvisno) i sam potvrdil va svom dalnjem tekstu. Npr ovdi: Ovaj amp ocito i je jako dobar za upotribu u AM srednjevalnim predajnicima jer se kod njih i inace vrsi ogranicenje audio propusnog opsega a i sam modulator (audio amp) se nastoji izvest sa minimalno dovoljnim propusnim opsegom da se smanji mogucnost prodiranja RFa u njega. Prodor RFa va modulator najcesce dovodi do jake intermodulacije i hrpe parazitnih produkata Otprilike nec slicno sam i napisal. Zvuk koji se moze svidit ali se vrlo brzo uocava ca sve fali Di san to spomenul resetkinu struju 300B? A i ca ti se ne cini da malo brkas pojmove? Sama pojava resetkine struje niposto nije vezana za klasu C (virovatno su i ti stari radio pirati tako tvrdili). Ona moze tec (i puno cesce nego ca ljudi misle tece) i u klasi A i u klasi B. Postoje i topologije di se njena pojava itekako iskoristava za ukupno lineariziranje ampa. Virovatno ti ovo zvuci ka paradoks ali ni va tome nima nikakove mistifikacije. Kad se amp analizira u cijelosti (ne samo stupanj po stupanj zasebno) onda se to itekako vidi. Ca se tice "pravljenja" po toj shemi, moren ti rec da san sve te malostrujne koncepcije odbacil odma nakon prvih iskustava sa ECC88, jos davnih 70-ih godina proslog stoljeca. Kako lipo stara narodna kaze "svaki cigo svoju konjusinu hvali" tako i ti imas apsolutno pravo da uzivas u zvuku ove koncepcije ako ti se svidja. U odredjenoj mjeri takva vrsta zvuka svidja se i meni pa je to jedan od razloga zac skupljan i vracan va zivot stare radije. Samo, od osobnog svidjanja do proglasavanja neceg za odlicno je vrlo cesto ogroman raskorak.

6SN7 sa 220K u anodi i (odoka) 1 mA anodne struje za pogon 300B ???????????OK, virovatno ih ima kojima ce se zvuk koji to moze dat svidit ali davat ocjenu da to odlicno zvuci je, najblaze receno, ishitreno. Tu vise ne moze bit govora o nekoj virnosti reprodukcije, sa 1 mA je 6SN7 u nelinearnom podrucju (ovo mozda i ni toliko strasno jer veliki anodni otpornik donekle to ublazuje) ali je puno gore ca ce sa tako jadnim strujnim mogucnostima za drivanje velikog ulaznog kapaciteta 300B pad frekventne karakteristike nastupit vrlo rano. Tako da se finim detaljima va zvuku moze rec adio. Praksa je nebrojeno puta pokazala da se takav (malostrujni) nacin drivanja izlaznih trioda u prvi moment stvarno svidi mnogima, pogotovo onima koji nikad prije nisu culi cijevno pojacalo. Ali nazalost, vec nakon druge ili trece odsvirane pisme pocinje se primicivat da u zvuku podosta toga fali. Bez najmanje 10 mA anodne struje kroz drivericu nima niti zadovoljavajuceg drivanja 300B. O odlicnom da i ne pricamo. A i sama koncepcija di je na ulazu sljedilo (ni to lose ali nima neke velike potribe za time) a da nima sljedila tamo di bi jako dobro doslo (izmedju driverice i 300B) se ne moze nazvat dobrom

DC naponi su se manje vise korektno postavili za vridnosti komponenti na shemi (mada su izabrane radne tocke jako jako daleko od optimalnih) tako da prakticno gotovo jedina mogucnost ovakvog "niskopropusno filterskog" ponasanja ostaje slab spoj grid stopera u drugoj sekciji. Ajde to proviri omski i to tako da cijev napol izvuces iz podnozja i direktno sa ommetrom vidis iznos otpora izmedju nogica 2 i 4 (na samoj cijevi).Eventualno jos preostaje mogucnost sporadicnih oscilacija (i njihovih produkata) potaknutih nekim jacim signalima (mozda upravo basovima) ali na to se bez pomoci osciloskopa ne moze napamet odgovorit. Oscilacije ipak nisu tipicne za spojeve sa 6SN7 ali nisu niti potpuno nemoguce

Iznos pojacanja nima sa time nikakve veze. Po onome ca si napisal kako to zvuci sa 6SN7, to je cisto ponasanje niskopropusnog filtera. Jesi siguran da ti se ni potkral neki hladni lem ?Da li imas krcanja i (ili) bruma kad vrtis pot?Na shemi je jedna od tipicnih gluposti sa puno net shema, izostavljen je resetkin otpornik prve sekcije i sve se oslanja samo na pot. Obavezno dodaj 200 do 400K od resetke prve sekcije prema masiMjerenje napona na svim elektrodama obadvi sekcije 6SN7 bi bilo prvi putokaz da se ustanovi uzrok takvog ponasanja. A ako mozes doc do skopa i signal generatora utoliko bolje

Kako ti je vec Zen navel, moze i kratki spoj. Ni toliko bitno. A moj obicaj je da za takve probe stavim najprije kratki spoj a nakon toga neki otpornik koji mi simulira ocekivani izlazni otpor preampa isprid. To je opcenito koju stotinu oma, 100, 200, 300.... oma.

Kako ti je vec par ljudi navelo da u samoj shemi sa 6SN7 nima nikakvog razloga zac bi dobil masivan bas (ali i mutne srednje, a siguran sam i mutne visoke ako ih uopce ima), ja to mogu samo potvrdit. Po ovome ca navodis, sa 6SN7 je amp delal ka niskopropusni filter i imal si falsa izdignute basova (na itekakav racun srednjih i visokih) Zac si sa 6SN7 dobil upravo takvo ponasanje, moze bit nekoliko razloga. Naravno, uz uvjet da su komponente ispravne i da je na drugom pojacalu provjereno da sam zvucnik ima dovoljno basa 1) Sama cijev. Jesi li proval sa drugom (sigurno ispravnom) 6SN7 ? 2) Greskom umisto 1K grid stopera stavljen 1M 3) slab spoj u podnozju (prvenstveno na pinovima resetki) pa se zbog njega stvara virtualni grid stoper vrlo visoke omske vridnosti. Same cijevi (bez obzira koje) imaju vrlo vrlo mali uticaj na nivo najnizih frekvencija i sve se to moze matematicki izuzetno dobro predvidit. Ovdi uopce ni problem u tome koja cijev je "bolja" nego u tome ca izlazni trafo ni adekvatan (premali primarni induktivitet)

Pa za rec koju o tome se uvik najde vrimena. Virujen da su svi koje te stvari zanimaju mogli sa tekstova i fotografija na audiofil.net stec dobru predodzbu kako je sve skupa izgledalo, od mog otvaranja teme, prvih planiranja do finalne realizacije. Moren rec da san prezadovoljan kako je to ispalo a narocito su me odusevili sami ucesnici. Mada izgleda skoro nevirovatno, u ta dva dana ni bilo nijedne ruzne rici, nikakovog glumatanja, nikakve bahatosti. Ali je zato bilo fantasticnog druzenja, terabajtnih razmina informacija, zajebancije i svega onoga ca druzenju daje smisal.A posebno iznenadjenje je pripremila moja supruga (ni ja nisan znal za to). Storila je fantasticnu tortu (ustvari 3 torte - trioda, jel tako) i za tu priliku je prominila naziv tako da se ta torta sada zove "Torta Trioda". I ne samo to nego je i recept za nju objavila na audiofil.net (pod mojin nickom ali tekst je njezin). O zvuku na festivalu je u samoj temi puno receno, pa da ne ponavljan previse jos cu jednom naglasit da jednostavno ni bilo lose zvuceceg sistema. Naravno, i od odlicnog ima uvik bolje a ovaj festival je virujen svim ucesnicima ogroman poticaj i izazov da jos zdusnije legnu na posal i nastave sa dalnjim usavrsavanjem sistema. Jebiga, cili ovi hobi je never end story.A bilo je i jako ugodnih iznenadjenja. Da sad ne ispadne da sebe hvalim ali rec cu da je DUAL TQWT koncept kutije (sa Fostex FE206E) nadmasil sva moja ocekivanja. Ka ca uglavnom svi znaju, obicna TQWT se uglavnom koristi va manjim prostorima i stavlja va kantune jer joj ipak fali malo basa. I kako sam sa ipak odredjenim "strahom" prikljucival svoje kutije (nikad prije nisu bile isprobane va velikom prostoru), vec sa prvim taktovima sam ne samo odahnul nego pocel skakat od veselja i iznenadjenja. Basa ne samo da ni falilo nego ga je bilo i previse tako da je kutije tribalo i odmicat od zida i stavljat absorbere izmedju njih i zida. Taj DUAL TQWT koncept je sad u postupku patentiranja i virovatno cu u dogledno vrime objavit vise detalja o njemu.Isto su i Ilimznovi mini monitori itekako iznenadili i prosto je nevirovatno da su tako male kutijice ispunile toliki prostor izuzetno kvalitetnim zvukom. A sve pohvale se mogu uputit i njegovom hibridu va kome je uspjel postic da izlazni poluvodicki dio bude gotovo potpuno nevidljiv i da karakter zvuka definira ulazna cijev. Kad bi se slusaoce stavilo u uvjete blind testa, mislin da bi se ogromna vecina zaklela da se radi o kompletno cijevnom pojacalu.Jericho horne izradjene od strane Mr Mekulica i Xiriona su se izvanredno pokazale. A posebno raduje ca su njih dvojica vrlo mladi decki i tek na pocetku svega ovoga a nesumnjivo ce u audio vodama ostavit itekakvi trag.Ma ki bi sve nabrojil. Jos cu istac da su uredjaji delali u uvjetima jezivo varirajuceg napona, od 186 do 230V (cuvena licka struja) a da nije bilo nikakvog kvara (bez obzira na non stop rad) ca samo po sebi svjedoci sa kakvom paznjom su ih njihovi konstruktori stvorili.A jos u toku same manifestacije su nabaceni neki prijedlozi o mistu odrzavanja za drugi Triode festival. Da sad ne ureknem misto koje snmo spomenuli, necu ga jos navest. Ali kako je zemljopisno relativno blize vama (puno blize nego Velebit) onda svi koji zele javno pokazat svoje cijevne rukotvorine neka ovo shvate ka poziv. Uostalom, 100% sam siguran da ce se Triode festival vrlo brzo prosirit na cilu regiju i siguro ce bit prigode i da se odrzi i u Srbiji i u Bosni.... ma bilo di, samo neka ga bude. Sad se vise Ameri i Njemci ne mogu hvalit da samo oni imaju Triode festival

Odlicno. Upravo tako triba razmisljat. Svagdi di se mogu javit potencijalni problemi (ovdi eventualni proboj liskuna) je jako pozeljno ispitat na probnom modelu prije definitivne ugradnje.

To da su u protufazi je potpuno normalno. Samo prvi stupanj je sa zajednickim emiterom (i faznim okretom od 180 stupjeva) a svi ostali stupnjevi su sljedila i oni nemaju faznog okreta. A kako kod osciloskopa obicno jedan ulaz ima mogucnost faznog zaokreta, to si aktiviranjem tog zaokreta dobil da se ulazni i izlazni oscilogram podudaraju Ovo je potpuno OK. Sve dosadasnje probe su pokazale da je CCS sasvim stabilan i bez Ge diode pa ovako moze ostat Ajmo ovako. Bruma virovatno nece bit ali bi mi bilo draze da spojis bilo kakav zvucnik i da to provjeris direktno na njemu (bez onog elka u CCSu) prije nego ca gres na konacno slaganje. Ta provjera postojanja ili nepostojanja bruma je prakticno poslidnji test koji je jos ostal. A ako se slucajno pojavi neki minimalni brum jednostavnije je da to odma ovako rjesimo pa da potpuno rasterecen gres na kompletno slaganje. Nakon ca potpuno stegnes tranzistore obavezno provjeri sa ommetrom da slucajno ne postoji kratki spoj izmedju tranzistora i hladnjaka. To se zna desit kad se liskun stanjuje. A inace nisan pristalica takvog stanjivanja jer bez obzira ca (prividno) izgleda da ce prijenos topline bit bolji kroz tanji liskun, u praksi moze bit obrnuto. Takvo "mrsavljenje" liskuna zna itekako dovest do gubitka homogenosti njegove povrsine a to za poslidicu moze imat losiji prijenos topline nego ca ima deblji liskun

Ma samo navali, lako cemo mi za ove ovdi. Neka se oni aklimatiziraju na mene To je to Ma ne bas struju baze. Namjeraval san malo preslozit neke detalje na shemi ali kako uz koristenje stabiliziranog ispravljaca virovatno nece bit nikakvog bruma onda cemo prvo storit probu bez elka (ali sa zvucnikom). Zato nabi na izlaz neki zvucnik da vidimo ima li bruma

Evo me opet na zeljeznoj kanti i da se prvo zahvalin na cestitkama. Stvarno je bilo vise nego uspjesno i moren rec da se tolika kolicina pozitivne energije ne vidi svaki dan. Tako da se vise uopce ne postavlja pitanje oce li Triode festival postat tradicionalan. Svi koji smo bili vec smo ga proglasili takvim A bit ce mi jako drago da se dogodine i barem neki od vas pojave. BB je vec na spisku, sa hibridom lampadine i Germanija. A kako je razvoj ovog Ge ampa prakticno na kraju, imat ce prigode da ga izgustira i jos ce ostat dovoljno vrimena da se za ulazni stupanj ubaci lampadina Ma naravno da valja, oscilogrami ustvari izvrsno izgledaju. Cak i onaj na 20kHz ciji se rast i pad na prvi pogled cine malo zakoseni je ustvari izvrstan jer je to malo zakosenje stvoreno vec va samom signal generatoru a signal na izlazu ampa ga izvrsno prati. Ovako odoka, po obliku tog oscilograma, se moze rec da frekventna karakteristika debelo prelazi 200kHz i virovatno se proteze do nekih 300 ili 400 kHz.Za oscilogram od 20Hz je normalno da mu je ravni dio nagnut jer njegov oblik ovisi samo o velicini kapaciteta veznih kondenzatora. Kad bi se stavile ekstremno visoke vridnosti kapaciteta, njegov horizontalni dio bi bil skroz ravan ali za tim nima nikakove potribe i zvucno se ne bi nista dobilo (a pojavili bi se odredjeni problemi praznjenja takvih kondenzatora) BB, ako mi potvrdis da su ovi oscilogrami snimljeni sa 4 omskim opterecenjem onda je amp prakticno spreman za upotribu. Stoper otpornici u bazama izlaznog i driverskog tranzistora ce ipak ostat ali mogu bit vrlo male vridnosti. Nekih 2 do 3 oma je sasvim dovoljno, cisto ka preventiva protiv eventualnih sporadicnih oscilacija u uvjetima rada sa reaktivnim teretom (zvucnikom). Jedino je jos donekle otprto pitanje onog elka va bazi CCSa. Taj elko ustvari sluzi za dodatnu filtraciju napona baze CCSa ali kako amp dela sa stabiliziranim ispravljacem onda je cak vrlo virovatno da ce se moc potpuno bez njega. Na to ce najbolje odgovorit proba sa zvucnikom. Ako bez elka ne bude nikakvog brujanja, onda ga se moze slobodno izbacit. U jednom ranijem postu sam rekal da bi bilo jako dobro stavit delay sklop za ukljucenje zvucnika. A kako se pojavilo par misljenja da taj sklop ne triba jer amp mora bit sposoban prezivit taj tranzijent prilikom ukljucenja, morem rec da je to tocno sa aspekta samog ampa. Samo, za zvucnik ni uopce zdravo da se toliki elko puni kroz njega prilikom svakog ukljucenja pa cu zato inzistirat na tom sklopu

Ma ca ne razumis?Pogledaj malo bolje sliku (ako je to ona sa linka iz posta 105) pa ce ti sve bit jasno. To je single ended amp, gornji od dva desna feta FET je CCS dolnjemu. Raspored pojacanja doduse neuobicajen (nima klasicnog VASa), pojacanje ostvaruju ulazni fet i izlazni fet a izmedju njih je tampon sljedilo. Ako je to izlazni amp, izostanak klasicnog VASa (sa svojim CCSom) bi se lako mogal pokazat ka jako dobra stvar jer bi open loop gain bil manji pa bi automatski i npv bila manja a takodjer bi bilo manje problema sa stabilnostiZanimljiva koncepcija, optocoupler sluzi za odrzavanje simetrije djelovanjem na struju sljedila. Ka ideja zanimljivo ali u praksi ne bi bas isal mici IC optocoupler (prilicno nelinearna stvar). Tu bi tribal poc industrijski galvanic izolator.

Morat ce nastupit privremeni prekid emitiranja serijala o Ge ampu jer BB sutra gre na put a kako i ja va utorak bizin sa platforme onda va iducih misec dana necu bit bas puno na netu.Nastavak ce bit pocetkom 6. miseca i va njegovom toku bi Ge amp tribal bit kompletiran i spreman za slusne testove