sstrsat

Tu ga ni va kojem slucaju ne bi smilo bit. Eventualna oscilacija koju stvara sam amp bi se prvo tesko probila kroz CCS a ono malo ca bi mozda i proslo bi niski unutrasnji otpor ispravljaca potpuno ugusit. A ako nastaje va samom ispravljacu onda ce se sigurno preko otpornika za polarizaciju baze probit na sam izlaz ampa. Stop sa mjerenjima na ampu. Prvo triba istestirat ispravljac sa opterecem od nekih 12 oma snage ccxa 100W tako da se dobije potrosnja oko 2,5A. Takav otpornik je najjednostavnije sastavit od dvi H4 auto halogenke 45/55W kojima se ne koristi zajednicka tocka nego se uzimaju krajevi i vezu se obadvi halogenke va seriju. U tom rezimu ne mogu krepat a osigurat ce zeljeno opterecenje.Oprosti na odgovorima na prekide, rastezu me danas opako sa poslom

Ako dobro vidin sa slike, skop je setiran na 0,2 mikrosekundi/div a to znacida imamo oscilaciju od 5 MHz. Ajmo prvo ustanovit da ne dolazi slucajno iz ispravljaca (mada ni virovatno ali za svaki slucaj. Prikljuci skop ovako kako je setiran direktno na dovod + napajanja na amp i poigraj se sa setingima

A ako je tako onda ocito imamo posla sa nekom oscilacijom na samom Ge stupnju. OK, ovo je znaci slika sa ona dva 330 oma otpornika za polarizaciju baze drivera? Potvrdjujes? Poigraj se sa skopom kako sam navel va prethodnom postu da tocno ustanovimo na kojoj frekvenciji se desava.

Uuu, vicen da se probudis a ti vec pocel sa mjerenjima Na ekranu imamo nec ca ne bi smilo tamo bit i to moramo odma istrazit. Zadrzi tih 1V/div a vremenska podrucja skopa provaj sva (od najveceg do najmanjeg); na nekom od njih moras dobit sliku kakve sinusoide ili vec kojeg valnog oblika. Poigraj se sa triger botunom ("zapuska") na skopu da smiris sliku i da se pokaze nekoliko perioda signala.Vazno je ustanovit na kojoj frekvenciji je ta pojava; ovako odoka po gustini slike ni bas na niskoj

Diz se radni narode, udarac va gong oznacil je podne Ca je, nima bilog dima? Pa kako to uopce moze bez njega delat? Poznato je da je bili dim osnovno pogonsko gorivo elektronskih komponenti I bil san siguran da ti vrag nece dat mira i da ces ga ukljucit cim familija pojde spat :friends:OK, po ovome ca si napisal moren zakljucit da su Si i Ge stupnjevi medjusobno povezani i da su se staticke radne tocke ispravno postavile. To bi u principu tribalo znacit da je amp vec sad potpuno sposoban za rad i sa vrlo velikom virovatnosti moren pretpostavit da ce linija na skopu va svim navedenim testovima bit potpuno mirna. Barem zasada, na trenutno prisutnom radnom opterecenju od 200 oma.Znan da te jako vuce zelja da spojis zvucnik i dopeljes muzicki signal ali cu te ipak malo usporit. Kako je projekt ovim povezivanjem Ge i Si stupnja vec najvecim dilom zasal va zavrsnu fazu, vise ne mozemo dozvolit nikakvo izgaranje komponenti zbog bilo kojeg razloga.Zato ti je prvi danasnji radni zadatak nabava generatora pravokutnog signala. Ili ako ga bas ne mozes nigdi posudit, kupnja 74HC(T)4060 i kvarca za 1 do 2 MHz da mozes na brzinu slozit mali generator pravokutnika. I to prije bilo kakvog rada na ampu tako da imas pri ruki sve ca je potribno kad se uvatis ampa.Razlog zac ocu da ti je pri ruki generator pravokutnika je taj da ca cim zavrsimo ove osnovne probe triba krenut sa smanjivanjem radnog opterecenja sa sadasnjih 200 oma na nominalnu vridnost od 4 oma. I ne samo na 4 oma nego i na jos nize (1 do 2 oma) tako da budemo apsolutno sigurni u stabilnost ampa. Eventualne nestabilnosti (ako postoje) ce se pokazat ka "ringing" pravokutnog signala. To smanjivanje otpora opterecenja cemo delat sa otpornicima male snage (ne vise od 1W) tako da eventualna pojava oscilacija opterecenog ampa dovede do toga da niskovatni otpornik odma izgori i time sacuva tranzistore. I otpornike necemo jedan po jedan skidat i stavljat drugi nego ce 200 oma bit stalno prikljuceno i paralelno njemu cemo dodavat te manje otpornike pri ukljucenom ampu. Razlog za ovo je da izbignemo punjenje i praznjenje 4700uF elka prilikom promine opterecenja. Tako da moras imat pri ruki i nekoliko tih otpornika, recimo 100-47-27-15-8,2-3,9-2,2-1 oma, svi za snagu od maksimalno 1W.Jos nekoliko uputa o amplitudi pravokutnika i setingu skopa za ova, sad vec dinamicka, mjerenja ce bit cim mi potvrdis da su sva staticka mjerenja prosla kako triba i da imas na stolu sve ovo ca ti je potribno.Jedini slusni test koji ti dozvoljavam prije ovih dinamickih mjerenja (ali tek nakon kompletiranih statickih)je da za opterecenje zemes (ako imas pri ruki) kakve visokoomske slusalice i jos da im dodas va seriju otpornik od recimo 1K. Ali bi ipak volil da to preskocis. No va slucaju da ti znatizelja za tim bude prejaka, slusalice i taj njihov 1K serijski otpornik spoji paralelno sa 200 oma opterecenjem na ukljucenom ampu tako da budes siguran da ti punjenje 4700uF elka nece razorit slusalice

Mislin da je i njemu buduca profesija odredjena i da ce se zalipit za elektroniku. I jedino je pitanje da li cijevnu ili poluvodicku

E taj facebook se stvarno uvukal svagdi ali si se ipak uspil prosvercat na kompjuter. A bilog dima vise ne bi smilo bit. OK, povezi sve da bude spremno za pocet sa testovima ali ako se imalo osicas umoran, odgodi za sutra. Ovo iz iskustva, skuril sam i previse komponenti kad sam isal umoran nec delat ili ispitivat.Ali ako se osicas odmoran i oran, samo naprvo. I nec mi govori da ti je voljni moment jako visok sad kad je stabilizator za Si del porodelal. A svi ti testovi po redu kako su navedeni su ustvari vrlo kratki

Nece bit neki problem sa njima ali ce ipak malo podic disipaciju izlaznog i CCS tranzistora tako da malo pripazi na grijanje. Ne bi smilo bit nekog problema jer su hladnjaci veliki ali ako nakon svake sekvence mjerenja vidis da su jace ugrijani onda desetak minuta ugasi da se malo ohlade. Kasnije, u finalnoj fazi, mozemo razmislit da napon napajanja smanjimo na nekih mozda 28V i time jos umanjimo disipaciju i zagrijavanje. Ako ce amp delat samo na 4 oma onda to mozemo ucinit. To bi istina izazvalo povecanje disipacije samog stabilizatora va ispravljacu ali kako su tamo dva paralelno vezana Si snagatora snagatora, opasnst od pregrijavanja je ipak puno manja nego kod Ge. O tom potom A i pogodil si, stvarno jos zasad niman kamo sa ove zeljezne kante. Ali za deset dana evo joj

Je, i triba bit oprezanOsigurac radije stavi unutar ispravljaca, tako da bude izmadju zadnjeg elka i samog sklopa stabilizatora. Jedan razlog za ovo je da u slucaju da dojde do njegovog izgaranja obori istovremeno obadva napajanja a drugi je ca poneki osiguraci znaju imat ponesto otpora pa da taj otpor ne stavljamo direktno prema Ge dilu. Napon na izlazu iz LM317 mjeri na pinu oznacenom sa "out" i tribal bi bit oko 33V. Bit ce danas malo na preskoke jer imam prilicno posla tako da se ne cudis ako koji odgovor malo zakasni

Pa i ni bilo na akaemskom nivou. Upravo zato sam navel primjer Dennona DL103 i njezinog unutrasnjeg otpora. Parametri trafa koji su potribni za upotribu sa njom, npr primarni induktiviret (a time posljedicno i sekundarni induktivitet i medjuinduktivitet) nisu nepoznati tako da se rezonantne pojave mogu barem priblizno predvidit i bez trazenja podataka za konkretni trafo. Kako DL103 ima unutarnji otpor nekih 40 oma onda ona pita barem 1H primarnog induktiviteta da ne dojde do znacajnijeg gubitka najnizih frekvencija. Iako ih sigurno ima dosta koji mogu tolerirat i donekle veci pad na basovima, jos uvik tesko da se moze poc na ispod 0,5HAko si proval nec delat sa D3a onda siguro znas kakve zamke kriju pokusaji da ju se potira na najveca moguca pojacanja. A kako mi je upravo u toku razvoj MC ulaza sa njom, nemoj mislit da je nisam temeljito izmalretiral

Sama osnovna ideja i koncepcija naoko izgleda dobro zamisljena ali kad se malo analizira onda se same od sebe namecu neke primjedbe.Izbor D3a ka ulazne lampe je pohvalan ali nikako i nacin njene primjene ovdi. Ta lampa je inace izuzetna i po pitanju niskosumnosti, i po pitanju linearnosti i po pitanju ostvarivanja izuzetnog propusnog opsega ali...... ne triba ju tirat da ostvaruje maksimalno moguce pojacanje. A upravo to se ovdi cini njezinim terecenjem sa CCSom. U tim uvitima ona izuzetno lako postaje RF oscilator (najcesce preko 100MHz). Da li stalni ili sporadicni zavisi od puno faktora. Iako su te oscilacije naravno uhom necujene, njihovi intermodulacioni produkti sa audio signalom mogu bit itekako cujni. Pogotovo kad je ric o kompleksnijem muzickom signalu. Vrlo veliki ulazni kapaciter D3a va takvon rezimu (preko 200pF) je isto jako neugodna stvar. Kako ce on bit preslikan na ulaz sa kvadratom prijenosnog omjera step-up trafa (a tipicni step-up trafo ima taj omjer 1:10) onda se ka teret same zvucnice moze ocekivat nekih 20nF kapaciteta. Ovako veliki kapacitet znaci da bi tribalo koristit zvucnice sa izuzetno niskim unutrasnjim otporom a direktna prakticna posldica toga je da bi sa recimo jednom od najpopularnijih zvucnica (Dennon DL103 - Ri=40oma) rezultati bili prilicno daleko od optimalnih.A ni rezonantbe pojave va step-up trafu koje zbog ovako visokog kapaciteta nastupaju vec na poprilicno niskim frekvencijama se nikako ne smidu zanemarit.Za drugi stupanj sa ECC88 koji je isto terecen sa CCSom se mogu stavit slicne zamirke ka za prvi. OK, CCS teret podize linearnost ali kad se zapita kolika je linearnost vise nego dovoljna, onda se vidi da je tesko nac neko veliko opravdanje za koristenje CCSa. Zasad ovoliko ugrubo i na brzinu. Izvorni tekst je vrlo opsiran i nisan ga stigal cilog procitat

Ma taj otpornik od 3,3K je vise sigureca nego potriba. Kako LM317 pita neku minimalnu struju za ispravan rad onda je on zato tu. Delalo bi virovatni i bez njega ali neka ipak bude prisutan. Vridnost ni kriticna, recimo da je je sve ca je nize od 8K u redu ali nima potribe ic prenisko jer samo povecavas disipaciju na otporniku. Mozes stavit komotno 5,6K; 4,7K; 3,9K 2,7K.. tako da ne moras poc do butige zbog jednog otpornika

OK, koliko se iz slike moze vidit, sve izgleda spojeno i diode izgledaju ispravno okrenute. Sa vridnostima komponenti koje sam stavil na shemu bi na izlazu iz LM317 tribalo bit nekih 33V, bazirano na tome da ispravljac iz starog Ge ampa daje na izlazu 32,5V. Ajde prije nego ca ulazni dio povezes sa Ge izlazom i stavis sve pod napon, prikljuci ovo samo na ispravljac i to proviri. Cisto za svaki slucaj.

Je, ta strana je odozgoA ovdi mu ne triba nikakov hladnjak. Kroz njega ce tec manje od 20mA (oko 10 mA kroz balast otpornik 3,3K i oko 10 mA kroz Si tranzistore. Ne znam koliki je tocno napon na velikim elkima u ispravljacu ali pretpostavljan da ni veci od 40V (ako i toliko) i pri tim uvirima ce LM317 disipirat bidnih 200mW.Stavi ga na malu plocicu tako da bude blizu Si tranzistorima

Ti. Morat ces, ma koliko ti bilo tesko. A evo ca ti je moj prijedlog. Kad to zalemis jos uvik nece bit prekasno da otpeljes zenu na neku lipu veceru. Tako da je malo potkupis pa da ne pocne pucat na tebe kad sutra (ajmo rec i narednih dana) budes sav va pojacalu

Je, upravo tako. Samo lagano i doc cemo do cilja. Mislin da ne bimo smili dozvolit da neki banalni uzrok dovede do novog rusocida. Oces li vec danas uspjet sve to sklopit ili ce bit gotovo sutra ili preksutra i ni toliko vazno. Vazno je da prije paljenja znamo da je sve ucinjeno kako triba i da smo eliminirali banalne uzroke.

Hm, ne triba brkat razloge upotribe grid stopera sa velicinom ulaznog signala. Njegova osnovna funkcija je da sprici nastanak samooscilacija i prihvaca ga se ka nuzno zlo va situacijama kad se ne moze bez njega. Tipican primjer je katodno sljedilo pogonjeno iz generatora vrlo malog unutarnjeg otpora (ili ako je isprid njega potpuno zatvoreni pot npr). Tu je nazalost uglavnom uvik potriban jer kad se matematika i jednadzbe sljedila hitidu na papir vidi se da zavisno od reaktivnog tereta na izlazu (i parazitnih kapaciteta same cijevi) imamo pojavu negativnog otpora pa samo sljedilo postaje oscilatorKod stupnjeva pojacanja sa zajednickomkatodom mehanizam nastanka oscilacija malo drukciji (uglavnom preko povranog djelovanja Cga ali sa porastom frekvencije dolazimo va zonu di i induktivitet katodnog uvoda i jos neki faktori imaju uticaja) ali i tu grid stoper u najvecem broju slucajeva pomaze.Naravno, bilo bi najbolje kad bi ga se moglo potpuno izbacit (va nekim situacijama i moze, zavisno od radnih uvita, topologije itd itd). Pogotovo va sklopovima koji delaju sa uV nivoima na ulazu di svako dodavanje bilo kakvog otpornika na ulaznu elektrodu neminovno donosi povecanje ukupnog faktora suma. A ako se posveti dovoljno paznje projektu i sagledaju svi uviti onda se va nekim slucajevima moze i bez njega. I Zen je uglavnom u pravu kad kaze da su takve stvari ka ca je dodavanje grid stopera, referiranje grijanja u pozitivu itd tribaju bit rutinska inzenjerska praksa. Svaki ki iza sebe ima utakmica sa cijevima va nogama, taj je kad tad naisal na situaciju da je moral upotribit grid stoper da suzbije oscilacije ili referirat grijanje da suzbije brujanje. I ta praksa je dobra cak i tamo di nebi teoretski tribalo referirat grijanje. Uvik triba uzet u obzir da cijevi stare da i izolacija izmedju katode i grijanja pomalo popusta pa ce sklop kome je grijanje referirno puno kasnije pokazat prve znakove brujanja od sklopa va kojem to ni storeno.

Evo, nacrtana je Ovo ca je prikazano zeleno je tracking regulator za napajanje ulaznog Si dila. Bit ce mala razlika u naponu glavnog ispravljaca i ovog regulatora (do max nekih 0,5V) ali to je nebitno i nima smisla komplicirat stvar dodavanjem pota za fino podesavanje. Vazno je da ce on pratit napon glavnog ispravljaca i osigurat potpuno rasprezanje ulaznog i izlaznog dila. Sve ovo zeleno triba bit montirano na maloj plocici ulaznog dila. Tom regulatoru triba dovest dva napona, prvi sa izlaza glavnog ispravljaca (taj je referentni) i drugi sa greca va glavnom ispravljacu. Vodovi mase od pojedinih stupnjeva bi tribali bit grupirani kako je na shemi prikazano i vezani odvojenim debljim zicama (barem 2,5 kvadrata a jos bolje 4 kvadrata) na ispravljac. I da te zice ne budu preduge, neka budu kratke koliko je moguce. Ajmo 1) korak: Veza izmedju tocke C i tocke D triba bit prekinuta a otpornici od 330 oma koji su polarizirali bazu drivera u dosadasnjim statickim testovima tribaju privremeno bit vraceni. Umisto normalnog 4 oma opterecenja neka bude ovo pocetno od 220 oma. Jos jedanput triba provirit DC tocke sa voltmetrom (emiter drugog Si tranzistora i emiter izlaznog tranzistora). Ti naponi moraju bit oko 16V a zasad su odstupanja +/- 1V dozvoljena. Napon na Si emiteru se mora minjat zavisno od okretanja pota. Ako su ovi staticki uvjeti postignuti onda triba provjerit sa osciloskopom da li postoje kakve inicijalne oscilacije. Triba kontrolirat i emiter izlaznig tranzistora i emiter drugog Si tranzistora. Triba krenut sa 5 V/div naponskim podrucjem skopa i spustat prema najnizem podrucju. Test storit 3 puta sa 3 vremenska podrucja skopa (100mS, 2mS i 50uS). Ako je sve kako triba onda bi linija na skopu tribala bit potpuno ravna i tek bi se na najnizem naponskom podrucju mogla nazirat koja grbica zaostalog bruma ispravljaca ali najvirovatnije niti to. Vazno: Triba ubacit ampermetar izmedju ispravljaca i ampa i cilo vrime ga monitorirat da se moze trenutno ugasit ako dojde do kakvih skokova struje. A jako jako pozeljno bi bilo ubacit brzi osigurac od 3,15A (maksimalno 4A) u samom ispravljacu. Odma posli desnog velikog elka, izmedju njega i samog sklopa stabilizatora. Ajmo pretpostavit da ce ovo sve proc normalno i da se moze poc na 2) drugi korak: triba spojit tocku C i tocku D a privremene 330 oma otpornike izbacit. Stoper otpornici u bazama drivera i izlaza neka ostanu ovi koji su prikazani na shemi (o njihovom smanjivanju kasnije). Ampermetar neka obavezno bude spojen a isto tako i voltmetar na emiteru izlaznog tranzistora. Po paljenju triba vidit da li se napon na emiteru izlaznog drzi na propisanih 16V i da li reagira na okretanje pota. I naravno, cilo vrime monitorirat struju potrosnje. Struja mora bit konstantna i ne smi se minjat sa okretanjem pota. Taj pot podesava jedino simetriju a na struju izlaznog stupnja ne bi smil imat gotovo nikakov uticaj. Osciloskop isto neka bude spojen na 220 oma opterecenju i ako je statika (napon na emiteru izlaza i struja) kako triba onda triba proc iste testove sa skopom ka va prvom koraku. I sad bi linija na skopu tribala bit potpuno ravna i tek mozda na najmanjem naponskom podrucju mozda pokazat mrvicu grbavosti, ako i to. Ako je sve to proslo kako triba onda se moze storit prvi najprimitivniji AC test. Skop postavi na 5 V/div i 100 mS/div i dotakni prstom sam ulaz. Na ekranu bi tribal dobit nec ca priblizno slici na sinusoidu hfrekvencije 50Hz. Ako bude licila i na pravokutnik isto je u redu (ako slucajno imas neku jacu indukciju u blizini onda signal generator tipa prst moze i potirat amp va kliping). Ovaj test stori samo kratkotrajno, tek toliko da vidis stanje na skopu. Ako imas sinusoidu mozes slobodno i dalje drzat prst, nece se nista desit. Ovdi cu sad privremeno stat jer je treci korak spustanje otpora opterecenja prema nominalnoj vridnosti a to cemo delat uz stalno monitoriranje skopa i ampermetra. Ali tek kad ove probe projdu uspjesno. Naravno, prije bilo kakvog ukljucenja proviri da li je sve dobro spojeno a i otpornike u sklopu zelenog regulatora proviri omski prije ugradnje. A za ovaj redosljed rada koji san napisal bin te molil da ga postivas striktno

Ovako, razlog za jucerasnji rusocid je mogal bit banalan (slab ili prekinut spoj neke komponente ili zice) ali je isto tako mogal bit povezan sa nastankom oscilacija zbog nepostojanja rasprezanja ulaznog i izlaznog dila. To ca je stari Ge amp sa nekim AC tranzistorom va ulazu delal bez rasprezanja ovdi nista ne znaci. Sad su va igri tranzistori sa daleko daleko vecim ft i ta opasnost nastanka oscilacija je itekako realna. Zbog tih razloga ce va igri ostat samo shema "Test 2" sa dva ispravljaca. Ipak ne, necemo cak ni tako. Iako bi diode na toj shemi barem teoretski spasile stvar, ipak ostaje situacija da rasprezanje samo preko diode va vodljivom stanju nije velika razlika od direktnog spoja. A ako dodje do toga da obadva ispravljaca nisu apsolutno va istom momentu upaljena (i ugasena) moze jos uvik doc do mogucnosti nastanka oscilacija. Prilikom testova uvik je moguca mala nepaznja a vrag nikad ne spavaPreopasno, nima smisla sklop izlagat riziku. Zato ce tribat potrosit jos malo vrimena i na malu plocicu Si dila dodat i stabilizator sa npr LM317. A da se ne raskapa lab ispravljac za vezivanje LM317, koristit cemo ispravljac od starog Ge ampa.Tako da cu nacrtat novu shemu i postat je.BB, nemoj u medjuvrimenu nista ukljucivat i provaj nabavit tih par komponenti koje ce tribat za LM317 stabilizator. Osim samog LM317 tribaju ti otpornici od 220 oma i 5,6K, dva elka od 10uF i dvi univerzalne diode (1N4007 ili slicno). Mala rzalika u naponu napajanja SI i Ge dila ce se pojavit ali ona je nebitna

Najprije bez opterecenja na izlazu, samo cisti prazni hod. Opterecenje (otpornik ili zvucnik) tek kasnije.

Je se to desilo sa 4 oma teretom ili bez njega?Kad ubacis nove ruse, prvo moramo bit sigurni da je sve u redu sa Ge dilom. Obavezno proviri sve diode (i Ge i Si i zenericu) i taj ge dio upali najprije sam, bez ulaznih Si. Naravno, obavezno vrati ona tri otpornika (10 oma i 2 od 330 oma koje smo koristili va prvim statickim probama. Ako ti lab ispravljac ima strujni limiter onda njega koristi i postavi limit na 3A

Da se ne bi mislilo da smo stali, komunikacija preko PMa je va toku a detalji ce bit sutra objavljeni

Uuuuf, i to je iza nas. Ma jeba cilu danasnju proizvodnju fake tranzistora i slicnih artikala. Sricon pa burek jos ni postal fake Bane, nima tragedije. Na ovo gledaj ka na jedno iskustvo koje ce ti si siguro ostat upisano zavavik. Zapravo na dva iskustva, prvo da se raspored nogica tranzistora uvik gleda ozdola ako ni izricito drukcije specificirano, i drugo da se sklopovi pokoravaju matematiki i predvidjanju. Pogotovo ovako jednostavni sklopovi.OK, ajde sad vrati elko, blok , drugi tranzistor i njegov emiterski otpornik. Na emiteru tog drugog tranzistora moras dobit prominu od nekih 10,3 do 17V za punu prominu vridnosti pota. Kad izmjeris da je to tako, podesi pot da tu dobijes 15,8V i time bi ulazni dio Ge ampa tribal bit gotov i spreman za rad (ovakav privremeno dok ne dojdu ruski Ge koji ce uletit na teren umisto ovih Si)

Ma jeba stomak, ovo ca kuhaju ovi na platformi ni bas nec ca potice rad mozga. Kvragu, to moramo risit. Pa to je najbanalniji sklop i mora se potpuno pokoravat matematiki. Jesu elko i blok izvadjeni? Zasad neka budu izvadjeniKoji je tocno tranzistor i od kojeg je proizvodjaca? Ocu provirit datasheetOve nelogicne vridnosti koje mjeris mogu poticat samo od neispravnog ili krivo okrenutog tranzistora.Ustvari ima jos jedna mogucnost koju san previdil. Posto ovo sve visi na zicama ne bas zanemarive duzine postoji i (doduse mala) mogucnost da sklop oscilira. Ajmo je provirit tako da na samu tu malu plocicu dodas blok od nekih 100nF spojen direktno izmedju plus napajanja i mase. Vridnost ni kriticna, moze bit i 47nF i 220nF. Samu plocicu spoji cim blize ispravljacu. Radije onom laboratorijskom, barem zasad. I neka osciloskop bude postavljen na AC podrucje od recimo 2 ili 5 V/div a signal na njega dovedi sa klektorskog orpornika.

Naravno, i baza triba bit spojenaZnaci zasad samo krug prvog tranzistora, ova 3 otpornika i pot; tranzistor; emiterski i kolektorski otpornik. Tocno po shemi i zasad bez elka i bez blok konda. Elko, kond i sklp drugog tranzistora cemo vracat doi po dio nakon ca postignemo staticke uvjete prvog tranzistora.Ajde ako mozes to izmjeri prije 7 i pol (u tu uru gren vecerat a za kompjuter cu se vratit oko 8 i kvarat)