sstrsat

Ne, on mi nije interesantan. Trazim KP801. Provaj pogodit sa kojim sufixom Ali pustimo va ovoj temi na miru vertical fetove. Mislin da ne postoji nijedan storen od germanija

Je, sricu ne triba previse iskusavat jer se uvik moze okrenut a sutra je novi dan i kad se sa friskim snagama krene na posal onda ni uspjeh nece izostat. A i ne bi imalo smisla bilo cime pokvarit uspjesan dan.A iz te butige ima nec ca mi je interesantno pa cu ti sutra kad jos malo prostudiran ca sve ima va ponudi javit ca bi me zanimalo. A ujedno cu te zamolit da provas vidit sa tim dobavljacem (ako zna) di se u Rusiji mogu nabavit neke vrlo specijalne komponente (vertical fet). U njegovoj ponudi ih nima ali mozda zna di ili je cak u mogucnosti nabavit. Naravno, ako ti ni problem da ga to pitas. I molil bi te da mi na PM javis kako da ti posaljen novac za to ca bi mi tribalo.

To je to, CCS je definiran i vise nima promjena. Ocito ne triba dodavat mali tranzistor ispred rusa jer zaovu stabilnost mozemo rec da je odlicna. E sad mozemo rec da je jedan veliki dio puta prijedjen. Staticki DC testovi su uglavnom gotovi i rezultati su odlicni pa mozes prijec na povezivanje CCS, izlaznog stupnja i drivera. Koliko vidin sa fotografije, dva hladnjaka sa pripremljenim rupama za 813 (CCS i izlaz) vec imas pa nima nikakove zapreke da se taj dio probno slozi i funkcionalno isproba. Recimo sa signalom dovedenim sa nekog (bilo kojeg) izlaznog ampa). To je naredni korak a kako ce se morat malo sacekat dok dojdu mali tranzistori za driver i predriver onda bi bila steta ne provest ta ispitivanja. A shemu samo tog dijela san ti vec pripremil pa cu je sad zalipit. Virujen da je iz nje sve jasno; unutar debelih linija je taj dio Ge ampa koji triba slozit.Ako slucajno opet odlucis izgubit noc pa to slozit ipak nemoj palit do sutra dok sve ne provjeris. Sad u ovon stadiju bi bila grda steta da zbog kakove eventualne banalne greske va povezivanju dojde do bilog dima. Driverski 813 moze bit na kakvom komadu lajsne ili necemu slicnom. Njemu nece tribat puno hladjenja ali ipak ne moze bit skroz bez hladnjaka jer ce i na njemu bit do nekih 2W disipacije

I sad joj objasni.Kako se ono zval oni film? A bice "Mission impossible"

Rostilj je znaci nalozen? Neka neka, bit ce CCS cevapa OK, cekamo tabelu mjerenja (moze i sa kajmakom)

Hvala ZivoradeJa san inace takav da volin neuobicajena i nestandardna rjesenja. A ovo je vise nego nestandardno; kao takvo je jako lipi izazov i drago mi je pomoc Banetu da projekt dovede do kraja.Ali va drugu ruke, da ne mislin da ce amp bit dobar (i puno puno vise od tega) ne bin ni ulazil va ovu temu. Jos jednom cu ponovit da ima itekako razloga zac forsiran da budu tranzistori sa cin vecim ft.Ge tehnologija ima naravno dosta ogranicenja ali ako se zaboravi da postoje nedonoscad ka AD149, AD161, AC187 itd i pojde se na tranzistore koji mogu zac do kojeg MHz onda i Ge tehnologija moze itekako zasjat i pokazat potencijal. A kako se vidi iz Banetovih linkova nije to bas toliko nenabavljivo.Bane je vec u startu storil pravu stvar izborom SE topologije a ovo je nadgradnja toga i izvlacenje maksimuma iz koncepcije pri zadatoj Ge tehnologiji.

Ma ako imas ampermetar na ispravljacu onda nemoj koristit pipaljke nego zalemi zice. Struja kroz diodnu granu je puno manja nego struja kroz tranzistor a i ona ce uglavnom bit stabilna pa nece bitno utjecat na mjerenje. Mi ovdi ne trazimo apsolutnu tocnost struje nego njenu stabilnost i pri temu ni vazno oce li bit 2,3 ili 2,4 ili 2,5A. Voltmetar neka ti bude spojen na bazi tranzistora (njemu se nece rastopit pipalica ) i zabiljezi ocitanje napona za svaku znacajniju prominu struje

Evo, upravo si preduhitril moj zadnji post. Ne bi ga ni pisal da san vidil da si dodal ovo. OK, izgleda da si imal jako puno srice da je sve prezivilo. A kad je tako onda ces pustit ovo spojeno da bude barem jednu uru pod napajanjem tako da dojde do potpune termicke stabilizacije. I zamolit cu te da spojis dva instrumenta, jedan (voltmetar) koji ce mjerit napon na bazi tranzistora prema masi a drugi (ampermetar) va seriju sa visokovatnim otpornikom. Ovaj ampermetar zato ca se otpor visokovatnog otpornika moze (cak i znatno) minjat sa temperaturom a nama triba tocno saznanje koliko je struja kroz CCS stabilna. Ako u prvih 15-ak minuta dojde i do vecih odstupanja, nije bitno. To je period intenzivnog ugrijavanja i varijacije su moguce i ocekivane. Ali ako i nakon uru vrimena uocis nestabilnosti onda ce vrlo virovatno tribat dodavat jos jedan manji tranzistor. Definitivni odgovor ce dat tabelarni prikaz ovisnosti napona na bazi CCSa i struje kroz CCS. Zato te molin da ovo mjerenje storis savjesno i bez zurbe. Virujen da ces moc odvojit jednu uru za to. I neke vazne napomene. Otpornik u emiteru CCSa (1,5 oma) ne bi smil bit izlozen pretjeranom zagrijavanju pa je zato jako pozeljno dabude vece snage. Po fotki moren zakljucit da je ovaj sad instalirani za snagu od 5 do 10W pa ne bi bilo lose da stavis neki od standardnih 17W. Na njemu se inace disipira nekih 9W a to ni bas malo. Ge diode moraju bit va termickom kontaktu sa tranzistorm. Ucvrsti ih nekakvom improviziranom obujmicom za njega i na zaboravi stavit termovodljivu pastu

Na fotografiji se vidi da je Si dioda naopako okrenuta. Dok god ona stoji tako, nima ni govora o postizavanju ispravne radne tocke. OK, ovo je lako korigirat ali postoji prilicna mogucnost da su i diode i tranzistor osteceni zato ca si umisto 150 oma otpornika stavil samo 1,5 oma. Velika struja koja je potekla u prvom momentu preko direktno polarizirane diode i otpornika od 1,5 oma je mogla vrlo lako dovest do ostecenja i Si diode i otpornika i tranzistora. Da se to desilo jako me navodi cinjenica da ampermetar ispravljaca pokazuje samo 0,5A. A 30-ak volti bi kroz 1,5 oma otpornik tribalo razvit 20-ak ampera (i bili dim).Recimo (pretpostavimo da su Ge diode i zenetica ipak prezivile jer zbog direktno polarizirane Si diode na njih ni moglo doc vise od 0,6V. Teoretski, u praksi se svasta moglo desit u momentu ukljucenja. U svakom slucaju, bez obzira oce li ispitivanje pokazat da su diode zive, triba ih zaminit sve. Udarac kojem su bile izlozene moze vrlo lako dovest da se naknadno pokaze da postoje ostecenja ciji bi finalni rezultat bila teska havarija ampa. Isto tako, na ovaj tranzistor koji je bil spojen nacrtaj upitnik i odlozi ga sa strane. A novi tranzistor ce se spajat tek kada dobijemo ispravne napone na diodama.Fotografiju koju si prilozil san editiral pa tribas spojit tocno kako je oznaceno na njoj. Najprije bez tranzistora, njega ces dodat tek kad analiziramo rezultate mjerenja na diodama. Ponovit cu, sve diode i otpornik od 150 oma tribas stavit nove. Kondenzatori mogu ostat ovi koji su bili. Njima se ni moglo nista desit.Editirana fotografija:

Ma prema cemu mjeris ovih 0,6V? Sva ova tri napona koja san navel tribas mjerit u odnosu na masu. Znaci, negativni kraj instrumenta mora bit na negativnom kraju napajanja. A ako je ovo mjerenje stvarno, onda je ta zenerica ili neispravna ili je za puno veci napon (da ni slucajno za 36V omisto za 3,6V?). OK, zastanimo sad ovdi do sutra. Meni je vec debelo vrime za poc spat jer triba i sutra odgulit 12 uri radnog vrimena.Ako ces va toku noci jos delat njerenja onda ni u kojem slucaju ne spajaj rusa nego samo diode i 150 oma otpornik. Tek kad dobijemo na dolnjem kraju Ge diode nekih 28V onda rus moze uletit. Diode su inace oznacene tako da prsten na njima oznacava katodu (ravna crta na simbolu). Ima i pokoji suprotni izuzetak ali su izrazito rijetki.

Ako je napajanje 32,5V a na bazi rusa imas 31,8V onda je razlika svega 0,7V a to znaci da je neka dioda siguro naopako okrenuta. Da ti nije i ona inverzna Si dioda naopako okrenuta? Ako nisi siguran u smjerove i oznake na diodama onda cemo poc malo obilazno. Spoji na ispravljac samo serijsku vezu zenerice, Ge diode i otpornika 150 oma. Rus neka bude odspojen od napajanja (skini zice sa baze i emitera). A skini i kondenzatore Sad tocno izmjeri koliko imas napajanja, koliko imas na spojistu zenerice i Ge diode i koliko imas na dolnjem kraju Ge diode. Sve prema masi (- polu napajanja)

Struja koju pokazuje instrument na ispravljacu otprilike odgovara naponu koji si izmjeril na kolektoru rusa. Sad lipo izmiri napone i na bazi i na emiteru rusa. Sve prema masiNa bazi rusa bis tribal imat otprilike malo iznad 28V prema masi. Ako to imas onda proviri da li ti otpornik 1,5 oma va emiteru stvarno ima tu vridnost. Ali ako ba bazi rusa imas nekih 31,2V onda si gotovo siguro zenericu naopako okrenul i tako ju postavil da se ponasa ka obicna direktno polarizirana dioda. U tom slucaju bi na njoj bilo svega nekih 0,6 do 0,7V a to bi za emiterskim otpornikom 1,5 oma dalo bas otprilike tu struju koju si izmjeril. Virovatno je upravo va ovome problem

Slabo. Vrime je za ovo pomalo privest funkciji.Je to vec pocelo va zraku visit pitanje "Ca ako........ tranzistori napravljeni srpom i cekicem posrame neka jako hvaljena i renomirana pojacala Ni ti palo na pamet da ima debelih razloga zac toliko forsiram Baneta da tranzistoti va ampu budu sa cim visom granicnom frekvencijom.....

Bane, i zenerica i Ge dioda su polarizirane tako da budu vodljive. A zenerica da bi bila vodljiva mora bit inverzno polarisirana. Ge dioda je polarizirana va direktnom smjeruTa dodatna Si dioda mora bit inverzno polarizirana (znaci mrtva) jer ona uopce ne sudjeluje va radu sklopa i sluzi samo za praznjenje elka 1000uF. Tako da njezina anoda gre na + napajanje a katoda na bazu CCS tranzistora. Ajde provaj kod dioda ne koristit termine + i -, radije koristi anoda i katoda kako je tehnicki ispravno. Sve drugo ostaje kako je nacrtano. Ovo za spajanje otpornika i kondova si tocno napisalPali

Ma Bane, samo ti guraj istocni blok. A ca mislis sa cijim lampadinama sam storil mog SE OTLa? Za razliku od nekih ki pluju i podcjenjuju ruska tehnicka dostignuca, moje misljenje o njima je jako visoko. Naravno da 813 moze delat i na mistu drivera i ne bin ni predlaqgal AL112 i slicne stvari da san znal da je tako lako dostupan i da ih imas vise nego dovoljno. A u ulazni stupanj i predriver cemo stavit GT321B iz linka koji si postal (vidin da je vrime isporuke desetak dana a cijena je smisna) i ne triba vise nikakvo mjerenje strujnog pojacanja. Uostalom oni 813 koje si ispitival sa AL112 su svi pokazali gotovo indenticne vridnosti pa bas njih uzmi i za drivere i za izlaze. Jedino ispitivanje koje bi tribalo provest je ono u vezi stabilnosti CCSa iz razloga koje sam ranije navel a dovoljno ga je storit sa jednim jedinim 813. Ako to uspijes danas izvest, vec sutra cu postavit definitivnu shemu od koje vise nece bit odstupanja. Sad kad znan da su ulazni i predriverski tranzistor (GT321B) vrlo lako nabavljivi onda se sve dalje svodi na matematicki model i jedan jedini potenciometar za fino podesavanje radne tocke.

Odlicno, onda neka dojde ovamo na platformu. Ima ovdi dosta stoke koju bi tribalo licit skarama :clap: I to mozda i vecima koje mogu capat ne samo balote nego i glavu

Ma i bolje da su odustali od te podmornice jer da nisu di bi ti nabavljal Ge tranzistore :hi:Stvarno steta ca nisi puno prije stavil ove linkove jer ne bimo uopce razmisljali ni o AF118 ni o AFY14 ni o bilo cemu iz davno prekinute zapadne produkcije. Za predriver se nima vise ca puno mislit. Naruci GT321B iz prvog linka i to je to. Puknit cemo mu nekih 6 do 7 mA kolektorske struje i ne triba uopce razmisljat oce li ili nece moc pogonit ono iza sebe. Oce. A jos jedna stvar mi je pala na pamet. Ustvari, da si prije rekal da su GT813 tako lako nabavljivi i po toj cijeni ne bin uopce razmisljal o AL112 nego bi ti rekal da njega strpas i va driver. Bila mi je pogresna pretpostavka (majka svih zajeba) da je on rijetka i tesko nabavljiva komponenta a sad kad vidin ne samo da ih ima va nabavi nego da i ti imas doma poprilicnu kolicinu onda se siguro neces ljutit da idemo na tu malu promjenu tako da GT813 gre i va driver. Ili ako oces da bude vizualno jos lipse i da driverski tranzistor bude fizicki manji od izlaznoga mores narucit GT806B. On je za otprilike upola manju snagu i struju nego GT813 a ostali parametri su uglavnom isti. A po pitanju granicne frekvencije su obadva daleko bolji od AL112. Jebiga, da si barem prije postal ove linkove ustedil bi se i trud i novac za nabavu AL112. Ako pristajes (a virujen da ces pristat) da gremo na ovu malu promjenu onda vise ne triba prvodit nikakve testove struje baze driverskog tranzistora. Jedini test koji triba provest je test stabilnosti CCSa za dobit odgovor da li ce se morat stavit jos i manji tranzistor ispred CCS tranzistora. I to ne zbog samih tranzistora nego najvise zbog zenerice (medju njima zna bit dosta razlika va termickom ponasanju). Kako ces siguro gotovo odmah poc narucit driverske GT321B, pricekaj da ti javim da li ces ubacit i jednu malu narudzbu za mene. Uocil san va toj butigi da imaju i neke meni jako interesantne komponente (tunel diode). O tome cemo na PMI jos nec, naoruzaj se i prodji kakov tecaj samoobrane jer ce bit dosta onih koji ce te tet ubit kad tvoj ovako slozen Ge amp posrami njihove skupe i moderne Si ampove

E izgleda da si zaista imal sricu sa nabavom tih rusa. Ako sam dobro shvatil, ovih 10,1mA va tvom zadnjem postu se odnosi na drugog rusa a onih 10,3 mA iz posta prije je prvi rus. Ako je tako onda je se to slobodno moze nazvat apsolutna uparenost. A to je kod Ge tranzistora gotovo znanstvena fantastika. Ki zna za koju vrstu vojne upotribe su izvorno bili namjinjeni, to bi itekako volil saznat.AF118 sam bil odabral iz dva razloga, prvo zato ca se po stranicama mgelectronic moglo zakljucit da je nabavljiv kod njih i zato ca je vise nego dovoljno jak (predimenzioniran) za poziciju predrivera. A ako se sicas, moj prvi izbor je bil AFY14 iz razloga ca san ga nekada davno koristil i u to vrime on je bil fantastican tranzistor. Ali kako si naisal na teskoce s njegovom nabavom onda je AF118 usal va kalkulaciju. U svakom slucaju, sutra cu detaljno izanalizirat mogucnost upotribe malog 2SA pa cemo tek onda donit konacnu odluku. I budi siguran da cemo odustat od njega ako budem imal i najmanje sumnje u mogucnost njegovog krepavanja. Samo, trazin od tebe da sutra ponovis test i to posebno sa obadva odabrana para rus / AL112. To ti je moje jedno staro pravilo, svaki test koji je dal odlicne rezultate (i bolje od ocekivanih) triba drugi dan ponovit. I ne samo ponovit nego bi volil da simuliramo stvarnu maksimalnu amplitudu struje kroz njih. Nista komplicirano, test u osnovi ostaje isti i kad tranzistori postignu radnu temperaturu i ocitas mV, triba paralelno visokovatnom otporniku od 6,8 oma spojit jos jedan od isto 6,8 oma. Taj ne triba bit prevelike snage, dovoljno je i standardnih 17W. A snaga mu ne triba bit prevelika jer je to skroz kratkotrajno mjerenje. Znaci cim ocitas mV na otporniku u bazi AL112 mices taj dodatni otpornik. Virujen da vise od dvi do tri sekunde nece tribat za to tako da nima potribe da taj otpornik bude 50W.Kako strujno pojacanje tranzistora moze ali i ne mora bit linearno i jednako na svim strujama onda se moze desit da na toj trenutnoj najvecoj izlaznoj struji dobijemo i nec vise od ocekivanih 2mA. Ili i manje. A ti podaci mi tribaju da mogu sigurno ustanovit mogucnost upotribe 2SA.Sve va svemu, ovaj cili test ti nece uzet vise od uru vrimena i siguran sam da neces imat nista protiv da ga provedesPregledal san detaljno ponudu mgelectronica i ovaj 2SA je najbolje ca kod njih ima za ulazni stupanj

Izvrsno. Ako je su i AL112 i rus dosli na radnu temperaturu i termicki se stabilizirali to je onda to. Vridnost strujnog pojacanja uglavnom i raste sa temperaturom ali mogu rec da je ovo cak i ugodno iznenadilo. Tih 10 mV znaci da je struja baze AL112 pala na svega 1mA a to opet otvara mogucnost za upotribu malog 2SA u predriveru. A kad je vec tako, onda neka ti ne bude tesko istestirat i drugi par AL112 / rus u istom rezimu i ako rezultati budu isti onda su otvorena vrata za malog 2SA iz lokalne butige

Dobra lajsna. E pa eka rostilj lozi

Stavi ipak malo veci hladnjak. Steta bi bilo izgorit AL112 prilikom testiranja.

Oli ne vidis da ti je gidgja stavil smajlija uz komentar o otporniku od 1M? Ca misls zac ga je stavil? Za objasnit kako i zac dolazi do oscilacija va cijevnim sklopovima (i opcenito elektronskim sklopovima) triba imat ipak neka osnovna predznanja o tome jer bez njih ne bi ni 50 stranica teksta bilo dovoljno. Cisto sumnjam da itko ima volje i vrimena toliko pisat A ako si ocekivl da ce netko pogodit da ustvari zelis storit mixer koji ce iz stereo snimke storit mono, onda si to tribal rec a ne tek sad navodit da je to nepotpuna shema za obadva kanala. Bice mislis da je netko vidovit i da cita tvoje misli a volil bi vidit toga ki bi mogal pogodit da sistem dvi cijevi sa zajednickim katodnim otpornikom triba predstavljat odvojene stupnjeve za dva potpuno odvojena kanala. Ovako je to mixer sa katodnom vezom i dovest ce do gotovo potpunog stapanja dva stereo kanala u jedan zajednicki mono kanal. Ako i preostane malo razlika va signalima na izlazima, tesko da ces imat i s od stereo efekta.

Moze poc zenerica od 3,6V ; nista bitno se nece prominit. Otpornik u emiteru CCSa se i tako izracunava iz napona zenerice i potribne struje. Sa 3,6V zenericom stavi npr 1,8 oma za dobit 2A struje.Elko od 1000uF triba bit za najmanje 35V a jos bolje je da je za 50V. Uh, sad san vidil da san zaboravil nacrtat jednu vrlo bitnu stvar bez koje bi moglo doc do opakih poslidica. To je inverzna dioda koja sluzi za praznjenje elka u trenutku gasenja ampa. Da sad ne crtam, katoda te diode triba bit vezana na bazu CCS tranzistora a anoda na + napajanje. Ta dioda moze komotno bit Si jer ona uopce ne sudjeluje va radu sklopa i jedina funkcija joj je da isprazni elko u momentu gasenja ampa. U svakom slucaju, mora bit prisutna. Virujen da ces na tom mistu lako prihvatit Si diodu, neku standardnu za 2 do 3 A struje. Naprimjer 1N5406. Ok, ako ti se ne zuri onda je stvarno bolje da se sve oko drivera / izlaza kompletira prije nego ca se pojde na ulazni dio.

U jebate, izgleda da su stvarno selektirani po vojnim normama ako su pokazali toliku jednakost. Ali cisto za svaki slucaj, ipak cu zatrazit od tebe da jednoga od tih rusa i jednoga od odabranih AL112 povezes i postavis na hladnjake i pustis da dojdu do radne temperature, tako da budemo ne 100 nego 200 % sigurni da se struja baze AL112 krece oko 2mA. Za AL112 mozes improvizirat hladnjak od kakvog komada lima. Kvragu i estetika, samo neka posluzi za tu probu.Za CCS u principu nima zamki. Jedino donekle otvoreno pitanje je oce li tribat jos jedan manji tranzistor prije rusa ili ne mada osobno mislin da nece. Ali ako i zatriba, ubacit ces jedan AL112 ispred njega. O tome cim stignu Ge diode. Ali uvik ima nekih malih zamki. Ovih 2 mA struje baze AL112 kazu da upotriba malog 2SA koji ti je zapal za oko nece bit bas pozeljna. S obzirom na napon napajanja i njegovu dozvoljenu disipaciju ne bi se smilo pustit vise od nekih 3 mA struje kroz njega a i tu je vec blizu maksimalne disipacije, pogotovo ca ce unutrasnjost ampa bit topla. Cak i uz pretpostavku da prezivi upitno je oce li moc dat punu pobudu za AL112. Naime, zasada jos ni iskljuceno da ce tribat malo podic struju emitera (a tine i struju baze) AL112 u svrhu dobivanja maksimalne linearnosti. Ovo ce doduse bit skroz zavrsno podesavanje i tu ce osciloskop morat rec zadnju rijec. Naravno, mozda uopce nece tribat podizat struju kroz AL112 ali za sada ta mogucnost jos uvik ostaje otvorena. Moze se provat stavit mali 2SA ali montiran na kakav mali hladnjak i uz striktnu kontrolu struje kroz njega. Njegovo stradanje bi moglo bit fatalno i za AL112 i za rusa. Nije receno da bi obavezno krepali (CCS bi tu odigral i neku zastitnu ulogu) ali kako vrag nikad ne spava onda se ni ta mogucnost ne smi bas skroz podcinit. Kad se ovo sve skupa zbroji, oduzme, promucka i zacini onda je moja preporuka da se i za predriversko sljedilo privremeno stavi AL112 a kad stigne AF118 ili AFY14 onda ga se jednostavno ubaci umisto AL112. Za ulazni tranzistor moze poc mali 2SA iz lokalne butige s tim da cemo prominama vridnosti nekih otpornika pustit kroz njega ipak manje struje nego ca je bilo planirano za AF118. A ovo sve skupa znaci da je samo pitanje dana ili dva da imas sve dilove na stolu. Sve u svemu, izgleda da ce Ge amp vec za koji dan moc primit muziku na ulazu i pokrenut zvucnik.

Ma sa ovin vridnostima komponenti nima ni "d" od diferencijalnog spoja. To je direktni paralelni spoj dvi sekcije a onaj koji je crtal je zaboravil stavit spojne tocke na anode. Jadan pokusaj da se sa cijevi relativno velikog faktora pojacanja postigne malo pojacanje potribno za nekakav line stupanj. To pojacanje je postignuto (po brzom izracunu negdi oko 3 puta) ali to je ujedno sve ca je postignuto. Izlazni otpor sklopa je ogroman, dijelilo 200K-pot50K nije frekventno kompenzirano (mozes mislit frekventne karakteristike i prijenosa tranzijenti). Plus ca ovakvo direktno vezanje cijevi bez posebnih grid stopera vrlo lako dovodi do oscilacija + preveliki odvodni otpornik (1M)zbog koga izuzetno lako dolazi do prodora vanjskih smetnji i nastanka brujanja + prilicno premala struja za optimalni rad 6H1PTriba dalje?