Srecko

Kupio sam polovan “HP Compaq 8000 elite ultra slim” računar za potrebe audio fajl servera; po ceni od 75€ (da ga probam). Osnovne karakteristike su mu: Procesor Intel Core Duo na 3.0GHz, 4GB rama na ploči, dovoljno USB konektora, HD od 250GB, Display port ...... Razlog zbog koga sam ga uzeo je sto je računar stvarno malih dimenzija i “liči” na audio komponentu. Povezao sam ga sa DAC-om USB kablom i više sam nego zadovoljan kako to sve radi (Poznata mi je diskusija o SPDIF vezi koja je “superiornija” u odnosu na USB. Možda i ja jednog dana povezem DAC na taj način ali za sada ne osećam potrebu za tim). Otvorio sam temu iz razloga sto me “nervira” šum ventilatora (ima ih dva komada) računara koji je kod audio komponente poželjno da bude minimalan. Radeći kao audio server kućište računara gotovo da se uopšte ne greje i verujem da bi šum mogao biti smanjen smanjenjem brzine vrtnje ventilatora. Da pojasnim ko god dođe u posetu kod mene sluša muziku i ne čuju šum (verovatno ne obraćaju pažnju) ali ga ja čujem. Molio bih Vas da mi pomognete da “izaberem” dobar računar za audio server koji bi prvenstveno bio “nečujan”, dovoljno mali da liči na audio komponentu (npr. Lenovo ThinkCenter, Mac Mini isl.) a dovoljno korektan i kao računar. Nisam pomenuo ovaj moj HP jer mi se čini da bi bilo teško smanjiti “buku” ventilatora.

Baš nečuveno[emoji3]. Kuda ide ovaj svet!

Ovo je suština! Manite se Quad ESL 63. Quad 405-2 će ostati kod mene zauvek. Ako bih razmišljao o nekom drugom amp-u (kao još jednom pored Quad 405-2) logično bi bilo da to bude nešto dobro a ipak različito. Npr. Crown je vintage, Pass predstavlja nove topologije i dostignuća, zato sam u uvodnom postu i pomenuo Pass. Osnovni zahtev za amp za Quad ESL 63 (bogami i ostale ESL) je otpornost ampa na promenu opterećenja tj. da isporučuje to sto isporučuje malte ne u dijapazonu od 2-60 oma. Zato bi konkretno na Quad ESL 63 veoma interesantno bilo probati Pass M2 “na steroidima” (kad ga Zen završi, i on i ja mislimo da bi to moralo da bude jako dobro) ili Benchmark ABH2 ili npr. neke stvarno dobre lampe tipa EAR (sto bas i nije za mene jer sam kako jedan moj sada prijatelj pametno reče da sam ipak samo konzument). Ali to nije tema nego Crown vs. drugi pro pojacavaci ili savremeni pojacavaci. Gde je tu Crown-u mesto?

Koristim Quad 405-2 i ne mogu čak ni da zamislim nešto bolje za moje Quad ESL 63. Zaboravite Quad ESL 63 čak i JBL 4343. JBL je tu više personifikacija za “odlične” zvučnike. Znaci pitanje je Crown vs. neki drugi amp-ovi.

Zna se ko je na forumu živa enciklopedija za Quad i ne samo za njega [emoji106]. [mention=52]Doktor[/mention] mi je već sve “objasnio” u vezi sa Quad-om i “uputio na literaturu” [emoji3], tako da mogu reci da sada i ja puno toga znam i o ESL 63 i o amp-ovima. Naglašavam ovo je više bilo akademsko pitanje da li je Crown opravdano manje “popularan” od npr. Quad kod nas kada je kućna upotreba u pitanju.

Izgleda da nisam dovoljno objasnio svoj stav u prvom postu. Ne planiram da nabavljam Crown DC300 pogotovo ne za svoj ESL 63. Kada bih i nabavio Crown (interesantna vintage sprava) kako Vladd reče za “na policu” to bi bio npr Crown D150 od 2X75W (isto sto i DC300 samo manje snage). Suština je da sam jako puno slusao o tim snagasima, njihovoj profesionalnoj upotrebi (naravno najviše u USA), kvalitetu, dugovečnosti, dobrim karakteristikama itd. i neminovno mi se nametnula ideja o poređenju sa npr. Quad 405; koji je nešto slično (kako sam shvatio u evropskim razmerama-BBC) a koji nalazi primenu i u kućnom HiFi (ja ga imam doduše modifikovan od velemajstora i za moj ukus, sluh i na Quad ESL 63 nestvarno dobro zvuči). Zato sam bio zatečen kako je to dobro sviralo sa JBL 4343 (iskreno nisam očekivao) i nisam mogao da razlucim da li je to bilo zbog JBL ili je i DC300 stvarno sonicno dobar kao npr Quad-ovi. Više me je akademski zainteresovalo kako ti stari uređaji profesionalni (ne kucni kako Zen lepo reče) zvuče u poređenju sa novim konstrukcijama (zato sam i naveo Pass sa kojim ima najviše iskustva). Drugim recima hteo sam da kažem da sam npr. sa tim JBL 4343 čuo (“istovremeno”) neki Pass da li bih pao u nesvest[emoji3]; kada sam bio oduševljen i sa DC300 (sve ostalo je bilo takođe jako dobro ukomponovano i skupo npr. brendirani lampaski preamp, izvori ....). Naglasak je na razlici u profesionalnoj i kućnoj upotrebi koju je Quad, čini se, nekako prevazišao. Kako to stoji sa Crown snagasima. Vladd naravno da je nehumano (idiotski) proveravati ispravnost ampa prikljucivanjem jeftinih zvučnika. Samo sam preneo sto sam procitao na forumima da bih istakao da je pojava DC komponente na Crown snagasima izgleda (opet prema forumima) česta pojava.

Upravo sam zbog ove Vaše konstatacije i otvorio ovu temu. Neki dan sam slušao DC300 na JBL 4343 i to je za moje uho tako lepo sviralo, da sam ostao u čudu (da li sam umislio zbog JBL 4343 ili je pojacavac stvarno dobar). Naročito mi se učinilo da je scena enormna i kao da sam bio u sceni, ali sam to pripisao svojim godinama [emoji5]. Verovatno da sa JBL 4343 “sve” dobro svira, pa me je zainteresovalo kako se to čuje u inferiornijim sistemima. Zbog toga sam iscitao neke stare review i procitao šta o Crown pišu na nekim forumima. Upravo sam na forumima i procitao o komplikovanosti podešavanja biasa i uopšte celog pojacavaca zbog čega korisnici čak savetuju da se zbog toga polovni Crown snagasi uvek stave na neke bezvezne zvučnike (ako se ne radi identifikacija parametara pre prikljucenja) da ako postoji dc komponenta bude oštećen taj bezbezni zvucnik a ne sistemski.

Procitao sam puno toga lepog o “profesionalnim-studijskim” pojačavačima kompanije Crown, posebno o patentu po kojem su realizovani DC300 i D-150. Nažalost veoma malo znam o njima a oni predstavljaju značajan deo istorije profesionalnih pa i HiFi uređaja. Ono sto sam zapamtio (iz procitanog), kao njihovu glavnu osobinu, je da ih isticu upravo iz razloga sto ne kolorisu zvuk. Bio sam takođe jako iznenađen kada sam u intervjuu jednog od menadžera kompanije Bose pročitao da su uz nekada njihove izuzetno popularne zvučne kutije Bose 901, za koje su bili razvili amp-ove Bose 1800 i Bose 1801 prodali 10-tak puta više Crown-ovih DC300 nego svojih Bose 1800 odnosno Bose 1801. To su “starinski” pojacavaci i veoma bi me zanimalo “profesionalno” i “iskustveno” mišljenje o njima (tehničko i zvučno) vs. pojacavaca koji se smatraju trenutno veoma popularnim i kvalitetnim tipa game Nelson Pass Firs Watt. Takođe bi bilo interesantno ako bi ih neko mogao uporediti i sa gamom Quad pojačavača poput Quad 405-studijsko “magare”, Quad 606 ..... Bio bi pozeljan i osvrt na njihov prefiks u imenu DC tj. mišljenje da se DC komponenta može pojaviti na drajverima zvučnika i spaliti ih “lakše nego kod drugih topologija”.

Bravo!!!Pretpostavljam da je ovo sve bez glutena, neki veganski ćevapi i kobaje po samo Vama poznatom receptu koji Vas (za sada) održava u utakmici sa [mention=52]Doktor[/mention]-om za najboljeg muzikofila na forumu.Wada (Zen kao admin, Doktor kao “napadnuti” [emoji3]....... ja se javljam za ćatu) bi trebala da preuzme bar četvrtu turu kobaja i cevapa da istestira da ne koristite neka nedozvoljena sredstva [emoji3].

Bogami kako skuplja stvari kao hrčak (i to najbolje) Zen sreća Vaša sto mu otpornici još nisu u vidokrugu[emoji3].

Ovo je već prevrsilo svaku meru. Pa to sto Vi imate to nemaju ni najrenomiraniji radnje sa Hi-Fi opremom[emoji106] (DEFiSIT npr. računam Vaš je samo Zen to još nije shvatio[emoji3]). I kod njih kad dođete kažu Vam npr. “Nabavicemo u toku nedelje...”. Možda planirate ipak da otvorite salon sa Hi-Fi opremom[emoji3]?

Tannoy (komada koliko, niko nezna a verovatno ni on), B2J, Iron Pumpkin ........ i sve za kako rekoste “tepsiju ribe”. To već nije sreća nego znanje. Možda bi trebalo da pokrenemo kampanju na forumu “prof. Wolanda za ministra finansija”.

Pravi forum i diskusija za uživanje!

Nespavači ni ne trebaju da spavaju kada im tako dobro idu prikazi uređaja; šta više samo to bi i trebali da rade da bi mi uźivali[emoji3]. Ovaj prikaz je za rang veličine bolji od bilo kog review-a koji sam do sada procitao jer je zivotan, u prelepoj atmosferi je sve urađeno koja se jednostavno prenosi na čitatelja iz više uglova sagledano (Woland, Doktor, Ninja i naravno NAŠ PAPA) čist hedonizam[emoji3].

Valjda će i to biti jednog dana. Iako mnoge nisam lično upoznao čini mi se kao da ih godinama poznajem.

Ako je tako znaci ima nađe i za mene[emoji3].

Sa ogromnim uživanjem čitam ove postove o vašem druženju. Neverovatan vikend. Moram da pohvalim [mention=52]Doktor[/mention]-a za studozno predstavljanje uređaja koje ste slušali, izvanredno prilagođeno nama koji ne pripadamo vašoj kasti diy-era[emoji106].

BRAVO za Pass-Tannoy kombinaciju, ali je za nene impresivnija kombinacija Zen-Woland [emoji3].

Veoma, veoma, zadovoljan prikazom[emoji106]. Nadam se da se DEFiSIT zagubio? Šta će DEFiSIT Zenu, on nema vremena da uživa a i bolje da izađe malo vani i provoza one čopere[emoji3].

Mnogo nas čeka utiske. @Woland ovo je mučenje. Mora da postoji neka konvencija poput ženevske koja se bavi maltretiranjem članova foruma kašnjenjem utisaka sa prvog slusanja[emoji3].

@Impuls ne poznajem dobro industriju komercijalnih proizvoda. Ceo radni vek sam proveo baveći se istraživanjem i razvojem za potrebe odbrane usko saradujuci sa celom Namenskom industrijom ranije SFRJ a sada Odbranbenom industrijom Srbije. Naravno sve vreme smo “bili u kontaktu” sa sličnim istrazivacko razvojnim centrima “Velikih”: Rusija, USA, Francuska, Engleska; upoznavsi pri tom njihov način organizovanja, načine izrade tehničke dokumentacije, kontrolu proizvoda, standarde (GOST, MIL....) .... i odgovorno tvrdim da je sve sto je se moglo standardizovati je bilo standardizovano. Kao posledica takvog pristupa proizvodi su imali zahtevanu pouzdanost (u protivnom ne bi bili primljeni-usvojeni u naoruzanje npr. kod nas od strane TOC-tehnickog opitnog centra). Ništa nije idealno ali je taj segment u kome sam ja radio stvarno bio dobar jer je kao sto je svima poznato godinama izvoz našeg naoružanja punio državnu kasu. Sada je drugo vreme. Svuda su devastirani tehnološki džinovi pokretači svetske privrede npr. NASA. Uopšte mi je nejasno kud plovi ovaj brod-SVET, no i pored toga ovo sa audio industrijom je smešno. Zašto to mislim. AKG npr. 100 godina pravi slušalice i umesto da zadrži tehnolosku stečenu prednost ulaganjem u razvoj, pojavi se novokomponovani Apple osnovan pre tridesetak godina, koji pre 3-4 godine odluci da napravi slušalice (bežične) nezadovoljan onim sto ima na tržištu, napravi ih u roku od 2 godine i “okine” konkurenta koji je u tom trenutku možda kasnio te 2 godine da kupi AKG. Još je eklatantniji primer korporacije Harman (JBL, Harman Kardon,......) koju je Samsung kupio za oko 8 milijardi USD ne da bi uzeo deo audio tržišta već da bi od staff-a formirao nukleus za razvoj samo vozećih automobila. Ne propada se slucajno, a ceo segment audija je na izdisaju a infuziju mu daju matirci mojih godina. Šta će biti sa tom industrijom kada ja i moji vršnjaci po umiremo. Stižu računi na naplatu.

Kao i uvek, potpuno ste u pravu. Sto se persiranja tiče voleo bih da mi ne persirate. Čini mi se da vas jako dobro poznajem (zbog postova). Naravno da niti imam Vaše znanje a ni ne planiram da menjam svoju oblast[emoji3], naprotiv forumu sam se i priključio zbog strucnih ljudi sa izraženom željom da pomognu onima koji nisu “na svom terenu”. Generalno život sam proveo u istraživanju i razvoju i nekako je prirodno da sam veliki poštovalac nauke. Rekao bih čak da sam “fundamentalista” (neracionalno-ludo nepopustljiv) kada je nauka u pitanju[emoji3]. Svi moji postovi su načelni i na opšte teme jer bi bilo neprimereno da se ukljucujem u strucne diskusije, koliko god da sam zbog prirode posla nešto naučio[emoji3].

Potpuno ste u pravu. Kao jedan od krivaca izvinjavam se.

Nixie naravno da je tako. Upravo sam slusao prof. Mijića pa da ga parafraziram; da bi zvuk uopšte mogao da bude visoko veran-soba akustički tretirana optimalno (šta god to značilo), studio, sala ..... ne može da bude manja od 35 kvadrata i trebala bi biti poželjne geometrije, ne zato sto mi hoćemo ili nešto nećemo da uradimo tokom “tretmana” sobe već zbog fizike-talasne dužine zvuka. Svaka manja prostorija je samo manje ili veće priblizenje optimumu-kompromis. Vernost, sami rekoste je sveti gral ali nije isto da li ste se Gralu približili objektivno ili ste voluntaristicki doneli odluku da je nešto sto čujemo bas “sveti gral”-apsolutno verno.

Sve sto ste napisali je tačno osim da nisam razumeo. Čak i to je delimično tačno jer je koliko je meni poznato mozak i dalje veoma neistražena “knjiga” i nisam siguran da uopšte ima onih koji bi sa sigurnošću mogli da kažu da razumeju u potpunosti kako mozak formira zvučnu sliku, koliko je taj proces individualan, ponovljiv itd. Poznat je sa interneta onaj primer gde gledajući čoveka koji nešto izgovara (upravo zbog gledanja i uključenja čula vida od strane mozga-“čitanja” sa usana) čujete ono sto vidite-zelite a ne ono sto on stvarno izgovara i sto uho kao potpuno istraženo čulo (gotovo više neinteresantno sa naučnog aspekta) čuje. Ne koristim pojam psiho akustike u pežorativnom smislu, naprotiv. Pomenuo sam je samo u vezi sa estetikom zvuka u kojoj je mozak jedini autoritet u formiranju zvučne slike (nema nauke osim u iskustvenoj bazi svakog od nas, a koju nas mozak po potrebi uzima u obradu) sposoban da isključi pojedina čula (poput čula sluha u navedenom primeru). Mislim da ste Vi malo previše psihoakustiku približili akustici koja za razliku od psihoakustike ima (po svim objektivnim naučnim principima) definisan naučni pristup i arsenal mernih metoda kojima može da sa velikom pouzdanoscu kaže koji je zvuk vernije reprodukovan. Estetika zvuka i psiho akustika su različiti pojmovi a crtica između u prethodnom postu samo je trebalo da naznaci ogromnu ulogu mozga (definisao bih je kao volintaristicku iako nije adekvatno) u definisanju zvučne slike za razliku od definisanja zvučne slike VERNE REPRODUKCIJE gde se mozak suocava sa ogromnom bazom rezultata merenja.