Srecko

Bogami kako skuplja stvari kao hrčak (i to najbolje) Zen sreća Vaša sto mu otpornici još nisu u vidokrugu[emoji3].

Ovo je već prevrsilo svaku meru. Pa to sto Vi imate to nemaju ni najrenomiraniji radnje sa Hi-Fi opremom[emoji106] (DEFiSIT npr. računam Vaš je samo Zen to još nije shvatio[emoji3]). I kod njih kad dođete kažu Vam npr. “Nabavicemo u toku nedelje...”. Možda planirate ipak da otvorite salon sa Hi-Fi opremom[emoji3]?

Tannoy (komada koliko, niko nezna a verovatno ni on), B2J, Iron Pumpkin ........ i sve za kako rekoste “tepsiju ribe”. To već nije sreća nego znanje. Možda bi trebalo da pokrenemo kampanju na forumu “prof. Wolanda za ministra finansija”.

Pravi forum i diskusija za uživanje!

Nespavači ni ne trebaju da spavaju kada im tako dobro idu prikazi uređaja; šta više samo to bi i trebali da rade da bi mi uźivali[emoji3]. Ovaj prikaz je za rang veličine bolji od bilo kog review-a koji sam do sada procitao jer je zivotan, u prelepoj atmosferi je sve urađeno koja se jednostavno prenosi na čitatelja iz više uglova sagledano (Woland, Doktor, Ninja i naravno NAŠ PAPA) čist hedonizam[emoji3].

Valjda će i to biti jednog dana. Iako mnoge nisam lično upoznao čini mi se kao da ih godinama poznajem.

Ako je tako znaci ima nađe i za mene[emoji3].

Sa ogromnim uživanjem čitam ove postove o vašem druženju. Neverovatan vikend. Moram da pohvalim [mention=52]Doktor[/mention]-a za studozno predstavljanje uređaja koje ste slušali, izvanredno prilagođeno nama koji ne pripadamo vašoj kasti diy-era[emoji106].

BRAVO za Pass-Tannoy kombinaciju, ali je za nene impresivnija kombinacija Zen-Woland [emoji3].

Veoma, veoma, zadovoljan prikazom[emoji106]. Nadam se da se DEFiSIT zagubio? Šta će DEFiSIT Zenu, on nema vremena da uživa a i bolje da izađe malo vani i provoza one čopere[emoji3].

Mnogo nas čeka utiske. @Woland ovo je mučenje. Mora da postoji neka konvencija poput ženevske koja se bavi maltretiranjem članova foruma kašnjenjem utisaka sa prvog slusanja[emoji3].

@Impuls ne poznajem dobro industriju komercijalnih proizvoda. Ceo radni vek sam proveo baveći se istraživanjem i razvojem za potrebe odbrane usko saradujuci sa celom Namenskom industrijom ranije SFRJ a sada Odbranbenom industrijom Srbije. Naravno sve vreme smo “bili u kontaktu” sa sličnim istrazivacko razvojnim centrima “Velikih”: Rusija, USA, Francuska, Engleska; upoznavsi pri tom njihov način organizovanja, načine izrade tehničke dokumentacije, kontrolu proizvoda, standarde (GOST, MIL....) .... i odgovorno tvrdim da je sve sto je se moglo standardizovati je bilo standardizovano. Kao posledica takvog pristupa proizvodi su imali zahtevanu pouzdanost (u protivnom ne bi bili primljeni-usvojeni u naoruzanje npr. kod nas od strane TOC-tehnickog opitnog centra). Ništa nije idealno ali je taj segment u kome sam ja radio stvarno bio dobar jer je kao sto je svima poznato godinama izvoz našeg naoružanja punio državnu kasu. Sada je drugo vreme. Svuda su devastirani tehnološki džinovi pokretači svetske privrede npr. NASA. Uopšte mi je nejasno kud plovi ovaj brod-SVET, no i pored toga ovo sa audio industrijom je smešno. Zašto to mislim. AKG npr. 100 godina pravi slušalice i umesto da zadrži tehnolosku stečenu prednost ulaganjem u razvoj, pojavi se novokomponovani Apple osnovan pre tridesetak godina, koji pre 3-4 godine odluci da napravi slušalice (bežične) nezadovoljan onim sto ima na tržištu, napravi ih u roku od 2 godine i “okine” konkurenta koji je u tom trenutku možda kasnio te 2 godine da kupi AKG. Još je eklatantniji primer korporacije Harman (JBL, Harman Kardon,......) koju je Samsung kupio za oko 8 milijardi USD ne da bi uzeo deo audio tržišta već da bi od staff-a formirao nukleus za razvoj samo vozećih automobila. Ne propada se slucajno, a ceo segment audija je na izdisaju a infuziju mu daju matirci mojih godina. Šta će biti sa tom industrijom kada ja i moji vršnjaci po umiremo. Stižu računi na naplatu.

Kao i uvek, potpuno ste u pravu. Sto se persiranja tiče voleo bih da mi ne persirate. Čini mi se da vas jako dobro poznajem (zbog postova). Naravno da niti imam Vaše znanje a ni ne planiram da menjam svoju oblast[emoji3], naprotiv forumu sam se i priključio zbog strucnih ljudi sa izraženom željom da pomognu onima koji nisu “na svom terenu”. Generalno život sam proveo u istraživanju i razvoju i nekako je prirodno da sam veliki poštovalac nauke. Rekao bih čak da sam “fundamentalista” (neracionalno-ludo nepopustljiv) kada je nauka u pitanju[emoji3]. Svi moji postovi su načelni i na opšte teme jer bi bilo neprimereno da se ukljucujem u strucne diskusije, koliko god da sam zbog prirode posla nešto naučio[emoji3].

Potpuno ste u pravu. Kao jedan od krivaca izvinjavam se.

Nixie naravno da je tako. Upravo sam slusao prof. Mijića pa da ga parafraziram; da bi zvuk uopšte mogao da bude visoko veran-soba akustički tretirana optimalno (šta god to značilo), studio, sala ..... ne može da bude manja od 35 kvadrata i trebala bi biti poželjne geometrije, ne zato sto mi hoćemo ili nešto nećemo da uradimo tokom “tretmana” sobe već zbog fizike-talasne dužine zvuka. Svaka manja prostorija je samo manje ili veće priblizenje optimumu-kompromis. Vernost, sami rekoste je sveti gral ali nije isto da li ste se Gralu približili objektivno ili ste voluntaristicki doneli odluku da je nešto sto čujemo bas “sveti gral”-apsolutno verno.

Sve sto ste napisali je tačno osim da nisam razumeo. Čak i to je delimično tačno jer je koliko je meni poznato mozak i dalje veoma neistražena “knjiga” i nisam siguran da uopšte ima onih koji bi sa sigurnošću mogli da kažu da razumeju u potpunosti kako mozak formira zvučnu sliku, koliko je taj proces individualan, ponovljiv itd. Poznat je sa interneta onaj primer gde gledajući čoveka koji nešto izgovara (upravo zbog gledanja i uključenja čula vida od strane mozga-“čitanja” sa usana) čujete ono sto vidite-zelite a ne ono sto on stvarno izgovara i sto uho kao potpuno istraženo čulo (gotovo više neinteresantno sa naučnog aspekta) čuje. Ne koristim pojam psiho akustike u pežorativnom smislu, naprotiv. Pomenuo sam je samo u vezi sa estetikom zvuka u kojoj je mozak jedini autoritet u formiranju zvučne slike (nema nauke osim u iskustvenoj bazi svakog od nas, a koju nas mozak po potrebi uzima u obradu) sposoban da isključi pojedina čula (poput čula sluha u navedenom primeru). Mislim da ste Vi malo previše psihoakustiku približili akustici koja za razliku od psihoakustike ima (po svim objektivnim naučnim principima) definisan naučni pristup i arsenal mernih metoda kojima može da sa velikom pouzdanoscu kaže koji je zvuk vernije reprodukovan. Estetika zvuka i psiho akustika su različiti pojmovi a crtica između u prethodnom postu samo je trebalo da naznaci ogromnu ulogu mozga (definisao bih je kao volintaristicku iako nije adekvatno) u definisanju zvučne slike za razliku od definisanja zvučne slike VERNE REPRODUKCIJE gde se mozak suocava sa ogromnom bazom rezultata merenja.

Po prvi put me razočaraste[emoji3]. Kako ste samo brzo zaboravili na BJ2, zbog “mališe”. Samo pričate o njemu. Valjda se prvenče (u ozbiljnom muzikofilskom smislu) uvek najviše voli. Nedopustivo[emoji3].

Nažalost na delu se vidi (debeo sam) da mi je ta filosofija jako bliska i za nju mi nisu potrebna pojasnjenja[emoji3]. U ovom slučaju ja sam se priključio upravo ovom forumu zato sto sam procenio da jedino na njemu mogu da edukujem sebe u stručnom smislu i pokušam da odškolujem svoj “ukus”. Da svako od nas ima svoj intiman doživljaj zvuka ali postojalo je i postoji ono sto se ne zove estetika zvuka-psihoakustika već VERNA REPRODUKCIJA ZVUKA, bazirana na naučnim postulatima i teorijama a na koju smo izgleda svi po malo zaboravili.

Potpuno Vas razumem. Citao sam o psiho akustici puno. Pitao sam ovo na diyaudio forumu (rekao bih stručnom forumu u inženjerskom smislu jer smatram da je to jedino pravo mesto za moju nedoumicu) upravo zato sto mi se čini da bi po prirodi stvari on trebao da se bavi (HiFi) prirodnom reprodukcijom zvuka a ne kako to prof. Mijić nazva estetikom zvuka-psihoakustikom koja je prirodno potpuno personalna stvar i čime se može baviti “svako”. Nadam se da ste i Vi mene shvatili i da ćete se saglasiti da pitanje nije trivijalno već esencijalno; tj. da li govorimo o inženjerskoj analizi verne reprodukcije zvuka bazirane na važećim naučnim postulatima i teorijama (ja mislim da je to esencija ovog foruma) ili o estetici zvuka-psiho akustici čime se mize baviti i bavi “svako”. Kao i uvek pročitate mnogo toga iz knjiga i sa interneta, čujete mišljenje dostupnih autoriteta do kojih držite, razmislite dobro o svemu izvučete racionalne zakljucke i oformite stav koga se drzite[emoji3].

Zahvaljujem!

Zahvaljujem @Nixie , vaša spremnost da pomognete, energija, eksperimentatorski duh je za mene inspirativna, Nisam imao ni predstavu koliko je sve to u vezi audia “neuređeno”-ne standardizovano. Nikada nisam imao prilike da o tome slušam od nekog kompetentnog sa iskustvom, ko je imao prilike da analizira različita rešenja. Zato me, moram priznati, Zen oduševljava sa svojim poboljšanjima postojećih rešenja (nadam se da sam ispravno okarakterisao taj njegov angazman) čiji kvalitet prepoznaje i veliki diy forum kao nešto posebno. Jednostavno je nezaobilazno da se ne zapitate zašto se veliki igrači-fabrike tako ponašaju. U mojoj oblasti sve je uređeno-standardizovano do “tančina”. Nisam prosto navikao na ovakve stvari. @vladd zahvaljujem za angazman, kao sto ste mogli da vidite hteo sam samo odgovor od nekog od strucnih-kompetentnih ljudi (Zen, Vi, Impuls, Beli .....neka se ne ljute oni koje nisam pomenuo) sa kompetentnog mesta, i u čije se mišljenje mogu pouzdati (čak i bez preteranih objašnjenja ako je “visoka” nauka u pitanju, sto ovde ne mislim da je slučaj).

Ovo je odgovor koji sam očekivao, dobijen od veoma stručnog i kompetentnog gospodina. Pitanje je ustvari vrlo prosto, mogao sam ga odmah postaviti, ali nisam namerno izbegavajuci da ga postavim direktno da ne bih otvorio nepotrebnu diskusiju. Pitanje je. Da li obrtanje utikaca utiče na osnovnu funkciju audio uređaja-kvalitet reprodukcije zvuka (da li je u cujnom domenu) i da li ima podlogu u nauci-fizici ili je tipa “neko čuje a neko ne” kao i kada su kablovi u pitanju. Pomenuvši kablove verujem da vam je jasnije zašto nisam hteo da ga postavim direktno. Pitanje je jasno da jasnije ne može biti i nadam se da neće otvoriti oandorinu kutiju kao kada su kablovi u pitanju. O VDH glinerici sam procitao na HiFiles forumu, ali sam hteo da čujem mišljenje ljudi sa STRUČNOG foruma koje ne bi trebalo da bude bazirano uglavnom na culnim utiscima. Ostaje mi i dalje nejasno ako je unapređenje osnovne performanse audio uređaja tako jednostavno kako je moguće: 1. Da se bilo koji trafo ne vezuje iskljucivo po principu da na kraj namotaja bliži kućištu uvek mora da ide nula ili u složenim slučajevima da na prototipu dizajner utvrdi kako treba povezati fazu i nulu da sa aspekta polariteta sve bude ok. 2. Ako se polozaj utikaca tako znacajno reflektuje na osnovnu karakteristiku audio uredaja-čuje šta će mi VDH glinerica. Okrenem i čujem. Meni je sve jasno. Ovaj post sam napisao da ne pomislite da sam lud (stekao sam utisak da su neki pomislili, ne u lošoj nameri, da sam neobrazovan[emoji5]).

To sam upravo u prethodnim postovima naveo kao primer. IEC je utikac koji je na samo jedan nacin moguće utaci u uredaj i ima oznaku L i N za fazu i nulu i sve je jednoznačno. Utikač SHUKO-IEC kabla (kao i svako glinericom proveravajući) utakao sam u shuko uticnicu da mi faza bude na L a nula na N smatrajući da je dizajner dalje vodio računa da prosledi fazu na pravo mesto na trafou uređaja koji je osmislio. Zašto onda Van Den Hul insistira na polaritetu kad je to standard za IEC a uređaj audio ne bi trebalo da dobije tržišni sertifikat ako dizajner nije doveo fazu na pravo mesto na trafou jer to utiče na osnovnu vrednost uređaja-kvalitet zvuka. Da li je tako Ili se do sada nije mislilo da to utiče na kvalitet zvuka pa standardi za audio uređaje to nisu ni propisivali i nisu obavezali dizajnera da poveze fazu na “pravo” mesto na trafou. Bezbednost i potrošnja struje je jasna stvar. Suština je da li stvarno okretanje uticnice utiče na zvuk ili ne. To jest da li je to kao kod kablova neki čuju kada kućište kao antena utiče na elektroniku a time i na zvuk a neki ne čuju. Ako dizajner nije u obavezi da provede fazu na pravo mesto na trafou onda bih rekao da nosilac standardizacije (država obično) ne misli da je polaritet od uticaja na zvuk. Podrazumeva se da sam ispoštovao sve tj. doveo npr. fazu na L i nulu na N IEC-a.

Sad sam se setio kako da pojasnim šta ne shvatam. Benzinske pumpe su u obavezi da imaju pištolje za tankovanje dizela i benzina različitog promera (standard) da ne bi ste sipali dizel umesto benzina i obrnuto (zbog štete koja bi nastala). Šteta je obavezna (iako nije istog obima da li se u benzinac sipa dizel ili u dizel benzin) i kada je država shvatila da je to moguće i da se dešava propisala je način (standardizovala) kako to da se spreči (različit promer pištolja i rupa rezervoara). Kako (bolje zašto) niko još od Tesle ne dođe na ideju da ću ja da pogrešno okrenem utikač i ne smisli način da me spreči; jer još cika Marfi reče (ne bukvalno) da ako ste mi ostavili mogućnost da pogresim ja ću pogrešiti. Eto to mi je neverovatno. Naravno ne treba da razmatramo “lošu mrežu”, “lose uzemljenje”. Podrazumeva se da je sve ok jer bi u suprotnom u sve ovo onda moglo da se uvede i ko zna šta još (previsok ili prenizak napon, oscilovanje napona .......). Sumanuto mi je da Van Den Hul razmatra anomalije. Hoću reci da sam shvatio da oni insistiraju da je polaritet bitan čak i kad je sve u redu sa mrežom i uzemljenjem i to ne shvatam (mehanizam indukovanja sa trafoa mi je naravno poznat), jer kao sto rekoh ako je napon u standardu, nula nula, uzemljenje u standardu (potencijal kućišta nulti) onda sto bi kućište bilo antena za elektroniku a oni nude na sajtu uređaj za ispitivanje polariteta sa uputstvom?

[mention=15]impuls[/mention] predivno ste objasnili indukovanje mrežnog napona na kućište. Hvala. Očito da nisam uspeo da ja objasnim šta mene zbunjuje, jer sam mehanizam indukovanja mrežnog napona na kućište mi je oduvek bio jasan. Suština mog pitanja je da je indukovanje mrežnog napona na kućište poznato od Tesle i da ja (a i mnogi) sada po prvi put shvatam koliko je to BITNO (ako je bitno) u audiu zbog kvaliteta zvučne slike tj. uticaja kućišta kao antene na elektroniku samog uređaja. Znaci ne razumem da to neki standardi audio industrije (ako je bitno) nisu pokrili. Zasto pominjem ako je to bitno, zato sto sam u pitanju i naveo da se podrazumeva da su obezbeđeni zahtevani uslovi za el. uređaje: mrežni (nula je nula) i uzemljenje (dobro, prema standardu); zbog čega je [mention=2262]Nixie[/mention] i napisao šta je uradio u stanu sa mrežom i kakvo mu je uzemljenje. Drugim recima ako su: mreža ok, uzemljenje ok (kućište uzemljeno); kućište ne bi trebalo da se ponaša kao antena kako god da smo okrenuli utikač. Znaci da nema potrebe okretati utikač (i sami ste to rekli) ako se proveri potencijal uzemljenja i ako je on nula ili ipak ima