Srecko

@Woland. Da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti[emoji5].

[mention=1908]vladd[/mention] zahvaljujem na detaljnom objašnjenju. Ako sam od kolega nešto naučio to je koliko je resavanje internih masa bitna stvar. 90% bagova koje sam imao, realizujuci projekte tokom vremena, poticalo je od loših rešenja internih masa (1000 puta se algoritam realizuje na projektovani način a 1001 put, otkaz). Verujem da se takve stvari dešavaju i u audiu i to znatno češće jer je dibagovanje rešenja znatno “relaksiranije” nego u oblasti kojom sam se ja bavio. Imam još dva pod pitanja za Vas. 1. Evropski konektor (IEC) ima na sebi oznake L (faza) i N (nula). Posto ga je moguće u uređaj samo na jedan način utaknuti, zar nije dovoljno proveriti samo da li je faza na izlazu kabla na L (TO SAM UBEDEN DA SVI RADIMO OBICNOM GLINERICOM) pre uticanja u uredaj a dizajner je morao valjda da vodi računa kako je dalje priključio uređaj-trafo; jer rekoste da je to standardizovano. 2. Veliki potrošači (pojacavaci sa velikim trafoima npr. koji mogu indukovati veće struje) zato i imaju shuko-IEC napojne kablove; pa o tome verujem svi vodimo računa (lično ne čujem razliku u zvuku ako okrenem kabl sto je verovatno posledica mojih godina) Mali potrošači (tjuner......) nemaju shuko-IEC napojne kablove (trafoi su im znatno manji, verujem i indukovane struje). Nije li to sa razlogom jer su te indukovane struje tako male da ne utiču na kvalitet zvuka, u protivnom valjda bi stavili IEC. To su ozbiljne firme sa ozbiljnim lab. da bi to propustili slucajno.

Imam mnogo pitanja u vezi sa ovim pa bih zamolio nekoga da mi ih razjasni. Verujem da ja nisam jedini kome su potrebna razjašnjenja. 1. Da li je moguće da od Tesle do sada ljudi, države ne primetise koliko je važno kako je okrenut utikač. 2. Ako je važno kako je moguće da države standardom za uticnice i utikače ne sprečiše pogrešno uticanje utikaca. 3. Ako su “sprečile” (npr. Italija, neznam da li je regulisano propisima ili je marketing u pitanju) kako je moguće da to u Srbiji nije učinjeno. Pa valjda bi nas ovde pre nego u Italiji naterali da odmah porazvaljujemo kuće-uticnice i iz menjamo ih uz utikace da bi neko zaradio. Pa to bi za nekog u Srbiji bio posao snova. 4. Da li je pozicija utikaca jedino bitna za audio. To mi bas i nije najjasnije jer komunikacioni uređaji (telefoni) koji rade na GHz-ima imaju višestruko manje nivoe signala sto bi verovatno značilo da ih se zbog pogrešno okrenutog utikaca ni ne bi moglo koristiti tokom punjenja zbog “lutajucih struja”. 5. Ako je to bitno zato sto dizajner nije na pravi način doveo fazu na trafo uređaja kako je taj uređaj dobio sertifikat za izlaz na tržište (npr. USA FCCA) ili to možda uopšte nije bitno. 6. Da li je možda svemu ovome (stvarno postojanje nekog potencijala na kućištu) razlog sto je kod mnogih uređaja zbog nestrucnih popravki npr. moglo doći do lošeg umasenja uređaja pa onda sobzirom da je uređaj u problemu svašta nešto pa i ovo može dodatno napraviti problem. 7. Naravno ovo pitam podrazumevajući da su svi ostali resursi korišćenje ok npr: uzemljena elektroinstalacija po svim propisima itd. Morao sam ovo da pitam jer mi sve ovo deluje kao kad bi mi neko došao sad i rekao “ej izumio sam točak”. Ako je takav znacaj gde se dovodi faza (“gde da priključim fazu” se morao pitati prvi konstruktor nekog uređaja sa trafoom od trenutka otkrića transformatora-verovatno sam Tesla) prosto je neverovatno-nemoguće da to nije standardizovano. Unapred hvala na odgovorima.

Najlepši će deo biti kad budemo išli u “ladne krajeve” da čujemo Pumpkin-a[emoji5]. Ovde nije ista vlažnost vazduha kod Zen-a. Nije to to[emoji5].

B R A V O !!!

[mention=665]Woland[/mention], znamo da će Dynaco na “obnovu”, no rekoste da ćete prvo malo uživati u njemu. Gde su prvi detaljniji utisci, poređenja .....? Treba imati uvid koliko će “obnova” unaprediti zvučnu sliku[emoji3].

[mention=52]Doktor[/mention]-e, ovaj Vaš post me je bas razgalio. Prevazišli ste sva očekivanja, iako sam znao da ste od velike pomoći iz sopstvenog iskustva.

A jel može dupli like button? Ovo he bar za 2 like!

Nisam ja kriv sto ste duhoviti pa podelih tonu lajkova (Zen vidiš da treba like button) i napisah off post[emoji3].

Sa takvom antenom i ja bih svirao uz takvu jačinu signala [emoji3].

+1.

Iz ovog posta se vidi da Vas ustvari gramofon i sve u vezi sa vinilom jako zanima.Problem je sto ja (verovatno i drugi) stičemo utisak (izgleda potpuno neopravdano) da vas mišljenja, svih a pogotovo nekih članova foruma uopšte ne zanimaju; pa se ponekad zapitam sto i postavljate pitanja ljudima sa foruma do čijeg mišljenja ne “držite”. Očito je problem u nacinu komunikacije, kako nas okarakterisaste “matoraca” sa foruma i Vas; a to stvarno ne bi trebalo i ne bi smelo da bude problem. Izvinjavam se za off [mention=2050]tubelover[/mention] .

Jel ima nešto da Zen nema ili nezna? Hvala bogu da taj Bač nije daleko a za sada ne treba ni viza[emoji3].

Sve razumeo [emoji3]! Sjajan pristup za koji ja nažalost (i pored ogromne volje i uloženog truda) nisam sposoban i na kome Vam zavidim.

Gospodine @skrstic jako mi se dopada sto vi nekako veoma lepo stavljate u prvi plan ono sto je bitno npr: muzika, druženje ...... Zato sam se ohrabrio da sa Vama prodiskutijem neke stvari oko kojih ne delimo mišljenje ubeđen da će to biti jedna lepa razmena mišljenja i ništa više ali ni manje[emoji3]. Mislim da nas nema mnogo koji nismo gledali film Akira Kurosawa Rasomon; film (simplifikovano) o varljivosti, možda ipak bolje reci nesavršenosti čula, na kojima se često insistira kao veoma validnom merilu. O čemu se radi, ustvari imam pitanje za Vas. 1. Mislite li da će ono sto vam se sviđa sada (tokom slušanja) da Vam se sviđa i sutra, preksutra za godinu dana (npr. Veoma friendly danas jako popularne Apple AirPods umesto nekih proverenih AKG, Koss....) 2. Da li ono sto Vam se sviđa danas (npr. preteran bas jer slušate rock a sutra ćete voleti klasiku) pretstavlja i stvarni kvalitet (mnogi vole dobar zalogaj, piće, žene ...... znate već onu sve sto volim ili goji, ili je protiv zakonito ili .....) 3. Da li, čak i ako Vam se svidi a svesni ste da ne predstavlja pravu vrednost treba podleći “niskim strastima” (npr. Ceca ima neki snimak koji dobro zvuci [emoji3].) 4. Da li bi ste detetu (daj bože da zavoli HiFi [emoji3].) dozvolili da napravi izbor HiFi uređaja na osnovu sviđanja (osim ako Vam ukusi nisu isti [emoji3]) ili bi ste insistirali na nekom opipljivijem merilu. 5. ..... Ovo Vas sve pitam jer sam i sam neverovatno lutao. Tri puta sam kupovao elektrostatike: ESL 57, ESL 63 i Acoustat III; i ni jedne od njih nisam zadržao više od pola godine. Zvuk koji sam tada voleo (rock) bio je: Tannoy Arden (oko 5 godina) B&W 801F (oko 4.5 godine), Linn Isobarik (oko 1.5 godina) .... Da li treba da kažem da su mi ESL u odnosu na “moje”-pomenute zvučnike svirali ko kante zbog čega ih nikad nisam ni zadržao. A onda skoro, podvlačeći crtu (mator sam) rekoh sebi; “Šta nije u redu sa tobom? Philips svoj reccording opus izmonitorisa na Quad ESL 63, Neville Mariner svoj opus na Magnaplanarima, samo tebi ne valjaju!”. Donesoh odluku, ponovo kupih Quad ESL 63 i verujte niko srećniji od mene. Uživam u njima. Verovatno mi se promenio i ukus [emoji3]. Šta je sigurno “objektivne vrednosti” šta god to značilo jedine prolaze test vremena. Siguran sam da ćete mi nešto odgovoriti. I ja ću se potruditi da budem konstruktivan, ali uzmite u obzir da sam matorac i da će mi trebati vremena[emoji3].

Postovani, Grigori Yakovlevich Perelman, ruski matematičar, je dokazao “Poincaré conjecture” (duboko se nadam da znate o čemu govorim jer je to jedno od tzv. pitanja od milion dolara) gotovo iz GLAVE. Napisao je 40-tak strana dokaza u tri rada objavivši ih na internetu.Kompletan dokaz je objavljen posle nekoliko godina u knjizi od nekoliko stotina strana. To naravno nije sprecilo naučnu zajednicu da g. Perelmanu dodeli najviše priznanje u matematici Fields medal (pandan Nobelovoj nagradi koja se za matematiku ne dodeljuje) iako je g. Perelman najveći deo dokaza “odradio” u glavi. Nije mi namera da poredim g. Perelmana i g. [mention=1908]vladd[/mention]-a (bilo bi neumesno sa moje strane), ali definitivno svi mi koji nešto o ovome znamo (ja za sebe mogu reci da malo znam) veoma lako prepoznajemo stručnost g. [mention=1908]vladd[/mention]-a i siguran sam da mu tzv. “slušanje” samo može otupiti racionalnost, analiticnost oštrinu itd. u analizi izmerenih rezultata ili evociranju prebogatog iskustva; jer ČULA I MOZAK JE NEVEROVATNO LAKO PREVARITI, za razliku od instrumenata.

Naravno, mislio sam samo na snagase. Ali priznaćete da je to ipak must have!

[mention=52]Doktor[/mention] l-e, neki dan sam slusao Quad II, beše vruć dan, i kad sam im se približio shvatih da su samo za zimski period [emoji3] i ostadoh na mom Quad 405-2. Moram priznati (kad se setim zvuka) da i Vi i ja ipak treba da iskompleturamo taj naš Quad; Vi Quad 33 i Quad II a ja Quad 405-2 i Quad II.

[mention=52]Doktor[/mention]-e, preptpostavljam da ste procitali ono sto kaže Christian Steingruber o ovim pojacavacima u vezi sa ESL. “DYNACO ST-70 Valve ( EL 34 ) 1950-USA I unfortunately forgot to include this classic USA amplifier in my former editions . I could not evaluate the ST-70 on my Quads yet , but Sheldon Stokes and Ernest Ruiz have tried so and speak very enthusiastic about the combination. Aside to Marantz the Dynaco company could be regarded as the first "audiophile" company in the States. Many well known engineers have been employed there , e.g. Mr. David Hafler. Actually the ST-70 was Mr. Hafler's design and it proved to be a success. What separates Dynaco from other companies is that the American company also offered their amplifiers as DIY kits and this expanded the distribution of their products even further. Aside to the classic EL 34 output tubes, the ST-70 used a rare 7199 "compound tube" which consists of a triode and a pentode. Many tuning companies ( Audio Research, Van Alstine, Old Colony Sound ) have been offering tuning kits for the ST-70 for decades and it is reported that with these modifications the ST-70 sounds even better. Very recommended, but difficult to source in Europe”. Mislim da treba sačekati da ga [mention=665]Woland[/mention] sredi kako već on zna i ume-najbolje na svetu [emoji3] (lako je njemu kad su mu Vrač i Sava najbolji drugari), a onda mu ga nekako oteti [emoji3].

Čestitam!

Nedvojbeno je da je sve izuzetno lepo “skockano”[emoji106]. Još bi bilo lepše kada bi mi koji neznamo (nemamo veliko iskustvo) i znali koji su uređaji u pitanju [emoji3]?

Uglavnom sam znao šta je šta, ali sa detaljnim objašnjenjem je bolje. Naravno, privlači pažnju Babelfish Pass Revox A76, jer on ima jedini tri imena u oznaci sto samo po sebi znaci da je najbolji i najvažniji valjda [emoji3]. Sa ukusom odabrano i skockano bas kako se poželeti može [emoji106]!

Moja greska, izvinjavam se, zaboravih da je u pitanju Pass Revox [emoji106].

A šustikla za Revox? Može li kraći kurs šta je šta na poslednjoj slici, sa posebnim osvrtom na Iron Pumpkin?

Zene da li je pametno dati odmah Woli-ju tjuner kad još nije ni postavio antenu na krov [emoji3]? Ima nas koji već imamo antenu na krovu [emoji3].