vladd

Oni ce da prave, nama ce neki da se svide vise ili manje, poenta je da ih ima i da ce se gledaju, neki i po x puta

Ako ekranizuju knjigu do detalja, onda niko ne cita knjigu. Ne sumnjam da ce zaraditi, da je diplomatski izreceno i priznanje da je ceo film tizer za drugi deo, koji stize uskoro, ali eto malo razocarenja na nivo filma, a po bioskopu calci sa decom, pretezno... 84-a pripada sporim godinama, ali vise komercijalnim nego umetnickim, kraj 70-ih je po mnogo cemu pocetak jedne posebne planetarne cost cutting nizbrdice.

Jedno je 1984 a drugo je 2021... drugaciji je pristup i okruzenje SF temama Ta naiva moze da smeta-ne smeta, ali degradira stav, ne moze da ne degradira..ovo je vreme zestokih SF igrica...izmenjen ukus P.S> https://nova.rs/kultura/milan-vlajcic-kritika-filma-dina-distopijski-pogled-ka-nama/

Film je, iako ekranizacija, ipak je film. Nece pisac zaraditi kao film . 1984-e film je imao naracija, koje malo razjasne tokove misli i zbivanja. Cekamo DUNE 2, ova kreacija neka ostane dobar tizer, ionako je kasnio pola godine.

Splet meraklijskih filmova Slazem se ja da su slike prelepe, SF je moje decenijsko ludilo, ne bih radio ovo sto radim da nisam zaludjen mikro i makro kosmosom. Ali se zaboravila prica, i film iz 1984, 37 godina je proslo, ostalo je u secanju fantasticno intrigantno zakrivljenje prostora...ali ostala prica, zasto je car slao ove tamo bez povoda, cemu vilin konjic a zakrivljuju svemir, zasto vrhunska vestica stalno pada u krize kao pubertetlijka, cemu baloni da dizu zeteoca, cemu uletanje u neverovatnu oluju vazduha (toplog ali ga udisu i krecu se bez neke dorade pritiska), oluje bliske brzini zvuka, ako vec ispunjavaju negde neku fiziku, hodaju po tlu, padaju, odrzavanje u vazduhu besmisleno neefikasne letelice je deo te filmski prihvatljive fizike, pala bi kao kamen sto je u tom segmentu neprijatno rogobratno. Mogli su da se prekopcaju na antigravitaciju, bez zamerki, i bez potrebe za olujnom dramom... itd...za kraj je ...sta znam, jeste da je korona mrsila tajminge i ocekivane profite, ali moglo je da se izbace neke nicim izazvane tuce, i da protegne malo u boravak sa pustinjacima...

Donji je stari trik uvodjenja opampa u A rezim, moze fetic kao strujno izvorce, za instrumente ubacuju CC diode(sto je slicno ali na supstratu) prema -Vcc, gore je ingeniozna aproksimacija na malo vece komade sistema, i potrebne su vece strujice. Najveci problem je ipak analyzer, a narocito AP...

Da, da, odvojena tema, ovo je uzas uzasa od lepote i snage JBL

Stari Altec 2100 je bio čudo dobrog basa, Genius dobar i skup ako je u drvetu, kratko koristio nakon neke davne popravke, najduze opstao Creative, najbolji i kvalitet i zvuk od navedenih...nepromenjeno fino radi, popunjava drugu deceniju, sub kao da nema donji limit...

Trebalo je to da razvuku kao Manalorijana, u seriju, da razviju neku pricu, unesu logiku sleda dogadjaja, da ne uvezuju bespotrebno fiziku dogadjaja i fantastiku, ovako je puno besmislenih skokova u dogadjajima i odsustva logike. Naglo prekinuta radnja sa ciljem nastavka...? Nije moglo vestije?

D90SE?

Da je neka analogna elektrika, jako lako bi nasli mesto u cenovnom asortimanu, otprilike je jasno sta ide u segmentu do 1k$, pa do 2k..i tako odvajanje segmenata po zelji ili po nasledju. Za digitaliju je to mnogo slozenije i nezgodnije, cipovi napreduju brze nego sto marketing obradi kupca i usadi mu kriterijume i zelje, zatim su tu i influenseri sa nesto sluha, koji primete da razni hajpovi i ne funkcionisu superiorno u praksi, dodavanje neobicnih sklopova ne moze da ima skok u ceni kao kod analogije, i sve to donosi problem cottage industrijici, koja bi sa malo resursa, najmljenom snagom i delovima iz "kine", promuvala na trziste marketinski (polu)obradjen uredjaj sa zamasnim profitom. Dok sprava ukrti, i nadje svoj hlad na trzistu, eto novi cip, eto nekog kineskog klona koji forsira neprijatno nisku cenu, ili mocnijeg u klasi cene...eto novog talasa o trafoima na izlazu, ili lampama...seoba detalja iz viseg segmenta(a koji naravno uvek bolje zvuce, jery nista nije lose zvucalo a skupo ), i jos crnje, eto i potrebe da se uce softveri i kupuju jig-ovi za programiranje ... Otprilike je to moj pausalni stav o digitaliji, posmatrajuci razne produkte, od PC maderborda do merne opreme, novih generacija, pa preslikavanje na DAC, na strimere, na svu tu digitalnu kolekciju, pa i plus malo mode i dizajna, i ne zelim da neko pomisli da ga namecem, ali bih voleo da ga argumentovano promenim. A nije lako, nije lako da primenim na sebi willful ignorance...

Dobro a zasto nije 5000$, kada je prvoklasan Salu na stranu, ipak je tu vise prazne i komercijalne price, naravno i lep izgled, nego neki super kvalitet. Nema odvojeno napajanje, trafo digitalija(stavicemo na stranu moj stav o tome), rec je o spravi koja trosi 5W sa mreze, znaci neka je trafo 10W, sta je to audiofilsko u njemu da zaprecava vasionske smetnje prema uredjaju(pride digitalnom) kada iz mreze prebacuje 5W, ...da je 500 pa da razumem potrebe za nekim zahvatima, ovako je minornost. Pitao sam sta to vredi + 500$, zvuk nema odakle da iskoci u toj koncepciji pa da bude vredniji, i 500$ bolji od zvuka koji pruza T50. Digitalija je to, znaci problemi spavaju u soskama dziter, klok, elipticni filter i izlazni opamp, a to je sve jako slicno kod navedenih. Lejaut je izgledno uradjen, vise da bude simetrican i laiku spektakularan nego sto je u funkciji nekog ekstra rada( solidno razmaknuti kondenzatori od IC), mada i ne treba za audio preterivati, sa te strane kao da nema potrebe, ali sa magicne kao da ima. Nema tu gde da se formira 500$ bolji zvuk, baska sto ako0 neki od digitalnih i DAC problema nisu reseni maksimalno, odziv sistema ce biti presudniji u reakciji na digitalne mane. Nego sami DACici P.S. 500$ je jedan fini NYC...500$ u digitaliji je 2500$ u analogiji

Jel' ne treba dozvola za oružje?

U cemu bi tačno bila (krucijalna) razlika 500$ izmedju tog SMSL napravljenog u Kini i parnjaka mu Toppinga T50 napravljenog u Kini, ili Mikinog jos jeftinijeg T10 kineza dorađenog zapokući? Navedoh link ranije. https://www.aliexpress.com/item/1005003212329090.html?spm=a2g0o.productlist.0.0.242961cffgu4Px&ad_pvid=202110171154515148439395669900004704599_1&s=p

https://www.pametno.rs/skeneri/epson-v19-skener-cena-4800x4800-dpi-48-bit-a4-12671831

Pogledaj kod Tuplex-a, objasni sta treba i pitaj za cenu. Imaju dobar klirit i rade secenje lepljenje i poliranje, ali su daleko od jeftinog.

https://xyproblem.info/?fbclid=IwAR0_Jc5Tpfb1T7B-a-NQajxkgq8ZBjdYm-1gvWwEcNhyL6PF04iuZZAQ2TU Nema na tom izvoru te vodice, za druge je to potrebe. I upadamo u tematiku sa linka, kako mislimo da je put do resenja X preko resenja Y koje naravno nema veze...ali smo zapali u novu nauku zgodnu da posmatra nas Mora se zaci u tehnologiju izrade FET-a, i koliko ce uticati temperatura na vremena rekuperacije, relaksacije, sirinu kanala i parazitne elemente supstrata te nepozeljne interne kapacitivnosti, otpornosti i induktivnosti...I nije bitno koliko ce se apsolutno promeniti, vec je bitnije da svi trenzistori prozivljavaju najpribliznije moguce promene i uslove rada. I posto je to malo teze izguglati u zeljenoj nam formi, preduprede se problemi te vrste ujednacenjem temperatre uparenih FET-ova. Pa neka meri i pise traktate koga zanima. Moze se zanemariti taman kao i uparivanje, radice i bez uparivanja... Ili da savest kasnije umirimo detaljisanjem kako ce dielektrik zvucnickog kabla izmeniti boju tona i zvucnu sliku, sekirajuci svojim prisustvom na ovaj ili onaj nacin, uznemirene elektrone u supercistoj zici Sto ce biti izraz odredjene visoke posvecenosti i detaljisanja do subatomskog nivoa. Kazem ja, prosek je mama, jel fercera, jasta, fercera kao singerica

Taj hernon je za nabaviti pod obavezno, malo lepkova uopste trpi te temperature! Epoksi naglo omaksavaju cim predje 100C

Kazem ja, prosek je uvek sigurna kuca, em prosto, em radi, a i jeftinije, sta ce ti to bolje Taj hiend je za raspikuce

Ovaj je iz 90-ih i jos je dobar, ali zamenili ga mladji

Mikin dac Mikina vizija, naokolo ko smetao ko pomogao

Od kada je Zappa znao...

Dodavanje ploce hladnjaka je uvek dobitna opcija

Tu ima vise aspekata, merenja su uvek konzistentna, a kriterijume nekakvog zvuka razvejavaju razne osobe, od potpunih muzickih diletanata, muzicki i opste nepotpuno obrazovanih osoba, zatim marketinga, pa do ozbiljnih i skolovanih, kompetentnih slusaoca. Kojih je najmanje. Problem je sto najcesce doticni kompetentni zadrzavaju svoj glas i ne uticu na formiranje mnjenja koje modeluju oni koji proizvodi novac u toj industriji. Ostaje filozofsko i otvoreno pitanje, da li je taj uticaj sprave na zvuk i prilaz kriterijumima zvuka, stvar (ne)kvaliteta sprave ili stvar slobodnog ili drustveno formiranog, izbora pojedinca. Nije zivot gorak u ovom hobiju, vise je stvar izbora i okolnosti, raspona i uklopljenosti zelja i mogucnosti, sami sebi ga ogorcavamo ili zasladjujemo.