vladd

To je kao prvi krug struje i smetnji, dominantnih impulsnih struja, diodnih šotova, voditi masu na gnd sa drugog ili treceg konda u nizu. Poenta je da se definišu nivoi stujnih krugova i zona smetnji i odvoje, čak se sklopovi sličnih struja mogu uzvezdati nezavisno pa posebnim vodom do gnd. Kao drugo, poslušaj Zena i gledaj šta rade ozbiljni macani audio hife, a ne imperativno "prosta", "jeftina" i brzolakoćemo rešenja... Ovaj regulator je je preslikana stara šema (ultra)prostog serijskog regulatora(zenerka + tranzistor), transponirana na par stotina volti(što ne ide baš tako linearno, ali to je drugi nivo rada sa VN) pa je pokušano unapređenje, malo strujnog izvora za zenerke(nepotrebno), a tako se i ne radi jer je drift dioda i raspodela napona prevelik, pa po trenutnoj modi bipolarac kao "external pass" je zamenjen sa FET, jerbo je "low drop" neki pomodni imperativ koji se pamti(sumnjam da je ušteda neke energije bila vodilja), a onda se pojavio problem što kond na gejtu ostaje neispražnjen neprijatno dugo do beskrajno vreme, pa hajde da dodamo diodu za pražnjenje, jerbo nema više onijeh dioda iz npn bipolarca... Možda grešim, ali bolje je uraditi jedan, dva ili tri krštena ispravljača za potrebe lampi, i imati korektnu i pouzdanu stvar, nego praviti promet trgovcima delića sa beskrajnim probama. Vrhunska hifa treba da koristi(i pravi) ispravljače sa lampama za sklopove sa lampama, pa koliko košta neka košta. Na mnoge prazne priče se bukvalno bacaju pare, u kompleksan ispravljač je svaka para dobro i opravdano uložena. Osnove guglati sa "linear regulators", tipa pdf ovi nacionala, motorole...ima dosta razjašnjene problematike

Kakve sipke?

Da, flahic 30x3, malo preko 10€ metar, kg je oko 1600 din, izadje 100 din hladnjace, a bolje od Al

Na ove hladnjačiće bi bilo dobro staviti bakarnu ploču bar 1mm, ili ih bar okrenuti da se izbegne ovo "univerzalno" bušenje rupa gde ne treba da budu.

Di si tu starudiju iskopao Datasheet Archive BYF507 datasheet download WWW.DATASHEETARCHIVE.COM Datasheet Archive BYF507 datasheet download

Nisi razumeo, visoke frekvencije koje ne razlučujemo(brojčano nebitne) utiču na organizam i sistem sluha, zasićuju senzor energijom, dižu tonus. Pa senzor i nervni sistem imaju drugačiju obradu zvuka. Na to sam mislio...Ne čujemo i ne razlučujemo infrazvuk, pa se oseća neobjašnjiv strah...ultrazvuk nosi energiju, plus što može izazvati interferenciju u koščicama i šupljinama slušnog sistema. A nesumnjivo je da viši harmonici definišu boju zvuka. Kao drugo, Nikvist je vrlo uslovljeno pravilo. Teorema važi samo i isključivo za čisti, jednostavni, savršeni sinus. I to je taj minimum minimuma, koji ne vidim zašto je bitan osim za proces edukacije kako se na najprostoji način rekonstruiše digitalni zapis sinusa. Zašto se ne bi semplovanje radilo sa desetostrukom frekvencijom, npr, preciznije, detaljnije, a ne naslonjen na blizu minimum minimuma, pošto ništa što radimo a naročito preterujemo u zabavi nije ni blizu minimuma minimuma..sve komponente plemenite samo princip uprostačen. Izgleda da je zbog cene AD konvertora tih kapaciteta...malo bi kupaca bilo i margina zarade nezadovoljavajuća. A onda se ta komercijalna blizina minimuma proglašava za vrh vrhova ezoterije i čuda...dok na drugo strani globusa obrade signala ipak ima nekog napretka brzine. Tako da se ne treba držati toga kao pijan plota. Jeste to metoda nauke i učenja, poduke, da se pojednostavi situacija, obezbede uslovi i ograničenja dela procesa, da se posmatra u jednoj koordinati ili po jednom promenljivom parametru, da bi pojava mogla da se secira, matematički obradi i razume, ali muzika je kompleksno dešavanje, takoreći kao prirodna pojava. I signal koji je reprodukuje takođe. Previše kompromisa da bi se pričalo uopšte o savršenstvu, pa se ide na ukus i naviku.

Veci je problem simplifikovana komunikacija nego rad nekog majstora, manjeg ili veceg, za miks pultom. Tehnika moze neke detalje da upegla, ali nekako integralno u zadatku nije savrsena, uvek se prozima taj odnos prema profitu, pa sta je jednostavnije, masovnije, kompatibilnije za masupotrebu, to ima prednost i pegla se kvalitet prema tim zadacima a manje prema hi fi. Lakse je izmisliti i izreklamirati ezoteriju nego je napraviti. Digitalija ima odlican odnos signal sum, ima ponovljivost i konzistentnost u ponavljanju reprodukcije, savrsen proizvod (ali ima to nesto sto mu nedostaje), ploca se recimo raubuje mehanicki, vise ili manje, ali jednog momenta izmenice se bazicni zvuk. Ali se principi digitalizacije ispozasnivaju, u korenu, vise na niskoj ceni nego na ozbiljnom(i realnom zaista skupom) pristupu signalu, pa pride i ceo razvoj i napredak nose isti balast sto vece margine profita. Pa se razvija tesko, sporo, pomalo, mora da se uveze na ranija zbivanja, prave se lutanja i izmisljanja problema... Zatim se moda vrati a analognog mastera nema, pa se digitalizovan master narezuje na vinil sto gubi smisao ranijespomenute konzistentnosti, signal je frekventno otsecen i ima sve osobine digitalnog(dok je nov), ali se prati moda i forsira trosak preskupih pikapa, sprava, i uvode sve druge mane, veliko preslikavanje kanala, unosenje suma.... I na kraju se spomene bolji zvuk, bez jasnog kriterijuma, sa jedne, najcesce strane jednog, ili par, od tehnickih(beskrajno pitanje koliko sustinski bitnih) parametara. Ja znam da ljudsko uvo ne moze da detektuje, odnosno razluci signal preko 20kHz, i za to se koristi termin ne cuje, ali se ne iskljucuje mogucnost da energija visih frekvencija ostvaruje uticaj i na senzor i na tok signala i na izmenu pristupa dozivljaju onih frekvencija koje cujemo. Kao sto i starost utice.

Ako je povezana povratna sprega, odnosno sens, u tom slucaju je primetno neosetljiv, ako nije povezana pov. sprega koristiti dobre kablove, prosto.

Po pitanju signala i oklapanja da. Sad, treba imati rezolutan sistem i pride nemirno okruzenje da bi se recimo ustanovile razlike, i primetile te neke prednosti nekih kablova. Nemirno mislim na obilje smetnji i kojekakvih em napada na gajtane. Sad, neko ko ima sobu blizu trafo stanice, moze da se obraduje nekim specificnim kablovima...

Celik je zbog sprecavanja mehanickog stresa i protiv generisanja naponskih spajkcica pri deformaciji, pride i trajnosti zbog ceste manipulacije, a impedansa je blize 60 i 75 oma nego 50, bolji je naponski transfer a energija je zanemarljiva. U pitanju su solidno do veoma low noise koaksi za pasivne elektrode i za korektan prenos mikrovolti do par milivolti.

Da izbacis sotki diode zbog velike reverzne struje i ubacis nesto kao PD70224, fet grec...

Vincent CD-S6 CD player upgrade LAMPIZATOR.EU fake tubes in fake high-end Vincent CD-S6 player Deo rivju je onako, prilicno mi stil godi, slicno bih rekao samo opsirnije i grublje...ali nema potrebe

El cheapo, 3,5 cifara, po 5 do 10 znacajnih cifara greska(u karakteristikama x%+5D ili +10D), sto se ne zna kada idu tolerancije komponenti a kada obracun cifara u cipu, mrsava otpornost na smetnje... Moze za elektricare. To ni na pijaci ne zovu dobar.

Mozes da zakacis osciloskop za dopunsku informaciju, da nema nekog oscilovanja, hoce i to da napravi napon na izlazu, jerbo tom instrumentu nije za verovati.

Sa se ne pomisli da je u laboratorijama dosadno Eksperiment za posmatranje BEC-BCS crossover-a Litijuma, grubo receno prelaz iz Boze -Ajnstajnovog kondenzata u Kuperove parove Skaterovanje molekula je na oko 170 nm

Terminacija pletenice kao ideja.

Da ne pricam opisno

Pomaže i da se uzemlji diyer, mada je za neke kasno, ili bar poveže sa gnd Minimizacija zmijuljanja i deformacija folija Da se podsetimo mrve fizike iz osnovne

Nope. Leva plava veza od pina otpornika 82 oma je višak, desna je ok, samo crvenu sa zvezdišta br2 spojiti sa otpornikom umesto levog plavog voda. <pa na priključak dovodiš direktno jedno zvezdište a drugo preko otpornika. Generisanje ideje pakovanja masa ide od šeme, gde se "zatvaraju" kola šuma i bruma, i tada se manipuliše sa izbegavanjima raznih tokova različito zaprljanih signala ili samo struja brumom.

Suština diy akcije je obezbediti provodnik koji je nadmoćan u geometriji sa jedne i čistoći bakra sa druge. Prevoditi foliju u kružni presek je .... lakša opcija posla a deformacija geometrije očigledna... čemu? Da bi se dodala neka pljosnata viljuška? Koristiti pri tom običnu žicu gubi logiku, čemu degradacija kvaliteta materijala. U sve to uvesti bakarnu cev koja po čistoći ne može i ne treba da prilazi žicama, zbog druge namene, tek je pitanje čemu dosetka, povod, ili ideja, ili samo što liči na okruglu žicu, a od nekog bakra je. Dobra je Dražina opaska u vezi izolatora, odabarati pažljivo, prema ukusu i mogućnostima. Struja ne de kroz žicu kao voda kroz cev kako je mislio lord Kelvin, nego polje ide oko provodnika kako reče Hevisajd. I vremenom se ocrtaju jasni otisci prstiju gde se dodirivalo. Malo deblja folija je mirnija, manje divlja i manje osetljiva prema statičkom elektricitetu oko nas, što se tiče uvijanja bez vidljivog povoda. Terminacija folije može da bude igra mašte, i jedna od opcija je da se podeblja sa nekoliko komada istih folija i ureže otvor kao papučica sa bočnim prolazom, otvorom za kontaktni šraf. Poenta je početnu ideju sprovesti do kraja maksimalno po želji maksimalizma.

Stega, pa jos bakarna, sa srafovima od bakar berilijuma. Malo je degradacija sa folije preci na zicku obicnjacu, banderasku.

Cak da uzmemo i gasnu turbinu kao igraca za poredjenje(i zanemarimo hidro i nuklearke), bolje iskoriscenje turbine(30-40%) ce neefikasnost(80%) samog vozila da ujednaci sa sus motorom koji je oko 30%...u par % bi se vodilla prica i da ne racunamo gubitke energije u distribuiranju struje.