vladd

Po Nikvistu je digitalizovan analogni materijal i tako digitalizovan gurnut na ulaz u DAC. Iza daca je "željeni" signal u prvoj Nikvistovoj zoni, a "duhovi" u drugoj i trećoj, i nastaje čuvena sinx/x distorzija, ako se ostavi klot i ne modeluje. Figure 3. This representation of a DAC output in the frequency domain shows that the desired signal is generally within the first Nyquist zone, but many image signals are present at higher frequencies. The sin(x)/x (sinc) function is well known in digital signal processing. For DACs, the input is an impulse and the output is a constant-voltage pulse with update period of 1/fS (the impulse response), whose amplitude changes abruptly in response to the next impulse at the input.

Ne bih se baš tako grubo izrazio, ali je digitalija nastala i opstala zarad lakoće i masovnosti širenja muzičke industrije uz neki kompromisni kvalitet značajno bolji od recimo tjunera i u rangu komercijalnih sprava. Nije baš bila za ezoteriju, ali eto vešti trgovci uvežbaše pričanije. Odsekoše sve preko 20kHz, Nikvist kažu, ali Nikvistov minimum(bože, jel opet odabraše minimum zarad profita) važi za ČIST sinus, a da, dosetiše se da je kompleksni signal splet sinusa raznijeh frekvencija, ali otsekoše suvišne harmonike na jeftino i komercijalno. Brzi konvertori su bili preskupi, a sa tim i profitno nepopularni. Prvi koji su bili odbačeni profesionalno su R2R, zarad gadnog šuma, ali šta fali za potrošnju audio konzumerizma, masovno šum i ne čuju... Iako su i trake i gramone bile poželjne, dobre i skupe, kada znaju da odsviraju i preko 30kHz. Najbiserniji su entuzijasti koji na tu, eliptičnim oštrim filterom odsečenog opsega digitaliju, dokupiše opijeni pazarom i supertvitere. Znalo se da ultrazvuk utiče na sakulu, ne ulazi direktno na kohlearni mehanizam već preko kostiju, sve u svemu ima uticaja na utisak...tako da otsečenih 20kHz su prc, pablik ripablik of jeftino... Na to se dodade i najveseliji part, muzikalni protokol za USB, statistički ima toliko grešaka da ne utiče puno, samo malo, tzv podnošljivo prihvatljivo, ko će to da čuje filozofija, malo mnogo više uticaja nego materijal konda, kabla, vrste tranzistora i slicne perfekcijice, a zašto je tako, pa je nevredno pomena, zato što je jeftino i komercijalno za maskonzumaciju. I slažem se potpuno da spravac od 100 evra ne može da svira kao pomagalo od 2000, ali, može spravac da se namontira da nije 10-20 puta inferiorniji, nego pomalo, za nijansu. Isporuka novca profitu nije cilj diy, već fokusirano uvećanje objektivne upotrebne vrednosti sprave tehničkim poboljšanjima, ne bajkama. Iako kod muzike bajke imaju nekakvu prođu opšteg utiska, kod neke konkretnije inženjerije su besmislene, auto koji ide 200 ide 200, nema tu "osecam da ide 350", ističe mu se čini mi se....

Sve je na svom mestu, vise para ali dobro upasovanih jeste i vise muzike. Vise para ali hajpovanih, e onda sledi usviravanje, da ne kazemo bas navikavanje na nove dimenzije, pa skok na sledece... Caroliju apgrejda, gde se moze, je tesko zanemariti, tamo gde je neki sistem inzenjer dobio packe ili zadatak da spusti marginu troska, diyer moze da bajpasuje boljim resenjem. Koliki je to pomak, mali za covecanstvo ali veliki za pojedinca.

A sta to treba na odredjen nacin razumeti?

Analogni setap je analogni setap, DAC kao umetak sa slabom tackom zvanom usb protokol je vise nalik na tits on chicken, pa sad... Strimer sa dac-om i aktivnim dsp-om, nakon toga d klasa naravno, je komplet igracka za digitalni zapis, takav kakav je. I to je prakticni plafon te price, koji je anulirao minimizovao nedostatke i zvucnika i prostora, ali plafon sa bar cetiri cifre devizne, da bi interne komponente imale potreban kapacitet rada. Posle slusanja jednog takvog dsp soundbara sa nekoliko satelita, prvo zin prezentacijom jednog vodopada, pa tek da ne spominjem muziku, ne vidim resenje kako to postici analogijom, prostom otpremom signala na zvucnike i jurenjem tacaka za dampiranje po neadekvatnoj sobi za reverb ili mrsenje filozofije koje kondove za skretnicu u zvucnicima ili peglanje neopegljivih faza skretnice ili distorzije zvucnika. Tako da je Topping taman dovoljan bac novca za preslusavanje dostupne digitalne muzikice u namenskom analognom komonent sistemu, ali i dodatne dorade imaju neko zadovoljstvo doprinosa opstoj muci.

Da bukvalno stvar ukusa, ja volim da ne čujem ta neka šuškanja iako sam svestan da je to čisto zamagljivanje signala, plus malo omekšavanja zvuka...kao kada voliš ne previše ljutu papriku. Pregledati koja sve napajanja ima taj dacić, možda porazmisliti o kompleksnijem konektoru za napajanja, pa izvesti svako napajanje posebno, odvojeno iz spoljne kutije, a interno rasporediti žičkama gde treba. Ostaviti tantale na digitaliji, i pokoji MLCC, multilejer, tu elko nema uspeha ako nije smps ispred njega, mada iako low esr, veći su otpori nego kod spomenutih na tim frekvencijama potrošača od tantala ili polimera. Sporom analognom delu odgovaraju spora linearna napajanja, dotične popularne Elne, mada bih ja osobno, laku prednost dao Nichiconima i Panasonic brendu. Onako na ukus bez dokaza

Tu ima nekoliko pravila. Ono sto je jeftino tesko da je predobro. Ono sto je skupo, takodje nema obavezu da bude dobro, ali je zona gde je moguce traziti kvalitet. Nelson je poseban guru, koji nikada nije prodao veru za veceru, odnosno tehniku zarad profita. Iako od profita zivi. U par recenica se krije kompletna mudrost hife, ali ih treba temeljno propratiti. Kvalitetna komponenta je u punom sjaju u kvalitetnom okruzenju i na pravom mestu. Ali ne postoji univerzalan recept kako da se uklopi svidjanje, nas sluh i karakter se razlikuju, komponente su tu da izmodeluju signal na nacin u kojem uzivamo. Najlaksa je varijanta znati karakter sopstvenog sluha i karakter signala koji bi bio uklopljen u tu osetljivost, pa onda skockati grupu komponenti koje modeluju paletu harmonika na maksimumu svidjanja. Bolje od toga ne moze. Beskrajna naslepo probanja, napipavanja, osluskivanja tudjih recepata su beskrajna probanja i napipavanja...nema tu stavljanja tacke na muku. Jedva polovicna, ali zamasno skupa opcija.

Nikako, nego je prostor skučen a izbor nekih komponenti limitiran. Ako se obave brojne zamene kondova recimo, estetika je nezadovoljavajuca a i prostor male kutije limitira razmah zahvata. Kao preporuka za vozilo, možda promakne savet dizel golfa, ali ne prolazi ako se želi motorcikl ili kombajn. Za napajanje je gotovo nemoguće naći bolje i efektnije kondove od smd tantala neke vrste, suve illi mokre, a za signal još teže naći minijaturne, neinduktivno motane sa nekim besnim dielektrikom. Sam skupi tantal ima radnu karakteristiku koju običan elko može prividno da postigne dodavanjem blok konda. Ali uz kompromis dodatnog paralelnog a parazitnog induktiviteta. Da bi logika zamene ispunila i tehničku formu. Zato se može reći da je entuzijazam zahvata na niskom nivou, a nekako nipodaštavanje želje za modifikacijom. Elektronika je prepuna kompromisa, i diy omogućava samostalan odabir i kombinovanje dotičnih, to mogu i kvalitetni prijatelji i savetnici da potvrde i dopune, ali je malo problem kod audio elektronike što se na određen način kalkuliše i manipuliše sa nekim vrednostima u bazičnom smislu, odnosno dolazi do zanemarivanja objektivnih i proglašavanja subjektivnih ocena vrednosti za bitne, što je odlično za efekte profita komercijale, ali nije sjajno za diy kombinovanja kompromisa sa predviđenim rezultatima očekivanja..

Bakru ne treba površina, ako nije jedini element hlađenja. Bakar je odličan provodnik toplote, ali aluminijum odlično predaje toplotu okolini. Bakar prihvata energiju i munjevito je raspoređuje po zapremini, kondukcija mu je maksimalna, a onda po većoj površini treba da preda bolje aluminijumu nego ambijentu. Od tačkastog nepovoljnog izvora pravi pločasti i zapreminski izvor, raspoređujući energiju po većoj zapremini niže temprature. Ima tu nijansi, bakarni hladnjak radi na višoj temperaturi pri istim okolnostima, pa konvekcija ima drugačiji parametar, veću temperaturnu razliku sa okolinom. Kod naglog prirasta energije polprovodnika, temperatura samog izvora raste po značajno većem gradijentu nego bliža i (tek) dalja okolina hladnjaka. To bakar dobro kompenzuje svojim kapacitetom i ne dozvoljava izvoru da premaši neku zadatu ili zamišljenu temperaturu. Idealan primer su hladnjaci za procesore s ubacenom bakarnom masom na mestu kontakta sa metalnom ovojnicom peleta. Procesori po prirodi rada naglo, trenutno, mogu da uvećaju emisiju rizične toplotne energije, proizvoljnog trajanja. Materijali spore konvekcije mogu da ne odgovore tom izazovu adekvatnim odvođenjem toplote.

Ako bas zagusti imam neke bakrene slajfne da pripomognu. Bakar je kapacitet, voli da radi vruc ali nema oversuta u temperaturi pri dopunskoj toploti.

Ne mora da bude, ako prebacis kapacitet hlednjaka ili nije u idealnoj poziciji, mozda okruzen toplim vazduhom pa je manje odvodjenje, ne vazi mu orijentaciona karakteristika. Ako je 9V AC, onda je nesto preko 11V dc, pa to moze predregulatorom da se spusti na 7V, tipa zenerka 6v8 i tranzistor. Sa 11V na 5 pri 400mA je oko 2,5W disipacije, ali je bolje da je sve hladnije i ispod 50C

Moze se traziti sa izvodima na 6v i 7v, tim LDO je dovoljno mrva preko 6,5V DC na ulazu. Sa npr 7V na 5V je 2V razlike, uz 400mA je 0,8W. Moze da se kombinuje nizi napon trafoa sa sotki diodama, sa manjim padom napona od klasicnih ili brzih... Ubacivanje vruceg otpornika je potpuno suprotna filozofija koriscenju monokristalne superciste zice, zicom izbegavas da sacica elektrona pravi malo vise proboja kroz kristalne barijere, a ovde ladno uvedes milijarde pregrejanih besnih elektrona obilatog suma i to direktno u sistem... Ako ne cujes razliku....onda slusanje razlika gubi realnu komponentu... P.S. Veci napon ispred LDO je bolje anulirati predregulatorom...

Moras da obracunas koliki je minimalni pad napona na LDO, zato su i LDO, da bi se manje grejali(imali manju razliku ulaz izlaz koja je cisto grejanje), pa prema tome da zatrazis napon na trafou, racunajuci i 10-ak % variranja napona mreze. P.S> Zasto bi kopao kutiju iz kocke, kada se to radi sa modelovanog odlivka kao poluproizvod. Pride sto je pitanje da li treba, mogu i ploce 20-25mm da zavrse dobru igracku, ako se vec nema uslova za neko vakuumsko livenje. Kopanje iz kocke otvara pitanje konzistentnosti kristalne strukture materijala u jezgru te kocke

Pa recimo u ovom trenutku, cini mi se da oznaka D za pakovanje od 10 pina, pa ne znam da li ima na trzistu boljih zamena po istom pinout-u. Za kooji mesec ili godinu nova prica. To trziste pokriva dve vrste korisnika, inzenjere i vernike, sta se proglasi ili koja osobina za krucijalnu od strane trendsetera, pa je tehnoloski prilagode zeljama, a za one druge dosadne, cip je sasvim dobar u svom segmentu, obrade signala. Vidim da su nasledili i koristili masku slicnog cipa, uz mogucih par tehnoloskih dorada, ili prosto selekcijom izdvojili nesto drugaciju seriju...

Probas sa RT6863, mada su meni pretraživači davno ukrtili na opampovima i senzorima

Pogledah ovaj opamp 6863 (za 2127 recimo da sumnjam da je 27 nedelja 2021 god) i to je iz nove generacije opampova sa bipolarcem na ulazu. Reklamiraju da je za audiofiliju i profi audio, mada jedan soj audiofila ne voli ni kinesko ni neosvestano u nekim slusackim hramovima i poprilicno su ortodoksno zadrti sa izvornim TI cipovima...mozda su i botovi industrije. Uglavnom vrlo solidan i savremen amp, stabilan na zadatku bafera sa jedinicnim pojacanjem, nekih 16V po mikrosekundi slu rejta, sto je sasvim dovoljna brzina za dinamiku audio signala, potiskivanja suma napajanja preko 130dB, i na izlazu kazu da daje linearnih 100mA, sto je ozbiljna stavka, mada njegov pandan i slicni dizajn daju 60mA sto je dovoljno za pogon solidne palete adekvatnih sluski bez distorzije.

Nije ovo tvoje vreme....a i sunce izbija

Lici da su vise stalozeni i skoncentrisani na proceduru posla, nego na zabalabuckavanje u opijatu

Upravo, jos od mog ujaka primetih, valjda nemaju kreativnu nervozu i kreativni haos u glavi.

Polje je osnova cele price, ono utice na elektrone a oni su ti nosioci polja. Njihovo kretanje duz provodnika je daleko sporije od kretanja polja. I sad, maltretiranja manjih grupa elektrona u materijalu(iz tog "mora" elektrona), sudaranjem sa fononima(veci broj titra prilicno slobodno u svojim nivoima), i prolaskom kroz barijere ivice kristala(iako je tu par barijera u pitanju, da se ne siri prica, ovo je shvatljivo pojednostavljena sustina procesa) izazivaju deformacije (spoljnog) polja, u nekoj (maloj) meri, kao i blizina nekog materijala, izolatora( u manjoj meri, prakticno neizbeznoj), a takodje i geomatrija provodnika, pri savijanju npr, fraktali polja(upravnog na povrsinu) uticu jedni na druge pod novim uglovima. Pa imamo reakciju, koncentraciju polja u zoni i pojavu induktivnosti, konzistentne upravljive pojave, koja se moze aplicirati iz vise inzenjerskih pravaca i precica. Nebitno u ovom slucaju da se produbljuje, prosto se izbegava. Pa iz te pozicije, intenziteta uticaja na polje, nastaju sve ostale opcije, ali kod istog materijala(razlike izmedju materijala su ozbiljne), manji je uticaj neke cistoce, u domenu fine i superfine, pa i neke blage legure(kao zapreke elektronima), nego recimo oblik provodnika, geometrija voda, vrsta izolatora ili blizina nekog metala koji utice na polje. Odnos, stav i pozicija provodnika prema polju. Definise kapacitivnost kao najbitniju stavku impedanse, i prisustvo nekih masa koje uticu na devijaciju polja, u nekoj meri, pocesto i neprimetnog ili neizbeznog(vecinu izolatora moramo da imamo), takvog kako jeste, za nas. Ako se vec bavimo izbegavanju uticaja na signal i fidelity prenos signala. P.S. Ovih malenih signala i napona sto se audio price tice, tako reci hladnih provodnika, postoje ekstremi ponasanja elektrona pri veoma jakim poljima, po Tompsonu su nalik idealnom gasu pa se primenjuje Fermi Dirakova statistika, uvode se zakoni i formule Sotkija i Somerfilda za termionske eksitacije...nema mesta za audiofilske perfekcije preterivanja ili zamisljanja nekih nepostojecih procesa...ili orgonskih energija

Sjajno

Pa oblik, to je ta geometrija, oblik koji definise impedansu i dominantnu karakteristiku, da li je komplet koaksijalan, oklopljen i kapacitivan pretezno ili su kontakti asimetricni, i male mase, dodiri u jednoj ili dve tacke. Ti kontakti mogu da prave probem kod slabih signala, kod DAC nivoa signala je ta prica izlisna, dobar napon, bafer tera struje dovoljno...

Tzv bakarni mogu da budu od bakar berilijum legure, cvrsti kao celik, ali moje skromno misljenje je da je bazicni materijal ponajmanje bitan, a geometrija, izolator i kvalitet kontakta da su dominantni faktori. Ono sto znacajno utice na e polje.

Ovo valjda ne treba da preporucujem Software Informer SOFTADVICE.INFORMER.COM MB-Ruler Download - Installs a virtual set-square on your desktop to measure distances and angles MB-RULER.SOFTWARE.INFORMER.COM Measure distances and angles on the screen and distances on a map. ili https://www.digimizer.com/

Kao primer https://novi.kupujemprodajem.com/alati-i-orudja/mikroskopi-i-oprema/digitalni-usb-mikroskop-usb-mikroskop-usb-mikroskop-led/oglas/120908164