predragm

cika-Brkin pulin Deda Mraz
 

Morate imati na umu da samo drvo reaguje površinski na svetlost- UV zračenje, odnosno da samo ono potamni. To se neće moći izbeći. Od vrste laka zavisi samo obim promene boje koja je inače neminovna.

Morate imati na umu da samo drvo reaguje površinski na svetlost- UV zračenje, odnosno da samo ono potamni. To se neće moći izbeći. Od vrste laka zavisi samo obim promene boje koja je inače neminovna.

Mikseta i dva potenciometra klizna. To je bilo dovoljno. I dobre ploče. A kako su samo devojčice uskakale u kabinu. Kuku.. I tako imam tri ćerke!

To ti je tapetarski filc koji možeš kupiti u ulici Kralja Petra, ispod SBB imaš dve prodavnice  u neposrednoj blizini i jednu preko puta. Skoro sam video. Prodaju se na metar i mislim da je širina 1,5-2 m.

Danas pažljivo odslušao ceo album posle dosta vremena. Sjajna stara produkcija!
 

Danas pažljivo odslušao ceo album posle dosta vremena. Sjajna stara produkcija!
 

Hteo bih  posle svega  da se kao krajnji korisnik i vlasnik  najzad osvrnem na urađeno.
Kao što je poznato iz dosadašnjih postova, ja sam se u jednom trenutku obratio članovima foruma sa molbom za savet oko nabavke pojačala. U nekom trenutku Zen me je uputio na ovo pojačalo i ja sm ga poslušao. Kako sam nemam dovoljno elektrotehničkog znanja, Zen je ulišio moju molbu i uz moj pristanak i moje bezrezervno povernje e veliko poverenje izveo na pojačalu ono što je zamislio.
Utisci. Kod mene je nepune dve nedelje. Nisam hteo odmah posle instaliranja sistema da se pojavljujem sa ocenama, iz prostog razloga što je bilo neophodno usviravanje posle osvežavanja i zamena elemenata, ali i izmena u originalnoj šemi. Do tada sam slušao Ampino, koji je jedno jako fino malo pojačalo sa velikim zvukom koji ne očekujete iz te nevelike kutije u koju je spakovan ( Molim one koji se odmah nakostreše na pominjanje Dayensa da ne zagađuju temu). Muziku slušam sa gramofona i radija. Kad je Ampino ustupio mesto Hitachi HMA 6500 +Sanyo Plus C55, promenio se i zvuk.
U početku sam bio malo zatečen skromnom prostornošću zvučne slike i za mene neočekivano neutralnim ili bi se pre moglo reći nekako suvim zvukom. To je svakako bila prevashodna zasluga preampa koji uopšte nije usviravan posle intervencija. Zato sam ovom paru dao vremena da radi sa tjunerom kao izvorom desetak dana od jutra do ponoći, da sve dođe na svoje mesto. I jeste, baš kao što sam i očekivao, vremenom se slika širila i produbljivala. Ono što sam morao odmah da prihvatim kao neminovost, to je da mi predstoji zamena zvučnika koji su ograničavajući faktor u sistemu. Dok je Ampino kao dobro vaspitani dečko bio uviđavan i nije isticao njihove mane, novi dvojac nije tako pažljiv i ne libii se da jasno, skoro grubo razotkrije njihove mane. Zvuk je vrlo neutralan, bez imalo obojenosti koju sam možda malo i očekivao od Fet pojačala da blago naginje onoj lampaškoj strani. Od toga ni traga. Ali ta čistoća zvuka nije sterilna na način da nervira. I instrumenti i glasovi zvuče kako treba, a balans je sjajan. Tu zvučnici ništa ne smetaju jer su pristojno ugođeni. Jednostavno, tokom usviravanja tjuner je bio uključen tokom celog dana, a kako je u pitanju solidan primerak Kenwood  kt 5020 koji je vrlo muzikalan, sati slušanja istog uopšte me nisu zamarali - iritirali. Hitachi sa lakoćom  i nonšalancijom gura zvučnike (Marantz LD50) i čini se da može sve (kao ono sinoć Mesi).
Sanyo Plus P55 predpojačalo je bio moj izbor zbog kvliteta koji daje za novac, a cela Plus serija je bila koncipirana da bude Sanyov doprinos ozbiljnom audiofilsom HI FIju, njihova perjanica. Kako ja inače slušam gramofon, njegova odlična fono sekcija me je konačno opredelila za njegovu nabavku. Ono što Sanyo prosledi Hitachiju to čujemo na zvučnicima, i njgova je značajna uloga u karakteru zvuka koji čujemo, a ono što čujem baš mi prija,  ali i jasno ukazuje na ograničenenja zvučnika. E da su mi bolji zvučnici.
Ovo što sada imam i slušam zasigurno će ostati još dugo moj osnovni sistem. Zen je uradio divan posao i za to mu još jednom hvala.
PS Isti tekst je na oba posta  (hitachi hma 6500 i sanyo plus p55).

Još nešto da dodam. Moja je rešenost da formiram jedan baš VINTAGE sistem bez digitalnih izvora. Sledeći će biti verovatno sasvim moderan sa strimerom itd.. Samo mi ovaj tjuner malo narušava koncept ali šta ću kad baš dobro radi. Kad nađem neki analogni da svira ovako uzeću ga. Ja sam iz generacije koja je odrastala uz lampaški radio aparat, voleo sam da vrtim birač stanica, mama me ostavljala uz upaljen radio kad sam bio mali! Urezalo se u pamet, a kad omatorimo sve se više sećanjem vraćamo u mladost.

Hteo bih  posle svega  da se kao krajnji korisnik i vlasnik  najzad osvrnem na urađeno.
Kao što je poznato iz dosadašnjih postova, ja sam se u jednom trenutku obratio članovima foruma sa molbom za savet oko nabavke pojačala. U nekom trenutku Zen me je uputio na ovo pojačalo i ja sm ga poslušao. Kako sam nemam dovoljno elektrotehničkog znanja, Zen je ulišio moju molbu i uz moj pristanak i moje bezrezervno povernje e veliko poverenje izveo na pojačalu ono što je zamislio.
Utisci. Kod mene je nepune dve nedelje. Nisam hteo odmah posle instaliranja sistema da se pojavljujem sa ocenama, iz prostog razloga što je bilo neophodno usviravanje posle osvežavanja i zamena elemenata, ali i izmena u originalnoj šemi. Do tada sam slušao Ampino, koji je jedno jako fino malo pojačalo sa velikim zvukom koji ne očekujete iz te nevelike kutije u koju je spakovan ( Molim one koji se odmah nakostreše na pominjanje Dayensa da ne zagađuju temu). Muziku slušam sa gramofona i radija. Kad je Ampino ustupio mesto Hitachi HMA 6500 +Sanyo Plus C55, promenio se i zvuk.
U početku sam bio malo zatečen skromnom prostornošću zvučne slike i za mene neočekivano neutralnim ili bi se pre moglo reći nekako suvim zvukom. To je svakako bila prevashodna zasluga preampa koji uopšte nije usviravan posle intervencija. Zato sam ovom paru dao vremena da radi sa tjunerom kao izvorom desetak dana od jutra do ponoći, da sve dođe na svoje mesto. I jeste, baš kao što sam i očekivao, vremenom se slika širila i produbljivala. Ono što sam morao odmah da prihvatim kao neminovost, to je da mi predstoji zamena zvučnika koji su ograničavajući faktor u sistemu. Dok je Ampino kao dobro vaspitani dečko bio uviđavan i nije isticao njihove mane, novi dvojac nije tako pažljiv i ne libii se da jasno, skoro grubo razotkrije njihove mane. Zvuk je vrlo neutralan, bez imalo obojenosti koju sam možda malo i očekivao od Fet pojačala da blago naginje onoj lampaškoj strani. Od toga ni traga. Ali ta čistoća zvuka nije sterilna na način da nervira. I instrumenti i glasovi zvuče kako treba, a balans je sjajan. Tu zvučnici ništa ne smetaju jer su pristojno ugođeni. Jednostavno, tokom usviravanja tjuner je bio uključen tokom celog dana, a kako je u pitanju solidan primerak Kenwood  kt 5020 koji je vrlo muzikalan, sati slušanja istog uopšte me nisu zamarali - iritirali. Hitachi sa lakoćom  i nonšalancijom gura zvučnike (Marantz LD50) i čini se da može sve (kao ono sinoć Mesi).
Sanyo Plus P55 predpojačalo je bio moj izbor zbog kvliteta koji daje za novac, a cela Plus serija je bila koncipirana da bude Sanyov doprinos ozbiljnom audiofilsom HI FIju, njihova perjanica. Kako ja inače slušam gramofon, njegova odlična fono sekcija me je konačno opredelila za njegovu nabavku. Ono što Sanyo prosledi Hitachiju to čujemo na zvučnicima, i njgova je značajna uloga u karakteru zvuka koji čujemo, a ono što čujem baš mi prija,  ali i jasno ukazuje na ograničenenja zvučnika. E da su mi bolji zvučnici.
Ovo što sada imam i slušam zasigurno će ostati još dugo moj osnovni sistem. Zen je uradio divan posao i za to mu još jednom hvala.
PS Isti tekst je na oba posta  (hitachi hma 6500 i sanyo plus p55).

Hteo bih  posle svega  da se kao krajnji korisnik i vlasnik  najzad osvrnem na urađeno.
Kao što je poznato iz dosadašnjih postova, ja sam se u jednom trenutku obratio članovima foruma sa molbom za savet oko nabavke pojačala. U nekom trenutku Zen me je uputio na ovo pojačalo i ja sm ga poslušao. Kako sam nemam dovoljno elektrotehničkog znanja, Zen je ulišio moju molbu i uz moj pristanak i moje bezrezervno povernje e veliko poverenje izveo na pojačalu ono što je zamislio.
Utisci. Kod mene je nepune dve nedelje. Nisam hteo odmah posle instaliranja sistema da se pojavljujem sa ocenama, iz prostog razloga što je bilo neophodno usviravanje posle osvežavanja i zamena elemenata, ali i izmena u originalnoj šemi. Do tada sam slušao Ampino, koji je jedno jako fino malo pojačalo sa velikim zvukom koji ne očekujete iz te nevelike kutije u koju je spakovan ( Molim one koji se odmah nakostreše na pominjanje Dayensa da ne zagađuju temu). Muziku slušam sa gramofona i radija. Kad je Ampino ustupio mesto Hitachi HMA 6500 +Sanyo Plus C55, promenio se i zvuk.
U početku sam bio malo zatečen skromnom prostornošću zvučne slike i za mene neočekivano neutralnim ili bi se pre moglo reći nekako suvim zvukom. To je svakako bila prevashodna zasluga preampa koji uopšte nije usviravan posle intervencija. Zato sam ovom paru dao vremena da radi sa tjunerom kao izvorom desetak dana od jutra do ponoći, da sve dođe na svoje mesto. I jeste, baš kao što sam i očekivao, vremenom se slika širila i produbljivala. Ono što sam morao odmah da prihvatim kao neminovost, to je da mi predstoji zamena zvučnika koji su ograničavajući faktor u sistemu. Dok je Ampino kao dobro vaspitani dečko bio uviđavan i nije isticao njihove mane, novi dvojac nije tako pažljiv i ne libii se da jasno, skoro grubo razotkrije njihove mane. Zvuk je vrlo neutralan, bez imalo obojenosti koju sam možda malo i očekivao od Fet pojačala da blago naginje onoj lampaškoj strani. Od toga ni traga. Ali ta čistoća zvuka nije sterilna na način da nervira. I instrumenti i glasovi zvuče kako treba, a balans je sjajan. Tu zvučnici ništa ne smetaju jer su pristojno ugođeni. Jednostavno, tokom usviravanja tjuner je bio uključen tokom celog dana, a kako je u pitanju solidan primerak Kenwood  kt 5020 koji je vrlo muzikalan, sati slušanja istog uopšte me nisu zamarali - iritirali. Hitachi sa lakoćom  i nonšalancijom gura zvučnike (Marantz LD50) i čini se da može sve (kao ono sinoć Mesi).
Sanyo Plus P55 predpojačalo je bio moj izbor zbog kvliteta koji daje za novac, a cela Plus serija je bila koncipirana da bude Sanyov doprinos ozbiljnom audiofilsom HI FIju, njihova perjanica. Kako ja inače slušam gramofon, njegova odlična fono sekcija me je konačno opredelila za njegovu nabavku. Ono što Sanyo prosledi Hitachiju to čujemo na zvučnicima, i njgova je značajna uloga u karakteru zvuka koji čujemo, a ono što čujem baš mi prija,  ali i jasno ukazuje na ograničenenja zvučnika. E da su mi bolji zvučnici.
Ovo što sada imam i slušam zasigurno će ostati još dugo moj osnovni sistem. Zen je uradio divan posao i za to mu još jednom hvala.
PS Isti tekst je na oba posta  (hitachi hma 6500 i sanyo plus p55).

Hteo bih  posle svega  da se kao krajnji korisnik i vlasnik  najzad osvrnem na urađeno.
Kao što je poznato iz dosadašnjih postova, ja sam se u jednom trenutku obratio članovima foruma sa molbom za savet oko nabavke pojačala. U nekom trenutku Zen me je uputio na ovo pojačalo i ja sm ga poslušao. Kako sam nemam dovoljno elektrotehničkog znanja, Zen je ulišio moju molbu i uz moj pristanak i moje bezrezervno povernje e veliko poverenje izveo na pojačalu ono što je zamislio.
Utisci. Kod mene je nepune dve nedelje. Nisam hteo odmah posle instaliranja sistema da se pojavljujem sa ocenama, iz prostog razloga što je bilo neophodno usviravanje posle osvežavanja i zamena elemenata, ali i izmena u originalnoj šemi. Do tada sam slušao Ampino, koji je jedno jako fino malo pojačalo sa velikim zvukom koji ne očekujete iz te nevelike kutije u koju je spakovan ( Molim one koji se odmah nakostreše na pominjanje Dayensa da ne zagađuju temu). Muziku slušam sa gramofona i radija. Kad je Ampino ustupio mesto Hitachi HMA 6500 +Sanyo Plus C55, promenio se i zvuk.
U početku sam bio malo zatečen skromnom prostornošću zvučne slike i za mene neočekivano neutralnim ili bi se pre moglo reći nekako suvim zvukom. To je svakako bila prevashodna zasluga preampa koji uopšte nije usviravan posle intervencija. Zato sam ovom paru dao vremena da radi sa tjunerom kao izvorom desetak dana od jutra do ponoći, da sve dođe na svoje mesto. I jeste, baš kao što sam i očekivao, vremenom se slika širila i produbljivala. Ono što sam morao odmah da prihvatim kao neminovost, to je da mi predstoji zamena zvučnika koji su ograničavajući faktor u sistemu. Dok je Ampino kao dobro vaspitani dečko bio uviđavan i nije isticao njihove mane, novi dvojac nije tako pažljiv i ne libii se da jasno, skoro grubo razotkrije njihove mane. Zvuk je vrlo neutralan, bez imalo obojenosti koju sam možda malo i očekivao od Fet pojačala da blago naginje onoj lampaškoj strani. Od toga ni traga. Ali ta čistoća zvuka nije sterilna na način da nervira. I instrumenti i glasovi zvuče kako treba, a balans je sjajan. Tu zvučnici ništa ne smetaju jer su pristojno ugođeni. Jednostavno, tokom usviravanja tjuner je bio uključen tokom celog dana, a kako je u pitanju solidan primerak Kenwood  kt 5020 koji je vrlo muzikalan, sati slušanja istog uopšte me nisu zamarali - iritirali. Hitachi sa lakoćom  i nonšalancijom gura zvučnike (Marantz LD50) i čini se da može sve (kao ono sinoć Mesi).
Sanyo Plus P55 predpojačalo je bio moj izbor zbog kvliteta koji daje za novac, a cela Plus serija je bila koncipirana da bude Sanyov doprinos ozbiljnom audiofilsom HI FIju, njihova perjanica. Kako ja inače slušam gramofon, njegova odlična fono sekcija me je konačno opredelila za njegovu nabavku. Ono što Sanyo prosledi Hitachiju to čujemo na zvučnicima, i njgova je značajna uloga u karakteru zvuka koji čujemo, a ono što čujem baš mi prija,  ali i jasno ukazuje na ograničenenja zvučnika. E da su mi bolji zvučnici.
Ovo što sada imam i slušam zasigurno će ostati još dugo moj osnovni sistem. Zen je uradio divan posao i za to mu još jednom hvala.
PS Isti tekst je na oba posta  (hitachi hma 6500 i sanyo plus p55).

A čemu onda ovaj vorum ako mi ne izofftopičarimo na jedno pedešez-sedamdes stran'ca, onako uz jutarnju kahvu i lokum  

E pa neka pljuje ko nema pametnija posla, ubeđen sam da mnogi od njih to pojačalo nisu ni čuli. Ja sam ga slušao proteklih tri godine (drugarov) i sada treba da ga vratim. Priznajem, teška srca. To pojačalce je divno! Kada ga vidite, ono je maleno, deluje sasvim neubedljivo, dok ne zasvira. A onda ičudo! Zvuk da ne poverujete kako je ugodan, prostran i definisan. Možete da ga slušate satima i satima, napajanje mu je odlično i ne posustaje. Jeste 25 W deklarisan, ali ima srce bar za 50W. Mene je uređaj jako prijatno iznenadio i uživao sam u slušanju sve ove tri godine. Pomisao da je to napravio neko naš, posebno mi je draga. Osim što umemo da se bijemo(sic) umemo nešto dobro i da napravim,o i to mi je iskreno drago. Ja ovoliko, a pljvači nek navale, razuveriti me neće.

E pa neka pljuje ko nema pametnija posla, ubeđen sam da mnogi od njih to pojačalo nisu ni čuli. Ja sam ga slušao proteklih tri godine (drugarov) i sada treba da ga vratim. Priznajem, teška srca. To pojačalce je divno! Kada ga vidite, ono je maleno, deluje sasvim neubedljivo, dok ne zasvira. A onda ičudo! Zvuk da ne poverujete kako je ugodan, prostran i definisan. Možete da ga slušate satima i satima, napajanje mu je odlično i ne posustaje. Jeste 25 W deklarisan, ali ima srce bar za 50W. Mene je uređaj jako prijatno iznenadio i uživao sam u slušanju sve ove tri godine. Pomisao da je to napravio neko naš, posebno mi je draga. Osim što umemo da se bijemo(sic) umemo nešto dobro i da napravim,o i to mi je iskreno drago. Ja ovoliko, a pljvači nek navale, razuveriti me neće.

Aman čoveče, ako TO lepo svira, a prvenstvena mu je svrha da to čini, ako oni koji su slušali uređaje od TOg proizvođača i tvrde da im se sviđa taj zvuk, zašto praviš od svih njih budale koje (možda nemaju oči) nemaju uši, sluh i verovatno svašta nešto još. Ja baš slušam jedan AMPINO i to je sasvim jedno pošteno pojačalce. Dozvoli da ne mora svima da se dopadaju iste stvari i DA NEMAMO SVI ISTE PRIORITETE.
 

Već par dana pratim ovu temu, pa bih da se malo umešamako mogu da pomognem svojim zapažanjima i razmišljanjem. U dosadašnjim postovima ima nekih tvrdnji za koje smatram da ne stoje. Možda ću biti malo opširan, ali izgleda da to tako mora,  da bih bio shvaćen.
Meni ne izgleda da su mrežice ubačane prilikom sklapanja kutija, već da su namontirane na gotove (sklopljene) kutije  pošto se na fotografijama (#22) vidi neobrađeni rub tkanine preko koje je nalepljena pletena traka-keder koja je tu da bi prekrila, maskirala sam rub tkanine. Da pravim (proizvodim u seriji) ovakvu zvučnu kutiju sigurno bi se silno namučio da tokom sklapanja zvučne kutije moram da štitim montiranu tkaninu do kompletnog završetka svih neophodnih radnji na njoj pa stoga takvo razmišljanje po meni ne stoji.
Pregledao sam mnoge fotografije na raznim sajtovima gde su prikazane ove kutije i nigde nisam uspeo da uočim pomenutu tamnu retku tkaninu ispod osnovnog grila, ali mi se takav način montiranja tkanine čini razumnim i u skladu sa tehnologijom i načinom (zanatske) izrade iz sa vremena nastanka ovih kutija.
Tkanina koja je upotrebljena nije podložna natezanju i razvlačenju pošto je dosta kompaktno tkana i nije kao moderne lagane i tanke tkanine koje se sada koriste. Takvu tkaninu je lako iskrojiti na meru i postaviti na potrebno mesto bez nekog značajnog deformisanja.
Predlog u vezi korišćenja sintelana odnosno neoprenskog lepka mi se čini pogrešnim iz dva razloga. Prvi je da bi prilokom zazmazivanja nanetog lepka na samu tkaninu moglo da dođe do neželjenog probijanja lepka kroz pore u tkaninisa poleđine na lice što bi bilo katastrofalno, a drugi razlog je taj što bi bilo teško dovoljno precizno pozicionirati tkaninu na tačno mesto i pri tom je malo našpanovati do ivica, pošto se dve namazane površine momentalno spajaju i nema popravke- pomeranja.
Montaža sa flizelinom mi je savim prihvatljiva, ali moram da priznam da još uvek nisam sasvim siguran sa kojim bi lepkom (sredstvom) pričvrstio flizelin za bafl koja je verovatno od iverice, nekakvog panela ili špera. Problem koji se tu javlja je neophodnost korišćenja blago ugrejane pegle kojom bi se tkanina vezala fiksirala za flizelin. Hoću reći da bi lepak kojimse flizelin kašira na ploču bafla morao da bude u nekoj meri termički otporan. Izbor tog lepka je bitan za ovaj postupak montaže tkanine. Ostalo je lako. Na flizelin se blago ali dovoljno ugrejanom peglom ’’upegla’’ precizno izrezana tkaninaa zatim se keder traka nalepi brižljivo uz rub. Tu izbor lepka nije toliko problematičan.

Već par dana pratim ovu temu, pa bih da se malo umešamako mogu da pomognem svojim zapažanjima i razmišljanjem. U dosadašnjim postovima ima nekih tvrdnji za koje smatram da ne stoje. Možda ću biti malo opširan, ali izgleda da to tako mora,  da bih bio shvaćen.
Meni ne izgleda da su mrežice ubačane prilikom sklapanja kutija, već da su namontirane na gotove (sklopljene) kutije  pošto se na fotografijama (#22) vidi neobrađeni rub tkanine preko koje je nalepljena pletena traka-keder koja je tu da bi prekrila, maskirala sam rub tkanine. Da pravim (proizvodim u seriji) ovakvu zvučnu kutiju sigurno bi se silno namučio da tokom sklapanja zvučne kutije moram da štitim montiranu tkaninu do kompletnog završetka svih neophodnih radnji na njoj pa stoga takvo razmišljanje po meni ne stoji.
Pregledao sam mnoge fotografije na raznim sajtovima gde su prikazane ove kutije i nigde nisam uspeo da uočim pomenutu tamnu retku tkaninu ispod osnovnog grila, ali mi se takav način montiranja tkanine čini razumnim i u skladu sa tehnologijom i načinom (zanatske) izrade iz sa vremena nastanka ovih kutija.
Tkanina koja je upotrebljena nije podložna natezanju i razvlačenju pošto je dosta kompaktno tkana i nije kao moderne lagane i tanke tkanine koje se sada koriste. Takvu tkaninu je lako iskrojiti na meru i postaviti na potrebno mesto bez nekog značajnog deformisanja.
Predlog u vezi korišćenja sintelana odnosno neoprenskog lepka mi se čini pogrešnim iz dva razloga. Prvi je da bi prilokom zazmazivanja nanetog lepka na samu tkaninu moglo da dođe do neželjenog probijanja lepka kroz pore u tkaninisa poleđine na lice što bi bilo katastrofalno, a drugi razlog je taj što bi bilo teško dovoljno precizno pozicionirati tkaninu na tačno mesto i pri tom je malo našpanovati do ivica, pošto se dve namazane površine momentalno spajaju i nema popravke- pomeranja.
Montaža sa flizelinom mi je savim prihvatljiva, ali moram da priznam da još uvek nisam sasvim siguran sa kojim bi lepkom (sredstvom) pričvrstio flizelin za bafl koja je verovatno od iverice, nekakvog panela ili špera. Problem koji se tu javlja je neophodnost korišćenja blago ugrejane pegle kojom bi se tkanina vezala fiksirala za flizelin. Hoću reći da bi lepak kojimse flizelin kašira na ploču bafla morao da bude u nekoj meri termički otporan. Izbor tog lepka je bitan za ovaj postupak montaže tkanine. Ostalo je lako. Na flizelin se blago ali dovoljno ugrejanom peglom ’’upegla’’ precizno izrezana tkaninaa zatim se keder traka nalepi brižljivo uz rub. Tu izbor lepka nije toliko problematičan.