Sve aktivnosti

Pročitao sam ovaj rad i meni je najzanimljivije što se, posle sve priče o autonomnim agentima koji će sami razvijati softver, autor na kraju saplete o stvar koja je mnogo prizemnija. Chat nema beskonačnu kognitivnu memoriju. Ja ga čak zovem senilni. To znam iz sopstvenog iskustva, ne iz benchmarka. Nema šanse da ozbiljnu, složenu operaciju ostaviš chatbotu da je radi nekoliko dana, pa se vratiš i očekuješ da če da nastavi tamo gde je stao, sa istim razumevanjem problema, svim prethodnim odlukama u privremenoj memoriji i bez posledica onoga što je usput zaboravio ili pogrešno zaključio. Može da uradi ogroman posao u jednom cugu. Može da napiše kod, analizira fajlove, napravi skriptu, pozove alat, ispravi grešku i nastavi dalje. Tu je napredak stvarno bolesno dobar. Ali čim posao postane dugotrajan i zavisi od sopstvene istorije, počinje demencija. I sam rad to praktično priznaje. Kada agent rešava izolovane zadatke, rezultati su odlični. Kada mora da razvija isti sistem kroz niz uzastopnih promena, performanse ozbiljno padaju. Autor to zove context drift, error propagation, technical debt... Ja bih to jednostavnije nazvao: ne seća se svega što je radio. Alchajmer. . . I tu mi je posebno zanimljivo kada se ovakvi sistemi počnu nazivati AGI. Autonomija nije AGI. To što model ume sam da pozove shell, napiše Python, pročita Git, pretraži Internet i angažuje drugog agenta jeste ozbiljna stvar. Ali to je proširenje sposobnosti izvršavanja. Nije dokaz da postoji neka opšta inteligencija koja neprekidno postoji kroz vreme. Ako moraš stalno da mu crtaš kontekst, da mu objašnjavaš gde je stao, da proveravaš šta je prethodno uradio i da mu rekonstruišeš sopstvenu istoriju, onda nemaš inteligenciju koja danima radi na problemu. Ja i dalje radim kao mazga svo vreme tutošeći AI Imaš chatbot koji ume mnogo toga. A upravo to je ono što ovakvi radovi nekako preskoče. Agent koji može da uradi mnogo kada ga pozoveš nije isto što i sistem koji samostalno održava kontinuitet rada, cilja i znanja danima. To je mnogo viša letvica. I za sada je nema. KAd dođe takav . Ima da skinem kapu i kažem ovo je HAL9000

The End of Software Engineering:How AI Agents Are Fundamentally Restructuring the Software Paradigm ARXIV.ORG

taj sam!!!

Msm, AI je alat kao i svaki drugi. Ubaciš svoju pamet u prompt i napraviće ti ono što mu kažeš. Može da ti ubrza posao, ali ne mora da znači. Sve zavisi od čoveka koji ga koristi. Ako nemaš pojma šta radiš, AI ti samo brže napravi glupost. I naravno, neće baš da daju root password kodeksu za nuklearni arsenal.

Jos samo ocekujem da objave da je A.I. ustvari vanzemaljski entitet, koji preko superkompjutera eto komunicira sa nama, sutra ce da upravlja s'nama, a prekosutra ce nas (i)zbrise...

E moj Zmaju, i Švajcarci beže iz Švajcarske

Drago društvo, osjećam potrebu da vam se pohvalim ooooogromnim pomakom u izradi ovog uređaja. U 8. mjesecu smo bili na izletu po Vojvodini i nešto malo po Srbiji, moja žena je imala nekakav seminar u BG-u, pa smo joj se prišlepali naše dvoje djece i moja malenkost. Pošto sam se uspio dogovoriti sa našim Leonardom, koji mi je kao rod najrođeniji izašao u susret, na čemu sam mu vječno zahvalan, ponio sam mu na "leonardisanje" ovaj uređaj. Reći ću samo da sam presretan i prezadovoljan, uradio ga je puno bolje nego sam i zamišljao. Uradio ga je svjetlosnom brzinom i perfektno, ja nisam ni u snu očekivao da će biti ovako brzo . Da ja više ne gnjavim, slike govore puno više....Nadam se da ću mu moći nekako uzvratiti ovu ogromnu uslugu koju je učinio za moju malenkost .

Otkud da je bolje u Španiji nego u jednoj Švajcarskoj??

ipak se okrece

Odgledajte na brzinu 3 sezone serije SILOS. Četvrtu sezonu ko doživi sredinom iduće godine. Eto to nas čeka, još intenzivnije zaglupljivanje, indukovani intenzivni zaborav i autodestrukcija do potpunog nestajanja. Ebiga, nema spasa ni u Kazablanki. Odande pretrčavaju u Španiju kao da je tu bolje i da je smisao umirati u španskim plastenicima krastavaca.

Skinuo sam zadnji AI GPT Astra full kodeks + GPT Desktop za Linux i ovo je već bolesno. Pričaš u mikrofon, on otvara programe, piše, crta, edituje video, programira... radi po računaru kao da je čovek seo za tastaturu. Ali ono što me stvarno zanima je dokle može da ide u projektovanju audio uređaja. Kod audio elektronike nije problem samo da ti napiše kako se nešto projektuje. Može da ide mnogo dalje. Recimo da mu kažeš: Napravi mi stereo headphone amplifier. THD+N ispod 0.001% pri 1 kHz i 100 mW na 32 oma. Ulaz 2 Vrms. Gain 6 dB. Bandwidth 10 Hz do 100 kHz. Napajanje ±15 V. DC offset ispod 5 mV. Cilj je što manji šum. PCB 100 x 70 mm. Hoću KiCad projekat, BOM i SPICE simulaciju. Onda može da radi ceo lanac. Specifikacija, izbor topologije, izbor komponenti, proračun, šema, SPICE netlist, simulacija, KiCad, PCB raspored, ERC i DRC, BOM, korekcije i dokumentacija. Ako uređaj ima MCU, može da napiše i firmware. Za analogni preamp može da projektuje gain stage, JFET i BJT strukture, aktivne filtere, tone control, phono preamp, RIAA ekvilizaciju, balansirane ulaze, XLR, phantom power, zaštitu ulaza i izlaza, DC servo i napajanje. Može da računa gain, impedansu, noise gain, input noise, output noise, slew rate, GBW, stabilnost, headroom, clipping, filter corner frekvencije, bias i disipaciju. Kod power ampova stvar postaje još zanimljivija. Class A, Class AB, Class D, headphone amp, MOSFET izlaz, BJT izlaz, current feedback, voltage feedback, bootstrap, current limiting, DC protection, thermal protection, soft start, clipping detection... Za Class D već može da se uđe baš duboko. PWM, gate driver, dead time, switching losses, MOSFET izbor, LC izlazni filter, feedback, EMI i layout kritičnih struja. A onda dolazi PCB layout. Tu bih rekao da je audio posebno zanimljiv teren za ovakav AI. Može da razmatra star ground, ground plane, return currents, analogno i digitalno razdvajanje, decoupling, kratke kritične vodove, feedback loop, current loop kod Class D, placement ulaznog stepena, napajanje, EMI i crosstalk. Može čak da napravi KiCad projekat sa footprintima i pravilima. Naravno, tu postoji ogromno ali. Može da napravi odličan PCB koji je tehnički konzistentan, a da uređaj u stvarnosti osciluje na nekoliko MHz, hvata mrežni brum ili ima fantastičnu simulaciju a prosečan THD+N kada se napravi. Jer u stvarnom svetu postoje paraziti, tolerancije, layout efekti, šum napajanja, konektori, kablovi, mehanička konstrukcija i gomila stvari koje simulacija ne vidi ako joj ne daš dobre modele. Zato mi se prava granica ne čini kao pitanje da li AI ume da napravi pojačalo. Pravo pitanje je da li može sam da ga napravi, izmeri i iterativno popravi. Ako imaš Astra + KiCad, dobijaš veoma sposobnog virtuelnog konstruktora. Ako imaš Astra + KiCad + SPICE + datasheetove + proizvođačke footprintove, dobijaš već ozbiljan razvojni sistem. A ako mu još nakačiš osciloskop, audio analyzer, load, multimeter i instrumente preko SCPI/GPIB/USB, onda priča postaje baš luda. Projektuj. Simuliraj. Napravi PCB. Izmeri. Pročitaj rezultate. Pronađi problem. Promeni komponentu. Promeni vrednosti. Promeni layout. Ponovi test. Tu već počinje da liči na elektronskog inženjera koji sedi pored tebe 12 sati i ne traži kafu. I ovo bih stvarno voleo da probam. Dati mu kompletan zadatak za jedan ozbiljan audio uređaj i pustiti ga da radi od prve specifikacije do gotovog KiCad projekta. Recimo neki low noise headphone/preamp sa potpuno diferencijalnim ulazom, dobrim napajanjem, zaštitom i USB DAC opcijom. Tu bi se vrlo brzo videlo gde Astra stvarno briljira, a gde još uvek lupa glavom o zid.

ova ide ovde

Matsu XKZ B2B Philly

586.065 Aufrufe · 7.475 Reaktionen | dok se pekla rakija, pravila su... WWW.FACEBOOK.COM dok se pekla rakija, pravila su se i djeca . . .kako ? Zaprati stranicu "𝐑𝐀𝐊𝐈𝐉𝐀"za više ovakvog sadržaja #rakija #Dokumentarni #film #slavonija Link za gledanje filma uskoro. . .

Jazzman

feritni prsteni se stavljaju/primenljivi na sve vodove kuda moze da udje djubre u kolo mada, ja bih to stavio i nekim operatorima opreme, na sredstvo za disanje