ZZZ

Cekaj, dac je to sivo u kutiji sa leve strane a transport ta transportna vrecica desno ...

Uradio sam i vec ga slusam jedno desetak dana... (potpuno nesto drugo od onog zvuka iz CD playera gde je primenjivan sa oversampling filterom SAA7030 i Oprecionim pojacavacem NE5532/4...)

Ma reko da probam i taj prvi komercijani audi dac chip... pre nego sto stavim ruke na najnoviji ESS8018 koji mi stoji u fioci 2 godine (bices iznenadjen... ja jesam i to prijatno.)

Solidan je i "P" clasicno plasticno pakovanje, ali njih imam u paru. NJih je radio Philips Ovi "D" su Signetics i mam rspar... ... Imaju jos 2 verzije jedna roze keramika jako retkaja imao sam 2 kom pre sto godina i jedna bela sendvic keramika sa metanim implantom... Jos redje i video sam samo na slici

Znam video sam, ali bilo je reci da to ne radi. A mislim da je posle drVelinov to popravio? ... Kako sta ce mi, pa za DAC

Potrban mi je 1 ili 2 komada TDA1540D philipsov stari 14bit DAC, keramicko pakovanje Jel ima neko na prodaju? hvala

odlican povratak u sedlo

tako je isprobati L ulaz ALI sa jako malim C pre L, u principu nije vise cisti L ulaz teoretski tal mali C izmedju Dioda i prve L, male vrednosti oko 47 nF max 100nF (isprobati u duncan psud) Ali mora biti viseg napona i to 4-5 X od as sekundara... sto nije problematicno naci kada su ovi nizi naponi u pitanju ali recimo za cevni rect to mora biti min 1500V (za standardne napone do oko 450V)

za tako velike struje moraju se nabaviti originalni delovi. nekako sam vise za diode spojene u greatz dobro izolovane, razmaknute i montirane na hladnjak ili ako bas mora greatz, neki stari greatz za koji se pouzdano zna da nije bio u upotrebi... . pogledaj kako je kod modela pass A40 (prvobitni modeli...) uradjena veza chasses grounda i sasije, mislim da je postavljen termistor 10 ohm / proveriti. mozda imas neki problem sa uzemljenjem? . da li si stavljao nove kondenzatore ili si nabavljao preko oglasa "kao" nove...? mislim da ako vec nemas moras ugraditi i soft start i to kvalitetan. . prekontrolisi i kucnu mrezu, da li ti se to desavali i recimo ako si nosio amd negde van kuce?

uh sto lepo to izgleda

potrebno mi je 10 ak 20 komada starih jfet malih tranzistora 2N3819 ako neko slucajno ima viska a da mu nisu potrbni, kupio bih... cheers hvala .

i nije bas neki elaborat - vise na brzinu nabacene informacije na gomili... sto se tice C jezgara prvo sto se namece i izdvaja C jezgra od ostalih tipova je pakovanje jezgra da upotrebim izraz iz mautomobilske industrije kada se spaja sasija koja nosi motor sa karoserijom - marriage marriage - sastavljanje trafoa je neverovatno ubrzano... . najsporije se pakuju M jezgra, EI i U jezgra a C jezgra daleko brze od ostalih... od ovih najzastupleniji h jezgara inace postoje i drugi tipovi. . takodje ogromne ustede u prizvodnom procesu se ostvaruju prakticnoi zbacivanjem pneumatskih presa koje vade lamele iz table. Tu je preciznost i alat koji vrsi isecanje od vitalnog znacaja i taj alat i njegovo odrzavanje ostrim su skupi da ne spominjemo energiju koja se pri tom trosi... to je sve skoro izbceno iz lanca za C jezgra, jezgro se formita dugackom trakom koja se namota, ona je vec izolovana i dobija se verovatno u standrdnim sirinama i debljinama za svaku velicinu jezgra, dodaje se verovatno i neki lepak dok se jezgro namotava, i na kraju verovatno samo jedan zahvat nekom presom koja napravi to da bude cetvrtasto, posle toga se verovatno zagreva da se strvrdne smola kojom je traka zalepljena. ide dalje na secenje na polovine, ravnaju se odsecena mesta i poliraju i to je to. prakticno nema ostaka koji ide na reciklazu. . kod C jezgra lamele su jako solidno i cvrsto zgusnute i ispresovane pa je takvo jezgro izuzetno kompaktno i to celom duzinom lamela ili u ovom slucaju se moze reci namotaja trake. na osnovu toga je veca iskoristivost, manji gubici, manjom masom se dobijaju verce snage uz manje temperature jezgra, a posto je i jezgro za istu snagu manje manje se trosi i bakarne zice. Tako da je usteda i energije koja se trosi na izradu i kasnija usteda zbog manjih gubitaka kao i usteda materijala veca nego kod ostalih tipova . medjutim ima jedna tacka koja necu da kazem da je problematicna vec moze biti pod znakom pitanja to je povrsina gde se formira procep. to je ona ispolirana povrsina gde se spajaju C moduli. na toj povrsini i malo i unutratela su trake lamele odsecene i na om mestu su sve lamelice koje su inace u svom toku izolovane jedne od drugih A sto su tanje manje su i tzv vihorne struje, btw na tom mestu su sve lamelice spojene. Takvih povrsina ima 8 u kompletnom c jezgru posto se tu spajaju a ujedno i prekidaju linije magnetnih sila to je ono sto razlikuje C od recimo EI jezgra gde uvek sve lamele bivaju izolovane jedna od druge i nema nikakvog spajanja lamelica duz celog toka i celom duzinom. naravno to nema nekog velikog uticaja kod mreznih trafoa, ali sigurno igra ulogu kod visih frekvencija recimo? .

Majko mila kolike je Western Electric postavio trafoe u Germanijumski amp od svega 25W... sledeci domaci rad - reparacija i prekomponovanje Westrex standardnog ampa a vezano je za temu zbog toga sto pass u jednom novijem modelu koristi isti ili vrlo slican princip transfromator pre izlaznih tranzistora

pa da, jos da se nadovezem na Rorkovo razmatranje, EI trafoi imaju gap. Cak i kada se lamele slazi jedna E pa i a onda obrnuto I pa E. to je nalmanji gap ali postoji. sledeci veci je kada idu po 2 E i 2 i lamele u paket tu je gap veci i ma kraju jos malo veci gap gde idu 3 E i 3 I lamele i to je neki maximum koji se preporucuje za procep u EI trafoima. Gap ce u principu jako smanjiti brzinu reakcije trafoa, ako u delicu sekunde na primar dodje veliki ili jako manji napon sporije u trenutku vremena ce se tapromena odraziti na sekundar. Takodje povecanjem procepa se smanjuje indukcija primara i povecavaju gubici, a raste i struje primara u praznom hodu... . Toroidni trafoi obicno nemaju procep (mada mislim da Edelinski moze namotati i toroidni trafo sa procepom) toroidni treafoi reaguju mnogo brze na promene na primaru odmah to reflektuju na sekundar. . na toroidnim trafoima se ne moze rukom proveriti koliko se jezgro zagrejalo, samo namotaji iz tog razloga recimo trafko postavlja termo osigurac odmah do jezgra a i blizu namotaja. pa taj osigurac iskljuci trafo i ne ukljucuje se dok se ne smanji temperatura. Kod EI trafoa je veoma jednostavno postaviti termometar i na jezgro i kod namotaja. .

Zlatna boja i pozlata su potpuno OFF sem u slucaju kada DJ dobija primerak za 50 godina rada... umesto zlatnog sata silver - mucho better

Ja bih umesto betona u tu kutiju za salovanje ubacio dakce kuglica za kuglagere i zalio to lepo epoxy smolom ili nekom drugom smolom... Inace super izgleda preradjeni tch obog baje stvarno odlicno i jednostavno

pa za malo veci broj namotaja primara za manje indukcije, bice i nesto veci broj sekundarnih namotaja uz pojacanu izolaciju mislim da jezgro od 800W odgovara. To je za standardni prozor kakav se najcesce nalazi. muslim sad to bas ovako odokativno, mora se izracunati i proveriti za koja debljina zice, za koju gustin ustruje, koliki je ocekivani termogeni otpor sekundara, zeljena indukcija primara, debljina izolacije, slepi namotaji it'd itd. nije komplikovano ali u principu je potrebno to proveriti pre izvodjenja ili narucivanja. A mislim da firme koje izradjuju trafoe vec imaju neki softver koji to radi, vecina njih? . Jos da kazem da se malo teze nalaze tela podeljena na 2 jednaka dela za izvedbe simetricnim sekcijama koje su bolje. primari se spoje na red 2 x 110V, a postoji opcija i paralelno za us standard 110V a sekundarse koristi normalno u punotalasnom ispravljacu ovde je prednost to sto je ista DC otpornost sekcija sekudara koje idu jedna pored druge a NE jedna preko druge kao sto je to slucaj kod obicnog tela... Na taj nacin je Zero poin, masa tacno i uvek na sredini, a ko sekoristi tube style ispravljac onda je ta masa i fizicka masa, sto nije slucaj kod primene gretza. . U tom slucaju AC struja kroz sekundare je manja za sqrt(2)/2 od ukupne struje potrosnje. tako da trafo radi po mom misljenju koje mozda nije tacno, bolje i stabilnije. to je ono sto doprinosi razlici i kod cevnih ampova.... (pogledadti o tome bazicno u knjizi Tihomira Jelakovica u odeljku cevni ispravljaci i konstrukcija mreznih trafoa.)

pa moze i to, recimo svojevremeno je u Costruire-u izasao jedan clanak za sladak mali SE BJT A-class amp, oko 10W gde je bilo dato i testiranje sa napajanjem iz akumulatora. ali naravno tu su bile manje struje mirovanja itd...

kakvo crno zujanje... sto je trafo vece snage manji su gubici. zujanje je prvi indikator da trafo nije uradjen kako bi trebalo... tu se odmah izmeri AC struja primara, bez opterecenja naravno i ta vrednost bi trebalo da bude vrlo mala. sto je ta vrednost manja tada je trafo bolje namotan, lamele bolje slozene a verovatnoca da ce takav trafo ne daj boze zujati i to ikada, veoma se smanjuje... naravno tu je parametar i indukcija primara 1T max, a moze i sqrt(2)... . prekontrolisati srafove koji spajaju lamele, moraju biti od ne-magnetnog materijala sada proizvodjaci to stavljaju po difoltu metalne magnetne, cesto i bez izolacije pa su sve lamelice preko tih srafova spojene... (to je ranije u jugi kao i bilo gde u svetu bilo nezamislivo...) najbolje je pre sklapanja dostaviti mesingane srafove, podloske itd... . u principu su stare lamemele mnogo bolje nego ove danas. ALI SAMO ako nisu termicki ostecene, pa izgubile ili promenile termomagnetne osobine - trebalo bi da budu nove ILI sa trafoa za koje se pouzdano zna da nisu pregrevani ili ne daj boze goreli... . takodje i tanak slepi namotaj i to 2 jedan odmah preko tela, pre primarnih navoja, drugi izmedju P-S + finalno oklapanje celog trafoa ili bakarnom trakom ili namotajima. izolacija izmedju lejera solidna. . sve spojeve zice ali i power elemenata, bi trebalo dobro ocistiti po mogustvu ispolirati a zatim odmastiti rastvaracem pre nanosenja kalaja lemilicom, zagrejati spojna mesta pa odmah naneti fluks ili kvalitetniji kalaj - pref Old school tek tako obradjene lemne povsine lemiti i spajati. trafo-diode, diode-C, ispravljacki deo, napajanje-tranzistori i izlaz-zvucnicki terminali... Ako se upotrebljavaju mehanicke veze, onda moraju biti solidne i vise nego solidne - isto sa obradjenim kontaktnim povrsinama... . toroidni trafoi su OK ali ipak bi trebalo razmisliti o EI trafou . centar tog ampa je napajanje i termicko odvodjenje, sve ovo drugo unutra je - boranija... . pliz da se ovo ne shvati kao neko popovanje, vec iskljucivo kao dodatna informacija sad tek vidim da je obiman post...

raspored elemenata trafo - prigusnice je vazan prigusnice se ne postavljau blizu trafoa

tranzistore si uparivao samo elektricno ili elektricno + termicki? . pa valjda su eloksirani samo sa spoljne strane? . cu podloga je bitna zbog toga sto brze provodi toplotu pa se termicki "vide" power elementi brze a onda ta veca povrsina ravnomernije zraci na centralni hladnjak. . kod power elemenata jedan pin je skoro uvek vezan za rashladnu povrsinu na telu. i kod tr. i kod dioda. ako je sve na istom potencijalu odnosno na chasisu, onda je liskun i sloj paste dielektrik na taj nacin su kapacitivno povezani svi elementi koji su na hladnjaku, AKO hladnjaci nisu izolovani od chasisa ili gnd-a. to su male kapacitivnosti, ali ipak postoje. . izbegavas da razmatras upotrebu prigusnica - procitaj pasov clanak Zen iz prve serije ako ne i prvi?

za te velike disipacije jako je vazno da povrsine koje emituju toplotu i povrsine koje primaju toplotu budu ispolirane. ispolirati tranzistore i povrsinu hladnjaka. kvalitetan liskun i termo pasta. . ne koristiti rupe u tranzistorima za montazu vec napraviti masivniji pricvrscivac koji na dva mesta, sa strane fiksira i priteze tranzistor na hladnjak. . Ako ima vise tranzistora - onda napraviti 3-4mm debljine bakarnu plocu koja prima te tranzistore, a potom celu plocu montirati na aluminiumski hladnjak... Cu ploca Isto ispolirana + pasta na Cu.

uz sve te originalne delove gore navedene jako je vazno da i aktivni elementi budu originalni najbolje je da i to porucis, a jos bolje je da izlazni tr ako je moguce budu upareni verovatno neko od diyera sa diyaudio ili neta to vec ima po malo vecoj ceni nego slucajni uzorci iz radnje ALI je to od vitalnog znacaja . jos jedna stvar ja ne bih stavljao greatz vec diode, i to neke kvalitnije i fast recovery. mozes ih postaviti imalo vise razmaknute, pa na poseban hladnjak - NE na sasiju. jeste malo mozda skuplje ali barem znas sta dobijas... A ne neku splacinu u formi gretza... Nijedan element nema onaj kvalitet kakav je bio ranije... unutra ce biti prostoraa i za 4 prigusnice ( C-L-C ) . svi hladnjaci izolovani od chasis grounda (kutije) ako je potrebno opciono spojiti onda postaviti link koji vodi u jednu tacku na sasiji isto ako je u pitanju i EI trafo...

Nije samo snaga trafoa bitna... Ja ne bih stavljao toroidne trafoe... doplati malo ili je mozda i jeftinije za trafoe na EI jezgrima? Raspitaj se malo Problem su jezgra za teafoe, kod nas proizvodjaci trafoa obicno uzimaju najjeftinija kineska i turska jezgra slicnio je i za EI trafoe. Pa sta ti bog da... . i indukciju primara ne 1.6 Tesla kao sto se obicno radi za toroidne nego 1Tesla (Ako hoce da urade, obicno hoce da urade samo 1.2T minimum...). (Za manju indukciju primara - vise namotaja primara, lako se izracuna...)

Posle toga ionako nema vise mnogo znacaja / danas su delovi cak i originalni po mom misljenju, mnogo lo[iji nego [to je to bio slucaj 50/60/70 ... Jednostavno sve kao da je fejk... . A zasto niko ne razmatra NP Burning Amp? I to SE verziju? .