Lemić

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti,  vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio  problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik".
Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju",  Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha.
Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/
Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali  ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo.
Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao.
Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. 

 

Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino  prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. 
Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj:
 
Prođe godina i kreće zimska  slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: 
"Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja."
Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi  mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana.
Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac.
Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli. 
 
 
 
 
 

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti,  vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio  problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik".
Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju",  Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha.
Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/
Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali  ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo.
Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao.
Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. 

 

Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino  prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. 
Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj:
 
Prođe godina i kreće zimska  slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: 
"Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja."
Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi  mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana.
Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac.
Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli. 
 
 
 
 
 

Hvala. Napisao sam kroz svoje dugogodišnje iskustvo u FR zvuku koji je manje više univerzalan po problematici, a ovo jedan od činioca i kako sam ga ja doživeo.

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti,  vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio  problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik".
Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju",  Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha.
Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/
Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali  ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo.
Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao.
Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. 

 

Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino  prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. 
Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj:
 
Prođe godina i kreće zimska  slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: 
"Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja."
Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi  mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana.
Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac.
Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli. 
 
 
 
 
 

Svaka cast za tekst!!!

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti,  vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio  problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik".
Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju",  Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha.
Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/
Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali  ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo.
Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao.
Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. 

 

Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino  prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. 
Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj:
 
Prođe godina i kreće zimska  slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: 
"Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja."
Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi  mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana.
Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac.
Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli. 
 
 
 
 
 

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti,  vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio  problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik".
Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju",  Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha.
Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/
Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali  ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo.
Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao.
Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. 

 

Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino  prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. 
Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj:
 
Prođe godina i kreće zimska  slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: 
"Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja."
Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi  mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana.
Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac.
Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli. 
 
 
 
 
 

Poučen iskustvom, za nešto tuđe volim konsultaciju predhodno. Svojim mušterijama takođe ograničavam, bez obzira što je hvala u pitanju.

To je to, tehnička rešenja iz 1930god, kad se radilo "kako Bog zapoveda",a ne menadzment 

Šta znam, zagazilo se u skroz nepoznatu sferu, prvi put čujem, mada znam da postoji kao rešenje. Branko ima već postignute rezultate, ne znam da li su oni u nekom internom krugu kao eksperiment, a moji drajveri kao prvom konzumentu, znamo se tek od skora. Morao bi da popričam sa njim, impresija valja da bude raščlanjena i sa stručnog aspekta, a ja kao slušač nisam merodavan nit pa znam.

To bi bilo uputnije u temama o njima, al ajd "ukratko", ugrađen je centrator od fibera.

Sinoć D10 ko sa lanca posle tolike pauze, jeste bio uključivan svakodnevno uz PC, al nije svirao. Drajeveri su apgrejdovani, Branko Bin Serbona je napravio Nad Lautere. Topping je došao sada do punog izražaja, možda je i svakodnevni napon učinio pomak, ko što Mirko kaže. Zna se neki pomak u drajverima, ali oni ne bi reprodukovali ono čega nema, a sada je sve tu, zaokruženo i nadasve, živo, za moj ukus i trenutnu prvu loptu slušanja, ne osećam potrebu za bilo čim dalje.

ma ono sto sam imao na umu je da nema neke velike koristi od generalizovanja ...... ako cemo da tupimo prste , onda je obicna zajebancija daeko korisnija za dusu i smejuce misice
kao i svaka konstrukcija  , tako je i konstrukcija drivera ( ili cele zvucne kutije) zbir brizljivo napravljenih kompromisa , a ne pominjem sta sve moze da bude , uslovljeno ciljevima projekta ( mila nam serbska rec ) ........ sto Bin tim sigurno veoma dobro zna , buduci da je napravio svoj driver ......... a da i ne pominjem da ste godinama rada bili u situaciji da bukvalno pravite nnovi driver , radeci servis nekoga
ja licno sam misljenja da najkvalitetniji FR driver ne zahteva nikakvu pomoc sem adekvatnog boxa , da odsvira ono sto se od njega ocekuje .... dakle - bez ekvalizacije , notch filtera ,BSC ; sa druge strane , ako imas konstrukciju koja ukljucuje kompresivni driver , tu jednostavno neminovno ide Newman-ova kompenzacija , pa mozda i jos ponesto ....... jednostavno stvari bez kojih ne ide
sto ce reci , ako se bavimo komentarima jedne fele , lako se desava da automatski otpisujemo neku drugu felu kao manje vrednu ...... a u stvari se sasvim logicno radi o drugacijim pristupima ;  e, sad , ko bi se setio da , kad onako iz posalice krene da prica o tehnickim pitanjima , prikaci sve neophodne disclaimere 
zato rekoh - mozemo mi posalicama koliko volimo i koliko nam prija , ali kad dodje do tehnickih detalja , posalice moraju da ostanu okolo 
 

Ja bih samo jednom rečju opisao skup, PRIJATELJI.
Što se tiče zvuka, ja cenim kad nema ničeg spektakularnog, u jednom momentu u sred razgovora, ustao sam jer sam čuo trubu i hteo sam da vidim ko ju je uzeo da svira, toliko. No, nije moj uski ukus, 2 + 2 bas drajvera nekako nisu dovoljno skladno prijala mojim ušima, ali korektno. Tehnički besprekorno, bez ikakvog bzz, sve što bi više kazao, bilo bi subjektivno pozitivno.

Bluesmith u Ulici [emoji41]



Sent from my iPhone using Tapatalk

lako ti je sad , kad si se oviberio i otapatalkovao
 

Onako, bez pardona pušteni upravo i Stejtsi.
Six Blade Knife, sa Kec albuma :



Sent from my iPhone using Tapatalk

Upravo prže Almani - In Memory of Elisabeth Reed [emoji23]



Sent from my iPhone using Tapatalk

Kafe Ulica . . . Solaja Audio hepening. [emoji41]
Dobra atmosfera, stari prijatelji, dobra mjuza, pozitivna energija . . .
Stay Tuned.



Sent from my iPhone using Tapatalk

Ovo je i post i odgovor, a ne varjabilno okruglo pa na ćoše, kakvih redovno ima.
Dopuniću, za određeni pritisak u nekoj zapremini, potreban je ubačaj zapremine, u ovom slučaju, zapremina koju određena membrana pogura kao proizvod svog hoda i prečnika. Otuda i "fenomem" slušalica, pošto se radi o maloj zapremini unutar ušne školjke, titraj i onih običnih bubica može inicirati niske frekvence visoke glasnoće, odnosno pritiska.
  

Ja stalno potenciram ovaj, opet "fenomen", top kad opali, oseti se udarac, al kad se radi o uobičajenim muzičkim instrumentima, kad dođe Ciga za sto u kafani sa mečkom, ne trese se stolnjak. Naravno, električni bas preko pojačala i zvučnika, može da proizvede udar, ali je to već produkt elektronskog porekla a ne akustičkog, tj. žica, al dobro i to treba da se reprodukuje u krajnjoj liniji u nekim slušnim uslovima.
 

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Kada velika membrana od 15 cola odsvira ton na 40 Hz na nivou glasnoće 93 dB i mala membrana 8 cola odsvira ton na 40 Hz i SPL 93 dB, koja je razlika, i odakle ta razlika potiče? Da li su "pokrenute mase vazduha" u ta dva slučaja različite?
Govorim o  kućnim uslovima i malim sobama.  Za 40 Hz treba barem 9,5 metara dužina prostorije. Jer mala soba tipa 6 metara ne može da  reprodukuje  frekvencije ispod 50 Hz. Već to čujem iz druge sobe ili klonje... Ono što se "oseti" kod zvučnika od 15 inča su realne vibracije, "udarac u grudi" o kome svi pričaju ovde.
To je frekfencija 15-40 Hz, koje ljudsko uho i ne čuje, već se samo oseti fizički vibracija.
Open baffle su posebna priča, pošto postoiji  poništavanja prednjeg i zadnjeg emitovanja na svim pa i niskim frekvencima.Pa velike membrane u malom prostoru mogu da budu sjajne.
 
Kad smo već kod materijala. Razni polimeri se upotrebljavaju da od plastične membrane dobiješ prirodan zvuk. To ima svoje mane ali najveća prednost je neuništivost membrana i vešanja.
 Rotiram svoje zvučnike  za 90 stepeni svakih 3-6 meseci i to je to. Rok trajanja je 200 godina  

ja rotiram glavu za 180
dodje mu na isto
 

Eto,baš lep i poučan cirkus.

I lep - dabome.