Lemić

Matori, pa hvala, lepo od tebe pročitati ovako nešto, mogo bi to češće da činiš, bolje ti stoji veruj mi. Znaš i sam da je jako teško ispravljati krivu Drinu, a ustalom, Ajnštajnova teorija relativiteta se zasniva na zakrivljensti, brem kolko sam je "razumeo". Sve što se radi je za lično zadovoljstvo, čak je i plata jednaka indirektno, radi se nešto što se ne voli, a kompenzuje kroz zadovoljenje u nečemu drugom. Kad se subjektivizam usvoji kao cilj, naravno, u širim ili užim okvirima, onda ga je lakše i lepše ostvariti. Nešto nad je ne naturati po svaku cenu svakome i svaki put, nešto svoje. Kad je u pitanju FR, obično i za barem prvi put, odvaraćam iako teško da ću ikad da se vratim na vušestazni zvučnik. Volim da čujnem ponekad bilo šta drugo, relativno skoro sam slušao Nestorovićeve kabinete, baš mi se dopalo, nisam studiozno slušao ali nisam primetio fazne otklone, doduše behu još dva para na brzoj sluški. Drugar ko nizmatičar, stalno mu se vuče kamara zvučnetina po kući, moj stav je da se treba okačiti o zvučnik kao stub, nakon nekog predhodnog odabira koncepta, pa onda mu tražiti prehranu.

Slušao sam sve što je napravio, imao sam privilegiju od svega nas nekoliko, da čujem u njegovoj sobi, mnogo me je usmerio, kak klinac, nisam kapirao, ali to što mi je danas primarno mi je on posadio. Istovremeno me je upoznao sa Bucim Maričićem koji me je kao vrhunski operski pevač i ETF inženjer od dara, oblikovao a ujedno i prostro putanju kompromisa. Posle jednog slušanja, u autu mi je figurativno sve objasnio, "šta je hi-fi, cipela a rukavica". Bil su Bradačeve kutije kod mene, poslednji njegov projekat, rađen za mene, je ostao izgubljen, bilo je to osamdesetih. Možda misliš na Zorana Odića koji je imao verovatno par među najboljim tvorevinama Bradača još neke 76 godine. Bradač je bio veliki um, jedan od retkih koji je i na budalasto pitanje davao razložan odgovor, slatko se smejao mojim takvim pitalicama. Znao je suštinu, ali je kao i svaki konstruktor sa težnjom inovacije, imao neku uskost u pristupu. Još tad mi je na papiriću nacrtao šemu za Lauter, čuvam je dan danas, ali jednostavno je voleo inženjersku doteranost i umeo je istina da izvuče dobar zvuk iz takve postavke, što je retkost, takav je i Hiraga, kao i Mati Otala recimo. Obično to inženjersko zakeranje biva kontra produktivno, primer je Brumaster, izmerna izobličenja na nivou merne greške, a zvuk debakl, koštalo ko kajgana Svetog Petra. Bradač je podcenjivao cevi, "danas jedno, sutra drugo", što jeste tačno, ali isto tako se i mi sami menjamo i to je neumitno. Moj primerak Hirage je on konstruisao a ja napravio blesimetriju, jeste tukla sve živo i neživo i sa svim zvučnicima koje sam u tom periodu imao, ali je otišla drugaru u ruke nakon minut slušanja GM 70, koji je spakovan da Bože me sačuvaj, to samo Kenjalo može, savim sigurno ne bi zadovoljio merni Bradačev kriterijum, on je nastojao da uređaj ide preko 100Khz, a SE cevaš kad prebaci 20Khz je car, ali zvuči prirodno i sa znatno niže, to on nije mogao da prelomi u glavi, iako je sve što me ju uputio u muzici baš tako. Kao običan slušalac, ne obazirem se previše na merenje, zvučnik ima jako veliku distorziju, više procenata, svoj neki kolorit, proizvodi niz nus neizbežnih efekata u pogledu interference bukvalno sa svime našta talas nailazi, znači, krajnje nesavršena sprava i utopija je tražiti i očekivati ideal, tako da je lično jedino moguće. Zato sam i istakao Bucu Maričića, on je jedan od rekih koji čuje sa obe strane, "poslednji Mohikanac", Bog da ga poživi, a i da napravimo nešto o čemu smo pričali pre dve godine, jednu kraciju kutije koju je i Dabić imao nameru, isto iskorak u nepoznato, kao i jedan spartanski ali beskompromisni amp, on jedan od retkih koji razume magnetizam a ne samo da ga zna, takav je bio Nestorović, Tango i Tamura su mala deca.

Čestike Branku. Kao slušalac, izneo sam, Branko to nije slušao, kad bude čuo kod mene, izneće svoje zaključke. Ima tema o Lauterima, igranje sa supervisokotoncem i sa iznetim utisticima. Frekventno mereno, ne ide ni jedan FR ne znam kolko gore visoko, meni lično nit smeta nit fali, jednako ko što mi ne nedostaje bas koji ljulja prozore, stvar ukusa u krajnjol liniji. U toj temi se kao nus pojava pri dodavanju visokotonca na Lauter, javlja nešto slično što sam naveo u predhodnom postu, tako da je stvar ličnog izbora. Lično nisam nikad bio nešto voljan da probam, al to ne znači da neću, uz Brankovu inicijativu naravno, a i voli on to malo gore. Ja sam se povukao u svoj mikro svet, preslušo sam ako ne sve, ono sve reprezentativno po tipu, tako da davno kako nemam interesovanja, a i ne tangira me tuđe mišljenje, pogotovu što je FR koncept težak, ili nerazumljiv za većinu. Ja sam još pre četvrt veka kod prijatelja slušao Lautere sa dodatim sub basom i cevašima sa Tango trafoima, nije mi se dopalo ni malo, da bi se desetak godina kasnije zaljubio. Potrebno je vreme da se nešto usvoji i razume, da neko učini poduku i pritisak, moja je sreća što sam imao prilike, ko prvi put čuje FR, obično prođe kako sam i ja kad sam se prvi put susreo. Doduše, to onda i sada su dva sveta. Imao sam zadovoljstvo da slušam reprezentativnu Terosonc postavu, snagaš sa retkim SE 300B i specijalnom kablažom, rekao sam tad Dabiću uz smešak u njegovom ambijentu, da mora da dođe do mene, na žalost, ode a da nije čuo kako njegova kreacija može da zvuči, a ovo sad sa Brankom je tek daleko iznad. LM, nije sistem u punom potencijalu baš, iz raznoraznih sitnica, referentni CD ne radi, Topping DAC zvuči odlično, ali nemam potvrđen komparativ. Kad prođe ova udjurma, sredića Buca Philipsa pa onda, što da ne. (Kucam na tastauri kojoj su se izbrisala slova, "corona production", pa činim niz daktilo grešaka a vreme editovanja škrto, pa se izvinjavam, da ne ispadnem nepismen.)

Verovaću, al nešto mi poznato. Uzgred, imam BMW i servisiram ga, nemoj samo još i o motorima molim te. ...................... Pre nego sam uopšte ušao u svet muzike, osim diska, epoha Džon Travolte, imao sam neki kanal za dobavu muzikalija iz Londona, znao sam šta su skupi i dobri brendovi i već poznavao ondašnji beogradski krug, praktično me je on i uvukao u ovu pasiju i kroz godine, mnoga i divna prijateljstva. Zahvaljujući njima, vrlo brzo nakon uzimanja nekog običnog sistema, Tehniks, ušao sam u visok rang, a zanimljivo je da su prva ozbiljnija slušanja bila baš na Ardenima. LM, kupim ja komplet Elctrocomapaniet, tek izašo nov, dam na slušanje i u poređenju sa ručno pravljenom Hiragom u šper ploči, bleda slika, tada sam ja raskrstio sa brendomanijom, što se kroz godine x puta potvrdilo, zato perferiram i ručne radove i modifikacije, ceo sistem mi je takav uostalom. Moj Integrum je takozvani nulti, razlikuje se prednja ploča od kasnijih komercijalnih i nema sliku velikana džeza sa strane. Uzeo sam ih od momka koji je tada radio zanatski deo, slušao ih je na SE 845, rad Niklo Vukošića. Na kabinetima je bio filter koji pegla opseg opciono, kad sam ga stavio, odma sam ga i bacio i sad žica sa kalema služi da kačim delove za farbanje. Poravnava malo, ali tupi i muti zvuk, što je meni značajnije, često se sreće i preporučuje inače kod FR-a, merno je to bolje, slušno, kako kome. Konstrukcija kabineta je TQWT, to je smislio upravo Paul Voight, zato se i zove Voight pipe, praktično Lowther, jer je Voight bio suvlasnik. Mile Dabić je ugradio dodatno "helmholtzhelm rezonator" da bi izvukao donje lage. Osnovana je firma u USA na profi nivou po svim aspektima i Ingenium, uspravna cev i Integrum, isto to ali savijeno u kompakt, su doživeli hit i smatrani su najboljom izvedbom Lowthera do tada, nažalost, Miki i on su preminuli u proteklih godinu dana i to je kraj jedne lepe priče. Znam pomalo o talasovodu i toj konstrukciji, naravno, ing. Dabić mi je i dosta preneo. Konusna rezonantna cev se zapunjava vunom iza drajvera, time se pegla opseg i virtuelno povećava zapremina, uobičajen postupak kod kompresione kutije. Međutim, mene je to svrbelo, ako ništa drugo, hteo sam da zamenim veštačku vunu prirodnom, savet Bradača, nabavim belu očišćenu češljanu ovčju, pozajmim mernu opremu iz bliskog polja koja ide preko PC-a. Krenem i dođem u ćorsokak, mereno i čujno se ne poklapa, punjenje već zbrkano i ne mogah da ga vratim na prvobitno merno stanje, postoji neki sled i pravilo kako se pune slojevi. Nemajući kud, povadim sve napolje da bih krenuo ispočetka, pre merenja reko ajd da čujem prazne kabinete, to je imao u nečemu drugom pokojni Laza Fozgen, veštačka vuna je završila u kontejneru a ovčija u podrumu, ostali su zidovi obloženi krojačkom filcom. To je postulat, čak i kad je u pitanju velika ubeđenost, valja da se vrši. Merenje je krajnje tačna i egzaktna metoda, ali ne mora da bude usvojen i primenjen dobijen rezultat, ali on mora da se zna da bi se imali tačne koordinate, bez obzira što se subjektivno čulo opire, ko što sam i ja izneo. Sasvim sigurno su moji kabineti kao doneti, bili tačniji po merenju, ali svaki činoc, bez obzira koji, unosi neizbežno i nešto nus, nešto dodaje a nešto štipa, tako da mora da postoji neki kompromis, koji i kakav, zavisi od ličnog prioriteta. Meni je to detalj i živost, žrtvovaću neki herz i podneti krlje, neko pak voli nešto drugo, može to da bude i papir sa mernim podacima, pa čak i cena. Branko bi to mogao baš stručno da elaborira. Naime, kriva čujnosti ljudskog uva nije jedna te ista za svakog čoveka, postoji ona kao neki uprosečen grafikon, ali je svako uvo jedinstveno, sem toga, prag se menja tokom godina, čak i tokm dana, utiče mentalni pritisak koji svi imamo, rapoloženje i stres kao dve krajnosti recimo, zatim trenutni ukus itd. retko ko sluša jedno te isto šta god da je, tako da je to priča sama za sebe. BIN ima i takav pristup, idealno bi bilo izmerenu krivu uva preklopiti preko krive frekventnog odziva zvučnika i onda nastojati da se postigne zaravnjenje, naravno na zvučniku. Fenomen je da tehnički ravan zvučnik nije svima prihvatljiv, upravo što svako uvo ima neko odstupanje, a ukus je tu možda i presudan, tako da je idealna opcija napraviti ga baš po meri i ukusu slušaoca. Nismo on i ja pričali nešto mnogo u tom pravcu, ali nakon mog utiska na prvo uvo, ispade da nam se uši baš poklapaju, ujedno i ukus u pogledu poimanja šta je dobro. Napisah, rupa na saksiji već davno izmišljena, takav mi je i sistem, TVC preamp, SE lampaš, Voight pipe koji datira isto iz tridesetih godina prošlog veka, ima tu još šta bi, odnosno, šta će se uraditi da se vrati u prirodno stanje. Elektromagnet je o čemu već dugo razmišljam, prvi Lowther, PM 1, kao i kasniji i mnogi drugi, svi su to imali, dok nije permanetni komercijalizovan. Iva Jeličić je svojevremeno konstruisao bas jedinicu za Red Acoustic, monstruozni permanentni magnet i za današnje vreme, ali je uvek tvrdio da je to svircam onoj stvari da je elektromagnet prava stvar, inače je on uspostavio Ei fabriku u Svrljigu, što je tada bilo epohalno. Tako je, primer je sama membrana, prirodan materijal je najlepše zvučeći, a ovaj centrator potvrđuje ne teoriju, nego davno odbačenu praksu. Imam par nekih brošura koje sam smatrao samo istorijskim, međutim, zvučnik koji slušam je suštinski iz tog doba.

Hvala. Napisao sam kroz svoje dugogodišnje iskustvo u FR zvuku koji je manje više univerzalan po problematici, a ovo jedan od činioca i kako sam ga ja doživeo.

Pa imao si ih više,...

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti, vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik". Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju", Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha. Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo: https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/ Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo. Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao. Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj: Prođe godina i kreće zimska slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: "Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja." Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana. Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac. Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli.

Poučen iskustvom, za nešto tuđe volim konsultaciju predhodno. Svojim mušterijama takođe ograničavam, bez obzira što je hvala u pitanju.

Lowther je Paul Voight, juče smo Branko i ja pričali baš o filozofskom pristupu generalno. Mogu da otvorim temu i da napišem u destak rečenica svoje slušne utiske, dalje nit znam niz umem, mora Branko uz sve konsekvence, možda sam ja istrčo ko tele pred rudu, nisam mu ja ništa napomenuo već nehotice, živnuh ovu temu o DAC-u pa uzgred pomenuh činoce radi razgraničenja, a i da malo odganam koronu iz mozga svima kolko tolko.

Šta znam, zagazilo se u skroz nepoznatu sferu, prvi put čujem, mada znam da postoji kao rešenje. Branko ima već postignute rezultate, ne znam da li su oni u nekom internom krugu kao eksperiment, a moji drajveri kao prvom konzumentu, znamo se tek od skora. Morao bi da popričam sa njim, impresija valja da bude raščlanjena i sa stručnog aspekta, a ja kao slušač nisam merodavan nit pa znam.

To bi bilo uputnije u temama o njima, al ajd "ukratko", ugrađen je centrator od fibera.

Sinoć D10 ko sa lanca posle tolike pauze, jeste bio uključivan svakodnevno uz PC, al nije svirao. Drajeveri su apgrejdovani, Branko Bin Serbona je napravio Nad Lautere. Topping je došao sada do punog izražaja, možda je i svakodnevni napon učinio pomak, ko što Mirko kaže. Zna se neki pomak u drajverima, ali oni ne bi reprodukovali ono čega nema, a sada je sve tu, zaokruženo i nadasve, živo, za moj ukus i trenutnu prvu loptu slušanja, ne osećam potrebu za bilo čim dalje.

Ja bih samo jednom rečju opisao skup, PRIJATELJI. Što se tiče zvuka, ja cenim kad nema ničeg spektakularnog, u jednom momentu u sred razgovora, ustao sam jer sam čuo trubu i hteo sam da vidim ko ju je uzeo da svira, toliko. No, nije moj uski ukus, 2 + 2 bas drajvera nekako nisu dovoljno skladno prijala mojim ušima, ali korektno. Tehnički besprekorno, bez ikakvog bzz, sve što bi više kazao, bilo bi subjektivno pozitivno.

Ovo je i post i odgovor, a ne varjabilno okruglo pa na ćoše, kakvih redovno ima. Dopuniću, za određeni pritisak u nekoj zapremini, potreban je ubačaj zapremine, u ovom slučaju, zapremina koju određena membrana pogura kao proizvod svog hoda i prečnika. Otuda i "fenomem" slušalica, pošto se radi o maloj zapremini unutar ušne školjke, titraj i onih običnih bubica može inicirati niske frekvence visoke glasnoće, odnosno pritiska. Ja stalno potenciram ovaj, opet "fenomen", top kad opali, oseti se udarac, al kad se radi o uobičajenim muzičkim instrumentima, kad dođe Ciga za sto u kafani sa mečkom, ne trese se stolnjak. Naravno, električni bas preko pojačala i zvučnika, može da proizvede udar, ali je to već produkt elektronskog porekla a ne akustičkog, tj. žica, al dobro i to treba da se reprodukuje u krajnjoj liniji u nekim slušnim uslovima.

Zato služe bežične slušaluce, pa dokle WI-FI dobaci, može i od,kod komšije.

Bocnuo si me ovim pitanjem i zatečen, nisam mogao da odgovorim, pre svega jer sam van dešavanja i zbog neimanja potrebe, ali sam i prevideo svoj stav i opredeljenje. Ne bi kupio ništa, već bih pravio il dao nekom da napravi, jer svo moje iskustvo je već odavno moj izbor u bilo čemu usmerilo u tom smeru. Bezbroj puta sam se uverio da dobar ručni, ili diy rad, zvuči bolje od neuporedivo skuplje brendirane komponente, kad je u pitanju ručka, prototip Mocarta je nadzvučao sve tada vršne ručke, između ostalih Zetu, SME 5 i Syrinx PU2, ("[New Latin, from Greek] : the vocal organ of birds"),koju sam ja tad imao, zamenivši je za Lin Itoka, slika sa neta: S vremena na vreme, prelistam diy kreacije i ovo je nekoliko od danas, VTA: Potpuno drvena varijanta, može da se zdelje iz zezanja, ne vidi se donja veza, moguće je da je magnetno polje izumeđu kalota: Ovo je isto vrlo dobro rešenje, princip žoroskopskog brodskog kompasa, nema ležajeve već pinove, šiljke, to se može podesiti da nema zazora a igličasti kontakt gotovo da nema otpor rotaciji, ne vidi se kompenzator protiv klizne sile, al se lako doda, jednostavna izrada: Primer, šta bi ja predložio, ko me dobro poznaje, zna vrlo dobro da će od mene pre da dobije bubreg, nego preporuku. Ferenc Lazar- Eci je svojvremeno napravio cevku za Mocart po nekim mojim smernicama, na žalost, još uvek je ostala eksponat a mi ni nemamo kontakt, ali po svemu je vrhunski rad, on je veliki poznavalac celukpne audio sfere, vrlo predan, pedantan i inovativan, možda bi on ili sigurno još neko, mogao da napravi ručku visokog zvučnog rezultata a za prihvatljiv novac:

Što se tiče HI-FI-a, od uvek mi je bio cilj i želja da postignem neko zadovoljstvo u svojim ušima, zato nisam podlegao brendomanji, to mi je inače i stav u životu, nisam se bavio trange frange uređajima, nisam ih ni pravio, tako da mi je pristup bio kod svakog moguć, recimo, u Bradačevu sobu smo mogli da uđemo svega nas četvorica, tako da sam ja mnogo sati proveo kao pažljiv slušalac i dobijao odgovore uvek na razložna pitanja. Jeličića sam posebno i uvažavao i voleo, on je bio svestrano širokouman i nikada nije bio stereotipan kao što mnogi jesu, recimo, Viktor nije voleo lampe, a Bobinson tranzistore, uz dužno i duboko uvažavanje svih, Šolaja je redak konstruktor koji ima tu širinu, sad sam ga pitao, koj će ti pa sad ovo, jer ja već imam usmerenje. Mnogo toga mi je preneto, al se i pozaboravilo, a i nema sagovornika, tako da je ova Brankova izjava pravo osveženje i podstrek, upravo ja vadim iz mozga neke frljoke na ovu temu. Dodaću uz Brankov odgvor Milošu, merak nema cenu, definicija Profe Žareta.

Da, video sam nešto što mi nije palo na pamet, a bode oči koliko je očigledno, al eto, ne vidi se dok neko ne bocne, a to si ti uradio, blagodaram. Zvučnik je predominatna koponenta u bilo kom sistemu, mogu da mu se ispred postave koje god komponente, uvek će on da da završni karakter. Takođe ima enormno veliki procenat izobličenja, meni je u glavi da je to oko 6%, tako da svi oni podaci aktivne elektronike gube smisao. Uprkos svemu i nesavršenosti, zvučnik uvek reprodukuje različitost koju primi na obradu, zasta vrlo enigmatična i zavodljiva komponenta. Spomenuo sam Ivu Jeličića i Red Akustik kao prvog domaćeg konstruktora, zatim Mile Nestorović, Viktor Bradač, Aca RAAl Ribon, Mile Dabić Teresonic, Siniša Sinevoice i Nenad Napijalo, jako mali broj ljudi koji su se mogli smatrati tvorcima od značaja, naravno, ima još mnogih ali koji nisu dovoljno izašli u etar. Iva i Aca su jedini koji su celokupno konstruisali i izradili zvučnike, ostali su kombinovali postojeće, što je jednako dobro rezultantno, a sada je Brankov projekat treći, kako ja to brojim, meni i najbliži i najdraži jer se radi o konceptu za koji sam se ja pre x godina odlučio kao konačnim. Sponuo je Dejanco32 upravo ono o čemu sam i razmišljao ovog jutra, odškrinuo je Branko Pandorinu kutiju, sad, nek mu Bog u pomoći.

Pre festum a ne post festum.

Potpuno se slažem i od mene, kao minornog člana, imaš punu podršku da sve ovako suzbiješ. Molim te da ti i svi primite i uvažite moje izvinjenje, ovo nije ni primereno ni meni svojstveno, saglasan sam da se sve pobriše i tema očisti.

Pošto je tema o Brankovom delu i on je izneo svoj stav, to je referenca kojoj sam se i ja pridružio, pozvavši i tebe da isto učiniš i uz to budeš počašćen simboličnim pićem na moj račun. A šti radiš,stavljaš sebi za pravo da ocenjuješ i tuđe reči i tuđe odnose i to ptpuno suprotno, praktično pokušavaš da prereferišeš nekom tvojom referencom iko nisi ni blizu referentne kompetentnosti. Kome je šta HI-FI, to je bre njegova stvar, meni je recimo oplemenio život prijateljevstvima, nekima je svakako i pijaca i tamo uživa onaj koji se dere da su njegova jaja najveća. Moj točak je najbolji na svetu,al kakve to ima sa audijem i sa pokrenutim manifestacijama, nikakave, kao što ni tvoj rad nema. Nepričamo o odnosima, ti si počeo da pričaš inputirajući "zlu krv", sa indiskretnim zanimanjem i zadiranjem u tuđu privatnost i ličnu intimu. Jel te zanima možda zašto sam sinoć bio kod Branka, šta smo radili, pričali, ko je još bio, šta je ko reakao, ko je zvao,...tu farmu nećeš da gledaš ni čuješ od mene barem. Svaki i svačiji HI-FI je lično uvek pravi i takvi ljudi su uvek pravi i bilo koji HI-FI je za njih pravi, a lični ukus je praviji, što ne znači opštu apsolutnost. Dizster, čuo sam, a što nisi pomogo, što to ne učiniš sada, imaš dalekometnu kameru pa bi možda mogo bez prisustva. A pravo na bezštetnu grršku, popravni, a u krajnjoj liniji, "Izđi na crtu" pa organizuj i priredi nešto slično, blanko dolazak sa moje strane.

To što ti misliš, ili želiš da je tako, potpuna je tvoja iluzija kao i tvoja ocena, irelavantna. Branko BIN je daleko,daleko,...iznad internet forumskih hilističara koji rade to što "rade", ja čitam tvoje komentare, ali nisam nigde pročitao da si bilo šta napravljeno obnarodovao, a Branko ima brdo iznad svoje glave, lično i gledo i slušo, a Serbona će mi tek biti upriličena, osim na slici, nisam video i zato nemam prava bilo šta da komentarišem, osim divljenja ideji i projektu. Kakve su relacije i odnosi između nekog, nije tvoja stvar niti briga kako će ih uređivati, a ni ocenjivati, pogotovu željenjom predpostavkom, potpuno suorotno konotaciji. To što ti sada pišeš, a i inače, mnogi smatraju nedobrim i nekolegijalnim, mogu tako i ja da shvatim i doživim jer se radi o mojim prijateljima i poštovanima, ali zaista bi voleo da ispijemo piće na manifestaciji u klubu. Na Branku je da odlučuje o onome što ga dotiče, nije maloletan ni malouman.

Svi smo mi sujetni, što i nije loše ako inicira pokret i progres, to je i svrha pomenute ideje: "Izađi na crtu", a ne kritizerovati, to uvek može i najlakše je jer idealno ne postoji osim umišljajem u svojoj glavi. Zato, ko misli da može, ume i hoće bolje, pa nek priredi nešto ovako, nebitno kako će da zvuči i kome će se dopasti, neki sledeći put isto, nekom će se svideti nekom ne, pa ne svđam se ni sam sebi al to ne znači da pljujem u ogledalo.