Woland

Nešto slično, a malo drugačije ...
 

Vidi brale, u par postova je počelo da me iritira (verovatno ne samo mene) nadmeno ponašanje i onda na reakciju komentarišeš da treba nekog drugog da je sramota. Ovo si baš sam isprovocirao, budi muško i il’ brani svoje, il’ reci “Izvinite, zasr’o sam” 
Ovo “za sramotu ne znate” je šlag na tortu…

^evo ja ću da detoniram: BTV je bio i ostao jedno malo, iskompleksirano govance

^evo ja ću da detoniram: BTV je bio i ostao jedno malo, iskompleksirano govance

^evo ja ću da detoniram: BTV je bio i ostao jedno malo, iskompleksirano govance

Najkrace receno : kako te nije sramota ?
Mozemo i prosto-prosireno, a mozemo i prosireno. 
Znam da je ovde moderacija takva, kakva je, ali ti si hronican slucaj koji je zbog mnogo benignijih stvari sankcionisan na drugim forumima.
Da te prijavljujem ovde, bzv. 
Ali da cu da te "jashem" ovde kada kod napravis ovakvu "ekskurziju" - ocekuj.  

Msm da je nesto slicno po sredi  . . . 
 

brinem za Santjaga Nasara, celo selo zna da blizanci Pedro i Pablo Vikario, hoće da ga ubiju, ali niko ga na to ne upozorava.

Upravo stiglo. 
Bice fino Kitaro vinil popodne. 
Poseban ulov ovog lot-a je : Those 10 Years - Japan press ( 2 x LP ) - mint. 

Poslednji LP danas . . . . 
Cepeilini - Trojka ( Nemac press ). 
 

The Residents - Good In Three Persons ( Instrumental Excerpts ). 
https://www.residents.com/historical/?page=godinthreepersons#godinthreesoundtrack

samo radim kvalitativnu kontrolu za sina.......izuva ...Tool...

Sentimentalna i lakoverna gomila može se ubediti u to da je pozorište, u njegovom sadašnjem obliku, škola. Ali onoga ko poznaje školu u pravom smislu, na tu udicu nećeš uhvatiti. Ne znam šta će biti za pedeset - sto godina, ali u sadašnjim uslovima pozorište može da služi samo za razonodu. Ali ta razonoda je suviše skupa da bismo se i dalje njome koristili. Ono oduzima državi hiljade mladih, zdravih i obdarenih muškaraca i žena, koji bi, kada se ne bi posvećivali pozorištu, mogli da budu dobri lekari, zemljoradnici, učiteljice, oficiri; ono oduzima publici večernje časove - najbolje vreme za umni rad i drugarske razgovore. A da ne govorim o novčanim izdacima i moralnim gubicima kakve trpi gledalac kada na sceni vidi nepravilno prikazano ubistvo, preljubu ili klevetu.
A.P. Čehov - Dosadna Priča, napisana pod uticajem Tolstojeve pripovetke - Smrt Ivana Iljiča, to je jedna od prvih pripovedaka koje je Čehov napisao (u vreme kada je napisao dramu Ivanov); mlad, zabavan i ironičan Čehov
uz Emerson Quartet i Schumanna
 

Nduduzo Makhathini...

Sentimentalna i lakoverna gomila može se ubediti u to da je pozorište, u njegovom sadašnjem obliku, škola. Ali onoga ko poznaje školu u pravom smislu, na tu udicu nećeš uhvatiti. Ne znam šta će biti za pedeset - sto godina, ali u sadašnjim uslovima pozorište može da služi samo za razonodu. Ali ta razonoda je suviše skupa da bismo se i dalje njome koristili. Ono oduzima državi hiljade mladih, zdravih i obdarenih muškaraca i žena, koji bi, kada se ne bi posvećivali pozorištu, mogli da budu dobri lekari, zemljoradnici, učiteljice, oficiri; ono oduzima publici večernje časove - najbolje vreme za umni rad i drugarske razgovore. A da ne govorim o novčanim izdacima i moralnim gubicima kakve trpi gledalac kada na sceni vidi nepravilno prikazano ubistvo, preljubu ili klevetu.
A.P. Čehov - Dosadna Priča, napisana pod uticajem Tolstojeve pripovetke - Smrt Ivana Iljiča, to je jedna od prvih pripovedaka koje je Čehov napisao (u vreme kada je napisao dramu Ivanov); mlad, zabavan i ironičan Čehov
uz Emerson Quartet i Schumanna
 

Sentimentalna i lakoverna gomila može se ubediti u to da je pozorište, u njegovom sadašnjem obliku, škola. Ali onoga ko poznaje školu u pravom smislu, na tu udicu nećeš uhvatiti. Ne znam šta će biti za pedeset - sto godina, ali u sadašnjim uslovima pozorište može da služi samo za razonodu. Ali ta razonoda je suviše skupa da bismo se i dalje njome koristili. Ono oduzima državi hiljade mladih, zdravih i obdarenih muškaraca i žena, koji bi, kada se ne bi posvećivali pozorištu, mogli da budu dobri lekari, zemljoradnici, učiteljice, oficiri; ono oduzima publici večernje časove - najbolje vreme za umni rad i drugarske razgovore. A da ne govorim o novčanim izdacima i moralnim gubicima kakve trpi gledalac kada na sceni vidi nepravilno prikazano ubistvo, preljubu ili klevetu.
A.P. Čehov - Dosadna Priča, napisana pod uticajem Tolstojeve pripovetke - Smrt Ivana Iljiča, to je jedna od prvih pripovedaka koje je Čehov napisao (u vreme kada je napisao dramu Ivanov); mlad, zabavan i ironičan Čehov
uz Emerson Quartet i Schumanna
 

Sentimentalna i lakoverna gomila može se ubediti u to da je pozorište, u njegovom sadašnjem obliku, škola. Ali onoga ko poznaje školu u pravom smislu, na tu udicu nećeš uhvatiti. Ne znam šta će biti za pedeset - sto godina, ali u sadašnjim uslovima pozorište može da služi samo za razonodu. Ali ta razonoda je suviše skupa da bismo se i dalje njome koristili. Ono oduzima državi hiljade mladih, zdravih i obdarenih muškaraca i žena, koji bi, kada se ne bi posvećivali pozorištu, mogli da budu dobri lekari, zemljoradnici, učiteljice, oficiri; ono oduzima publici večernje časove - najbolje vreme za umni rad i drugarske razgovore. A da ne govorim o novčanim izdacima i moralnim gubicima kakve trpi gledalac kada na sceni vidi nepravilno prikazano ubistvo, preljubu ili klevetu.
A.P. Čehov - Dosadna Priča, napisana pod uticajem Tolstojeve pripovetke - Smrt Ivana Iljiča, to je jedna od prvih pripovedaka koje je Čehov napisao (u vreme kada je napisao dramu Ivanov); mlad, zabavan i ironičan Čehov
uz Emerson Quartet i Schumanna
 

https://www.jazzin.rs/najava-al-di-meola-u-beogradu/

Jedini preostali, prethodno neobjavljivani solo album Esbjorna Svensona:
Esbjörn Svensson - HOME.S. 
 

malo je poznato da je Betoven napisao transkripciju svog violinskog koncerta (opus 61) za klavir.. Daniel Baremboim je to snimio za DG:

još je manje poznato da su Gidon Kremer sa Nikolaus Harnoncourtom (Chamber Orchestra of Europe), još 1993 po kadenci Gidona Kremera kombinovali klavir i violinu pred kraj prvog stava koncerta.. Britanski Grammophone je to odmah proglasio kontroverznim, što je British način da se ništa ne kaže a da se isprovocira reakcija
cenim da su Harnoncourt i Kremer imali dovoljno integriteta i autoriteta, da ova svojevrsna nadogradnja Betovena, Betovenom otvori nova vrata i osvetli koncert i sa druge strane.. sledi kontroverzni prvi stav
 

Na prostoru bivše Jugoslavije, naime, paralelno sa procesima rušenja materijalnog i dezintegracije duhovnog sveta, odvija se i kancerogena metamorfoza ljudskog tkiva (ljudi sakate ljude, izazivaju katastrofalnu propast u sebi i u svojim bližnjima). Proizvodnja mržnje je jedina proizvodnja koja beleži vrtoglavi rast, sve ostalo nezadrživo i neopozivo pada! Ono što vidimo oko sebe jesu prašina i dim nekog sveta koji je nestao, ispario i potonuo, koji je uspomena na nešto što je sahranjeno i sada definitivno pripada prošlosti.
'93 godine, na vrhuncu naše sveopšte propasti, Dušan Jovanović je objavio esej - Šta sam sada.. i danas je aktuelan
Dušan Jovanović – Šta sam sada, skica za autobiografiju.pdf

01.10.2022. Beogradsko Dramsko Pozorište: Cement Beograd, reditelj Sebastijan Horvat, dramaturg Milan Ramšak Marković
Ljubiša Ristić: ...1977. me je pozvala da u Ateljeu 212 postavim Cement. Za razliku od, recimo, Jovana Ćirilova – pravovernog partijskog radnika, delegata partijskih kongresa i člana partijskih komisija – Mira Trailović je uvek pokazivala interesovanje za moj rad, stajala iza mene… Još kao student, sa Borom Stjepanovićem i Slobodanom Pajićem, statirao sam kod nje u Ateljeu 212, neprekidno se svađajući oko honorara...
Hajner Miler: Gostovali smo sa predstavom BITKA u Beogradu, na BITEFU, pozorišnom festivalu. Posle je bila diskusija, izvesni Jugosloven nešto je polemisao i onda sam rekao da bi trebalo da se shvati da je nemački fašizam bio samo posebno krvava epizoda u kapitalističkom svetskom ratu koji traje već četiristo godina. A ono što je tu posebno jeste to što je prvi put usred Evrope učinjeno nešto što je u Africi, u Aziji i Latinskoj Americi već vekovima potpuno normalno: uništenje naroda, porobljavanje stanovništva. Jugosloven se razljutio, bio je u partizanima i rekao mi je: Za mene to nije bila nikakva epizoda. Za njega je to bio čitav život.
Milan Ramšak Marković: Prva (predstava), u Zagrebu, skoro je integralni Milerov tekst, s nekim delovima koje sam dopisao. Ljubljanska je svedena na samo dve scene, koje su razrađene, ali je većina teksta štrihovana. Za beogradsku sam napisao potpuno nov tekst, inspirisan nekim motivima Milerovog dela, ali se ustvari bavi našom istorijom na specifičan način i Beogradom danas

MILENA ZUPANČIČ, MIODRAG MIKI KRSTOVIĆ, BOJANA STOJKOVIĆ, MILAN ZARIĆ, IVAN ZABLAĆANSKI, ISIDORA SIMIJONOVIĆ, MARIJA PIKIĆ, NEDIM NEZIROVIĆ
predstava u dva čina bez pauze, u prvom se na techno industrial potki, poletno iznesu mladanački snovi,  ideali, želje (mali opštinski stan...), a u drugom se tiho i neprimetno umre od tuge
nikada bolji Miki Krstović i sjajna Milena Zupančić u njihovim zrelim godinama podižu pozorišnu igru na nov nivo; deca u prvom činu sjajna.. sve nagrade, a predstava ih se nadobijala (i još ih dobija), su potpuno zaslužene; Milerova drama je inspiracija koju je Milan Ramšak Marković duboko usadio u sadašnji trenutak (u kom se umire od posledica Covida, nema za hranu dok dežurni paranoik budalesa o lideru regiona), a Sebastijan Horvat pretočio u uzbudljivu pozorišnu igru

Na prostoru bivše Jugoslavije, naime, paralelno sa procesima rušenja materijalnog i dezintegracije duhovnog sveta, odvija se i kancerogena metamorfoza ljudskog tkiva (ljudi sakate ljude, izazivaju katastrofalnu propast u sebi i u svojim bližnjima). Proizvodnja mržnje je jedina proizvodnja koja beleži vrtoglavi rast, sve ostalo nezadrživo i neopozivo pada! Ono što vidimo oko sebe jesu prašina i dim nekog sveta koji je nestao, ispario i potonuo, koji je uspomena na nešto što je sahranjeno i sada definitivno pripada prošlosti.
'93 godine, na vrhuncu naše sveopšte propasti, Dušan Jovanović je objavio esej - Šta sam sada.. i danas je aktuelan
Dušan Jovanović – Šta sam sada, skica za autobiografiju.pdf

malo je poznato da je Betoven napisao transkripciju svog violinskog koncerta (opus 61) za klavir.. Daniel Baremboim je to snimio za DG:

još je manje poznato da su Gidon Kremer sa Nikolaus Harnoncourtom (Chamber Orchestra of Europe), još 1993 po kadenci Gidona Kremera kombinovali klavir i violinu pred kraj prvog stava koncerta.. Britanski Grammophone je to odmah proglasio kontroverznim, što je British način da se ništa ne kaže a da se isprovocira reakcija
cenim da su Harnoncourt i Kremer imali dovoljno integriteta i autoriteta, da ova svojevrsna nadogradnja Betovena, Betovenom otvori nova vrata i osvetli koncert i sa druge strane.. sledi kontroverzni prvi stav
 

malo je poznato da je Betoven napisao transkripciju svog violinskog koncerta (opus 61) za klavir.. Daniel Baremboim je to snimio za DG:

još je manje poznato da su Gidon Kremer sa Nikolaus Harnoncourtom (Chamber Orchestra of Europe), još 1993 po kadenci Gidona Kremera kombinovali klavir i violinu pred kraj prvog stava koncerta.. Britanski Grammophone je to odmah proglasio kontroverznim, što je British način da se ništa ne kaže a da se isprovocira reakcija
cenim da su Harnoncourt i Kremer imali dovoljno integriteta i autoriteta, da ova svojevrsna nadogradnja Betovena, Betovenom otvori nova vrata i osvetli koncert i sa druge strane.. sledi kontroverzni prvi stav