Traffic .. John Barleycorn...na jevetiganaponovo L-75 ..servisiran,bronzani V blokovi,normalan poklopac sa sarkama od Audio Technica,bez motke-podupiraca,stavljen podmetac od ciste plute,upregnuta ex sinovljeva Shure 44-7...workhorse..nije najprefinjeniji/rafiniraniji zvuk u pitanju..bit ce to dobro za back-up
Završen je još jedan MYTH! Projekat sa predistorijom smeštenom u davnu 2008-2009.godinu kada sam sarađivao sa kolegom Zoranom Ristićem na njegovom preampu baziranom na regulaciji nivoa posredstvom LDR ili kako je sam Ristić govorio, citiram: “da želi da njegovo predpojačalo bude napravljeno uz korišćenje opto-rezistora, elemenata čija je bazična funkcija promena otpora proporcionalno nivou svetlosti kojoj su izloženi uz pomoć LE diode. Takođe, pojačalo treba da ima pojačanje od 0 dB odnosno da se ponaša samo kao bafer između izvora i pojačala snage. ”završen citat. U to vreme sam Ristiću uradio nekoliko prednjih ploča, za preamp koji je ponudio audiofilima u zemlji i van nje. U zamenu sam dobio kompletnu i funkcionalnu elektroniku, ožičenu i montiranu na jednu privremenu montažnu ploču. Povremeno sam koristio ovaj izvanredan preamp, ali zbog mnogih obaveza i prihvatanja drugih poslova, nisam ga ranije smestio adekvatno kućište iako je dizajn bio spremljen i trebalo ga je samo materijalizovati. Proteklih dva meseca se tako nešto ostvarilo. Zvezde su se složile i konačno je danas MYTH useljen i smešten u svoj zasluženi hram.
Na komšijskim forumima se može pronađi dobrih tekstova i komentara dobronamernih kolega, koji su radili testi i predstavljanje hi-fi javnosti , tako da koga zanima više podataka i činjenica preporučujem sledeu adresu –
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/10910-upoznajte-mit/page/2/
Kućište za MYTH LDR preamp, konstrukciono je slično kao za moj prethodni rad BATO MM.
Shodno funkciji urađena je drugačija prednja ploča, koja se razlikuje od dizajna koji je zamislio Zoran Ristić davne 2008.g, i plod je moje ideje da izmestim encoder sa lica prednje ploče i na taj način obezbedim što ravniji izgled lica na kome neće štrčati nikakvo valjkasto ili slično dugme. Čak i ovde na forumu sam potražio odgovor – može li se funkcionisanje rotacionog enkodera prevesti u dva ili tri taster, koji bi imali ulogu prebacivanja kanala levo-desno i jedan taster izbora. Taj put traženja rešenja nije se otvorio i kao mašinac sam našao svoje rešenje u skrivenom točkiću na enkoderu montiranom sa unutrašnje strane prednje ploče i dugmetu koje preko klackalice potiskuje taster enkodera. Prosto J. Nudim van nekliko fotografija da podelim moju sreću za još jedan završen projekat.
Na žalost, tako je i kod mene, ovo je Norveška, nesto preko 500 km sjevernije od mene, kvitfjell.no
Kažu, nikad ovako rano nije bilo ovoliko snijega tako da je sve orvoreno čak i off-pist, ima 100cm, prava zimska idila gdje je i drveće pod snijegom.
sheftano sto je trebalo da se hefta,i dalje jako malo mesta ostaje iza pinova,zvucnica je duuugacka,tacke fiksiranja su jako napred...nabacano samo onako za brzi test,sutra fine tuning u nastavku..usput je igla/zvucnica bila na zdravstvenom pregledu,sve OK...bit ce stogod od ovoga..
Nema. Taj na podnozju ne utice na karakter zvuka ista.... Ona dva iza da.
I to na boju tona -- jacinu -- dinamiku...
I to sam ustanovio kad Sparkos stavim... Skoro nikakva razlika. A na maticnoj je nebo i zemlja - jer je taj jedan i izlaz i sve.
Taj na podnozju je LPF/Outputstage - ni decibel pojacanja ne donosi.
A kad ubacim Sparkos na maticnu - usi otpadaju na slusalicama -od decibela.
Sve u svemu - da bi dobio - punu jacinu zvuka na D10 - mora sva tri da se zamene odjednom.
Znaci bez lemljenja na PCB nista.
Lemiću ili neću lemiti
Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje.
Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para.
Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/
-------------------
Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu.
Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina.
Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja?
A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš.
Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi.
Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.
ninja je reagovao/la na paja959 u Trenutno na gramofonu ...
ninja got a reaction from Woland in Čime se zanimam... (ovih dana )
