InSides

Дали личи?

Дали личи?

Дали личи?

Дали личи?

ОК, добио одговор.
Не могу бити сигурни, до сада их нико није питао овако нешто. Али... наводно ово би требало радити:
https://www.amazon.co.uk/Panasonic-UJ-240-External-Blu-ray-Writer/dp/B004ITSFP6
У најгорем случају, ово се да уштекати у лаптоп па онда за "cast". (*)
(*) Поддржавам cast.

kod nylon ili jst konktora u nizu, vezivanje je pregledno i uvek na pravom mestu kolikogod raskačinjao.
e sad, ako je u pitanju neko merenje ili modovanje u kome je potrebno osloboditi neku žicu, bolje je napraviti 3u3 i 8u8 adapter na rupavom protobordu gde
možeš ubaciti testpinove , dipsviče, koješta. izmeriš, modifikuješ, isčupaš adapter i zabodeš konektor de mu je mesto..

Imao sam par takvih terminala, i odgovara mi velicina i orijentacija za prostor gde bi ih koristio. Mogao bih direktno i lemiti - ali terminali su zgodniji za rastavljanje ako ikad ima potrebe...
...a znajuci sebe, bice potrebe.

Gledaj...kada nema zemlje u izboru onda ides na export stranu...
http://export.farnell.com/?_DARGS=/jsp/home/exportHome.jsp_A&_DAV=en_EX_DIRECTEXP
tu vaze ova pravila:
http://uk.farnell.com/help-delivery-information
 
 

https://www.kupujemprodajem.com/Terminal-blokovi-2-54mm-57561430-oglas.htm?filter_id=2291

Ако имаш Arduino Nano, SDA = A4, SCK = A5. Ево breadboard сличице:

Ако користиш нешто друго осим Nano-а, пиши шта је и видећу дали су пинови различити.
Начин на који ја користим u8g2 библиотеку не тражи да се пинови упишу у код.

mislim da nema, One Hifi je zatvoren a ECM još uvek nema drugog zastupnika.. Juno ima najmanju poštarinu..

Meni stiglo prase

Биће, у посебној теми. Мотор je BLDC, погон је 3 фазни синусни генератор + појачало у D класи.

Унапређење #2
Рутине за приказ разних просека.
Позадина
Раније сам писао око прецизности мерења, тачније како сам имплементирао покушај за увећавање те прецизности уз помоћ више од једног окидача. Такође, утврдио сам да лимит прецизности није у интерним функцијама Ардуина, већ око процеса на превод аналогног сигнала у дигитални (тачније брзина окидања сензора која може да зависи и од сензора, и од окидача).
Комбинација ових узрока скоро увек даје резултате кои флуктуирају, чак и са веома (*) стабилним погоном.
(*) Не бих рекао најстабилнији погон, зато што нисам имао могућности тестирати са погоном који је стабилнији од мог, а сигуран сам да постоји.
Како изгледа примерак од, рецимо, 8 окидања сензора:
RPM (true) 33.3339 33.3325 33.3291 33.3313 33.3316 33.3336 33.3344 33.3341 Флуктуација почиње у трећој децимали, у 7 од 8 приказаних случаја. То би требало да буде довољно, али да видимо дали може боље за приказ.
Код
Сва логика око калкулација просека се налази у процедури:
showRPM(); А регулира се уз помоћ пар променљива:
boolean averageCalc = true; const int averageTotal = 16; Прва променљива утврђује да ли се калкулација просека уопште врши. Друга променљива утврђује колико од задњих вредности улази у просек.
Процедура је релативно једноставна:
При сваком окидању, тренутна вредност се додаје пољу averageValues; Показивач averageCount се повећа за вредност 1; Након првих averageTotal циклуса, averageCount се ресетује, а просек се почиње калкулирати - увек од задњих averageTotal вредности; У случају промене брзине (33.3 према 45 и обратно) све просечне вредности се ресетирају, и почињу се калкулирати тек након 2 * averageTotal циклуса. (**) (**) Разлог иза овог приступа је намера да се избегне приказ "застарелих" вредности просека и тиме добити утисак погрешне брзине. Свакако, просеци се изједначују након пар циклуса, али овако је приказ линеарнији.
Резултати
Кад се ова функција примени на вредности које сам раније поставио, добија се ово:
PRM (true) RPM (average) 33.3339 33.3346 33.3325 33.3348 33.3291 33.3346 33.3313 33.3346 33.3316 33.3346 33.3336 33.3347 33.3344 33.3347 33.3341 33.3346 Наизглед није пуно, али је излаз пуно линеарнији, и чини ми се, пријатнији за око и умањење аудиофилске нервозе.
Закључак
За моје потребе, веома корисно. Чини ми се да би било користи од више штимања, али основна функционалност је ту.
Код је, као и увек (c2efaba4), овде:
https://github.com/stojnev/dwr-controller

Laser, sa suzenom zonom detekcije radi slicnu stvar kao maska na magnetu. Preciznije je za neki red velicine.
Maska suzava i eliminise bocne lobove magnetnog polja, koliko moze, da ujednaci okidanje razlicitih magneta.
 
Ali je visoka preciznost vec postignuta, pa je preko toga igranjac vise zadovoljenje inovativnog dela duha.  

Mislim da je “savet” g. [mention=1935]vladd[/mention] više nego dobar i nadasve racionalan.
Ponekad treba znati stati i ne juriti “savršeno rešenje” (ono i ne postoji).
Čuvajte energiju, trebaće vam sve više i više, kako budete odmicali sa projektom.
Dug je put pred Vama.
 
 
 
Srećko
 

Probaj da na senzor stavis magnetni sild sa procepom, za pocetak moze i parce bakra, ako se nema mu metal, bar 1mm, da jos vise suzis efekat polja. Trebalo bi da se pomeri na cetvrtu decimalu.
Dalje povecanje preciznosti meraca brzine prelazi u problematiku impulsa momenta motora, koliko on pravi gresku pri cimanju.  

malo experi...

Увод
Никад ми није било јасно како скоро сви произвођачи грамофона тврде да је константна брзина окретања грамофона кључна за контролу pitch-а, а веома мали број њих развија и/или имплементира склопове за тековно мерење исте. Уместо тога, користе се технике контроле обртаја код мотора и мерење истих, прерачун ротација преко мерење повратних струја итд. Шта ли се онда дешава на самом тањиру?
Такође је било прича да грамофонска игла при контакту са плочама има утицај на константну брзину, а да не помињем растезање каиша и промене у температури. Како сам решио да развијам свој грамофон (*), морам сам да проверим ове хипотезе, да се не би базирао на приче које нису поткрепљене јасним доказима.
(*) Рецимо да је стабилна просечна брзина ротација један (поред доста других) од кључних услова при развоју грамофона.
Услови
Поставио сам следеће услове:
Безконтактни сензор (hall effect, IR, laser); Висока прецизност (рецимо микросекунде); Вањски дисплеј (OLED, LCD, ePaper); Логирање мерења за debugging и даљи развој погона за грамофон; Израда од релативно доступних компоненти; Могућност имплементација на било којем грамофону (**). (**) Локација монтирања сензора и окидача зависи од зазора између доње стране тањира и базе.
Компоненте
Скоро све компоненте се могу локално наручити, осим дисплеја. Било која комбинација од оних које сам навео врши посао. На крају, избор је пао на следеће:
Arduino Nano (овде); Keyes KY-003 Hall Effect Sensor Breakout (овде); 0.91" OLED екран са I2C протоколом (рецимо овде); Неколико магнета (6mm x 3mm је добра величина); (***) CD4066B прекидач; (***) Стандардни тастери. (***) Нису потребни за тахометар, већ за други део пројекта, а то је PI/PID контрола вањског контролера за погон грамофона. TBD.
Принцип
Свако окидање сензора снима број микросекунди прошле од иницијализације микроконтролера.
И онда:
Брзина ротације је разлика између нове и старе вредности, изразене у ротацијама у минути; Сензор је један, и је фиксне локације; Окидач(и) сензора могу да буду од један до онолико колико их физички стане на тањиру; Када је више од једног окидача по ротацији, брзина ротације се рачуна за сваки окидач понаособ, а не као разлику између окидача. (****) (****) Сваки сензор има време окидања. У случају hall effect сензора, време окидања зависи од снаге магнетног поља које презентују магнети који раде као окидачи. Чак и да имам услове да поставим магнете са апсолутном прецизношћу, не могу да гарантујем да сви магнети имају магнетно поље исте јачине. Због тога, код који сам развио рачуна сваки магнет као да је једини окидач у систему, и упоређује га са самим себе. Овај приступ гарантује виш ступањ прецизности, и умањује утицај прецизности постављања окидача - све док се окидачи поставе на исто растојање од центра како би окинули сензор.
Повезивање

(*****) За тахометар, без вањске контроле погона, све што је лево од Ардуина се може уклонити.
Окидачи
Окидачи се могу поставити на доњу страну тањира, или на сам обод тањира ако нема места за испод.
Код мене, то сам овако урадио:

Програмирање
Сав код (као и идуће промене) је доступан овде:
https://github.com/stojnev/dwr-controller
Код је релативно једноставан, а сви оперативни параметри се могу штимати преко вредности променљива:
int countMessageDisplaySpins = 1; int waitingCycle = 0; long stoppingTime = 2500000; // Indicates (1) the number of rotations a display message is active before being replaced with RPM, (2) represents intermediary counter and (3) determines the amount of microseconds elapsed after which the platter is considered stopped. int triggerNumber = 4; // Indicates the number of sensor triggers per rotation. int correctionSpin = 4; int correctionSpinShort = 2; long correctionSpinCount = 0; int correctionMovement = 5; // Indicates (1) number of rotations to wait for applying correction with small corrections, (2) number of rotations to wait for applying correction with large corrections, (3) temporary spin count and (4) maximum amount of steps to correct per cycle. float correctionQ = 0.01; // Indicates the difference quotient from standard speed to activate automatic correction. float derivedQ = 0.01; // Indicates the correction in RPM derived from a single 0.01Hz step (single "click"). Код је дизајниран да очекује промене у систему, па тако "препознаје" стање система. То је важно за имплементацију у постојеће системе, где тахометар није контролер брзине и/или стања.
Радња
И на крају, како то ради:
Будућност
Тек смо почели. У плану је бар следеће:
Имплементација Timer2_Counter библиотеке за повећање прецизности система; Рутине за приказ разних просека; Аутоматскo штимање PI/PID параметара; Рутине за чување укупног времена свирања (не само ротација).

Увод
Никад ми није било јасно како скоро сви произвођачи грамофона тврде да је константна брзина окретања грамофона кључна за контролу pitch-а, а веома мали број њих развија и/или имплементира склопове за тековно мерење исте. Уместо тога, користе се технике контроле обртаја код мотора и мерење истих, прерачун ротација преко мерење повратних струја итд. Шта ли се онда дешава на самом тањиру?
Такође је било прича да грамофонска игла при контакту са плочама има утицај на константну брзину, а да не помињем растезање каиша и промене у температури. Како сам решио да развијам свој грамофон (*), морам сам да проверим ове хипотезе, да се не би базирао на приче које нису поткрепљене јасним доказима.
(*) Рецимо да је стабилна просечна брзина ротација један (поред доста других) од кључних услова при развоју грамофона.
Услови
Поставио сам следеће услове:
Безконтактни сензор (hall effect, IR, laser); Висока прецизност (рецимо микросекунде); Вањски дисплеј (OLED, LCD, ePaper); Логирање мерења за debugging и даљи развој погона за грамофон; Израда од релативно доступних компоненти; Могућност имплементација на било којем грамофону (**). (**) Локација монтирања сензора и окидача зависи од зазора између доње стране тањира и базе.
Компоненте
Скоро све компоненте се могу локално наручити, осим дисплеја. Било која комбинација од оних које сам навео врши посао. На крају, избор је пао на следеће:
Arduino Nano (овде); Keyes KY-003 Hall Effect Sensor Breakout (овде); 0.91" OLED екран са I2C протоколом (рецимо овде); Неколико магнета (6mm x 3mm је добра величина); (***) CD4066B прекидач; (***) Стандардни тастери. (***) Нису потребни за тахометар, већ за други део пројекта, а то је PI/PID контрола вањског контролера за погон грамофона. TBD.
Принцип
Свако окидање сензора снима број микросекунди прошле од иницијализације микроконтролера.
И онда:
Брзина ротације је разлика између нове и старе вредности, изразене у ротацијама у минути; Сензор је један, и је фиксне локације; Окидач(и) сензора могу да буду од један до онолико колико их физички стане на тањиру; Када је више од једног окидача по ротацији, брзина ротације се рачуна за сваки окидач понаособ, а не као разлику између окидача. (****) (****) Сваки сензор има време окидања. У случају hall effect сензора, време окидања зависи од снаге магнетног поља које презентују магнети који раде као окидачи. Чак и да имам услове да поставим магнете са апсолутном прецизношћу, не могу да гарантујем да сви магнети имају магнетно поље исте јачине. Због тога, код који сам развио рачуна сваки магнет као да је једини окидач у систему, и упоређује га са самим себе. Овај приступ гарантује виш ступањ прецизности, и умањује утицај прецизности постављања окидача - све док се окидачи поставе на исто растојање од центра како би окинули сензор.
Повезивање

(*****) За тахометар, без вањске контроле погона, све што је лево од Ардуина се може уклонити.
Окидачи
Окидачи се могу поставити на доњу страну тањира, или на сам обод тањира ако нема места за испод.
Код мене, то сам овако урадио:

Програмирање
Сав код (као и идуће промене) је доступан овде:
https://github.com/stojnev/dwr-controller
Код је релативно једноставан, а сви оперативни параметри се могу штимати преко вредности променљива:
int countMessageDisplaySpins = 1; int waitingCycle = 0; long stoppingTime = 2500000; // Indicates (1) the number of rotations a display message is active before being replaced with RPM, (2) represents intermediary counter and (3) determines the amount of microseconds elapsed after which the platter is considered stopped. int triggerNumber = 4; // Indicates the number of sensor triggers per rotation. int correctionSpin = 4; int correctionSpinShort = 2; long correctionSpinCount = 0; int correctionMovement = 5; // Indicates (1) number of rotations to wait for applying correction with small corrections, (2) number of rotations to wait for applying correction with large corrections, (3) temporary spin count and (4) maximum amount of steps to correct per cycle. float correctionQ = 0.01; // Indicates the difference quotient from standard speed to activate automatic correction. float derivedQ = 0.01; // Indicates the correction in RPM derived from a single 0.01Hz step (single "click"). Код је дизајниран да очекује промене у систему, па тако "препознаје" стање система. То је важно за имплементацију у постојеће системе, где тахометар није контролер брзине и/или стања.
Радња
И на крају, како то ради:
Будућност
Тек смо почели. У плану је бар следеће:
Имплементација Timer2_Counter библиотеке за повећање прецизности система; Рутине за приказ разних просека; Аутоматскo штимање PI/PID параметара; Рутине за чување укупног времена свирања (не само ротација).

Унапређење #1
Имплементација Timer2_Counter библиотеке за повећање прецизности система.
Позадина
Код који сам објавио се базира на коришћењу micros() функције (референца овде), која враћа укупни број микросекунда протеклих након иницијализације Ардуина. Код 16MHz Ардуина (као Нано које сам користио за развој) ова функција има резолуцију од 4 микросекунди.
То је ограничење стандардних Ардуино поставки. Постоји начин да се та резолуција повећа, али то изискује реиницијализацију интерних Atmega тајмера, које повлачи губитак других функција.
Један приступ је имплементација екстерне библиотеке Timer2_Counter која повећава резолуцију на 0.5 микросекудни. Губитак функционалности је, рецимо, занемарљив, али је библиотека лиценцирана под услове GPL-а, што повлачи нову шему лиценцирања целог пројекта.
Рачунице
Креирао сам малу debug рутину која на свако окидање, штампа следеће:
Број протеклих микросекунди при задњем окидању тог окидача, по стандардној функцији; Број протеклих микросекунду при претпосљедњем окидању тог окидача, по стандардној функцији; Прерачунати RPM, по стандардној фукцији; RPM након израмњивања, по стандардној фукцији; Број протеклих микросекунди при задњем окидању тог окидача, по функцији више резолуције; Број протеклих микросекунду при претпосљедњем окидању тог окидача, по функцији више резолуције; Прерачунати RPM, по функцији више резолуције; RPM након израмњивања, по функцији више резолуције; и, Процентуална разлика између вредности функција. Након стотинак циклуса, резултат изгледа овако (поставио сам само пет линија да не би порука била предугачка):
Ticks N1 Ticks O1 Calculated1 RPM1 Ticks N2 Ticks O2 Calculated2 RPM2 Difference 3675316 1875240 33.33192599 33.33 3675318 1875238 33.33185192 33.33 0.000222% 4126036 2325948 33.33170378 33.33 4126038 2325946 33.33162972 33.33 0.000222% 4576116 2776136 33.33370371 33.33 4576118 2776134 33.33362963 33.33 0.000222% 5024092 3223924 33.33022251 33.33 5024094 3223922 33.33014845 33.33 0.000222% 5475392 3675316 33.33192599 33.33 5475394 3675314 33.33185192 33.33 0.000222% Разлика је 0.000222%, константно. Ово, по мени, показује:
Да је drift минималан, или малтене непостојећи (разлика је константно иста); и, Да је разлика у прецизности тако мала да се манифестује тек у четвртој децимали, и то за вредност 1 (0.0001). Закључак
Не вреди имплементирати, за овај склоп, библиотеку која повећава резолуцију micros() функције.
Бонус
Када сам референцирао micros() функцију на почетку поруке, потсетио сам се да се излазна вредност ресетира на 0 након ~71 минута (функција враћа unsigned long вредност).
Преглед раније верзије кода је показао да се овај overflow у коду не третира нарочито добро и може да узрокује прекид фунционалности тахометра.
Корегирано у задњој верзији (1640d1f), свакако:
https://github.com/stojnev/dwr-controller

nemojmo preterivati ...... bar glede tog Prodanovica ......
Insidesu svakadalapostoputa
 
ene sam jednom citao neciju izjavu ,da parafraziram - da su konstruktori iz vremena pocetaka gramofona kakvog danas poznajemo , shvatali koliko je fizicki zapis na ploci bedna aproksimacija polazne akusticke pojave - u zivotu im ne bi palo na pamet ni da pocinju .......... srecom pa je rezultat ocitavanja fizicke velicine i pretvaranje u elektricnu isto toliko bedna aproximacija - ali suprotnog predznaka ....... pa nesto i ispadne od tog zvuka na kraju
 

 
zato nema vece moje ljubavi od ljubavi ka gramofonima i zvucnjacima ........ sve ti je to random , moj Ajnstajne
Insert other media

То је сасвим тачно.
Назовимо објаве ових пројеката мој (дапаче, веома скроман) начин да вратим назад друштву које ме подигло у ово што јесам. Научио сам пуно на овоме форуму, мени логично да вратим када могу.
Хвала на поддршци - то ми веома значи.
Али, ако икада и решим да радим нешто комерцијално, лепо би било имати историју прошлог релевантног рада - а не само ознаку формалног образовања које је можда и ирелевантно (једна од струка ми је и општа медицина - за чудо).
Ако се опет навратим на тему о оној ручици на другоме форуму, хтео бих да избегнем баш ситуацију о које сам постављао питања - да имам одговоре, у најмањој руци:
Зашто сам донео одлуке о конструкцији које јесам (теорија, пракса, испитивања); Како сам донео исте те одлуке (рачунице, експерименти, докази); Зашто су #1 и #2 релевантни за конструкцију. Не замерите за оваква писања - можда сам понекад и превише формалан и пратим строгу (за мене) писану структуру, али и то је последица болних академских истраживања.

Stav koji sam izneo naravno ne dovodi u pitanje komunikaciju sa članovima foruma. Odgovorno tvrdim da niko iz Srbije Vam ne može “ugroziti” rad koji ste uložili, jer to bi značilo da to isto može uraditi i sam.
Opasnost su kao i uvek “VELIKI”.
Upoznao sam 1976. (kada smo stvarno svi mi bili veoma respektibilna država) Japanca, čiji je posao u BG bio da samo “pregleda” zahteve za patentne prijave u Zavodu za patente, možete misliti.
Red bi bio da i na ovim našim prostorima (u svetu to ipak funkcioniše) ljudi koji vrede, osim “tapsanja” dobiju i pravicnu materijalnu satisfakciju za: trud, pregnuce, sposobnost, obrazovanje, pamet, širinu, ljudskost .....
Naravno niste vi gospodine @InSides . jedini.
Možda najbolji primer za ovo o čemu govorim je upravo gospodin A. Prodanovic, alfa i omega svega u našem diy (neka mi oni koji smatraju da sam “pristrasan”, verujem da ih je jako malo ili da ih i nema, ne zamere na ovoj oceni).


Srećko

[mention=47]InSides[/mention],
Duboko sam ubeđen da se Vaš projekat gramofona ne može završiti na drugi način osim uspešno.
Drugi deo-finansijska materijalizacija projekta, prema njoj već imam rezerve.
Ovo Vam govorim kao autor i vlasnik nekoliko patenata.
Mislim da ste Vi potpuno sigurni u realizaciju ovog Vašeg R&D (prosto izvire iz svega i verujem da Vam je ovo ko zna koji projekat po redu) ali takođe mislim da o finansijskoj materijalizaciji razmišljate bar za rang veličine manje vremena.
Prvi novac sam zaradio “na pamet” onda kad sam sebi rekao na početku jednog projekta “Jeste, ovo je R&D i to može uvek biti neuspešno ali je verovatnoća da ćeš to znati da realizuješ ogromna; a da li znaš i da li si sposoban da ga naplatis?”.
Ovo govorim iz razloga sto sa godinama “zadovoljstvo izbledi” a ostaju materijalni reprezenti.
Tačno je da objavljivanje R&D rezultata donosi puno (npr. besplatan debug) no nažalost samo velikima, nor. poput Nelson Passa. Jasno Vam je da ni on ništa nije objavio pre nego sto je konsultovao svoje pravno odeljenje i u eventualnim sporovima jedna strana je kompanija Pass sa stotinama miliona spram druge strane-pojedinci iza kojih ne stoji nikakav resurs.
Rezultat takvih sporova bi bio jednoznacan.
U vašoj situaciji Vi biste bili taj ko bi bio u problemu jer bi ovo moglo bas biti interesantno mnogo vrednim kompanijama.
Ne govorim da treba da budete fobični već samo da povedete možda malo više računa da taj ogroman napor neko ipak ne zloupotrebi.[mention=665]
Woland[/mention] , kao i uvek pogodi pravo u metu.
Verujte jako mi je poznat taj osecaj zadovoljstva kada uradite nešto dobro i to stvarno jeste izuzetna satisfakcija i svi Vam samo možemo zavideti u ovom momentu.
 
 
Srećko