zerowaf

BTW. tko ima sluha ni ne treba A/B test. Prije neki dan došao mi prijatelj, uzeo gitaru, akustičnu i on the fly odsvirao koncert Patricije Barber. 1:1 sa audio sustavom.. Neponovljivo.

Ima ih raznih verzija, jedna od zanimljivijih je i Lils Mackintosh - my funny valentine.

Magic Jazz song , William Parker & Leena Conquest ,
 

Branko!

Post je originalno postavljen u gramofonskoj temi. Kopirao sam ga ovdje jer mislim da jednako paše i tu.


 
"Zamislite da živite u svetu u kom je muzika zabranjena, gde zbog običnog posedovanja ploče Bitlsa možete biti uhapšeni i poslati u divljinu da umrete. Zamislite da to znate, ali da i dalje kupujete ploče, delite ih sa prijateljima i provodite sate i sate u pokušaju da provalite kako da napravite svoje. Zamislite da volite muziku toliko da ste spremni da rizikujete sopstveni život za pucketavi, dvoipominutni snimak pesme "Rock Around the Clock". Dobrodošli u Sovjetski Savez 1950. godine.
Tokom staljinističke ere do i posle Drugog svetskog rata, sovjetska Rusija bila je turobno i represivno mesto. Komunistička partija je vladala čeličnom rukom, štiteći svoje građane od štetnih uticaja Zapada kao što su sloboda govora, sloboda štampe i, naravno, rokenrol. Pedesetih godina prošlog veka, za mlade ljubitelje muzike bilo je gotovo nemoguće dokopati se prave džez ili rokenrol ploče. Pod strogom politikom ograničenih sledovanja i stalnih nestašica, procvala je crna berza, gde su drugovi mogli da se opskrbe neophodnim zalihama i zabranjenim zadovoljstvima, a zahvaljujući staljinističkom soc-realističkom mamurluku koji je Partija proživljavala, "fašistička" ili "mistična" zapadnjačka muzika (naročito omraženih Amerikanaca i Britanaca) bila je izričito zabranjena. Isto je važilo i za sve radove domaćih ruskih muzičara koji su bili obeleženi kao izdajnici ili disidenti — široka etiketa koja je obuhvatala svakog ko je povredio osećanja državnog cenzora, od beloruskih emigranata do "kriminalaca" koji su se usudili da komponuju i snimaju sopstvenu muziku. U to vreme se od muzičara očekivalo da u pisanju pesama sarađuju sa savezom kompozitora i savezom tekstopisaca; snimanje sopstvene muzike smatralo se izuzetno subverzivnim činom, zbog kog je više sovjetskih muzičara završilo u gulagu. Gulazi su imali svoju bogatu muzičku tradiciju (u dobroj meri zahvaljujući zapanjujućem broju muzičara, umetnika i intelektualaca poslatih u ledeno bespuće na vrhuncu Staljinove vlasti), ali to je neka druga priča.
U istom vremenskom periodu, od kasnih četrdesetih do šezdesetih, pojavila se supkultura mladih koja je delovala kao da je stvorena isključivo da bi iritirala vlast.Stiljagi — iliti bukvalno "lovci na stil" — bili su inspirisani povratkom mladih vojnika iz rata kojima su se dopali moderni trendovi i strani uticaji dok su bili odsutni iz domovine. Nosili su modernu odeću, bili uglavnom apolitični, i, što je najvažnije, imali nezajažljiv apetit za zapadnjačkom muzikom. Jedan od ovih mladih sovjetskih bitnika, Stanislav Filo, doneo je više od ideja kad je stigao sa služenja vojnog roka u inostranstvu: iz rata se vratio vukući pod miškom mašinu za kopiranje vinilnih ploča. Da sve bude bizarnije, te mašine za kopiranje bile su savršeno legalne; na kraju krajeva, šta bi škodilo dozvoliti građaninu da snimi omiljenu patriotsku muziku ili govor druga Staljina ili mu omogućiti da baki na selu pošalje poruku na muzičkoj razglednici? Ove čudesne izume nalazili biste na svakom koraku, a za nekoliko rubalja mogli ste da snimite kratku dvominutnu poruku i za svega nekoliko minuta ištancate drečavu zvučnu razglednicu. Kada se vratio kući u Sankt Peterburg (tada još Lenjingrad), Filo je mašinu postavio u ćošak svoje nove fotografske radnje, te turistima i rođacima to i naplaćivao.
Ubrzo nakon što je otvorio radnju, posao je počeo da cveta — ali ne zbog portreta koje je prodavao danju tokom redovnog radnog vremena, već zahvaljujući ilegalnoj piratskoj aktivnosti noću. Ta mala mašina za kopiranje korišćena je za pravljenje loših snimaka omiljenog džeza, bugi-vugija i rokenrola na bilo čemu što bi mu se našlo pri ruci, obično glatkom papiru. Ti snimci nisu trajali dugo, zvučali su užasno, a lako ih je cepala čelična gramofonska igla, ali su bili jeftini i bili su dostupni. Ono što je štamparska presa bila za izdavače samizdata, ovaj mali komad metala postao je za rastuću scenu zaluđenika džezom. Ubrzo je radnju počela da mu pohodi mala zajednica ljubitelja muzike, kupujući ploču za pločom i puneći Filoove džepove prljavim novcem. Dva obožavaoca posebno,Ruslan Bogoslovski i Boris Tajgin, dolazili su skoro svakog dana, a razlog za to postao je očigledan kad su se jedne noći sastali na porodičnoj dači Bogoslavskog.
 
   
 
Primerci snimateljskog genija iz kolekcije Aleksa Kolkovskog / Foto: autor
Bogoslovski je proučio Filoovu mašinu za kopiranje ploča, pažljivo joj zapisao mere i nacrtao mehanizam, a zatim, uz pomoć alata oca inženjera, uspeo da napravi sopstvenu repliku. Ova ne samo da je radila, već je radila bolje od Filoove rasturene stare mašine, a kvalitet njegovih i Tajginovih ploča bio je takođe bolji, zahvaljujući inventivnom novom materijalu koji su koristili. Bogoslovskom je nekako pala na pamet sjajna ideja da ploče reže na upotrebljene rendgenske snimke kupljene ili ukradene od radnika u lokalnoj bolnici, koji su redovno morali da se rešavaju beskrajnih količina visoko zapaljivih dosijea. Pažljivo isećajući rendgenske snimke na krugove i progorevajući rupu u sredini cigaretom, ovaj dvojac — koji se nazvao Družina zlatnog psa po britanskoj etiketi His Master's Voice — štancao je nebrojene piratske pesme Luja Armstronga, Ele Ficdžerald i Bitlsa. Preplavili su tržište ovim jeftinim pretečama modernih fleksi diskova, ukrašenih lobanjama, karličnim kostima, butnim kostima i crevima živih — ali i mrtvih — građana Sovjetskog Saveza. Na razbijenoj čašici kolena krio se "Birdland."Elvis Prisli je zapevao sa slomljenog grudnog koša. Napukla lobanja cerila se tokom anonimne obrade "St. Louis Blues" V. C. Hardija. Sablasne lopatice krile su bugi-vugi numere. Mrtvi su pevali sa živima.
Zbog svog morbidnog pakovanja, ove ploče dobile su čitav niz živopisnih nadimaka — "rebra", "džez na kostima", "kostur moje bake" i prepoznatljiviji, "rendgenizdat". Na nesreću po Zlatne pse, privukle su i pažnju vlasti, koje su ih 1950. godine uhvatile kako rasturaju zabranjenu muziku i obojicu osudile na pet godina prinudnog rada u Sibiru. Imajući ludu sreću (on baš kao i milioni drugih Rusa), Staljinova smrt 1953. godine svima je donela olakšanje; pomilovano je na hiljade zatvorenika, a Bogoslovski se kući vratio sa još ambicioznijim planovima.
 
Tokom tih dugih, hladnih godina na robiji, Bogoslovski je smislio način da razdvoji dva sloja rendgenskih snimaka i sliku prebaci na providni film. On i Tajgin bacili su se nazad na posao, ovaj put štancajući ploče sa prelepim narodnim umetničkim delima i pokradenim zapadnjačkim etiketama — viđali biste ploče sa logoom Columbia Recordsispisanim na ruskom i sa žigom Made in Great Britain. Neko vreme sve je išlo kako treba, sve dok ponovo nisu uhapšeni i bačeni u gulag.
Kad je Bogoslovski pušten nekoliko godina kasnije, imao je poslednju veliku ideju — štampaće sopstvene ploče na vinilu. Našao je način da smekša smesu na kojoj su zapisani postojeći albumi i u relativnoj privatnosti svoje šupe, štampao prave, crne vinile koji su se pokazali neverovatno popularnim. Kako se dokopao odgovarajućeg materijala? U to vreme, prodavnice ploča držale su ogromne zalihe vinilnih izdanja sa Lenjinovim i Staljinovim patriotskim govorima, po povoljnoj ceni kako bi se građani podstakli na kupovinu. Bogoslovski je pokupovao na tone tih ploča, što je na kraju dovelo do njegovog trećeg i poslednjeg hapšenja; niko nikad nije kupovao te govore, tako da je neko ko je uleteo i izašao sa naramkom takvih očigledno bio sumnjiv nekom prodavcu drukari. I tako se on vratio u gulag na još tri godine prinudnog rada... samo zato što je želeo da sluša džez.
 
    Raskošne kosti u Muzeju morbidne anatomija / Foto: autor
 
Kad je Bogoslovski izašao na slobodu, vratio se u drugačiji svet. Stigao je magnetofon, zauvek okončavši crnoberzijanski kosturski posao i najavivši postepeno otopljavanje vlasti prema Zapadu. Više nije morao da nastavlja piratisanje, pa je pao u zaborav (a nadamo se da se u međuvremenu klonio zatvora). Sve u svemu, vladavina kostiju u sovjetskoj muzici trajala je nekih 15 godina, a zbog njihove prvobitne prirode potrošne robe danas je ostalo vrlo malo sačuvanih primeraka. Priča o rendgenskim zvučnim zapisima opčinjavala je ljude decenijama — primio se čak i Džek Vajt, izdavši 2013. godinesopstveni pseudo-rendgenizdat — ali je priča o Bogoslovskom preživela tek kao istorijska fusnota sve donedavno, kada je britanski muzičar Stiven Kouts iz grupe The Real Tuesday Weld započeo svoj projekat The X-Ray Audio.
Kouts je nedavno govorio na događaju organizovanom u bruklinskom Muzeju morbidne anatomije, ispričavši čitavu ovu priču, dok je za to vreme njegov saradnik na projektu X-Ray Audio, ton majstor i stručnjak za rane zvučne snimke Aleks Kolkovski počastio publiku sa nekoliko pesama iz svoje kolekcije "rebara" i pred našim očima snimio novi novcijati rendgenski fleksi na sopstvenoj mašini za kopiranje. Kouts se prvi put zainteresovao za rendgenizdat kada je na njega nabasao na jednoj buvljoj pijaci dok je bio na turneji po Rusiji; od tada se vraćao više puta da razgovara sa starim piratima i sastavi konačnu istoriju džeza na kostima. Potražite njegovu knjigu o ovoj temi i uronite dublje u svet zvučnih kostura na sajtu X-Ray Audio Project. Čovek je briljantan pripovedač, pa ga poslušajte kad gostuje u vašem gradu!"
 
 

Znači svi efekti se nalaze ispred tog zamišljenog pojačala i ono treba biti samo to - obično pojačalo?

Najbolje da otvoriš temu i opišeš koje zvučnike bi tjerao, pa će se već naći netko tko je upoznat sa gradivom za ozvučavanje sintisajzerya.  

Nije youtube, ali jest nekakav video.
Iako je riječ o jednom zagrebačkom kvartu mislim da je stvar zapravo univerzalna bez obzira na to koji je grad ili država ili čak kontinent u pitanju.

Heh... A šta znaju klinci ko je bio frontmen Kerbera...
 
 

400 eur
 

"Uglavnom to je bila pesma hajvej tu hel. Ejsidisi."
"Naravno, vi nemojte ovakav zvučnik praviti. Ovo vam je katastrofa"
Car! :D

http://www.vice.com/rs/read/dez-na-kostima-i-rendgenski-zvuni-zapis-tragom-duha-najposveenijeg-pirata-vinila-u-sovjetskoj-rusiji

Nemaju "zapadne sile" nikakve veze s tim, radi se samo o lokalnoj pohlepi, slaboj obrazovanosti i neradu. Teorije zavjere u takvom okruženju caruju....

Kinezi sa lukavo odabranim imenom. Na prvu djeluje kao da je nešto iz Europe ili US of F. A.
Ja sam svoju naručio na ebayu jer su mi sa službene stranice firme htjeli zaračunati shipping koji je bio dva puta skuplji od same pločice i još su se čudili kako ne razumijem da mi rade uslugu.
 
Sve skupa, ja svoju pločicu smatram dobrom, ali nemam nijednu drugu s kojom bih mogao usporediti. Ima negdje thread o Sure by moja malenkost gdje sam (vjerojatno nepotrebno) opisivao iz dana u dan svoje dojmove.
 
 
 
 
 
 
 
Možda je slabučak da bi bio solidan woofer amp, ali svakako je mono pločica ako netko hoće raditi dual mono amp.
Ako se ne varam Zbotic je radio dual mono sa nekim od onih pločica na ebayu.
Ispravite me ako griješim.

Imam živu u originalnim teglicama! Koliko treba?
Imam i živin prekidač, ali dajte mi dan da ga nadjem!
Imam i Claire živin rele!
Ovim ne želim samo da se hvalim! poklanjam!

Bilo je više pitanja o tipu podmazivača u ovoj temi pa da napišem nešto o tome pošto sam koristio dosta njih.
Dole na slici su stvari koje ja koristim. To su proizvodi koji se mogu nabaviti u Srbiji, što direktnom kupovinom, što poručivanjem od firmi koje rade uvoz.

Moj apsolutni favorit za podmazivanje dotrajalih ventilatora je CRC Power Lube. Izuzetno prodoran posle prskanja da bi se kasnije pretvorio u gusto ulje. Sadrži i teflon koji svi toliko vole. Okvirna cena kod nas je 10-15€.

Slični njemu su Motip PTFE Oil i Motip Machine Oil. Motip PTFE Oil je najbolja varijanta ko hoće podmazivač sa teflonom za veoma malo para. Gustina mu je manja od "Power Lube" ali se i dalje spada u gušća ulja. Košta samo 5-6€ i ima ga svugde.
Machine Oil je obično gušće mineralno ulje bez teflona. i cena je oko 10-12€ za pola litre.

Ova gušća ulja su naročito dobra za delimično pohabane ventilatore sa povećanim zazorom u ležištu. Problem sa gušćim uljima može biti taj što sa njima ventilator male snage možda ne dostigne svoju punu brzinu. Recimo Motip Machine Oil je viskoznije od ostala dva i nešto više od njih usporava ventilatore. Ovde ne govorim o velikim usporavanjima samo da se zna.

Od lakših ulja, tu je Motip Ultra Oil sa teflonom. Ono je male viskoznosti i ne zadržava se tako dobro ležištu kao prethodnici. Međutim, sa ovim uljem, ventilator lako dostiže punu brzinu. Preporučujem ga za održavanje ventilatora koji nisu pohabani i kod ventilatora male snage. Ultra Oil je sintetičko ulje i može raditi na visokim temperaturama (nebitno za ventilatore). Cena 10-12€ za pola litre.

Na kraju dolazimo do hard kor varijanti a to su masti. One rade dobro tamo gde i gušća ulja rade dobro. Odlično popunjavaju pohabana ležišta i smanjuju buku.
Na slici se može videti i nekoliko primeraka masti u tubi. sa desna nalevo:
Super Lube - najpoznatija univerzalna mast. Čisto bele boje, bez mirisa, sintetička, odlična za visoke temperature, nije toksična, sadrži teflon. Mana kod primene u ležištima PC ventilatora je što usporava malo više od ostalih masti. Ali ovo je opet u domenu manjem od 10%.Preporuka za pohabanija ležišta. CRC Multi Grease - obična mineralna litijumska mast viskoznosti 150 cSt. Radna temperatura do 130C. Odlično se pokazala za ventilatore osmice kod mene. Ne usporava ventilator u odnosu na ulja. Jeftina je. CRC High Temperature Grease - polusintetička mast viskoznosti 100 cSt sa nešto višim radnim temperaturama od prethodne. Ova ide do 150C. Ostale nisu primenljive za naš slučaj. Sledi mast sa visokom viskoznošću (može kod ekstremnih slučajeva propalih ležišta) pa posle nje mast sa molibden disulfidom, itd..... Od masti u spreju imate Motip PTFE Grease kojom nisam nešto oduševljen jer se vremenom nestaje/suši. I na kraju Bison Grease koji je katastrofa. Posle podmazivanja, jasno čujete kako osovina kači ležište. Ovo samo probao više puta. Jednostavno, ova mast ne formira hidrodinamički film tokom rada ventilatora i čuje se struganje. Od Bizona ne uzimajte ni ulje (nije na slici) jer je veoma lako i iscuri.

Da zaključim, sa lakim uljima je problem što se i dalje može čuti kako ventilator struže a vremenom, ona pre nestanu.

Ali ovo je sve  budženje jer fabrički ventilatori nisu podmazani na ovaj način. Pošto imaju ležište od porozne (sinterovane) bronze, u nju je utisnuto ulje kao u sunđer.
Teflon, grafit i ostale čestice u podmazivačima mogu samo da zapuše ove pore. Zato ovaj način na koji mi podmazujemo ventilatore ne funkcioniše dobro kao fabrički jer se mi oslanjamo na to da ulje ostane u zazoru ležišta a fabrički podmazan vent povlači ulje u zazor iz bronze.

U teoriji moguće je utisnuti ulje nazad u bronzu. Zagreje se posuda sa čistim uljem  (bez teflona), na što veću temperaturu i u nju ubaci bronzani ležaj. Ostavi se tako nekoliko minuta pa se ležaj brzo ubaci u hladno ulje. Postoji i efikasniji način ali je potrebno imati pumpu za izvlačenje vakuuma.
 
P.S.
Ne koristiti silkonsko ulje, ulje za lance i lepljive podmazivače. Silikonsko ne može da formira podmazujući film, lepljivi podmazivači kao što je ulje za lance će samo usporiti ventilator.

Red je da prijavim da smo Braca i ja bili danaske u Baču, nepunih godinu dana nakon prošle posete.
 
Ja zalečio prehladu živaca pa sam odlučio da ne iskušavam sreću i da se za početak kao rekonvalescent družim samo sa ljudima sa kojima uživam da budem.
 
Pokupili pojačalo koje je uslužno kupljeno u okolini Bača, popili kaficu, zamezili, lopovi ponovo ukrali vreme koje smo proveli u gostima pa mi se čini da je prošlo ko za tren.
 
Hvala na svemu, čekamo vas u Banatu!

Nisam ni očekivao da bude ista potrošnja. Mislim, bilo bi nezrelo to očekivati. Što se tiče 4x4, elektronski je kontrolisan sistem i auto zapravo po defaultu radi sa pogonom na prednja dva a tek ako senzori konstatuju da se prednji vrte a zadnji ne (ozbiljno proklizavanje na terenu) onda se aktivira i pogon nazad. Auto je 250-300kg teži od Modusa ali naspram 63, ima 103, tj 50 kW više snage što recimo da nikako nije mala razlika.
Mene je na momente (u limbo delu procesa da li i šta) čačnula ideja Sandera (Stepway) i Dustera. Kolega sa posla ima Stepway-a pa sam seo u njega. Recimo da je sve ok, potpuno novi auto kod nas u najskupljoj dizel varijanti košta 12.090€ sa svim troškovima i onda, to je novo. Ostao bi mi sav novac koji bih dobio za Modusa. Međutim, ponuda agregata je ograničena na vršnih 1.5 sa 66kW što je samo 3kW više nego Modus i onda bih zapravo imao novi auto koji... Ni ne znam šta bih značajno promenio. Nit' značajno više mesta, ni jači motor (trailer hauling capability) i... Gdes' bio, šta si radio... Nigde ništa. (4x4 nije bio najvažniji faktor, koncept izvedbe, kvalitet karoserije, prtljažni prostor i snaga motora jesu bila tri/četiri najvažnija momenta) i tako, ajd' da vidim Dustera.Cene su malo jače, od nekih 13.500 do 17.500 za 80kW 4x4... Tu bih morao da se zadovoljim sa najjeftinijom varijantom (količina para kojom se raspolaže) a ona opet nema ništa jači motor no Stepway i tu sam ga zagasio. Otišao da vidim jednog polovnog (da me posle ne grize da sam nešto propustio) seo, pogledao okolo, a ono nazad toliki "blind spot" da može ceo šleper da mi se prikrade i oduva guzicu... Ne bih ni znao šta mi se desilo. Iznutra kokpit korektan ali ništa više od toga. Hm. 10k€... Naaaah...
 
Inače, što se male Steinike tiče, nema tu više priče o ponijima. Našao sam dokumentovan momenat kada je mama (uvek skriveni krivac) zeznula stvar...
 

 
I tako... Tata naravno nije mogao da odoli treptanju pa je vodio na jahanje kad god se moglo...
 

 
i sad gospođica štedi da skupi 500€ za konja... To što mi pričamo o tome da konju treba biti posvećen i brinuti o njemu preko celog dana, svakog dana (čak se i ne trudimo da palamudimo o troškovima, štali, hrani, veterinarima) to... to se pretvara u povetarac koji pirka u proleće. Nit se čuje, nit se oseća... Jahanje je za nju vrh vrhova i gotovo...
 

 
Sreća pa mama ima svog konja... magarca... whatever...

Neka vas sve dobro služi!
Potrošnja će biti onakva kako ćeš ga gaziti. Sa prosjekom od 140 do 160 km/h + gradska vožnja potrošnja od nešto preko 7l/100km je jako dobra. Zbog snage, mase, gubitaka u prijenosu snage na još jedan par kotača i čeone projekcije nemoj očekivati da potrošnja bude usporediva sa Modusovom.

I dok nisam zaboravio - neka mala Steinika što prije ozdravi...sad tata ima auto u kojem može dovesti balu sijena za ponija.... za prvu ruku dok ne dođe i poni. 

Neka vas sve dobro služi!
Potrošnja će biti onakva kako ćeš ga gaziti. Sa prosjekom od 140 do 160 km/h + gradska vožnja potrošnja od nešto preko 7l/100km je jako dobra. Zbog snage, mase, gubitaka u prijenosu snage na još jedan par kotača i čeone projekcije nemoj očekivati da potrošnja bude usporediva sa Modusovom.

I dok nisam zaboravio - neka mala Steinika što prije ozdravi...sad tata ima auto u kojem može dovesti balu sijena za ponija.... za prvu ruku dok ne dođe i poni. 

ma da ćera ozdravi što pre

Kada će Nišlije  da ocarine, i koliko, zavisi najviše od trenutnog položaja Saturna u odnosu na Jupiterov mesec Io, da li je pile prešlo ulicu i broja zuba bebe kenijskog aligatora.
 
Opet situacija: pre 10 dana stigla 3 tastera iz Kine, vrednost 15$, nema carina, nema ništa, samo doneo poštar.
Juče stigli poklopci za trafo iz Mađarske (EU dakle), vrednost 15e (ispod 50 dakle), ocarinjeno i naplaćen i PDV ukupno 650 din (a naznačeno da sam platio i mađarski PDV 27%).
 
Nije teško povezati, pre 10 dana su verovatno akcije goveđeg đubriva na Čileanskoj berzi skočile za 2%, a juče je spanać u Mongoliji pojeftinio za 3 tugrika. Ako sa tim nema veze, ne znam sa čime ima!

Mladene
 
Radi se samo o specificnom Osecaju spoja coveka i specificne masine ,
 
Neko voli Osecaj voznje cross-a , neko Osecaj voznje cruisera , neko Osecaj voznje racing-a ,a neko bash Osecaj voznje skutera ..... , bitan je taj Osecaj , ako ga nema kao da se nista i ne dogadja , dosada ......

to najvise propagiraju Ameri.
 
americka propaganda.
 
mene od motora koji nemoze da sluzi ni da odes do coska na pivo jedino vise nervira
 
americka glupost u podeli bobber-chopper.
 
ovo sto je rekao Zen - motori ne sluze za namenu za koju su konstruisani.
 
ameri se do imbecilnosti takmice koji ce da bude lepsi, a motor uopste nemora da bude
 
lep - lepota - stvar ukusa. treba da bude najpre funcionalan.
 
evo, ja na primer, se razmisljam da malo produzim zadnji blatobran.
 
za sada samo razmisljam.

Zato je maksi skuter  sa 400 do 800 ccm logično rješenje za sve....ima samo jednu manu - nije motocikl i osjećaš se glupo ako u sebi mumljaš rifove od Born to be wild dok ga voziš.