Sipi

Znaci, pravljeno za jednokratnu upotrebu...

'Ajde stipso, otvori se za 39 zelenih, John Broskie je nas drug, ne bi valjda od njega maznjavao - ni njemu ne pretice...

Jeste, bila je i najlepsa kutija za preamp - koju je Leo pravio (moram ja da ga falim kad nece sam )

Takav amp je vec napravljen, zove se RMI-FC100, pominjan je na ovom forumu a ceo thread se moze naci na diyaudio.com

Ozbiljan, veliki posao - svaka cast!

Dobro, samo vodi racuna, KAR lako predje u RAK.... :buehehe:Sa R11=15R CCS daje oko 65mA od cega ce oko 56ma da zavrsi u BD140 ako ne stavis nikakvo opterecenje (paralelno C2). Zato u fazi testiranja stavi opterecenje od oko 150R da ne bi nepotrebno pregrevao BD140. Naravno kada shunt prikljucis na uredjaj koji zelis da napajas, to opterecenje skini.Takodje, ne treba ti vise od 8V na ulazu (tacka gde se spajaju R11 i anoda D3). Zato cemo dodati jedan RC clan u ispravljac (da ne bi smo pregrevali BC560 - Q1):Rp treba da bude 1/2W (ili dva od 100R 1/4W vezani u paralelu). Cx je kond koji vec imas a Cy je 100 do 200uF (moze i vise al' nema potrebe).Ako i posle ovoga stvar ne bude OK, spalio si TL431.

Ma jasno, al' ne bih da generalno potcenjujemo Ruse u celini, imaju stvari koje vecina ljudi nije imala prilike da vidi, a Kinezi ce tek imati...

Koliki ti je R11?Sa koliko si opteretio shunt tj, koliku struju vuce tvoj potrosac?Proveri kako si okrenuo TL431 - kad gledas u ravnu stranu na kojoj je natpis, pinovi sa leva na desno idu R, A, K.

Ima besnih ruskih stvari kojih sam se nagledao krajem 80-ih a koje na Zapadu nece nepraviti za 1000 godina - al' do toga je moglo samo da se dodje posebnim kanalima - tadasnji nas Institut za bezbednost je bio jedan od njih, na standardnom trzistu si mogao samo da kupis Steinovu peglu... Tada sam imao priliku da cujem ruske elektrostatike za koje su ESL57 bili isto sto i Impulsov kasetofon sa LEDiodama u odnosu na ESL57 - o cevkama upakovanim u drvene kutije sa pojedinacnom deklaracijom materijala i izmerenih karakteristika da ne pricam....

Odlicno, ako si imao srece u nabavci - bice 28-29 stepeni C razlike u temp. na 20W a ne 30....

Zen je u pravu, kad uzmes bonsek u ruke, odmah se vidi (moze i turpija, ali energicno)... ;)Samo na oko, liveni uvek malo sivlju boju i mat su, manje se sjaje od ekstrudiranih.

Najbolje proveri sam - kako sam ti opisao, a razlika u termickoj provodnosti je naizgled velika (150 prema 210) ali posto je jedinica velika (Watt / metar puta Kelvin) a hladnjak mali, u konkretnom slucaju to je svega nekoliko procenata (1-2 stepena Celzijusa, uvr' glave).A razliku izmedju nacina izrade saznajes ne lupanjem o glavu nego po ceni - liveni je bar 3 puta jetiniji (osim ako je "pao sa kamiona" )

Zvu, evo sta kaze program za simulaciju efikasnosti hladnjaka koji se do sada pokazao prilicno tacnim. Programu fali par parametara koje sam morao da aproksimizujem:- debljina rebra u dnu 5 a u vrhu 2 mm je stavljeno 3,5mm (prosek sirine rebra po celoj duzini)- pretpostavka da je hladnjak od livenog aluminijuma a ne ekstrudiranog (razlika je u termickoj provodnosti materijala a ekstrudirani su uvek mnogo skuplji)- debljinu dna program ne racuna (1mm standardno) a ti imas 32mm rebro + 9mm dno, sto je otprilike kao 34mm rebro + 1mm dnoOvako racunato, graf pokazuje da uz disipaciju od 20W po hladnjaku temperatura na njemu raste 30 stepeni u odnosu na ambijent. To se lako proveri tako sto hladnjak postavis uspravno, na sredini donje trecine ravne strane montiras jedan MOSFET sa Vds=20V i Id=1A i posle pola sata izmeris razliku temperature hladnjaka u odnosu na ambijent.Evo slike:

Ne znam.... Nesto mi malo LEDioda, dal' je to dovoljno za dvorisni sound koji putuje?

Dobro, nisi siguran da li je pre bilo bruma zbog razlike u ampu i zvucnicima. Smisao pitanja je u tome da se ustanovi da li je od pocetka bilo bruma (sto ukazuje na konsturkcijsku gresku) ili se javio s vremenom (sto ukazuje na kontakt koji je popustio, hladan lem, ostareli elektroliti, oksidirali kontakti na podnozju cevi i sl.)Ono sto ti sam mozes da uradis je da prekontrolises postojece lemove/kontakte, prelemis ono sto izgleda sumnjivo (posiveli lemovi, na primer).Sad sam se ukljucio u temu pa nisam video semu, ali uvidom u nju (semu) verovatno bi moglo da se dodje do zakljucka da li su primenjene poznate metode dobre konstrukcije koje su drugari u cevnom delu foruma vise puta naveli i objasnili.Eto, zanimaj se malo, a ako ne bude rezultata moj sto ti stoji na raspolaganju...

Ziko, jel' taj brum bio prisutan oduvek kod tog preampa ili se javio u skorije vreme?

Cenim da je to presudno...

Komponenta se zove encoder - trazi ga po tom nazivu.

Uf Zile, nemoj ovo vise molim te - i moj ekperimentatorsko-entuzijasticki duh je poklekao pri prvom pogledu na...to

I to ne samo da kara, nego i bije po glavi s njom...

Ima Miko - topoloska osnova je identicna - diferencijalni pojacavac na ulazu pogoni direktno donji Enhanced JFET u spoju sa zajednickim Sourceom. Gornji EJFET koristi signal sa izlaza donjeg, malo radi kao CCS, malo kao pojacavac (u isto vreme) - kao mju follower, ali ne bas jer je Ri mnogo manji nego kod cevi, tako da je amp vise SE nego push-pull, sto ga u isto vreme cini i slicnim i razlicitim u odnosu na Babel/Aleph.Sve to nije narocito vazno, vec to sto je N.P. bas nasiroko testirao ove EJFETove i preneo svoja saznanja o prednostima njihovog koriscenja, te se s pravom ocekuje da kao bolje komponente u odnosu na uobicajene IRFP daju bolje rezultate, sto je do sada i potvrdjeno pozitivnim iskustvima drugih graditelja. Bilo bi interesantno dalje ispitati ove komponente jer grafovi iz datasheeta nisu pravljeni za ono sto nas interesuje...Edit: vec ste me pretekli...

Ma jok, samo stvar truda i preferencija, ako ti je stalo i ako si spreman malo vise da se majes sa materijalom radi izgleda, mozes cuda da napravis, a ako ti turpija, smirgla, bonsek i burgija nisu omiljene alatke, onda ili namakni neku kintu da platis ili sasvim legitimno kukaj da te sudbina nepravedno diskavlifikovala...

Prosli put je od tada aktuelnih sema ta sa opa2134 najbolje zvucala drugaru kome sam pravio DAC al' ovaj put hocu sebi da napravim uredjaj (gre'ota da chipovi came, a trenutno me mrzi da jurim ak439x ili Sabre chip za koji mora jos i NDA da se potpise da bi dobio datasheet) pa imam nekoliko varijanti I/V stage-a koje cu da isprobam pa da vidimo sta ce bolje da svira...Ta "ruska" sema ce uz male izmene (smanjiti Zin povecanjem struje kroz ulazni par; umesto 6k otpora na ulazu, kako si rekao, staviti CCS sa promenljivom strujom, radi nulovanja ulaznog offset-a; dodati izlazni buffer i time izbeci velike sprezne kondove) dobro da radi, al' ja licno vise volim Single-Ended topologiju u low-power primenama...

Nisam neka musterija za turbo-folk extravaganciju - meni su sklad, mir i funkcionalnost dovoljni kad su kutije u pitanju...

E, to je to - neupadljivo, geometrijski skladno, funkcionalno i lako ga je napraviti - otprilike takav ce da nam bude standardni dizajn kad stignu profili sto nam Guja nabavlja