Berkute, tu smo temu obradili do nesvesti i nazad - na kraju je donet siri konsenzualni zakljucak da tu postoji onoliko istina koliko i subjektivnih percepcija (uz slaganje da pravo na svoju istinu imaju i oni koji nemaju ni malo inzinjerskog znanja ali imaju usi i sposobnost rasudjivanja).Sustinski problem ostaje konkluzivna interpretacija izmerenih velicina u jasno perceptivne elemente osobina zvuka. Licno se pri projektovanju vodim nastojanjem da podsklopovi uredjaja budu sto linearniji, da reduktivne metode projektovanja (povratna sprega) ne sluze ispravljanju gresaka vec cvrscem definisanju zeljenih osobina, da izabrane aktivne komponente svojom fizickom prirodom (dakle, setom inherentnih karakteristika) sto vise odgovaraju zadatku stavljenom pred njih, i sve to opet samo do mere u kojoj se slusni rezultati podudaraju sa mojim perceptivnim utiskom o njihovom poklapanju sa zivim zvukom akusticnih instrumenata u realnom prostoru (napr. kamerni orkestar u Kolarcu) - obrni, okreni, uz svo znanje i projektovanje, opet se svodi na subjektivnu interpretaciju... Ako se slozimo da uredjaji postoje prevashodno da bi sluzili reprodukciji muzike a ne merenjima, jasno je da usi ipak imaju zadnju rec. Proces projektovanja, testiranja, merenja vidim iskljucivo kao pomocno sredstvo za dolazak do cilja a ne kao sam cilj...