vladd

Kao predlog, da se ukopa i fino poravna zona unutar povrsine, par mm u dubinu i po nekoliko mm udaljena od ivice hladnjaka, zavisno sta se hoce sa dodatnom plocom, i u to ubaciti medjuplocu.

Da da, Karan to jako fino radi. Na uglednom nivou. I samo kada se obrati paznja na sitne montazne gadgete, na izolaciju energetike i filtera subkutijom...vidi se kojim jezikom govori Ali bi trebalo napraviti, naravno po izboru, afinitetima i zeljama, razliku izmedju uredjaja za trziste i za hobi. U tome je neka poenta malo vece satisfakcije pojedinca. Da spravu pravi sebi po svojim zeljama ali i kriterijumima, vise smernicama, nekog zanata Ne mora svako da voli prokelj ili kurkumu iako je i zdravo i popularno. O starletama...to je vec prica za madje Mozda bi neko uradio nesto inventivno, ali ne bi dobio siroku afirmaciju za unikat ili posto ne lici na komercijalne, naviknute i uvrezene sprave. Trziste ipak diktira neke statisticke lepote, cilj je prodaja, sirokoj publici, prisutan je marketing bez kompromisa(koji ide do nivoa usadjivanja zelja i potreba, ozbiljnim metodama), hobi nije sve to...

Mda, da zaseni prostotu dramatičnim izgledom. Nagurana energetika i bizarne komponente. Mora to da se razdvoji, nije to baš opcija random pakovanja, slaganja Lego, posebno filtri, posebno fina elektronika, posebno power bafer, i hladnjak nije baš noseća površina. I brine se o parazitnoj kapacitivnosti snažnih tranzistora preko liskuna, da se ne preslikava na ulaz ili ispravljačke komponente i vraća smetnja u sistem. Audio je izvor random impulsa, burst signala, nema konzistentnosti i fiksne frekvencije. A variranje isporučene energije varira i rdnu temperaturu... Posledica kopi pejst škole radiša. Što je lepo i uredno ali nije ...onako ful fulova, da se brinulo o nekom detalju, samo kako je lakše da se zaklopi. Više kreativnog, konstruktorskog pa i pogonjenog mistikom, truda, pokazuju kablomani

Kidamo najlone po revirima A sto ne bi malo detaljisali oko realnih stvari

Izreke bakalske, to vredi kada je kinta bog, svje i svja. Bizmis jedno, zabava molim levo

A zamisli tek price o zicama, uzmes 2,5 kvadrata i miran si do 200W Pokusava se optimizacija, pokusava se da ne unese problem u rad sprave, da ima sto manje variranja temperature, naravno tamo gde je to bitno u srazmernoj meri, da ne bude uradjeno ofrlje, komercijalno ili prekriveno bajkama marketinga. Radna temperatura treba da je na optimumu, brzine i kapaciteta rada i suma generisanog toplotom. Svaka sprava voli ekvilibrijum i konstantne uslove rada. Drugacije su temperature i drugaciji fluksevi kod tranzistora u sredini i kod tranzistora blizu ivice hladnjaka. Radimo kao za sebe, ali i da se ne rasipa novac na prekomerne hladnjake. I ne uci se sa, niti su za preveliki ugled, primeri sa komercijalnih sprava, to su partikularna resenja i odabiri kompromisa, svako na trzistu ima neku svoju ideju vodilju...a nisu sve iste, pa je izbor stvar ukusa i afiniteta. Nije sporan kopi pejst, i berba ideja, ali je dobro znati i bekgraund.

Ma krv za krv, kako koske da promeni

Jedna od većih knedli u grlu, pogotvo što sam slušao primedbe tipa "gde si ti u profi uređajima video bakarni hladnjak". Nebitno za hlađenje, meni je bilo uf, ako prođe dobro je ako potone, potonuo i ja. Posle su ubacivani bakrići gde god je bilo velikih impulsnih arčenja toplote, ipak je bakar jeftiniji od vodene instalacije.

Pa kažu droga nije dobra, 78 godinica

Radio je sigurno, pride radi sa FET -ovima pa ima manje glavobolje da li će biti strujno pojačanje veće, da li će u P verziji biti manji priraštaj pojačanja...i sl glavobilje.. Ne rade se precizne analize već se odabira paušalno dovoljno, i ne prati se pothlađivanje i variranje temperature hladnjaka tokom uobičajenog rada. Davno pre 30+ god, kada je prezentovana moja neka analiza hlađenja bakrom i alu na IEEE konferenciji, osecao sam se kao mali mačak koji šapom bocka u rebra velike lavove iz Simensa i SGS-a, i pokazuje neke mrve...srećom dobro je prošlo, dobio sam pretplatu par godina kao nagradu, ali je i primećeno baš to da se nije previše detaljisalo sa tom zonom. Sada su raširene vrlo detaljne simulacije i analize paketa IGBT poluporovodnika na hladnjaku, i uzbuđenje oko energetske efikasnosti je značajno veće, naravno i oko troškova izrade uređaja. Tako da analiza rada pojačala, isijavanje toplote, očekivana temperatura hladnjaka i okoline slabo doživljavaju ulaz u detaljniju analizu(daleko manje nego izolacija kablova ), a mogu da utiču i na linearnost i na nivo šuma. Gleda se da bude dovoljno ili previše.

Papa je to malcice njemu zgodno radio, a može bolje od toga. I lako se može sračunati fluks(teško ga je meriti) kroz presek alu L profila odnosno termički otpor tog dela. To je legitimna, ali stara škola, još od nastanka snažnih poluprovodnika ali sa malom gustinom izračene energije. Tehnika sa prapočetaka. Nekada je hladjenje bila malčice zapostavljena i nezamarajuća zona u energetskoj elektronici, korišćena su samo razgažena i uhodana rešenja, sada sam iskreno zadivljen sa koliko znanja vi momci raspolažete.

Kad uzmes hladnjak, mozes postaviti snazne otpornike na pozicije tranzistora i videti kako se rasporedjuje toplota u nekim tackama hladnjaka. Da nema prevelikih razlika, sto ce reci da postoje lokalne vruce zone, a na njihovo formiranje utice bas losa provodnost Al uz snazne izvore. Naravno samo u slucajevima znacajnih temperaturnih naprezanja, sa par desetina W nebitno, jedino zulja cena hladnjaka. I razne su verzije toka osmisljavanja za AB klasu i posebno za bipolarce, kojima jako prija konstantna temperatura.

@shonne Kada napravis hladnjake, nema sta da se prica. A nisu jeftini, decenijama im ne pada cena.

Nije to samo u pitanju, več i kako je, ili su, raspoređeni izvori toplote. Ako je hladnjak sa tankom bazom i dugim rebrima, a s obzirom da Al nije idealan provodnik toplote, hladanjk po difoltu mora da funkcioniše na višoj temperaturi da bi se obezbedio korektan fluks prema okolini. Naravno uz idealan raspored izvora po površini. I potrebno je dodati integrator izvora energije u vidu bakarne(najbolje opcija) mase koja ima vrhunski kapacitet i provodnost toplote, da bi se front generisane toplote razvio površinski pa prema Al hladnjaku da on konvekcijom(sto mu je dominantna osobina i najbolje među hladnjacima) prenese na ambijent. Ako se ima dva tačkasta izvora, treba im prema količini isijane toplote definisati distancu i tip ujednačavača generisane energije prema površini, tj bakarne ploče, ako se želi najbolje .

A pa to su druge mere, jedan minibus, je kao dva i po karavana, a dabl deker ihaaa kao tri minibusa. Jedan ajfon 13 je otprilike kao dva karavana

Imace i kusur

Bajatovicu 2 dana

Leptiric

Probaj da doradis taj OB sa bocnim krilima, jedno vece drugo manje, a ne bi bilo lose i da mogu da imaju promenljiv ugao, za probu.

https://twitter.com/KukurikuKokoda/status/1441650713914871811

Ne rekose nista za radne subote

Ovaj savet ne bi mogao da uradi zadatak iz matisa za sedmi osnovne...