vladd

Sada je prosto vek drugacijeg metoda informisanja i napredovanja u znanju. Obilje je informacija i bitnije je imati dobar filter i dobru korelaciju izmedju informacija i stvarnosti, nego samu kolicinu info. Nekada su informacije bile retke, pouzdane, pa je u audiofiliji postojao autoritet kome se veruje. Naravno, vera u odsustvu morala je najlaksa za manipulaciju. Danas je takav autoritet retki arhaizam potopljen obiljem fantasticnih tvrdnji raznoraznih izvora raznoraznih informacija.. A i novac nema neku vrednost, pa je i on otpao kao kriterijum pouzdanosti.

Ono sto Zen radi u svojim syper symetrijama. Teranje opampa u A klasu moze sa cs-om na izlazu. Ovde je prica da se bafer stavlja za nezgodne potrosace i da spreci kik bek prema opampu, a posto je jednostavan, sors folower, ima svoje "body" probleme i nelinearnosti. Prakticno odredjene tim probleme Bipolarac uvodi betu...

Uzmes opamp koji pojacava preko milion, GBP mu je 40MHz, THD na petoj decimali, i onda ga umlatis sa pojacanjem tri i degenerisanim emiterom praistorijskog bipolarca. Pa da cujes koje sve nelinearnosti mogu da izniknu, a pre svega temperaturna...gde ce divno da menja sve sto bipolarcu smeta..i plus kuvani otpornik Logicnije je raditi dvo-trostepeni diskretni preamp...a dobar posao je uzeti ozbiljne sluske od 600 oma i bafer opamp Bolje pitajte Zena kako da se izborite-izbegnete problem sa onim degenerisanim sorsom...i uopste otpornika kao CS

Tu je opamp manje kritican od sors folovera, i sav krs je bas zbog tih SF nelinearnosti. Klasicno se resavaju povecanjem radne struje, ali pre mislim da je to mesto za konkretna eksperimentisanja, neg opcija uzi zdravo za gotovo.

Dobri su opampovi sigurno po pitanju suma i brzine, konzistentnosti u radu, a kakav zvuk ce da imaju, zavisi od aplikacije, kako ko zabode. Bilo je pre pola veka( i vise) opravdanih primedbi i jasnog loseg rada integralaca, sada vise nema tih mana sa pocetka istorije. Sada je veci problem naci dobar tranzistor za audio primenu.

https://www.prodavnicaalata.rs/proizvodi/set-akumulatorskog-alata-dewalt-dck2077p2t-aku-busilica-dcd791-aku-udarni-odvrtac-dcf894-18v-2x50ah/

Malo toga od profi kondova vazi za audio. Tamo su hiljade ampera, ovde su nekolicine, impulsi reda mikro i nanosekundni, za audio mili S... 20V/uS je vise nego maksimalni slu rejt, a od struja retko se isporucuje dvocifren broj ampera u kucnim uslovima. Ali to malo moze da definise neke kvalitativne detalje, pri odabiru materijala, vrste spojeva i izvoda, tehnika motanja... Hladjenje uljem je iluzorno, nema takvih naprezanja, niti su ti namenjeni za audio zamisljeni da se naprezu. I ja sam mislio da je prosto preslikati neke detalje, ali nije, audio je ipak specijalizovana oblast, i da se iskljuci pomodni faktor, ima svojih specificnosti. I hobi je pre svega, nije obaveza drzati se pravila.

Rifa je problem svih uredjaja u kojima se nadje. Jeftina izrada dovodila do incidenata. E sad zvucno se ne petljam, to je druga prica, ali je savet gde god da se nadju u vintage spravama, obavezna zamena. Pa makar i za svezu rifu

To je jezivo linearan zvucnik

Mislim da su KNI, od tih malih zutih, bili dominantni za impulsna praznjenja, ali mi je secanje na te podatke jako izbledelo, iz nepotrebe da se pamti. Na prostorima stare Juge je kruzila i bila odlicna "francuska" folija, i sa njom su mogli da budu uradjeni impulsni kondovi, kada su dosle na red i u nabavku proizvodno jeftinije i isplatljivije, taj posao oko impulsa je otisao pod led

Ulje je neophodno za papir i vlaknaste, najcesce celulozne dielektrike, da popuni praznine izmedju vlakana, da se ne dozvoli prisustvo vlage i random molekula, koji bi mogli da krenu u neke provode, ali struje Prakticno je ulje sa svojim polimernim molekulima, dominantni izolator, a celuloza dielektrik. Ulje i kombinaciji sa polimerom, to mi je vec nepoznat zahvat, nije nuzno da je samo potreba za prodajom imperativ, moguce su takodje zastite metalizacije ili metalne folije, ako je prisutna. Najvise propadanja starih blokova, i sa folijom, je bilo pucanje plastike i prodorom vlage koja je ubudjala aluminijum. Sta je konkretno ideja vodilja, ne znam, onako sa tehnicke strane je nepotreba, nalik na overkil.

Umalo da kazem, isti Sony Da ali su naivni inzenjerci iz Sonija, otisli u SS i definisali sta im treba, pa je serija napravljena za potrebe ovih kutija. Rang cene 50k$, iako nekoga moze da prevari ime Sony, pa da pomisli da je neka malo skuplja konfekcija u pitanju

Zapravo je dielektrična konstanta glavni sex. Ta relativna suseptabilnost, podložnost formiranja elektrostatickih dipola je glavna osobina dielektrika. Relativna je u odnosu na vakuum, koji nema šta da polariše. Veća brojka omogućava manje gabarite kondenzaatora, zbog te dodatne pomoći u održanju polja, ali..kao svaka suseptabilnost, ima karakter sličan impedansi, odnosno svoj realni i imaginarni deo. Realni je broj konstante pri statičkom naponu ili vrlo niskim frekvencijama, i to je brojka koja se najčešće prikazuje kao karakteristika dielektrika. Onaj drugi, imaginarni deo, zavisan je od frekvencije i varira pri promenama dotične. Mehanizam formiranja dipola je da pri elektrostatičkom polju dolazi do otklizavanja određenih elektrona iz molekula i narušavanja električne neutralnosti. Zbog tog mehanizma, na formiranje polarisanosti utiče i temperatura, pri kojoj su dešavanja u molekuli prilično uzburkana, i mehanizmi proboja su uvezani sa lokalnim izdizanjima temperatura. I naravno, temperatura utiče na variranje dielektrične konstante. Takođe, zbog tog mehanizma nastanka dipola, impulsnim kondenzatorima se ograničavaju prinosi energija tipa di/dt Prejak prinos ili prejako polje dovode do otkidanja elektrona i lokalnog toka struje...taj tok struje je jako otežan međumolekulskim silama, pa dolazi do lokalnog pregrevanja. Dielektrik sa visokim brojem dielektrične konstante je podložniji variranjima iste pri visokim frekvencijama i pri porastu teperature. I naravno uticajima na signal, izobličenja i rasipanja. E sad tu možda leži tajna finih zvukova, pošto nikada neutralan i čist zvuk nisu bili opisani kao lep, i tu leži deo odgovora zašto su teflonski kondovi, niske dielektrične konstante, više izolatorskog karaktera, poprilično neutralni u propuštanju signala. Ili poneki fluorokarbonski dielektrik.

To moze, mozda da bude jedan od faktora, ali je pitanje ostalih detalja, kvaliteta metalizacije folije, kvaliteta spojeva.. Zato su recimo motor run po mnogim karakteristikama bazicno superiorni, pogotovo sto i za filtere i za transmisiju signala nije bitna recimo preciznost tolerancije. Moj izbor su bili TRW, suvoparni profi, bez nekog uzbudjenja trosenja para, ali sada nesto merkam Vcap za igranjac...imaju ooozbiljne opcije.

Kada si u bizmisu čuje se sve sto je isplatljivo... hobi je ionako jedno od mnogih arčenja para

Proizvodi par efekata, pa kako se majstorski to izvede, i nepovoljni efekti zauzdaju, bude dobro

WIMA je stara škola dobrih kondenzatora...pa nema posebnih briga oko izbora... Dok Da se koriste tuđe sugestivne uši kao kriterijum su prazne priče, što ne mora biti problem ako su te neke uši školovane, problem je što se u te random uši ubacuju trgovci praznijeh priča i bajanja bajki...a sa druge strane ukusi su različiti. Sa treće strane, slušanje je podložno sugestiji, pa ako se nekome unapred kaže da je nešto ovakvo ili onakvo, tesko da će da se otrgne. Pogotovo što ima preterivanja, ako nema preerivanja, smatra se da je značaj informacije mali. To su metode u kojima se uljuljkuju tehnicki neuki(i muzički, naročito, i bez poznavanja tehnika snimnja i obrada zvuka), oni su podložni tim servama, takva su vremena i običaji, da se manipuliše poluinformacijama zarad nekog interesa ili neke namere, dobre ili loše. Koliko ja videh naokolo. I primenjuju se metode ponajbolje da kupcima bude bolji osećaj pri pazaru, sto je za DIY ograničavajući kriterijum, svaki diyer treba da poznaje omov zakon, da poznaje komponente i da zna šta treba da sluša, nakon zahvata na spravama, a ne da mu drugi sugeriše palete efekata. Treba ciljno da pravi zahvate, sa unapred poznatim smerom. Pa ili će da uči unapred, ili će da ima loše kriterijume čak i da bi pitao prave osobe, ili će da sam proba do mogućnosti pa da izvodi već negde izvedene zavisnosti i korelacije. Za neke namerno pogrešne izbore treba imati baš baš dubok i namenjen džep, i tada se nirvana postiže neprekidnim pazarom i menjanjem sprava. P.S. Blok kondove za snažne impulse sam pravio krajem 80-ih, bio mi posao i prilika da se upetljam u materijale, procese i tehnologije, da li bih to sve znao da nije bilo šta je bilo, mislim da ne u tom obimu...

Nije sporno da su mnogi butik kondovi jako dobre komponente, ali ima i nebutik i motorrun i starih skola izrade, koji identicno dobro obavljaju zadatke. E sad, neko voli da ima i fensi komponentu, i zarad izgleda i zarad garancije kvaliteta, to ne treba da ometa uživanje.

Mundorfi imaju sve elemente u izradi da budu vrhunske komponente. Bez obzira na butik karakter, odlično su urađeni.

Pa to, uvek se peva najskuplja pesma. Ajd da zanemarimo PIO opciju, tu vise ulje ili vosak prave dielektrik nego porozna vlakna celuloze. Kada se koristi deblji dielektrik, sa nižim naponom, statisticki je manje elektrostatickih dipola u dielektriku angažovano(po zapremini, i nisu svi ustrojeni potpuno u pravcu), i pri prestanku ili variranju tog polja, biće veći broj neartikulisanih pozicioniranja i zaostalih naprezanja...generisanja napona, nepotpunih pražnjenja i uticaja na sledeći nadolazeći signal... Inače bi funkcionisala logika da od 3kV papir u ulju ili koji god, bi bolje zvučao od bilo kog niskonaponskog. Pogotovo što postoje dva karaktera, dva ponašanja dva dielektrika. Svaki teflonski bi morao da bude superiorniji u radu a i po zvuku, zbog karaktera dielektrika, niske konstante i minimalnih gubitaka. Ali tržište peva svoju pesmu...iako je logika nekonzistentna, marketinški se računa da se korisnik neće zamarati znanjem i opterećivati lepe priče nekorisnim informacijama...dapače štetnim po promet.

Jedino ako se zove alkoholni test velikog tripa Nepovezivo sa panikom oko dielektričnih gubitaka, akumuliranog naelektrisanja....za nekoga ko čuje ćopavi elektron u mrežnom kablu. To su beskrajno isprazne price tek da se čavrlja kao. Istina toga pre nije bilo, audiofili su podobro poznavali i tehniku i muziku, i sve je imalo svoj jak razlog i definisanu ponovljivost. Sada je tržišna ekonomija i svako je dobrodošao sa buđelarom.

Ne bi trebalo da to bude razlog, duplo motanje se radi da bi se anulirala induktivnost, napon definise debljina i kvalitet folije. Tipa duzina i gustina polimera. Nece napon da se razdeljuje idealno u praksi, najcesce dolazi do rojenja naelektrisanja na jednom kraju. I kod takvih komponenti se izvodi i medjukontakt zarad simetriranja No, svejedno, u bilo kom slucaju su nepotrebni za skretnicu i da je neinduktivan, kraj toliko kalemova i da je visokonaponski, kada je 250V AC dovoljno za kW pojacalo...plus rasipanje novca, ali to nije neki krucijalan razlog

U cemu bi bila kvaka sa ovolikim naponom za skretnice? Lepsi dielektricni gubici ili..? Ajd za neki lampaski intersekcioni, ali za zvuje...