vladd

Ne ne, nikako preko celog, preskupo je i nepotrebno, mislim da je optimum flah koji sam prikazao, 80x5, da imas pauzu od 40mm izmedju flahova u centru hladnjaka. Taj flah moze da ujednaci 20W(+5W) disipacije po tranzistoru na distanci od 30-40mm. Pola metra je malo manje od 30€. 900mm oko 50. U svakom slucaju moze da se testira, merenje temperature na flahu na kojem su snazni otpornici kao grejaci. Bitno je da nema vecih razlika uz izvor i na polovini rastojanja izvora. Veci izvori ce praviti vecu razliku na tim pozicijama.

Zabole ga za iec, kada seiku treba amp Elem shonne, baci pogled na radio ham radise, oni ne stede na hladjenju, ipak im skupi tranzistori

Referens cega? Dizajna, nisu ni trebali da skidaju poklopac. Marketing ga je modelovao, a to je veca cena nego da su inzenjeri bacali racun, pa casopisi pa rivjui, sve je to kabast posao, vrlo skupih ljudi, a taj posao diyeri nece raditi. To je za kupise, a ne za radise. Daleko ispod nivoa neke simensove energetike, npr, koja duva slicnu snagu i mora da se 'ladi po istom principu, pa i poneka ploca kod simensa ima let stop lak, nema viska rupa u montazi nego koliko treba, tanzistore montiraju pod uglom a ne reprezentativno, zbog pristupa vodova, i ne uvrcu zice za LED, propuste smetnje... neka trepcu. Ko to ne vidi, njega je marketing prebrusio...

Ukopavanje preko pola debljine ploce a sirine bar 25mm. Sto samo znaci da je vidljiva debljina marketinska doktrina. Nema al tu provodnost da bi celom povrsinom a ne preko tri "trake" korektno preneo energiju svih tih izvorcica. Ili drugacije receno prevelik termalni otpor. Da ne spominjem koliko bi topliji bili sredisnji tranzistori od spoljnih

Uveli su ga u Daning Krugerov sindrom, a to je kod anglosaksonaca katastrofalna mana u menadzmentu.

Nije to debeo aluminijum nego kutija. Al ima losiju kondukciju a bolju konvekciju, pa se tu sracunava odnos zapremine i povrsine da je u optimumu, kod bakra je izuzetna kondukcija toplote a konvekcija znacajno losija, u tom slucaju obracun se siftuje na visu temperaturu hladnjaka i veci delta T. Najbolji je ukopani hibrid, koji ima dovoljnu povrsinu razmene Cu-Al, dovoljnu masu bakra da integrali sve prisutne izvore grejanja, i korektnu razmenu Al ambijent

Tj pritiskaci za tursiju u tegli. Pun ih Uradi Sam, ne moze se proci od kantica, flajki i zimnica gadgeta.

Pogled koji se baca je potpuno isti

To ameri sada pragmaticno zovu "copper heat spreading... structure". Pa prema gtrjanju svakog poluprovodnika pojedinacno ide debljina bakra za ujednacavanje, rasprsivanje toplote po vecoj povrsini. U svakom slucaju ne ide pokrivanje hladnjaka komplet, moze u dve trake ispod tranzistora, sa razmakom u centralnoj zoni hladnjaka..

7 milijardi za par sati, ranije jos 14 https://nova.rs/it/blumberg-zakerberg-izgubio-7-milijardi-dolaza-za-par-sati/

Ovakva djunta je malo preko 10 evrica

Preko desete ce da se istegne na razlici temperatura 50C. Ako se neravnomerno rasporede izvorcici, to tek pravi cirkus, u sredini bude veca razlika temperature. Inace kada se polira, bude to par mikrona hrapavost, ako ne ide dupla ploca, na sirini tranzistora je razlika u mikronima. To sve pasta umljuzga

Nacrtaj to precizno sta sve hoces da povezes sa hladnjakom, i sa strane osnove i strane rebara, pa ako lokalni majstori zakazu, posalji hladnjak pa da ga sljustimo, izbusimo i urezemo po zelji, ako treba i helikoil. Oces ukopano, po celoj povrsini, sam odluci Posto ces povrsinu kontakta zalivati pastom, nema potrebe za eloksazom, treba polirano, i nema tu bitnog zracenja samo estetike. Ovako, bez svih detalja, samo zidamo komplikaciju uprazno.

Kao predlog, da se ukopa i fino poravna zona unutar povrsine, par mm u dubinu i po nekoliko mm udaljena od ivice hladnjaka, zavisno sta se hoce sa dodatnom plocom, i u to ubaciti medjuplocu.

Da da, Karan to jako fino radi. Na uglednom nivou. I samo kada se obrati paznja na sitne montazne gadgete, na izolaciju energetike i filtera subkutijom...vidi se kojim jezikom govori Ali bi trebalo napraviti, naravno po izboru, afinitetima i zeljama, razliku izmedju uredjaja za trziste i za hobi. U tome je neka poenta malo vece satisfakcije pojedinca. Da spravu pravi sebi po svojim zeljama ali i kriterijumima, vise smernicama, nekog zanata Ne mora svako da voli prokelj ili kurkumu iako je i zdravo i popularno. O starletama...to je vec prica za madje Mozda bi neko uradio nesto inventivno, ali ne bi dobio siroku afirmaciju za unikat ili posto ne lici na komercijalne, naviknute i uvrezene sprave. Trziste ipak diktira neke statisticke lepote, cilj je prodaja, sirokoj publici, prisutan je marketing bez kompromisa(koji ide do nivoa usadjivanja zelja i potreba, ozbiljnim metodama), hobi nije sve to...

Mda, da zaseni prostotu dramatičnim izgledom. Nagurana energetika i bizarne komponente. Mora to da se razdvoji, nije to baš opcija random pakovanja, slaganja Lego, posebno filtri, posebno fina elektronika, posebno power bafer, i hladnjak nije baš noseća površina. I brine se o parazitnoj kapacitivnosti snažnih tranzistora preko liskuna, da se ne preslikava na ulaz ili ispravljačke komponente i vraća smetnja u sistem. Audio je izvor random impulsa, burst signala, nema konzistentnosti i fiksne frekvencije. A variranje isporučene energije varira i rdnu temperaturu... Posledica kopi pejst škole radiša. Što je lepo i uredno ali nije ...onako ful fulova, da se brinulo o nekom detalju, samo kako je lakše da se zaklopi. Više kreativnog, konstruktorskog pa i pogonjenog mistikom, truda, pokazuju kablomani

Kidamo najlone po revirima A sto ne bi malo detaljisali oko realnih stvari

Izreke bakalske, to vredi kada je kinta bog, svje i svja. Bizmis jedno, zabava molim levo

A zamisli tek price o zicama, uzmes 2,5 kvadrata i miran si do 200W Pokusava se optimizacija, pokusava se da ne unese problem u rad sprave, da ima sto manje variranja temperature, naravno tamo gde je to bitno u srazmernoj meri, da ne bude uradjeno ofrlje, komercijalno ili prekriveno bajkama marketinga. Radna temperatura treba da je na optimumu, brzine i kapaciteta rada i suma generisanog toplotom. Svaka sprava voli ekvilibrijum i konstantne uslove rada. Drugacije su temperature i drugaciji fluksevi kod tranzistora u sredini i kod tranzistora blizu ivice hladnjaka. Radimo kao za sebe, ali i da se ne rasipa novac na prekomerne hladnjake. I ne uci se sa, niti su za preveliki ugled, primeri sa komercijalnih sprava, to su partikularna resenja i odabiri kompromisa, svako na trzistu ima neku svoju ideju vodilju...a nisu sve iste, pa je izbor stvar ukusa i afiniteta. Nije sporan kopi pejst, i berba ideja, ali je dobro znati i bekgraund.

Ma krv za krv, kako koske da promeni

Jedna od većih knedli u grlu, pogotvo što sam slušao primedbe tipa "gde si ti u profi uređajima video bakarni hladnjak". Nebitno za hlađenje, meni je bilo uf, ako prođe dobro je ako potone, potonuo i ja. Posle su ubacivani bakrići gde god je bilo velikih impulsnih arčenja toplote, ipak je bakar jeftiniji od vodene instalacije.

Pa kažu droga nije dobra, 78 godinica

Radio je sigurno, pride radi sa FET -ovima pa ima manje glavobolje da li će biti strujno pojačanje veće, da li će u P verziji biti manji priraštaj pojačanja...i sl glavobilje.. Ne rade se precizne analize već se odabira paušalno dovoljno, i ne prati se pothlađivanje i variranje temperature hladnjaka tokom uobičajenog rada. Davno pre 30+ god, kada je prezentovana moja neka analiza hlađenja bakrom i alu na IEEE konferenciji, osecao sam se kao mali mačak koji šapom bocka u rebra velike lavove iz Simensa i SGS-a, i pokazuje neke mrve...srećom dobro je prošlo, dobio sam pretplatu par godina kao nagradu, ali je i primećeno baš to da se nije previše detaljisalo sa tom zonom. Sada su raširene vrlo detaljne simulacije i analize paketa IGBT poluporovodnika na hladnjaku, i uzbuđenje oko energetske efikasnosti je značajno veće, naravno i oko troškova izrade uređaja. Tako da analiza rada pojačala, isijavanje toplote, očekivana temperatura hladnjaka i okoline slabo doživljavaju ulaz u detaljniju analizu(daleko manje nego izolacija kablova ), a mogu da utiču i na linearnost i na nivo šuma. Gleda se da bude dovoljno ili previše.

Papa je to malcice njemu zgodno radio, a može bolje od toga. I lako se može sračunati fluks(teško ga je meriti) kroz presek alu L profila odnosno termički otpor tog dela. To je legitimna, ali stara škola, još od nastanka snažnih poluprovodnika ali sa malom gustinom izračene energije. Tehnika sa prapočetaka. Nekada je hladjenje bila malčice zapostavljena i nezamarajuća zona u energetskoj elektronici, korišćena su samo razgažena i uhodana rešenja, sada sam iskreno zadivljen sa koliko znanja vi momci raspolažete.

Kad uzmes hladnjak, mozes postaviti snazne otpornike na pozicije tranzistora i videti kako se rasporedjuje toplota u nekim tackama hladnjaka. Da nema prevelikih razlika, sto ce reci da postoje lokalne vruce zone, a na njihovo formiranje utice bas losa provodnost Al uz snazne izvore. Naravno samo u slucajevima znacajnih temperaturnih naprezanja, sa par desetina W nebitno, jedino zulja cena hladnjaka. I razne su verzije toka osmisljavanja za AB klasu i posebno za bipolarce, kojima jako prija konstantna temperatura.