vladd

Pitanje je sta nazivamo hiendom, moje licno misljenje je da ako neka sprava tezi nekom visokom krajicku, to mora da radi u svakom detalju. Ne bih ja tu brkao standard i broj platica, umemo balkanci da kupimo po dve karte za nigde.. Mislim, kada uporedim da je "normalno" da bacimo 600-700 evra za neku tamo korpu, plivajuci zamajac i lamelu, ili cetvorocifrenu kolicinu evrica za otpad od vozila, a ovamo na ovom tipu igracaka razmisljamo o par desetina evrica ustede

Ako je ovo tacno, http://klausmobile.narod.ru/testerfiles/6n30p.htm u tom slucaju nije bas svejedno, niti je zamena korektna. A i cena ima neke razloge

Pa ako imaju dobavljace iz Kine, onda to nije high end, vec malo luksuznija komercijala, ili hipsteraj. Osim ako ne smatramo sve sto je uglancano i specificno dizajnirano za high end, a i tada je pitanje, cega je to high end, hortikulture, dekoracije ili tehnike.

Pa sve ti je receno. Na kraju je u Sale dodao ukus kao parametar. Imas realno razlicite lampe, svakoj treba ugoditi da radi u svom rezimu, inace su efekti sareni, najcesci je (soft) klipping. Jednostavan dizajn(iako nemamo semu) zahteva uparene komponente, ako je rzalika izmedju trioda dramaticna, onda treba ugoditi svakoj ponaosob, nije moranje identican ccs za svaku, ali je neophodna identicna zona rada, pre svega "relaksiranog". Ovo predugo usviravanje je losa stvar, ne znam iz kog razloga konkretno, i sta u dizajnu zahteva da lampa malo jace degradira da bi dosla u zadovoljavajuci rezim rada. Za realno upotrebljiv efekat cele akcije, neophodno je imati curve tracer, da ne bi bilo napipavanja i pretpostavki, realno praznih prica i uopstenih preporuka. Tabele i datasitovi su pausalni, i realne lampe mogu da imaju velike razlike, sto se i pokazalo u praksi i ne daje se poseban datasit za levu i desnu triodu. A ja sam tek na pola puta da napravim jedan, pa cutim. P.S. Ne forsiram ja inzenjerski pristup, vec sustinsko poznavanje pojava, a nakon toga bahat pristup u izradi igracaka. Inzenjeri vole da stede, racionalisu i ekonomisu

Nije za pljuvanje, jeste malo aljkavo, kao da je iz furde sklapano ali je ok prilika i pride preamp. Za lickanje je posle siroko polje.

Nije samo rec o tome, i mislim da to nije slucaj. Postoje razne "brze" informacije po raznim coskovima interneta http://www.heatsinkcalculator.com/blog/the-importance-of-radiation-in-heat-sink-design/ Gde neki skriboman iznese neko pisanije nivoa zute stampe, potkrepi to sa referencom(da napravi tezinu), a onda sve to primeni na brkanje baba i zaba. A pri diskusiji forumskoj , lakse je ubaciti, i jaci je argument, citat "engleza" kao argument pameti, nego zdravu logiku i bazicno znanje. Pa slede greske, narocito ako se nije licno dovoljno eksperimentisalo u toj oblasti. A nema nesto puno razloga za eksperimentom, diyerski radimo predimenzionirano. Da ne davim, "diskusija resenja" sa linka je malo obimnija, pa ne bih da ulazim u to, ali greske su pomalo terminoloske, nema staticne "prirodne" konvekcije u nasim slucajevima, na srecu ima vazduha i krece se. Nas duyerski slucaj je uvek konvekcija sa strujanjem vazduha, ne pravi se zona, front nepokretnog zagrejanog vazduha koji dramaticno smanjuje konvekciju. Posto je kolicina zracenja hladnjaka na nekoj temperaturi uveki ista, pitanje je velicine konvekcije i relativnog porocenta. A trudimo se, pride, da nam hladnjaci ne prelaze 50C, i ne stedimo na tome.

Da ne lome glavu, emisivnost je relativna brojka od 0-1, u odnosu na crno telo. U najcescim diyerskim konstrukcijama je uticaj radijacionog emitovanja toplote 2-3%, blize 2%, i to na temperaturama hladnjaka oko 80C. Kada je vec blaga panika. Na nizim temperaturama hladnjaka, ucesce radijacije je jos manje. Btw, i farba ima emisioni koeficijent kao eloksaza, ali znacajnije ometa konvekciju, pa pravi vise stete nego koristi.

Jeste neuredno, ali je cena niska, pa ima prostora da naknadno, na ratice, ulepsava sprave. A odmah ce da radi, bez da nesto svajsuje.

I ucvrscen komad koji se busi.

Sto je interesantno, da torusom se potpuno ne izbegava devijacija polja, samo se seli u razmaknute kalemove. Nije devijacija polja u gvozdju, vec u bakru, posto je unutrasnji obim manji od spoljasnjeg, pa se zice motaju zrakasto. C jezgor kombinuje manjak rasipanja fluksa u gvozdju, izbegava devijaciju polja kod razmaknutih zavojnica, pa je samo stvar odluke i odabira kompromisa, kojem jezgru dodeliti zadatak.

Postoji lagana devijacija polja. Procep pomera nagib krive magnecenja, sto bi se reklo "usporava" prilaz zasicenju. A posto su mikrodomeni koji se magnetisu blizu, "u dometu", prakticno je uticaj malenog procepa minoran.

Pa dobro, mislim da je ipak izrada cipampa za diy forum trivijala, osim sto nema veze sa temom.

Trziste je smejurija, sta se nudi. Dobro uradjena Hiraga ne moze da bude jeftina, i realno je nema na trzistu. I besmislena je za prodaju posto staje rame uz rame sa sacuvajboze klonovima. Povede jednostavna sema i fokus na kolicini Farada u elektrolitima i misli se odmah da je to hajend i resenje svih problema.

Nije Zoki tacno, i ne vredi iz primera da izvodis pogresne zakljucke. Zato i sluze osnove, da se ne bi izvodili nekorektni zakljucci. Postojanje procepa egzistira u rangu desetina mikrona, ali realno je zanemarljiv, sto se vidi pre svega u induktivnosti. C jezgra su priblizna sa gubicima torusu, ali je znacajno veca beneficija lake montaze i konstrukcije trafoa, sto izbegava neke druge probleme, oblika i pakovanja kalemova.

Ovo naprosto nije tacno. Istina, davno je na ETF-u bila anegdota, ko polozi OET zna da ce zavrsiti fakultet, a ko polozi elektromagnetizam, zna i kada ce ga zavrsiti. Eventualno spajanje lamela moze da dovede do minimalnog povecanja vrtloznih struja u toj zoni. Za jezgro transprmatora je znacajniji kvalitet materijala i debljina lamela, minimizacija toplotnih gubitaka, pa tek onda oblik i rasipanja. A kompletan trafo ima znacajnih drugih problema, zavisno od namene. Nacini motanja, izolacije i sildovi, sprega i simetricnost napona, mogu da naprave dramaticnu razliku izmedju dva naizgled identicna trafoa, ili da i transformator sa EI jezgrom bude bolji od nekog lose projektovanog za bilo kakvim oblikom jezgra. Veliki problem je standardnost jezgara, namenjenih vise racionalizaciji nego egzoticnim napravama, pa svaki izlet u specificne dizajne zahteva predimenzioniranje jezgra.

Bajata ekonimika. Sade se pare zgrtju bez ulaganja, na mekanu pricu. Bice bolje, sigurno kvantno, davaj pare i mastaj. Cuj da prodas kabal. Pa vec ga ima nekakav nesrecan, nadjes kamen pored reke ma mu ga zavalis da postojeci bolje rade..

Ovaj 1090 je pripreman za prodaju. Nije ni kompletno ociscen, tranzistri su nakaradno montirani...aljkav rad. Velika je to cena cak i za samo ime Marantz.

Usetavamo u pogadjanje na slepo. Neka pregleda sta se pregledati moze, naravno na pojacalu. I neka drugar definise sta mu je prvo i najlakse za uciniti u terapiji, zavisno od resursa u okolini. Da ne bude posle ukljucio se zamrzivac a u blizini ultra osetljivi zvucnici .

Niko ovde ne stavlja "spojler na yugo", vec vozi svoju spravu na pistu, da ne bi "vozio" po makadamu. E sad, ako neko ima industrijski pod, temelj od par metara, to je druga prica, njemu ne treba zastita od landaranja patosa.

Ne bih to savetovao, za slucaj da nije lampa, sto je istina manje verovatno, pride taj skupi otpornik moze da pregori, potreban je skop da se konstatuju devijacije, mnogo slozeniji "kanal" za testiranje.

Upravo takva kamencina. Blagim silama homogenizovana(manje gustine) sedimentna stena puna vulkanskog pepela. Nalik MDF-u medju kamenjem

Na zid, pre svega, a sledi masa i sledi sto mutavija. Traziti plocekanju od lave je malo slozeniji posao, granit je laksi za nabavku. Mermer nije za preporuku, sto zbog radioaktivnosti, sto zbog zvonjave.

Varnicenje u lampi moze da izazove takav pucanj. Neka veze snazan otpornik, 50-100 oma prema nekom jeftinom zvucniku, cisto kao indikaciju desavanja, i neka ponovo pusti pojacalo u rad. Varnicenje u lampi je jasno vidljivo. Naravno, preporuka je i otvaranje i pregled komponenti oko lampi...eventualno vadjenje i provera, zamena...ali je pregled komponenti pozeljan, da nije doslo do neke promene vrednosti, izdizanja napona...sto moze da umlati i novu lampu.

Doktore, imas vrhunski evropski komercijalni gramofon. Najkompletniji vrhunski inzenjering. Zakaci mu neku plocu od granita na zid i preseli ga na tu policu. To je univerzalna preporuka, sta god da se vrti. I uzivaj u kubicima ploca . Kada te vec posetio deda MraZen

Ideja je da se umlate uticaji zemlje i ostalih niskih frekvencija, 3-20Hz. Prirodne rezonance delova gramofona je nemoguce izbeci, moze se u nekoj meri dampirati, ali je bitno modelovati medjusobni uticaj. Pre svega da se ne izaziva rezonantno vibriranje, a ako se ima srece i da odredjene vibracije jednog dela ponistava drugi deo. Zato mi je zdravija ideja da nosac rucke bude zajednicki sa nosacem osovine tanjira, kao jednostavnija varijanta, nego raditi posebna dampiranja za podlogu rucke. Ili izdvajanje rucke od lezaja osovine tanjira. Previse je promenljivih, previse komplikacija, veca sansa da se napravi gore nego sto je bilo.