vladd

Sustinski su oba zakljucka nekorektno pojednostavljena i dalja od istine nego bliza. Sada Nelson lansira pojacavace sa 1,5 tranzistora, pa je sa te strane nadmasio Hiragu. Ali, nabrojao sam vec kvalitete dizajna taksativno, jednostavno dc, sirokog opsega, male povratne sprege, sve lepo sto je tada bilo u modi....imalo je tih nekoliko dominantnih osobina i beskompromisan rad. Napravljena su brojna bolja pojacala, ali ne i jednostavna, i sa svim kriterijumima koje je postavila Hiraga. Jednostavno su promenjeni ciljevi. Na kraju krajeva, bitan je zvuk a ne broj tranzistora. I Hiraga je u dve seme, ostale varijacije su varijacije, koje manje ili vise gube minimum jednu od osobina koje je recimo 20W Hiraga(moj favorit) imala. Nije to legoland pa da se dodaju komponente uz neko opravdanje ili zelju, najcesce za vecom snagom. Dodatne komponente su dodatni izvori suma, kao prvo, a zatim i dodatni izvori nelinearnosti, dodatni naponi izvode tranzistore iz linearnih zona, smanjuju frekventni opseg, potrebni su ogromni rise time(dV/dT) komponenti, pa se te varijacije udaljavaju od smisla osnovnih koncepcija. Hiraga je Hiraga, a ko hoce stotine w, ima drugih sema.. A sta bolje zvuci, to je intimna stvar..sa puno varijacija...

Naravno, ali tunjavost konstrukcija i veliko muljanje je majstorija, sto se Nemaca tice, oni kada odrade jedan (dosadni) dizajn, drze ga bar pola veka, patentiraju, ne bi li se dramaticno isplatio. Ta vrsta lenjosti, recimo da se moze nazvati industijska lenjost, ili lenjost u inventivnosti. Ne mislim da nisu citali Vebera..

https://www.stereophile.com/reference/406howard/index.html Ili guglati, pa sta se nadje..sto se tekstova tice, vise informativno Hiraga, Jean, "Can We Hear Connecting Wires?", Hi Fi News and Record Review, August 1977. Ja od francuskog znam samo "vule vu.." P.S. Da ne napravimo diskusiju za i protiv senseija Hirage, posto nema protiv, ti izleti u neke sfere su potpuno marginalni, prema Hiraginom radu. I jedan drugi deo kompletne audio industrrije, specifican, ali legitiman.

Ne moze "prostim" regulatorima, prekomplikovano za diy i smisao diy. Napajanje treba da ima malu izlaznu otpornost, i mogucnost odgovora brzim tranzijentima potrosaca. A regulatori su sporiji..grubo i ukratko receno..

Ako bih trebao da odlucim, ko je bolji, bolji je Hiraga. Nelson mi jeste prisniji i pitomiji, ali je Hiraga prilicno munjevitog uma. I pride mi je drago sto je iz Evrope, i sto je Francuz, oni su imali najbolju skolu elektronike, u Nato delu. Bolju od muljavih Engleza i lenjih Nemaca.

Naravno, u cemu je problem. Za mene je u doba Hirage diy i ponajvise postojao..a Hiragin 20W cudo nevidjeno. Pricamo upravo o vremenu pre interneta i pre 90-ih. (Plocica koju sam slikao je nastala s kraja 1986, pocetak 87-e, ne secam se konkretno, radilo se puno.. Stajala je u fascikli sa slepljenim fotokopijama sto tekstova iz raznih casopisa, sto mojih zvrljotina i filmova za stampu. Daleko pre interneta..i internetske skribomanije.) Ne sporim veliki znacaj obojice, vec o Hiraginom izletu u mistiku. Sa pojacavacem 20W je napravio cudo, rad u A klasi, bez (fuj) diferencijalnog para na ulazu, bez fuj kaskoda,(oboje prave zvuk nalik integralcima, po tadasnjim arsinima), sa malim brojem komponenti, bez ijednog konda u liniji signala, cisti DC pojacavac, ogromnog frekventnog opsega cak i sa minimalnom povratnom spregom..ostala je samo "mana" uzasno mali PSSR(koga je to uopste zanimalo) i potreba za masnom baterijom kondova, sto nije smatrano za neku gredu, ako je cilj dobar zvuk. I relativno mala snaga za teranje disko zvuka i proizvodnju bolnih decibela, ako je to uopste mana, meni nije... Bacio je pod noge sve zamerke koje su upucivane raznim koncepcijama, indirektno i dizajnerima. I tu je njegova tehnicka perfekcija pokazala visine Olimpa. Nista sporno. U vreme velikih stednji, recesija, ubacivanja raznih STK i varijacija modula u masprodukte, u vreme pojave CD-a, u vreme kada veliki proizvodjaci nisu bas znali u kom pravcu ce sve da ide, i koliko ce SOny i Philips da diriguju, jedino sto su znali je da ubacuju "savremene plastike", drvo, jeftine komponente...smanjuju broj detalja, srafova, materijala... Sporno je, donekle, za neaudiofiski pristup, sto je pravio iskorak u metafiziku sa nekim tekstovima..sto je tamna strana tehnickog Meseca.. Kada spomenuh Mesec, u usa je NASA skinula jaram sa tehnike, poceli su da se zvuku okrecu i ozbiljni inzenjeri ili ekipe...Motorole, Lineara, Bur Brauna.. Razlika je sto je Nelson izbegao flert sa mistikom, bio je zadovoljan sa kvalitetnim a ne sa egzoticnim ili misticnim komponentama, i na njegovu srecu, nije imao potrebe, a ni zelje, da otvara pandorine kutije audio mistike.

I onda ripl sa poluostarelih kondova "sidje" u zonu rada sklopova.

Da je Grado ovo uradio pre 30 god, bilo bi sve na mestu, i vrhunsko detaljisanje i ushicenje..i pre 50 godina su se pravili precizni, svajcarski, mehanizmi. Naravno, zlato dijamanti i rubini, treba da su prisutni, ako se trazi takva cena, Nema veze sto je 24 karatno zlato poprilicno neupotrebljivo, mekano i istegljivo, ekstremno neproverljivo u takvim namotajima, a moram da spomenem da je 30% manja provodnost od bakra. E sad sonicnost, i da je to "najbolji provodnika za muziku sa ploca", to je vec treca tema . Znaci, da je pre 30-50 god plasirao ove sada arhaicne fascinacije, u vreme obilja ploca raznih opcija, sa raznim materijalima i raznim metodama proizvodnje, u vreme kada nije bilo mikrorobotike, memsa, sveprisutne plazme i ostalih tehnoloskih cuda za ultrafine aplikacije na materijalima, pa da razumem...ali u drugoj dekadi 21-og veka...modni detalji iz 70-ih godina? Svajcarske preciznosti? Ne znam da li ovo mogu da zgutaju, ni seici ni berzanski mesetari..

Odlicno to izgleda. Neko je malo brljao, ali benigno. Ako mozes da "zavuces" kameru da se vide komponente na vertikalnoj(cuvenoj kondenzatorskoj) ploci uz trafo, koja je povezana sa regulatorskom, horizontalnom. Ako nema sumnjivih otpora i lemova, uzivaj u risiveru. Jednog dana ce ipak morati recap, bar ovih sitnih kondova.

Upravo. @Vix Hiraga je prakticno jedna od ulaznica za diy, ali za lozu. @ZZZ Nema razloga da se pise identicno o Nelsonu kao o Hiragi. Cinjenice su cinjenice, i zasluge obojice su ogromne u razvoju pristupacnosti audio komponenti diy zajednici. I hiraga je vise podigao svoj kredibilitet konstrukcijama nego pisanjem. Da li tu ima uzrocno posledicne korelacije... lici da ima. Ali Nelson nije pravio izlete u metafiziku.. Razumem obojicu, i Hiragin igranjac i zamajavanje i Nelsonovu ozbiljnost, ali razlike su jasne. Ali treba razumeti i to vreme, opaka su desavanja i borbe i podmetanja, pozicioniranje miseva(pojedinaca) medju lavovima(Philips, Sony)...to su godine ozbiljne revolucije u audio zabavi..

Pa dobro, znaci da je problem brujanja oglavnom iseljen iz risivera. U svakom slucaju, ne bi bilo lose da se napravi neka vrsta mreznog "kondicionera", filter, a pre svega tranzijent supresori, da se spreci crkavanje bar risivera, o zamrzivacu sam brini

Znaci nesto, pogotovo ako je napon nesto nizi u instalaciji. Moze da znaci da su neki kondovi prosto ostarili, povecala im se unutrasnja otpornost, pa su naponi nesto nizi, sa preklopnikom na 240V se naponi jos snizavaju. Pazljivo ga otvaraj!!!!! Skala mora da bude namotana u DESNO do kraja, da ne pokidas kanap ili nosac igle pri vadjenju iz drvenog rama.!!!!

Ove dve ploce kod trafoa, horizontalna sa regulatorima napona, i budjavim ljubicastim Panasonikom, i vertikalna, kondenzatorska, uz sam trafo, koja ima otpornike koji se pregrevaju i razlemljuju. A posebno su nezgodni "fuse" otpornici, ako i ne pregore, menjaju otpornost drasticno. Mada se vidi da se nije previse stedelo(ne racunajuci drvenu kutiju).

Nema prostora za povrsno nerazumevanje. Hiraga pojacavac je malo cudo osamdesetih. Hiragino pisanije, povremeno otvaranje pandorine kutije pseudo bulshita. Naravno, sve prozeto i armirano logicnim tvrdnjama, da ze lakse zguta.

Ova je lepsa

Opisi malo kako si dosao u posed. Da li je refresovan, servisiran, da li je nesto menjano, doradjivano, recimo LED ... Ja to ne bih preporucio da ide kod bilo kakvog majstora, posto je gusto zguzvan i specifican risiver. Mora da se radi pazljivo i pedantno, ne kao obicna konfekcijska roba.

Pa ako poveca brum onda je problem u okolini trafoa, sumnjam da je sam trafo. Kuda se provlace kablovi za zvucnike, da nisu umiksani sa mreznim? Sto se risivera tice, trebalo bi ga otvoriti i premeriti napone, da li su simetricni, da li variraju. To bi ukazalo na neki elektrolit ili losu komponentu. Recimo, npr, hladan lem, narocito proveriti ako su 4 diode, a ne grec u ispravljacu.. Verovatno nije ground loop, mada se ne zna sta je sve prikaceno, kakvo je uzemljenje... Takvo povremeno brujanje lici ili na sakupljanje suski iz mreze, a malo vise lici na neki hladan lem u energetskom delu..da je nesto crklo, brum bi bio konstantno prisutan.

Probati ovu verziju. Naravno, umesto trimera mogu se postaviti fiksni otpori nakon usaglasavanja rada. Masu bi trebalo odvojiti, ako je plivajuca, takodje sa kondom, ili otpornikom 1k, da se umanji uticaj na signal prema zvucniku, mada mislim da ne bi trebalo, izlaz vidi velike otpore, ali imati na umu.

Hiraga je aktivirao pricu o uticaju kablova na zvuk, i prakticno je plasirao u punom zamahu. Godinama je bio pisar za Audiofile i punio stranice. Nije on prvi poceo, bilo je i ranije pojedinaca koji su iznosili, mozda nespretno, slicne tvrdnje, ali posle njega je krenuo pravi bum i lom, valjda su skapirali da je to odlican posao. Audiophile je sa njim napravio izuzetno dobar bizmis.

Da prostote, velki vam je onaj kond u "diodnoj pumpi", stavite 100nF-220 pa probajte.. Uzgred, ja bih onaj trimer vezao paralelno sa vusmetrom, naravno manje vrednosti. Uracunati inerciju kao integrator, usporavac procesa.

Mene cudi da Hiraga nije Sir Oliverov idol Lepih se on para nahrckao od mistike. Inzenjering mu je possluzio da potkrepi renome, i razuzda filozofiju.

Da dickiefunk trcka od foruma do foruma i kmeci kako ima problema, a izgleda da je kacio vumetar gde ne treba.

Kada se puno paznje, pedantnosti i detaljisanja, pojacavac mora da bude nesto posebno. Pogotovo ako je posebna koncepcija. Hiraga je jedan od susreta sa egzotikom. Moja poslednja varijacija stampe. Od pre 30 god.... Zadovoljan ali sada ne i prezadovoljan.

Mislim da je u toj prici Iron stepenik iznad pasive.

Ima tu zakulisnih detalja, sa kojima je suptilno manipulisao Hiraga. Nizak napon niska struja, za rad sa komplementarnim, sustinski razlicitim tranzistorima, kada su razlike u radu najmanje primetne. A mozda i znajuci za diyersku alavost za "sto vece to bolje", provedu epo vreme igrajuci se sa semom i pokusavajuci da iscede koji zadovoljavajuci vat vise. Zajednicki hladnjak nije neophodan(ionako su tranzistori razliciti), cak je bolje da pnp bude malo topliji, ali je bitno da budu u sto manjem rasponu temperatura, sto bi osetno menjalo karakteristiku rada u periodu slusanja. Izuzetno bitno je da se od tackastoh izvora napravi ravanski izvor(bakrom, veca povrsina naleganja na aluminijum) i maksimalno iskoristi povrsina aluminijumskog hladnjaka. Prosto povecanje duzine hladnjaka, ili mase aluminijuma nakon odredjene granice ima slabog efekta, aluminijum je slabiji provodnik toplote od bakra(ali bolje predaje toplotu okolini), i brzo se napravi ekvilibrijum na 4-5 cm oko tranzistora uz velike temperaturne razlike izmedju tranzistora i ivice hladnjaka. Povratna sprega moze da se unapredi, da se doda rc clan i smanji opseg povratne sprege, dodatno stabilizuje i poveca otpornost prema oscilacijama, nije problem da se dodaju i dva takva elementa za smirenje sa razlicitim opsezima. Ali nije nuzda. Diode u grecu moraju da imaju snabere, posto su strujni impulsi znacajni. Ako se doda L u filtraciju, snaber ostaje, ali sa recimo manjim kondom. Proracunati, zakaciti, izmeriti i videti efekat, i utrimovati na minimum smetnji.