vladd

Mi? Pa mi smo sa sve cetiri cvrsto na zemljici, kako ga qvantifikuju ovi sto valjaju audiofiliju

Sorbotan je na vrhu top liste najboljih, ali je i na drugim listama na vrhu, najskuplji, najteze dostupan... Sorbothane® Videos - Shock & Vibration Solutions WWW.SORBOTHANE.COM Sorbothane® is a proprietary, viscoelastic polymer used to isolate vibration, attenuate shock & damp unwanted noise. Learn more.

Leonardo nije DIY, vise bude kao DDIFY, Dragon Do It For You

Ako ne čuješ, čemu hifa... Šala naravno, nebitno je, bitno je da je esnaf ispoštovan, obratila se pažnja na maksimalan broj detalja i ostvaren kvalitet bez racionalisanja i ušteda. Kod brze digitalije su bitni svi ti elementi, sistema za digitalizaciju, video karti... e sad, da li je ova priča u toj klasi brzine, da će joj primetno zasmetati nekorektan lejaut kao loš amortizer formuli, u nekom burstu informacija, to ne bih znao, ali vidim da je bilo brige oko ultrabrzih šift regstara... Smatram da je dobro što se, makar i nepotrebno, vodila briga... P.S. Uskoči Brijač, a da dodam, nije estetika presudna, koliko u nekim slučajevima recimo simetrika, kraći vodovi, minimum krivljenja vodova, ili po potrebi pravljenje induktivnog, zmijastog voda. Ne deluje da je Miro neiskusan po pitanju dizajna štampe. Ili da je učio kopirajući tuđa rešenja, pa usput i selektovao najjednostavnija i najlakša...

Moram da ponovo pohvalim pristup profi nivoa, i to i dovođenje napajanja žicama do tačke u prostoru ploče. Već mi se sloši kada vidim izvučene kontakte po obodu i luster kleme, možda će se servisirati na štopericu pa da bude lak pristup demontaži. Iz takvog pristupa za ove štampe bi mogao da se primeni pregled integriteta vodova, nekom IC kamerom, da nema međumiksa tih polja i incidentnog grejanja, i provera graund plejna na pikove polja šuma. Ali i ovako je krupan stepenik iznad komercijale po pristupu, ma koliko komercijala bila egzotična. P.S. Elkići se uvek leme na kraju, sa ostalim plastikancima osetljivim na pip lemilice. Kada se leme na početku, to je samo bodrenje pokrenutog posla, ploča izgleda napola gotova.

Poljoprivreda pretezno, mada kada se uporedi(nekorektno) i pomnozi sa 3,6 koliko je tada vredeo dolar, ispada oko 650$ BDP, sto je par i po puta manje nego mi DANAS Ali s obzirom na orgije liberalne ekonomije, nema se pojma koliko prestampani dolar vredi i cemu uopste sluzi BDP tj GDP, bice da je validna samo ta cinija rize ili sutlijasa dnevno

Pa ne bas, mislio sam ja na vas, taman posla, ostajem i dalje u rezimu kuca poso...

E pa prijatelju, meni penzija za 5 dana(slovima pet). Zna se za koji tim treba-mora da navijam

Nema tu šta da se meri, šteta paliti opremu. Poenta je da poneki i relativno jeftini dac, sa diy unapređenjima proizvodnih zakidanja, može da završi posao, a ko voli nešto treće, široko je polje. Potpuno legitimno, i pitanje je šta ta neka clock- jitter- noise izbijanja u ultrazvuku mogu da urade sa utiskom slušanja, zapravo u toj zoni slušni aparat ne razlikuje informaciju, ali je nerv "predgrejan", reklo bi se, dodato mu je prednaprezanje, ofset Svakako da je to zona za igranje, nema nikakve obaveze da se traži perfekcija signala, već da se istražuje perfekcija utiska, sa jasnim usmerenjem Nije šum i distorzija zona outlaw, već deluje, bar meni, čudan trud da se proglašava jedan šum za nevaljao a drugi da je plemenit, više rase...šumizam neki U tom slučaju, ja sam za vinil rasu, uber alles

Japanac ima izlete u lupetanja najcrnje audiofilske madžikorame. Jeste, Šanon je za informaciju a zvuk je šta, magija...a zapravo digitalizacija zvuka opstaje u low cost domenu, za razliku od pipeline ADDA arhitekture koja se koristi u skupoj mernoj opremi...delta sigma je za multimetre da se ne pomisli... BTW on filozofira na zahvatu oversemplinga kao da će to poboljšati i samu AD konverziju koja je odrađena po Šanon- Nikvistu. Tu mema popravke, materijal je digitalizovan i takav memorisan. Takođe uzgred, on je to iskombinovao 95-e, pa par decenija to nikoga nije zanimalo. Ali manje bitno. Ogavno je što aludira na (samo)proklamovane audio feudalce, koji su kao odabrani da "čuju" neštoštagodizmaštali, a nisu ni dirigenti ni zvezde muzike sa tim talentom, pa ko ne čuje i ne prizna taj je magarac, za ostale konzumente kao nije bitno(njima dosta sprava od 100$)...previše plitkih manipulacija i zavođenja zanesenjaka. Word dropping tehničkih detalja a onda polivanje tehnike mokraćom vlastele pune emocija...važilo bi da je dobio bar IEEE nagradu, ne mora Nobel, ali nije, izgleda samo ZEWA plaketu... Neka oversampluje, ali neka ne spominje vinil i traku, nema tu AD signal vako kako je rađen u studiju šta da traži Elem, oversampling postojeće digitalije je dobra stvar iz nekoliko razloga, nebitno za analizu, većinu ne zanima, čita se samo milozvučno predrasudama, ali je i to deo uživancije pa neka i treba.

Po Nikvistu je digitalizovan analogni materijal i tako digitalizovan gurnut na ulaz u DAC. Iza daca je "željeni" signal u prvoj Nikvistovoj zoni, a "duhovi" u drugoj i trećoj, i nastaje čuvena sinx/x distorzija, ako se ostavi klot i ne modeluje. Figure 3. This representation of a DAC output in the frequency domain shows that the desired signal is generally within the first Nyquist zone, but many image signals are present at higher frequencies. The sin(x)/x (sinc) function is well known in digital signal processing. For DACs, the input is an impulse and the output is a constant-voltage pulse with update period of 1/fS (the impulse response), whose amplitude changes abruptly in response to the next impulse at the input.

Ne bih se baš tako grubo izrazio, ali je digitalija nastala i opstala zarad lakoće i masovnosti širenja muzičke industrije uz neki kompromisni kvalitet značajno bolji od recimo tjunera i u rangu komercijalnih sprava. Nije baš bila za ezoteriju, ali eto vešti trgovci uvežbaše pričanije. Odsekoše sve preko 20kHz, Nikvist kažu, ali Nikvistov minimum(bože, jel opet odabraše minimum zarad profita) važi za ČIST sinus, a da, dosetiše se da je kompleksni signal splet sinusa raznijeh frekvencija, ali otsekoše suvišne harmonike na jeftino i komercijalno. Brzi konvertori su bili preskupi, a sa tim i profitno nepopularni. Prvi koji su bili odbačeni profesionalno su R2R, zarad gadnog šuma, ali šta fali za potrošnju audio konzumerizma, masovno šum i ne čuju... Iako su i trake i gramone bile poželjne, dobre i skupe, kada znaju da odsviraju i preko 30kHz. Najbiserniji su entuzijasti koji na tu, eliptičnim oštrim filterom odsečenog opsega digitaliju, dokupiše opijeni pazarom i supertvitere. Znalo se da ultrazvuk utiče na sakulu, ne ulazi direktno na kohlearni mehanizam već preko kostiju, sve u svemu ima uticaja na utisak...tako da otsečenih 20kHz su prc, pablik ripablik of jeftino... Na to se dodade i najveseliji part, muzikalni protokol za USB, statistički ima toliko grešaka da ne utiče puno, samo malo, tzv podnošljivo prihvatljivo, ko će to da čuje filozofija, malo mnogo više uticaja nego materijal konda, kabla, vrste tranzistora i slicne perfekcijice, a zašto je tako, pa je nevredno pomena, zato što je jeftino i komercijalno za maskonzumaciju. I slažem se potpuno da spravac od 100 evra ne može da svira kao pomagalo od 2000, ali, može spravac da se namontira da nije 10-20 puta inferiorniji, nego pomalo, za nijansu. Isporuka novca profitu nije cilj diy, već fokusirano uvećanje objektivne upotrebne vrednosti sprave tehničkim poboljšanjima, ne bajkama. Iako kod muzike bajke imaju nekakvu prođu opšteg utiska, kod neke konkretnije inženjerije su besmislene, auto koji ide 200 ide 200, nema tu "osecam da ide 350", ističe mu se čini mi se....

Sve je na svom mestu, vise para ali dobro upasovanih jeste i vise muzike. Vise para ali hajpovanih, e onda sledi usviravanje, da ne kazemo bas navikavanje na nove dimenzije, pa skok na sledece... Caroliju apgrejda, gde se moze, je tesko zanemariti, tamo gde je neki sistem inzenjer dobio packe ili zadatak da spusti marginu troska, diyer moze da bajpasuje boljim resenjem. Koliki je to pomak, mali za covecanstvo ali veliki za pojedinca.

A sta to treba na odredjen nacin razumeti?

Analogni setap je analogni setap, DAC kao umetak sa slabom tackom zvanom usb protokol je vise nalik na tits on chicken, pa sad... Strimer sa dac-om i aktivnim dsp-om, nakon toga d klasa naravno, je komplet igracka za digitalni zapis, takav kakav je. I to je prakticni plafon te price, koji je anulirao minimizovao nedostatke i zvucnika i prostora, ali plafon sa bar cetiri cifre devizne, da bi interne komponente imale potreban kapacitet rada. Posle slusanja jednog takvog dsp soundbara sa nekoliko satelita, prvo zin prezentacijom jednog vodopada, pa tek da ne spominjem muziku, ne vidim resenje kako to postici analogijom, prostom otpremom signala na zvucnike i jurenjem tacaka za dampiranje po neadekvatnoj sobi za reverb ili mrsenje filozofije koje kondove za skretnicu u zvucnicima ili peglanje neopegljivih faza skretnice ili distorzije zvucnika. Tako da je Topping taman dovoljan bac novca za preslusavanje dostupne digitalne muzikice u namenskom analognom komonent sistemu, ali i dodatne dorade imaju neko zadovoljstvo doprinosa opstoj muci.

Da bukvalno stvar ukusa, ja volim da ne čujem ta neka šuškanja iako sam svestan da je to čisto zamagljivanje signala, plus malo omekšavanja zvuka...kao kada voliš ne previše ljutu papriku. Pregledati koja sve napajanja ima taj dacić, možda porazmisliti o kompleksnijem konektoru za napajanja, pa izvesti svako napajanje posebno, odvojeno iz spoljne kutije, a interno rasporediti žičkama gde treba. Ostaviti tantale na digitaliji, i pokoji MLCC, multilejer, tu elko nema uspeha ako nije smps ispred njega, mada iako low esr, veći su otpori nego kod spomenutih na tim frekvencijama potrošača od tantala ili polimera. Sporom analognom delu odgovaraju spora linearna napajanja, dotične popularne Elne, mada bih ja osobno, laku prednost dao Nichiconima i Panasonic brendu. Onako na ukus bez dokaza

Tu ima nekoliko pravila. Ono sto je jeftino tesko da je predobro. Ono sto je skupo, takodje nema obavezu da bude dobro, ali je zona gde je moguce traziti kvalitet. Nelson je poseban guru, koji nikada nije prodao veru za veceru, odnosno tehniku zarad profita. Iako od profita zivi. U par recenica se krije kompletna mudrost hife, ali ih treba temeljno propratiti. Kvalitetna komponenta je u punom sjaju u kvalitetnom okruzenju i na pravom mestu. Ali ne postoji univerzalan recept kako da se uklopi svidjanje, nas sluh i karakter se razlikuju, komponente su tu da izmodeluju signal na nacin u kojem uzivamo. Najlaksa je varijanta znati karakter sopstvenog sluha i karakter signala koji bi bio uklopljen u tu osetljivost, pa onda skockati grupu komponenti koje modeluju paletu harmonika na maksimumu svidjanja. Bolje od toga ne moze. Beskrajna naslepo probanja, napipavanja, osluskivanja tudjih recepata su beskrajna probanja i napipavanja...nema tu stavljanja tacke na muku. Jedva polovicna, ali zamasno skupa opcija.

Nikako, nego je prostor skučen a izbor nekih komponenti limitiran. Ako se obave brojne zamene kondova recimo, estetika je nezadovoljavajuca a i prostor male kutije limitira razmah zahvata. Kao preporuka za vozilo, možda promakne savet dizel golfa, ali ne prolazi ako se želi motorcikl ili kombajn. Za napajanje je gotovo nemoguće naći bolje i efektnije kondove od smd tantala neke vrste, suve illi mokre, a za signal još teže naći minijaturne, neinduktivno motane sa nekim besnim dielektrikom. Sam skupi tantal ima radnu karakteristiku koju običan elko može prividno da postigne dodavanjem blok konda. Ali uz kompromis dodatnog paralelnog a parazitnog induktiviteta. Da bi logika zamene ispunila i tehničku formu. Zato se može reći da je entuzijazam zahvata na niskom nivou, a nekako nipodaštavanje želje za modifikacijom. Elektronika je prepuna kompromisa, i diy omogućava samostalan odabir i kombinovanje dotičnih, to mogu i kvalitetni prijatelji i savetnici da potvrde i dopune, ali je malo problem kod audio elektronike što se na određen način kalkuliše i manipuliše sa nekim vrednostima u bazičnom smislu, odnosno dolazi do zanemarivanja objektivnih i proglašavanja subjektivnih ocena vrednosti za bitne, što je odlično za efekte profita komercijale, ali nije sjajno za diy kombinovanja kompromisa sa predviđenim rezultatima očekivanja..

Bakru ne treba površina, ako nije jedini element hlađenja. Bakar je odličan provodnik toplote, ali aluminijum odlično predaje toplotu okolini. Bakar prihvata energiju i munjevito je raspoređuje po zapremini, kondukcija mu je maksimalna, a onda po većoj površini treba da preda bolje aluminijumu nego ambijentu. Od tačkastog nepovoljnog izvora pravi pločasti i zapreminski izvor, raspoređujući energiju po većoj zapremini niže temprature. Ima tu nijansi, bakarni hladnjak radi na višoj temperaturi pri istim okolnostima, pa konvekcija ima drugačiji parametar, veću temperaturnu razliku sa okolinom. Kod naglog prirasta energije polprovodnika, temperatura samog izvora raste po značajno većem gradijentu nego bliža i (tek) dalja okolina hladnjaka. To bakar dobro kompenzuje svojim kapacitetom i ne dozvoljava izvoru da premaši neku zadatu ili zamišljenu temperaturu. Idealan primer su hladnjaci za procesore s ubacenom bakarnom masom na mestu kontakta sa metalnom ovojnicom peleta. Procesori po prirodi rada naglo, trenutno, mogu da uvećaju emisiju rizične toplotne energije, proizvoljnog trajanja. Materijali spore konvekcije mogu da ne odgovore tom izazovu adekvatnim odvođenjem toplote.

Ako bas zagusti imam neke bakrene slajfne da pripomognu. Bakar je kapacitet, voli da radi vruc ali nema oversuta u temperaturi pri dopunskoj toploti.

Ne mora da bude, ako prebacis kapacitet hlednjaka ili nije u idealnoj poziciji, mozda okruzen toplim vazduhom pa je manje odvodjenje, ne vazi mu orijentaciona karakteristika. Ako je 9V AC, onda je nesto preko 11V dc, pa to moze predregulatorom da se spusti na 7V, tipa zenerka 6v8 i tranzistor. Sa 11V na 5 pri 400mA je oko 2,5W disipacije, ali je bolje da je sve hladnije i ispod 50C

Moze se traziti sa izvodima na 6v i 7v, tim LDO je dovoljno mrva preko 6,5V DC na ulazu. Sa npr 7V na 5V je 2V razlike, uz 400mA je 0,8W. Moze da se kombinuje nizi napon trafoa sa sotki diodama, sa manjim padom napona od klasicnih ili brzih... Ubacivanje vruceg otpornika je potpuno suprotna filozofija koriscenju monokristalne superciste zice, zicom izbegavas da sacica elektrona pravi malo vise proboja kroz kristalne barijere, a ovde ladno uvedes milijarde pregrejanih besnih elektrona obilatog suma i to direktno u sistem... Ako ne cujes razliku....onda slusanje razlika gubi realnu komponentu... P.S. Veci napon ispred LDO je bolje anulirati predregulatorom...

Moras da obracunas koliki je minimalni pad napona na LDO, zato su i LDO, da bi se manje grejali(imali manju razliku ulaz izlaz koja je cisto grejanje), pa prema tome da zatrazis napon na trafou, racunajuci i 10-ak % variranja napona mreze. P.S> Zasto bi kopao kutiju iz kocke, kada se to radi sa modelovanog odlivka kao poluproizvod. Pride sto je pitanje da li treba, mogu i ploce 20-25mm da zavrse dobru igracku, ako se vec nema uslova za neko vakuumsko livenje. Kopanje iz kocke otvara pitanje konzistentnosti kristalne strukture materijala u jezgru te kocke