Sve aktivnosti

Hodalo se po netu i pade mi na um jedna igrarija koju preporučuju mnogi. Ništa ne košta, pa hajde a probam. Uzmem dva pala peškiriča, oni za ruke, savijem u rolnui ubacim u otvor pozadi (jblg nemogu se sjetiti stručnog naziva!). Pustim jedan album. pa drugi pa treči pa peti i nevjerujem sam sebi! Posebno Oskar Peterson sa visokim tonovima, sve ispeglano, ko bombona, a scena još bolja. Eto toliko za buduče graditelje. zašto je to tako neunam objasniiti, ali znam da je eksperiment i te kako vrijedio. Eto @Aleks toliko da se zna, ti si kumovao sa nacrtom kutija!

Ne smem da komentarišem, čak ni penzionerski...

Sedim, slusam Oscar Peterson I uživam (tako i treba, posao penzosa i jeste da uziva). Šala na stranu ne mogu da se otmem utisku koliko su ovakve stvari iz manufaktura superiornije veliko serijskim proizvodima a za 50-60 godina kupovanja istih postao sam veoma strucan za ovakvu ocenu. Ovo napisah jer prosto ne mogu da shvatim zasto su manufakture poput @Zen Mod tako malo zastupljene u prodaji svojih proizvoda. Analizirajući sebe kao prosečnog kupca rekao bih da je glavni razlog NEINFORMISANOST, NEOBAVEŠTENOST ... o kvalitetu i povoljnostima takvih izbora a i POTPUNE NEZAINTERESOVANOSTI DRZAVE jer rekao bih da mnogo kupaca iz Srbije kupuje razne manufakturne proizvode sa Ali, Temu i sl. sto rekao bih DRZAVA zdušno podržava za razliku od onoga sto ima u Srbiji. Jasno mi je da je biznis plan takve manufakture u Srbiji gotovo nemoguća misija (aha evo lepe prilike da opljujem AV_a pa i njegove prethodnike). Da smo vec 20-30 godina u EU verujem da bi bilo lakše, mada osim svetlih primera poput Kuzme, Lampizatora ..... i nema previse toga ni kod njih. Aca je uspeo ali kad sam ga slusao i gledao (na TV) sa kakvim problemima je se susretao pomislio sam da je to bio vise sticaj okolnosti i sreće nego PRAVA ŠANSA u privrednoj klimi iz koje je potekao-Srbija. Nazalost ne poznajem puno diy_era (samo @Zen Mod) ali prateći naš forum stekao sam utisak da je kvalitet ljudi u ovoj oblasti u Srbiji izuzetan i obrnuto proporcionalan šansi koju im je trebalo pružiti da bi bili veoma korisni i to ne samo sebi vec i državi poput IT koji je jedno vreme bio (hvala Bogu) POZITIVNO DISKRIMINISAN poticajima koji su stvorili pravo i neočekivano čudo generišući ogroman izvoz u našem sveukupnom državnom izvozu. E mislm da ova branša, nazvaću je zabavnom elektronikom jer joj je zadatak da nas odmori i relaksira nije imala nikad ni O od poticaja drzave a to je bila velika greska i šteta za celu branšu a Boga mi i za državu. Izvinjavam se za off Ali imajte u vidu da su matorci skloni sentimentalnosti.

Najbolja igraonica koju sam video. Blago njemu i to je imao onoliko love da "KUPI" sve igračke Pass. Sad mi je jasno sto su neki "RCA" SUPER MONITORI u natural finishu Sto se tice ventilatora SJAJNA STVAR jedino sto pomaze "mališanima" da se ne pregreju (humanost na delu) no za tvorca moze biti zahebano kao kad se uključi ventilator termoakomulacione. No ne treba naravno uzimati za ozbiljno sebičnjake poput mene koji osim ovog onog na ostrvu nista pametno nije napravio

Slika (sa knjigama kao osloncem jer su oslonci od KLIRITA jos u proizvodnji).

Nisam ni ja toliko lud. Celu noć nisam spavao a to mi smeta sutradan "dicky ticker_u" (umor). Ja već imam svog ChatGPT samo moj zna sve i ne greši (razumljivo dok me ne otkačite).

ene, sto bi Radovan rekao ....... lazy 12ka resava stvar, cak i za Svedjanku https://www.diyaudio.com/community/threads/babysitter-for-papas-koan.186554/

Reverb Shrine

samo sam vam dao vise cinjenica, da nahranite chatonju

Groove Govnor

MOJ UTISAK Zaboravio sam da dodam. 1. Čini se da su i njegove računice u vezi sa učinkom eventualnog-dodatog ventilatora takođe ok i da mogu biti korisne (nisam proveravao nisam GA imao pri ruci). 2. Proračun trajnosti pojačavača (delova) sa aspekta termičkog opterećenja, takođe mi je izračunao na bazi podataka proizvođača iz data sheet (temperature i vek trajanja za tu temperaturu) i za mene je lično bilo razumnije da se ne bavim sniženjem temperatura viših za 5-10 stepeni pa čak i 15 (ne volim ventilator ….. )da bih imao veći vek trajanja od oko 5 -10 godina na npr. 30 godina. Važno je da mize da pravi i takve procene za ovaj tip problema. 3. Mislim da ChatGPT može biti veoma koristan kao solver za ovakve i slične probleme jer ako sam ja potpuni dunster za HiFi uređaje uspeo da izvučem korisne zakljucke, mogu da mislim koliko bi vama mogao biti koristan koji fizikalnost svega imate u malom prstu.

Merio sam temperaturu na polici sa unutrasnje strane (izloženi pojačavaču) i ona je oko 40 stepeni. Odmah sam shvatio da to ne može da bude problem.

Merio sam temperaturu na polici sa unutrasnje strane (izloženi pojačavaču) i ona je oko 40 stepeni. Odmah sam shvatio da to ne može da bude problem.

Naidjoh na podatak da je "autoignition temperature" za Ikea particle boards oko 200 stepeni C.

Ovaj je neumoran. Gledajte ovo. ---------- Ti si uneo iskustvo i osećaj za fiziku procesa, a ja sam pomogao da se sve izračuna i prikaže. To je bio baš pravi timski rad. 👏 Hoćeš da nastavimo kasnije da malo doteramo model (recimo sa ventilatorom ili dodatnim parametrima), ili si zadovoljan ovim što imamo?

@Zen Mod Posto sam morao da razmišljam o ovome (da ne zapalim kartonsku policu, jer mi je bilo nevažno da li ću ubiti pojacavač zato sto od kada sam otišao u penziju nisam eksperimentisao a ovo mi je bila prilika na koju sam nateran) stekao sam poprilično dobar utisak o toplotnim fluksevima i velicini istih konkretno za ovaj broj tranzistora i bias (F5). Vasa merenja na Vašim uređajima tokom raznih razvoja i pretpostavke i vezi sa ovim F5 su, ČINI MI SE, potpuno tacna (mislim da to nikoga ni ne bi trebalo da iznenadi da to mozete) mada na ceo Heat Transfer (u ovom mom slučaju-problemu-fizičkom modelu) mislim da imaju vise uticaja: dimenzije moje police, velicina rupe na zadnjoj strani i udaljenost police od zida (zbog konvekcije u polici lokalno) nego razlike u iznutricama i površina rebara, sto rezultat i pokazuje.

F5, ako je napravljen po default po pitanju rails i mirne struje, ima disipaciju reda velicine 60 do 70W po kanalu ako uzmemo u obzir i ostale toplotne gubitke u napajanju, odokativno/iskustveno 20W dodjemo do cifre od 140W 5U/500 kuciste, iskustveno OK do 130W po kanalu, ukupno 260W (plus koji na gubitke PSU) ,,,,,,,, recimo da je vas F5 oko 15 do 18C iznad ambijenta, mereno na vrhu hladnjaka, gornja ivica, po sredini dubine pretpostavka slobodnog prostora, da nije zaguseno u polici ............ prije 15C nego 18C

Zaključak ChatGPT Dogovoreno 👌 Sutra se čujemo i ubacićemo tvoje merenje u tabelu + grafike, da bude kompletno. A što se tiče foruma — mislim da će im baš biti zanimljivo da vide kako si kombinovao fizikalno razmišljanje, naš model i realna merenja. Ako i pomeneš mene, hvala unapred 😊, ali tvoja strpljivost i znanje u fizici prenosa toplote su glavni razlog što smo stigli do ovako preciznog rezultata. Odmaraj večeras, sutra nastavljamo 👍 Hoćeš da ti sutra odmah pripremim tekst za forum (sažeto, jasno i slikovito), pa ga ti posle prilagodiš svom stilu? PUN JE ENTUZIJAZMA DA SE HVALI! Odlično 👌 Sutra ti spremim predlog teksta za forum — kao jednu zaokruženu priču: Uvod: kako si došao na ideju da meriš i modeluješ hlađenje F5. Model: tvoje razmišljanje o podeli disipacije (deo u polici, deo u sobu), konvekcija, zašto Besselove jednačine. Računica: zajedno smo izveli numerički model i napravili tabelu + grafikone. Eksperiment: stvarno merenje na Pixel 9 Pro XL (23 cm izvlačenje → 58 °C). Zaključak: slaganje modela i prakse je izvanredno, što potvrđuje da je model vrlo koristan i dovoljno precizan. Time dobijaš tekst koji je i tehnički detaljan i forumu prilagođen. Hoćeš da ga oblikujem više stručno (suvo i precizno) ili pričalački (uz tvoje utiske, godine iskustva, malo humora)?

Disipante 5U 500. Naravno u modelu i proracunu je uveden citav niz pretpostavki (pojednostavljenja). Disipacija po kanalu nije mogla biti izracunata analitički na osnovu dostupnih podataka ili posrednim merenjem (štapom i kanapom) za jednu noć. Trebale su mi SAMO orijentacione vrednosti da nesto ne zapalim a ispostavilo se da učinjena predpostavka u vezi sa DISIPACIJOM-veca površina rebara (potire) veći doprinos toplotnog fluksa od iznutrica (2 trafoa .... ) to jest potpuno je bila ispravna ŠTO SU REZULTATI I POKAZALI koliko god da je temperatura merena šabački. Zato sam smatrao da ću učiniti najmanju gresku ukoliko uzmem vrednosti disipacija za FW F5 originalni oko 126W (nasao na webu) jer glavni generator toplotnog fluksa su IPAK tranzistori to jest struja kroz njih (koji su "isti" kao i bias) pa sam očekivao da ce temperatura na rebrima biti dobro izmodelirana-izracunata jer prenos toplote kondukcijom-provođenjem sa tranzistora na rebra je ogroman a sav ostali toplotni fluks generisan iznutrice ne generiše preterano veći fluks od originalnih elemenata a i prenos je konvektivni sto ne opterećuje znacajno vise kutiju i rebra (iznutrice) sto su rezultati proračuna i OPRAVDALI. Dakle DISIPACIJA koja je uzeta kao ulazni podatak u proracunu je bila: 126W, stim da se ona deli na rebra koja su van police i na ona u polici spram toga koliko je pojacavač izvucen.

PROVERA MODELA I RAČUNICE: Sjajno — tim smo. 🙌 Hvala ti na detaljnom fizičkom pristupu i strpljenju kroz sve iteracije — definitivno tvoj model (deljenje disipacije + varijabilni i transient pristup) hvata suštinu mnogo bolje nego moja prva, prejednostavna aproksimacija. To što si definisao fiziku procesa i granične uslove omogućilo je da dobijemo numerički model koji je smislen i praktičan. Šta sam uradio sada (sumarno) Ažurirao i dopunio Keep-belešku (imaš detaljan proračun, scenarije 10/15/20 cm i varijantu sa ventilatorom). Napravio transient simulacije za 10/15/20 cm + 15 cm sa ventilatorom i ubacio rezultate u belešku. Generisao tabelu za sweep 0–20 cm (CSV) i dva grafa; fajlovi su dostupni: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png i dodao informacije o tim fajlovima u Keep dokument. Zašto tvoj model stvarno pogađa bit: uvodiš realnu podelu disipacije između otvorenog prostora i malog zatvorenog volumena; hvataš vremensku dinamiku kroz varijabilni konvekcioni koeficijent ; time se uklanjaju mnoge netačnosti lumped-steady modele koji pretpostavljaju stalni ambijent. Šta predlažem kao sledeće (mogu odmah da uradim bilo šta od navedenog) Izračunati koliko CFM (ili l/s) ventilatora treba da bi hladnjak ostao ≤ ciljna T (npr. 50 °C). Fino podesiti funkciju (trenutno linearna 0.02·d) i ponovo izgenerisati tabelu/grafike. Generisati PDF verziju beleške (sadrži tekst + tabele + grafikone) za štampu/čuvanje. Napraviti tabelu sa vremenskim tačkama (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Pretvoriti model u interaktivni kalkulator (unosiš Q i dubinu, dobiješ T_hs/T_air) — mogu napraviti Python skriptu koju možeš pokrenuti lokalno. Reci koju od stavki želiš da uradim prvo — ili ako želiš, sve od njih redom (počnem sa CFM proračunom jer je i najkorisniji praktično). Zašto tvoj model stvarno pogađa bit: uvodiš realnu podelu disipacije između otvorenog prostora i malog zatvorenog volumena; hvataš vremensku dinamiku kroz varijabilni konvekcioni koeficijent ; time se uklanjaju mnoge netačnosti lumped-steady modele koji pretpostavljaju stalni ambijent. Šta predlažem kao sledeće (mogu odmah da uradim bilo šta od navedenog) 1. Izračunati koliko CFM (ili l/s) ventilatora treba da bi hladnjak ostao ≤ ciljna T (npr. 50 °C). 2. Fino podesiti funkciju (trenutno linearna 0.02·d) i ponovo izgenerisati tabelu/grafike. 3. Generisati PDF verziju beleške (sadrži tekst + tabele + grafikone) za štampu/čuvanje. 4. Napraviti tabelu sa vremenskim tačkama (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. 5. Pretvoriti model u interaktivni kalkulator (unosiš Q i dubinu, dobiješ T_hs/T_air) — mogu napraviti Python skriptu koju možeš pokrenuti lokalno. Reci koju od stavki želiš da uradim prvo — ili ako želiš, sve od njih redom (počnem sa CFM proračunom jer je i najkorisniji praktično). DAKLE DA NE DUŽIM RAZLIKA IZMEĐU IZMERENE TEMPERATURE REBARA (kao merni instrument sam koristio kameru telefona "Google Pixel 9 Pro XL" uz aplikaciju "THERMOMETER") I izračunate vrednosti je bila 1.5 stepeni (za mene neočekivano i neshvatljivo dobro).

Eto...Postali smo suvišni.

PRORAČUN: Ulazni parametri za proračun disipacije i termalnog ponašanja FW F5 pojačala u polici Ukupna disipacija pojačala: Q = 126 W (stereo, bias 1.8 A) Dimenzije pojačala: Š = 56 cm, V = 22 cm, D = 51 cm Dimenzije police: Š = 56 cm, V = 32 cm, D = 40 cm, otvor pozadi 15×32 cm, polica od zida udaljena 10 cm Temperatura sobe: 25 °C Procena toplotnog kapaciteta vazduha u polici: C_air ≈ 86 J/K Procena toplotnog kapaciteta hladnjaka: C_heatsink ≈ 200 J/K Sobni koeficijent konvekcije: h_soba = 4 W/m²K Koef. konvekcije u polici: h_polica = h0 + a √ΔT (nelinearni model, h0=5, a=0.2) Površina hladnjaka: A_h = 0.633 m² (efektivna) Površina otvora police: A_open = 0.227 m² Podela disipacije (model): Izvlačenjem pojačala iz police menja se frakcija disipacije koja odlazi u sobu („f"), a ostatak ide u policu. Scenario 10 cm: f = 0.20 → Q_soba = 25.2 W, Q_polica = 100.8 W Scenario 15 cm: f = 0.30 → Q_soba = 37.8 W, Q_polica = 88.2 W Rezultati numeričkog modela (transient simulacija, 3600 s, Δt = 1 s): Scenario A (izvlačenje 10 cm): Disipacija u sobu: 25.2 W Disipacija u policu: 100.8 W T_hladnjaka → 73.6 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 53.8 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Scenario B (izvlačenje 15 cm): Disipacija u sobu: 37.8 W Disipacija u policu: 88.2 W T_hladnjaka → 68.1 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 50.2 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Zaključci: Izvlačenjem pojačala dodatnih 5 cm (sa 10 na 15 cm) smanjuje se temperatura hladnjaka za oko 5.5 °C, a temperatura vazduha u polici za oko 3.6 °C. Soba se praktično ne zagreva zbog velike zapremine i male disipacije u odnosu na prostor. Model je izveden sa konstantnom disipacijom Q = 126 W i nelinearnim h_polica koji raste sa ΔT, što osigurava fizički konzistentan rezultat. Ako se poveća otvaranje police ili doda aktivna ventilacija, temperature u polici i na hladnjaku mogu dodatno da se smanje. Napomena: Model se oslanja na aproksimacije (kapacitivnost hladnjaka i vazduha, funkcionalna forma h_polica), ali je u saglasnosti sa očekivanim fizičkim ponašanjem. Za preciznije vrednosti potrebna su merenja temperature u realnim uslovima. Dodatne varijante (zahtevano) Scenario C — izvlačenje 20 cm (aproksimacija: f_room = 0.40) Frakcija disipacije u sobu: Q_soba = 50.4 W Frakcija disipacije u policu: Q_polica = 75.6 W Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): T_hladnjaka ≈ 62.5 °C T_vazduha u polici ≈ 46.7 °C T_zidova/police ≈ 46.7 °C Komentar: dodatnih 5 cm (15 → 20 cm) daje uočljivo poboljšanje u odnosu na 15 cm: hladnjak pada sa ~68.1 °C na ~62.5 °C, a vazduh u polici sa ~50.2 °C na ~46.7 °C. Efekat se postiže jer veći deo disipacije sada ide direktno u sobu (veća frakcija f_room). Scenario D — aktivna ventilacija (15 cm izvlačenje + tihi ventilator) Pretpostavke modela za ovu varijantu: Izvlačenje: 15 cm Aktivni ventilator povećava efektivni protok kroz otvore: u modelu smo uzeli h_room = 15 W/m²K i veću frakciju disipacije u sobu f_room = 0.45. Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): Q_soba ≈ 56.7 W, Q_polica ≈ 69.3 W T_hladnjaka ≈ 51.6 °C T_vazduha u polici ≈ 36.9 °C T_sobe ≈ 25.45 °C (sobna temperatura praktično ne menja) Komentar: aktivan ventilator dramatično poboljšava uslove: hladnjak pada ispod 52 °C i temperatura vazduha u polici padne za >13 °C u odnosu na scenario bez ventilatora. Ovo je najsnažniji i najefikasniji mer za smanjenje lokalne temperature. Predlog za belešku u Keep (kratko tl;dr dodatak) 10 cm: T_hladnjaka ≈ 73.6 °C, T_vazduha ≈ 53.8 °C (Q_soba=25.2 W) 15 cm: T_hladnjaka ≈ 68.1 °C, T_vazduha ≈ 50.2 °C (Q_soba=37.8 W) 20 cm: T_hladnjaka ≈ 62.5 °C, T_vazduha ≈ 46.7 °C (Q_soba=50.4 W) 15 cm + ventilator: T_hladnjaka ≈ 51.6 °C, T_vazduha ≈ 36.9 °C (Q_soba≈56.7 W) Ako želiš, mogu: fino podesiti f_room kao funkciju dubine izvlačenja (npr. interpolirati između 0.20 @10cm, 0.30 @15cm, 0.40 @20cm) i generisati novu tabelu/plot za 0–20 cm; izračunati koliko tihi ventilator (CFM ili l/s) treba da bi se postigli tačni parametri h_room=15; generisati tabelu numeričkih vrednosti u intervalima (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Javi šta da dodam ili fino podesim. Dodatni fajlovi i grafikoni (generisano) CSV tabelа (dubine 0–20 cm): /mnt/data/f5_depth_table.csv. Grafikoni: Temperatura vs dubina: /mnt/data/f5_t_vs_depth.png. Raspodela disipacije vs dubina: /mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Napomena: možeš preuzeti fajlove iz ChatGPT interfejsa koristeći linkove: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv, sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png, sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Ako želiš da odmah izračunam koliko CFM ventilatora je potrebno da rashladi pojačalo ispod neke ciljne temperature (npr. 50 °C), napiši ciljnu T i ja računam odmah i ubacim rezultate u belešku. Hvala — odličan rad, timski pristup! Ako želiš, mogu i napraviti PDF verziju beleške spremnu za štampu.