Jump to content
Woland

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

Recommended Posts

17 hours ago, Zen Mod said:

i bre,se ja secam Gruntovcana ,bu se sve razmelo

Hm , da  zgodno " za ovo govorno područje" :) je engleski razumljiviji ?  Ja osobno nemam problema sa razumijevanjem čak i nariječja , a kamoli jezika od Vardara pa do Triglava . Ne mogu izvorno govorit ali raumijem što se govori i kad brzo (izvorno) priča . To je ono , ak se ne varam kad sam sebi ne delaš simultani prevod nego to doslovno svačaš - doživljavaš . Nečete vjerovat najviše sam problema imao u Zagorju i to zbog brzine kojom pričaju , talijani su za njih mila majka . Al ? ne pripisujem to sebi neg obrazovnom sustavu "u ono vreme " koji je  nenametnički  nas zainteresirao i za ćirilicu i za Makedonski , Slovenski , a i za razno razne varijacije " zajedničkog govornog područja" putem lektire ? :). Ovo nije pamflet neg osobno iskustvo . ( nadam se da ovo nejde med politiku) . !

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6/2/2018 at 8:18 AM, Woland said:

30.05.2018. Sterijino Pozorje, Aleksandar Jugović Utopljena Duša, BDP, režija Boban Skerlić

koincidiralo je da se na dan prikazivanja predstave navršila 101 godina od kada je torpedovan parobrod Italija, u koji se u Galipolju (Gallipoli - Italija, Apulija - peta čizme) ukrcao naš pesnik Vladislav Petković Dis, da bi stigao na Krf. Parobrod, iako krcat civilima, bio je prerađen za transport vojske, i prema tome legitimna meta.. u 06:00 46 milja od rta Santa Maria de Leuca, Austrougarska podmornica U4, je sa daljine od 600 metara ispalila torpedo na parobrod, koji je pogođen potonuo za manje od 4 minuta.. kapetan podmornice je bio Rudolf Singule, Nemac rođen u Puli.. ova je predstava o tome, o Disovim poslednjim satima..

28423248_922284831262699_132197631593349

scenografija je - paluba broda, mala, predstava je izvedena sa publikom na pozornici velike sale (Jovan Đorđević) SNP, publika je bila frontalno okrenuta maloj sceni.. započela je ukrcavanjem, dok su gledaoci zauzimali mesta.. Trifunovićev Dis, je smeten, nespretan, zamišljen i zagledan u more.. gotovo očajan od nostalgije prema porodici.. nižu se fragmenti iz njegovog života, sukobi sa Skerlićem, Beogradska boemija sa Pandurovićem, venčanje za koje je pozajmio prsten, koji je zaboravio..

predstava je na momente bila atraktivna, međutim tek samo svojom formom i povremenim javljanjem glumaca koji su išli kroz publiku, ali celokupan utisak je ostao bled.. Slobodan Skerlić (Do Koske, Otvorena Vrata, Top je bio vreo...) je ipak prvenstveno filmski reditelj.. Sergej Trifunović, čak ni u poslednjoj sceni, monologu večne Disove Možda Spava, nije uspeo da se izdigne iznad Serhija, pa je zagledan samo u sebe i svoju sujetu, ostao neubedljiv, nedorečen i slab..

 

 

 

 

Ne mogu "pričati o sustavu - hi fi - koji nisam čuo ?" . tako ! da ? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

01.06.2018. Sterijino Pozorje, Kristian Novak / Tomislav Zajec Črna Mati Zemla, Zagrebačko Kazalište Mladih, režija Dora Ruždjak Podolski

Preveć čuda sega je okoli mene i bojim se ka bum se zgubijo v našoj hiži ali v našemo vrto jer su stvari i namještaj i drejva i životinje več nej takše kakše su predi bile. Ve mi saka stvar oče naka reči. Stalno samo povejdajo, vmes. Negda nemrem tau več poslušati, ponorjo bom.

roman Kristiana Novaka - Črna Mati Zemla je pre nekoliko godina u Hrvatskoj, podigao veliku prašinu koja se brzo prenela i na teritorije bivše zajedničke države.. pronašao je roman put do čitalaca, koji naravno nisu (i nikada neće ni biti) isti i uzburkao emocije, pročitao se bez daha, namah i našte srca a završetak čitanja je bio propraćen (osim žalom što ga nema još za čitanje) tihom psovkom divljenja ubačenom sebi u brk.. roman ima tri celine, prve dve su smeštene u savremeno doba, a u trećoj se autor vraća u detinjstvo, u Međimurje (malo kak si lepo ravno..), u jezik i u traume..

roman je po strukturi pomalo hermetičan, malo je dijaloga većinom je piščev unutrašnji dijalog, pa ga je zbog toga teško pretočiti u dramski tekst.. mnogi sjajni romani su "pali" na dramatizaciji u pozorištu.. najsvežiji primer je Andrićev Na Drini Ćuprija, u kom se tek povremeno nazire duh romana.. ima i pozitivnih primera, to je Andrićeva Gospođica, čiju dramatizaciju je uz piščevu superviziju uradio Marko Fotez.. srećom, dramaturg (teksta i predstave) Tomislav Zajec je svoj posao uradio vrhunski, u nečemu skratio (čak i malo dodao) tekst i učinio ga pevljivim u pozorištu, uspevši pri tom da sačuva atmosferu i ideju romana.. više nego ikad do sad Zajec mi je pokazao koliko je značajan posao dramaturga..

plakat.jpg

predstava je o (da uprostim) traumama iz detinjstva, o tome kako se one reflektuju kroz život, kako sputavaju, ograničavaju.. o tome kako u određenim stresnim okolnostima u glavi malog deteta odjekne Bakino nateravanje kokoši u kokošinjac uzvikivanjem imena demona: Ha, Hešto, Pujto! o Međimurju, legendama o Svečarima i dobrom blagom Bogu, o odrastanju, fudbalu, majci, ocu, sestri, nemilosrdnim drugovima iz škole, demokraciji i socijalizmu, Yassa i onim drugim šuškavim trenerkama, o izopštenju.. i o samoubistvima kojim je glavni junak prisustvovao..

ZKM-web-galerija_Crna-Mati-Zemla_-3.jpg

pored osnovnih preduslova oličenih u tekstu, dramaturgiji i režiji, za dobru pozorišnu predstavu je krucijalna strast i posvećenog glumaca, i upravo je ona glavni imenitelj predstave.. događa se to retko da se sve kockice sklope, i tada.. pa, dogodi se čudo :) dogodilo se, dobrim delom zahvaljujući i savršenoj režiji Dore Ruždjak Podolski, koja je manirom velikog majstora, preklapala scene i vremena, ponekada čak istovremeno na različinim mestima na pozornici.. teklo je to sve nekako prirodno, bez štucanja, a sa bezbroj ulazaka i izlazaka sa scene, koju je pohodio veliki broj glumaca.. neki od njih su imali više uloga.. predstava je izrodila lidera, to je Adrian Pezdirc, kao Matija, istakli su se baš SVI, ali Urša Raukar je kao baka dala izvanrednu ulogu

zemla-4.jpg?resize=640,432&ssl=1

predstava je sa pauzom trajala skoro 3 sata.. proletelo je.. kad se završila, publika je odmah skočila na noge, kupljeni smo mi bili od petog minuta, mogli su da nam rade šta su poželeli.. bilo je suza u publici, sve smo razumeli, Međimurski akcenat nije stvorio nikakav problem.. učinilo mi se da su glumci (koje smo vraćali mnogo puta) bili pomalo iznenađeni prijemom, verovatno zabrinuti potencijalnim nerazumevanjem.. ali razumeli smo se odlično, barem 10 minuta je trajao aplauz.. zapravo - to su bile ovacije, poslednji put zabeležene na sceni SNP posle Janežičevog Galeba pre skoro 5 godina..

hvala, od ovoga zapravo može da se rikne :)

 

sinoć je zasedao žiri, podeljene su nagrade.. Črna Mati Zemla, nije bila u takmičarskoj konkurenciji, ali je dobila Nagradu Publike :)

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
5 minutes ago, black coffe said:

Ne mogu "pričati o sustavu - hi fi - koji nisam čuo ?" . tako ! da ? :)

yess :) ali možeš čuti (pogledati) čak dva bisera u Zagrebu - Črna Mati Zemla i Ljudi od Voska, nemaš pojma koliko ti zavidim na toj mogućnosti :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6/1/2018 at 11:05 AM, Woland said:

mislim da je veoma važno što se predstava uopšte dogodila, glumci je izvode sa neskrivenom strašću, što znači da veruju u tekst poput barem polovine gledalaca.. ni druga polovina nije ravnodušna i evo prostora za razmenu mišljenja a to je danas retkost.. :)

A znaš što neko jednom reče ? , da je Balkan jedina oaza tzv anarhije koja je tu i tamo potrebna ? . Sam zato da se nebi autitorivna birokracija EU  mislila da more spavat na lovorikama i i " bacat  kukuruzu pajcekima " i onda buju oni roktali po njezinim notama ? :)  Al ko sam ja ? .

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 minute ago, black coffe said:

da je Balkan jedina oaza tzv anarhije koja je tu i tamo potrebna

ma jednom ćemo porobiti Evropu i naplatiti im se za sva viševekovna sranja koja su nam činili :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 minute ago, Woland said:

ma jednom ćemo porobiti Evropu i naplatiti im se za sva viševekovna sranja koja su nam činili :)

Ma viš da nas puštaju na kapaljku ? ;)  jer  kako koga "ukrote " :) . sam ne znaju s kim imaju posla , ili znaju pa se boje ? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Al zalutasmo mi van teme ? Baš me interesira Tvoje mišljenje o Frljiću , jel on zajebava sve oko sebe il to ima smisla il u čijem svemiru ? . Eto sory !Da nije nekaj redikalniji i dosadniji  Sergej ? Može i na PM  ak se nečeš nikom zamerit :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

^ meni je Frljić super - iskoristio je svoje srpskohrvatsko (hrvatskosrpsko :) ) poreklo da poliva na obe strane :) prošle jeseni je gostovao u Subotici sa pozorištem iz Manhajma, pa videh da poliva i Švabe.. Poljaci, pa evo sad i Česi mu prekidaju predstave (protestvuju jbt) zgroženi slikom o sebi koju im Frljić emituje :) da ga nema valjalo bi ga izmisliti

Share this post


Link to post
Share on other sites
23 hours ago, Woland said:

ništa od pisanja za danas, biće.. ali - Črna Mati Zemla je predstava koja se dogodi jednom u 5 do 10 godina.. uprkos težem razumevanju Međimurskog akcenta, publika (svi, ali zaista SVI) su po završetku skočili na noge lagane i aplaudirali barem 10 minuta :)

To ti je kao da slušaš švedski kad zagorci progovore, ja sam poslovno često u tom okruženju i uvijek moram tražiti prijevod...:D

Ali u predstavi je to vjerovatno zanimljivo i doprinosi ukupnom dojmu, a da ne govorim da je sve rijeđe na repertoaru u izvornom jeziku..

Share this post


Link to post
Share on other sites

02.06.2018. Sterijino Pozorje, Stevan Vraneš Svedobro, Narodno Pozorište Užice, režija Nemanja Ranković

o ovoj predstavi izveštavaju portali Story i Svet.. za to je zaslužna tema - ženska priča sa plakanjem i pevanjem, onako kako je muškarac zamišlja.. ili čak onako kako muškarac misli da bi se dopala ženama.. a dopala se, doduše ne onoj koja je bila pored mene, ali ona je izuzetak koji potvrđuje pravilo, uostalom sedeti pored mene i nije neko dostignuće, osim što dosta govori o ukusu i karakteru :D

Festival_Svedobro_NP_Uzice-1-678x381.jpg

bilo je tu (osim plakanja i pevanja) svega, dvojica muškaraca, jedan grub, bivši borac, balkanski mačo, i jedan baš po ženskom ukusu - nem :) i priča, koja seže u mladost dve junakinje, koja je naravno melodramski tragična.. malo veganstva i rialitija, taman koliko je potrebno za Story, Svet i Stil, poneku suzicu i bezbednu pomisao kako postoje one kojima je gore..

nemam baš ništa protiv Provincije, živim u njoj nekako već, nekada je Provincija imala prefiks Kulturna.. to je bilo manje ili više zasluženo.. međutim protivim se Provincijalizmu, koji u liku Marine, veoma uspešno demonstrira Tanja Jovanović, koliko svojim pretencioznim glumatanjem, toliko i (bez)brojnim hirurško-kozmetičkim intervencijama, kojima je od sebe napravila grotesku ženstvenosti.. nekako mi veganstvo i joga ne idu uz botoks.. ili baš idu bemliga :)

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
22 minutes ago, Dacho said:

To ti je kao da slušaš švedski kad zagorci progovore, ja sam poslovno često u tom okruženju i uvijek moram tražiti prijevod...:D

Ali u predstavi je to vjerovatno zanimljivo i doprinosi ukupnom dojmu, a da ne govorim da je sve rijeđe na repertoaru u izvornom jeziku..

meni je slično sa Vranjancima, negde tamo na Jugu Srbije sam se raspitivao za put - tri puta sam pitao čoveka da mi ponovo objasni :)

u ovom slučaju, jezik nije folklor, već ono što i jeste - sredstvo komunikacije.. išao je i prevod sa titla, na Engleskom :D nismo ga čitali..

Share this post


Link to post
Share on other sites

02.06.2018. Sterijino Pozorje, Dušan Jovanović Zid, Jezero, Slovensko Narodno Gledališče Ljubljana, režija Miloš Lolić 

xa! nova verzija Jovanovićeve predstave iz '89.. tada su je igrali besmrtnici - Radko Polič i Milena Zupančič.. odigrana je odlično i sinoć.. bez prenemaganja, pošteno i zdušno..

1.jpg

četvoro glumaca, svedena scenografija, malo muzike i mnogo emocija.. dovoljno je to Jovanoviću, snalazi se on u igri na male golove, a to mogu samo najveći :)

oko veličine samo jedno podsećanje - krajem sedamdesetih je KPGT postavio njegovu Oslobođenje Skopja.. odigrano je 800 predstava, od čega čak 78 u USA i 36 u Australiji.. ajd da vidim majčinoga sina (a voleo bih svega mi) koji će da ponovi to :) bila jednom jedna zemlja..

predstava nema epilog, ne nazire se rasplet priče koja je postavljena poprilično oštro, ali samo je oštrina postavke bitna, a ne i priča koja služi samo kao šlagvort likovima da ispričaju, svako svoju, priču.. dobra, odlična i jaka predstava.. a ovako je izgledala nekad:

Zdi-album1.jpg?w=650

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×