Jump to content
black coffe

U ime svih nas iz 50 i neke ...

Preporučeni Komentari

Nešto "gruntam" , kao borba s dacovima , zvučnicama , zvučnicima,  preampima ampima itd i svi ( moji kolege) i ja  "čujemo" razlike u zvuku između svega kratko navedenog . Malo smo se "zaigrali" pa išli na you tube provjeriti kaj čujemo , dvojica do 10 khz , jedan do 12 a ja do 15 ? :o . Niko nema razloga lagat ! . E sad ? slušali smo na istoj opremi ,istovremeno iste "signale" znači ne čujemo isto , a opis što čujemo  (glazbu) je odprilike isti . Hebem mu miša , tu nebi nešto trebalo štimat ? ... 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Izgleda da su drugari mnogo više išli po koncertima i stajali u prvom redu :D

15 KHz bi trebalo da bude ok.

Zavisi koliko ste glasno puštali signal kad ste radili testove; uvo nije digitalno da postoji oštar cutoff na nekoj frekvenciji. Bolji opis je kao da si stavio lowpass filter na zvučnik, pa gornje frekvencije opadaju u decibelima, što veća frekvencija više je na njoj opao prag čujnosti, više decibela treba da bi uspeo da čuješ ton

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
6 minutes ago, Koja said:

Izgleda da su drugari mnogo više pronašli koncerte i stajali u prvom redu : D

15 KHz bi trebalo da bude ok.

Zavisi koliko ste glasno puštali signal kad ste radili testove; uvo nije digitalno da postoji oštar cutoff na nekoj frekvenciji. Bolji opis je kao da si stavio niskopropusni filter na zvučnik, pa gornje frekvencije opadaju u decibelima, što je veća frekvencija više u njoj opao prag čujnosti, više decibela treba da uspije da čuješ ton

To je kod mene u radionici , izvor -laptop (raga - al dela )- dell vostro   , you tube preko njega u Topping d10 - cijev preamp - rotel 971 izlaz - Whf e 50 zvučnici . Oprema je iz prošlog stolječa (osim dac.a ) , naglasak priče je na kako čujemo ? :pardon:i ima li realno smisla  "trošiti peneze" na ono što bi hteli "ČUTI" ? :bb:ili:beach:.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Vidi uvo je toliko nesavrsen instrument. Plus je zvuk memorija kod coveka tolikp mala. Sto proizvodjaci raznih audio oprema koriste. Pa prodaju i zaradjuju  na (beep) ljudima prodajuci kablove i osigurace i sta vec. Dok na svim pravim a/b testovima niko pogodio nije vise od 50%. Sto je ravno bacanju kockica. 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Evo imam dve razlicite koncertne klasicne gitare. Razliciti instrumentii po drvetu i nijanse u zvuku.

99% nazovi audofila(samoproklanovanih, sta god to znacilo) ne moze i nije prepoznalo razliku u zvuku. Ma na nebrojano primera. A ima razlike. Oni ne cuju  kada ih testiram da ne vide sta sviram...

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
3 minutes ago, vinko said:

Evo imam dve razlicite koncertne klasicne gitare. Razliciti instrumentii po drvetu i nijanse u zvuku.

99% nazovi audofila(samoproklanovanih, sta god to znacilo) ne moze i nije prepoznalo razliku u zvuku. Ma na nebrojano primera. A ima razlike. Oni ne cuju  kada ih testiram da ne vide sta sviram...

Brat mi je profesionalni glazbenik , zanimljivi su naši razgovori ! :D, od tipa : "ovak moj bas ne zvuči " do :  " e ovak bi htel da mi razglas zvuči" :pardon:;)

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Opseg cujnosti moze malo da se prosiri vezbanjem i fokusiranjem na tako jednostavan stimulans slusnog aparata, kao sto je bazicna frekvencija.

Problem sa slusanjem je u obradi ono sto je senzor prihvatio, a to je mocno slozen proces, do nivoa sintetisanja efekta nepostojecih stimulansa.

Pride je obrada zavisna i od uvezbanosti slusnog aparata, koja se bas i ne postize besomucnim osluskivanjem svega i svacega...to ne ulazi u kategoriju kultivizacije. Takav nam je organizam, ne prihvata vecinu aktivnosti, a od onih sto ih prihvata, prihvata ih na individualne nacine.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
Prije 15 sati, vladd je rekao:

Opseg čujnosti može se malo da se prosiri vezbanjem i fokusiranjem na tako jednostavan stimulans službenog aparata, kao sto je bazična frekvencija.

Problem sa slušanjem je u obradi onoga što je senzor prihvatio, a to je mono slozen proces, do nivoa sintetizacije efekta nepostojećih stimulansa.

Pride je obrada zavisna i od uvezbanosti službenog aparata, koja se bas i ne postiže besomučnim osluškivanjem svega i svačega ... to ne ulazi u kategoriju kultivizacije. Takav nam je organizam, ne prihvata većinu aktivnosti, a od onih što ih prihvata, prihvata ih na pojedinačne nacine.

Hočeš reč da ako smo "uslušani" čujemo više nego oni koji to nisu (mislim na glazbu i opremu na kojoj slušamo)? 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
1 hour ago, black coffe said:

Hočeš reč da ako smo "uslušani" čujemo više nego oni koji to nisu (mislim na glazbu i opremu na kojoj slušamo)? 

Pa da, ba sto, kao i svaki artikulisani trening, do granica osobnog talenta.

S tim sto ni random pokretima neces postati ni baletan ni karatista(mozda samo malo razgiban  :) ) , kao sto ni random slusanjem neces postati ni indijanac ni dirigent, mozda samo samozvani audiofil :) 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
pre 4 časa, black coffe reče

Hočeš reč da ako smo "uslušani" čujemo više nego oni koji to nisu (mislim na glazbu i opremu na kojoj slušamo)?

Ako si uvežbani slušalac, skoro audiofil, definitivno obraćaš pažnju na više stvari i detalja nego drugi, pogotovu što čuješ širi opseg nego tvoji ortaci.  

Ja recimo nemam te moći preterano razvijene, malo sam bolji od Srećka. :D

Znam kad mi se nešto sviđa, i to je to. Nisam muzičar, nisam ni talentovan ni školovan za te fine nijanse. Neki ljudi mogu da čuju više od ostalih. Meni je kraj sluha oko 14kHz.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

To je rudimentarno, i u tom analitickom obracanju paznje recimo se ne uzimaju efekti sobe, i korelacija sa izvorom, osobine izvora koje iniciraju ili podcrtavaju desavanja u prostoru, pa se onda nekim komponentama dodeljuju titule nacina rada da bi se objasnila situacija. Ili prosto i lakse se prihvataju neke horske konstatacije.

I pravi se greska, pa se uci pogresno, a zaledjina je nekakvo "svidjanje"...za koje i ne treba poznavanje prirode i drustva...i bebe cokcu kada im je slatko :) 

 

Ali je to nebitno, licni stav o zvuku, bitan je mehanizam koji se korektno moze utrenirati, i naravno napraviti razlika naspram rudimentarnog cula...ili razmisljanja...

 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Mislite li da 60-godisnji dirigent cuje veci frekventni opseg od prosjecnog covjeka? Ako i je tako, sumnjam da cuje do 20 kHz.
Eto, zato sam sklon vjerovati, dok se znanstveno ne dokaze suprotno, da postoji citav niz slusnih fenomena unutar suzenog frekventnog opsega koji se daju istrenirati, odnosno koje se mozemo nauciti cuti. Nas mozak ionako odbacuje bezbroj zvukova koje smatra nevaznima, pa ako ga naucimo da su vazni tada cemo ih i (lakse) primjecivati.
Sjetite se bilo kojeg dobrog mehanicara starog kova, ne mislim na onog iz legendarne serije, i doci ce vam bar jedna situacija kad je u zvuku motora, mjenjaca, razvoda ili bilo cega drugog cuo nesto sto vi ne cujete i to dokazao rastavljanjem dijela i poravkom.
Nakon sto ste culi prvi put ono sto vam je opisivao vise vam se ne moze desiti da to ne cujete.
Je li to neka specijalna frekvencija? Nije, samo je nekakav zvuk kojeg je do tada vas mozak odbacivao kao nevazan, pa vam ga nije niti predstavljao.
Sve gore uz uobicajene disclaimere tipa IMHO, YMMV i sl. :)
Ionako sam samo laik koji ne govori zato sto zna nego da ne bude tisina u sobi.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
Ako si uvežbani slušalac, skoro audiofil, definitivno obraćaš pažnju na više stvari i detalja nego drugi, pogotovu što čuješ širi opseg nego tvoji ortaci.  

Ja recimo nemam te moći preterano razvijene, malo sam bolji od Srećka. 

Znam kad mi se nešto sviđa, i to je to. Nisam muzičar, nisam ni talentovan ni školovan za te fine nijanse. Neki ljudi mogu da čuju više od ostalih. Meni je kraj sluha oko 14kHz.

Slušanje je kognitivni proces.[mention=2262]NIXIE[/mention] nisu meni uši problem nego glava koja ne zna šta treba da čuje, kako to treba da zvuči i još šta sve ne, ne uočava razlike jer ih ni ne prepoznaje ...................... ........... .

Naprimer, čulo mirisa mi je jako osetljivo uvek pre osetim bilo koji miris od nekoga iz moje okoline (uključujući i suprugu). No, ne mogu da prepoznam ni jedan njen parfem što ona ne može da razume sobzirom da mi je čulo mirisa bolje od njenog a ona parfeme prepoznaje samo tako.

Mislim da je razlog što me da prepoznam parfem zanima kao lanjski sneg te nikada se nisam potrudio da im zapamtim imena i povežem sa razlikama koje osećam (osim onih baš baš poznatih: Chanel 5, Chance, Angel, Edict, Poison..) .

Dakle potpuni nedostatak iskustva (nisam uložio vreme i trud da upamtim razlike i povežem ih sa onim što čulo mirisa registruje) rekao bih. To mozgu ne dozvoljava da uoci razlike i izvrši prepoznavanje.

To bi naravno trebalo da znači da kada bih uložio vreme i napor da zapamtim te razlike da bih mogao da podignem značajno svoj nivo.

Isto mislim i kada je audio u pitanju i zato i pokušavam da uz pomoć tuđeg iskustva edukujem svoje slušanje-podignem nivo.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
pre 11 minuta, Srecko reče

da uz pomoć tuđeg iskustva


To slicno citanju npr. ruskih pisaca. Kad imas 16 godina mozes citati i misliti da si otkrio dubine ljudske duse. Kad se priblizis xxxx (stavite bilo koju dob koja vam odgovara) shvatite da bez vlastitog iskustva nemate pojma.
Citanje tudjih iskustava po mom sudu pomaze prilikom prihvacanja terminologije u opisima bilo zvuka ako govorimo o hifi ili stanja duha ako govorimo o zivljenju, ali nas na zalost ne uci slusanju niti zivljenju.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima




shvatite da bez vlastitog iskustva nemate pojma.

Da, ali da bi ste stekli iskustvo to možete uraditi kroz proces samoucenja (traje.....) ili korišćenjem tuđeg iskustva (brže, lakše, zato i postoje škole u svakom smislu).

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah

  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu

×
×
  • Kreiraj novo...