ZZZ

Pa ustvari ne. Nego ovi driveri koji zalaza visoko u gornji deo spektra, jednostavno moraju da prime neku zavojnicu kao poslednji element. U to sam ubedjen. Pokazalo mi se i ranije a i sada. Na merenjima se to toliko ne vidi. Ima razlike ali nije znacajna. Medjutim cuje se. Mislim da je to neki "konflit" izmedju relativno velike mase za taj deo spektra, jakog motora, i oblika horne membrane.
Ako se ide sa kondenzatorom kao II reda filterom sve se poremeti, isto vazi i za zobel clan, bez obzira koliko blag. Poremete se reverbi, a malo i tonalni balans. Otprilike taj poslednji L pocinje tamo gde "gubi" dejstvo RL clan ispred...
Imasigurno uticaja i komora u centru membrane. Trebalo bi to ispuniti nekim plugom nsa srafljenje. Valjda i ing. Altman zna nesto...
Videcu to kasnije kada postavim kompletan sistem jedinica. Za sada mi je dobar izgovor da preslusavam materijale i da trazim dlaku u jajetu... ha ha...

Pa ustvari ne. Nego ovi driveri koji zalaza visoko u gornji deo spektra, jednostavno moraju da prime neku zavojnicu kao poslednji element. U to sam ubedjen. Pokazalo mi se i ranije a i sada. Na merenjima se to toliko ne vidi. Ima razlike ali nije znacajna. Medjutim cuje se. Mislim da je to neki "konflit" izmedju relativno velike mase za taj deo spektra, jakog motora, i oblika horne membrane.
Ako se ide sa kondenzatorom kao II reda filterom sve se poremeti, isto vazi i za zobel clan, bez obzira koliko blag. Poremete se reverbi, a malo i tonalni balans. Otprilike taj poslednji L pocinje tamo gde "gubi" dejstvo RL clan ispred...
Imasigurno uticaja i komora u centru membrane. Trebalo bi to ispuniti nekim plugom nsa srafljenje. Valjda i ing. Altman zna nesto...
Videcu to kasnije kada postavim kompletan sistem jedinica. Za sada mi je dobar izgovor da preslusavam materijale i da trazim dlaku u jajetu... ha ha...

Pedantno i dobro to rade Zu. Meni sve to od njih deluje kvalitetno? Evo onoga sto ja imam za Alfredo Hornu. Sound Practics i ostale casopise nisam stigao da pregledam...
 
alfredo small.bmp

Da, tvojih godina ... pazi mu majice
Btw: Imali smo i jednog puno mladjeg ali je on platio glavom
 

A na jarbolu ( nismo imali vecu) ... i spuštena posle 4 dana uz pjevanje himne

Upravo stiglo, mislio sam da nece ni stici kolko je zakasnilo. Mada, necu moci da pipam lemilicu pre jula zbog porodicnih obaveza, prelazim u stan a tamo prvo treba srediti parket, kreciti, ormane, kauce...ali ipak ova igracka je tu:

evo nekoliko fotografija

evo nekoliko fotografija

evo nekoliko fotografija

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Ne, ne koristim tudje pcbove. (Retko kada koristim pcbove generalno sem kada stvano moram u vidu prilagodnih pločica itd... više je to hard wiring). Ni njihove sheme. Samo sam naveo kao primer hardware kontrole i odličnog zvuka.

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Čakija, jednostavno moraš konkretno isprobati u sopstvenom sistemu pa onda odabrati šta tebi najviše odgovara u tom momentu. Idealno bi bilo da mozes probati u isto vreme, prostom zamenom, komponenti. Ali to je malo verovatno izvodljivo. Pa se moraš pouzdati u neko audio pamćenje. Drugo jako je važno da "pročitaš" sebe koji si ti tip audiofila, koliko često i sa kojim razlozima, menjaš komponente u sistemu. Ako recimo pripadaš tipu kod koga postoji velika verovatnoća da će se "predomisliti" onda u svakom slučaju izaberi firmiranu fabričku spravu koju kasnije možeš preprodati lakše uz manje ili ne previše značajne finansijske gubitke, a mozda i dobitke...
A ako imaš poverenje i iskustvo ručnog rada, moj predlog je da napraviš neku verziju jednostavnog Kushunoki NOS daca. Pošto kažes da slusas uglavom NOS materijale koji i jesu u najvećoj meri prisutni. To ti moze poslužiti i kako neki stalni referentni mali dac sa kojim ćeš uporedjivati pridošlice

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

Dac nije izvor. Izvor su u većini slučajeva besplatni flac ili drugi komprimovani fajlovi skinuti sa neta. Veoma cesto napravljeni od mp3 formata. Za pune formate potrebno je platiti članarinu koja je veća nego što se izdvaja za pločice dacova. I takodje postavljati kontinuirano wav fajlove propisno grebovane sa originalnih izdanja, što nije jeftino. I to je fer razmena. Na taj način ljudi koji su decenijama formirali svoje kolekcije originalnih CD i DVD izdanja razmenjuju najpribližnije formate u formi fajlova.
Posle toga ide računar kao hardversko-softverski interfejs. Tek posle računara dolazi dac koji dalje isporučuje analogni audio signal na pretpojačavač.
Rezolucija nije prisustvo visokih frekvencija i "čist" zvuk u visokom delu spektra. Rezolucija je jasnost u centralnom i niskom srednjem opsegu gde je najveća gustina snimljenih tonova, instrumenata, glasova i muzičkih dogadjaja.
Dinamika ne zavisi primarno od daca. Več od samog početnog materijala, i relacije pojačalo zvučnici.
Od DACa zavisi tonalni balans. Ako ne postoji tonalni balans, a u većini slučajeva kod novijih sprava ne postoji, nema ni govora o rezoluciji ni dinamici.
Osnovna karakteristika savremenih dacova je poremećaj tonskog balansa koji karakteriše istaknut donji visoki i visoki deo spektra, poremećen odnos harmonika istaknuti neparni harmonici, veliko prisustvo digitalnig suma i digitalnog zrna koje zalazi i u centralni deo spektra. Nedostatak rezolucije. Nedostatak početka tona, samo su "krajevi" dogadjaja prenaglašeni pa to ljudi pogrešno shvataju kao rezoluciju. Nedostatak veze dubokih basova sa donjim mid područijem, "rupa" upravo u delu svih početaka muzike i tonova. Neprirodni i isti sibilanti. Na većini materijala slični reverbi. Čak je i inače masivan šum na starijim snimcima "tanak" i potisnut ka samom kraju visokog spektra.
Ovo mišljenje je formirano na osnovu razgovora i iskustava ljudi koji intenzivno slušaju muziku veoma različitih žanrova i perioda. Većina opisuje isto ili veoma slično onome kako sam ja opisao. To mi je pomoglo da formiram sopstveni pogled pa i da naučum kako da prepoznam te fenomene u praksi.

nema ni tepih

nema ni tepih

Ako razmišljaš u pravcu korišćenja ARU jedinice. Moze se upotrebiti u svim portovanim kabinetima. Jedan tip sam opisao gore to je takozvani tqwt. Veličina kabineta je orijentaciono (zavisi od TS parametra) kao kod Zenovog kabineta za RCA LC1.
Drugi tip je klasični portovani, samo umesto porta ide ARU. Kabinet je sa zakrivljenim ivicama (old school design, proverio Olson i dao razloge u knjizi gde analizira tipove kabineta). Zapremina zavisi od TS parametra. Visina na kojoj je ili port ili aru se odredi MJK programom. Takodje i pozicija drivera i ispuna kabineta. Kao primer tog tipa kabineta mogu se uzeti Goddmansovi kabineti koji su sa ARU za 15in drivere. Ili RCA port kabineti za LC1 samo sto je umesto porta ARU.
A front hornu mozes po potrebi i opciono dodati ispred drivera. Za bilo koji od od tipova kabineata.

Da. Ali samo u jednoj od ove 2 verzije. Ovaj kabinet kod mene je manji zbog toga što jedinica neće raditi u donjem niskom opsegu. Mislim moze i sa oba ova tipa akustičke korekcije ALI će kabinet opet biti veliki i više kao kocka.
Ako se tanoy planira koristiti kao centralni koaksijalni driver onda moze i jedan i drugi sistem u manjem kabinetu. Pa dodati u drugim kabinetima ostala LF područija. Ali pretpostavljam da nisi tako zamislio već da tanoy radi sve.
U tom slučaju kabinet je mnogo veći, i koristi se samo A.R.U. umesto bas refleks otvora, to je ovaj "prozozor". Bez ovih krugova unitra.
Ako odgovaraju TS parametri za Tanoy bih preporučio savijeni Voigt kabinet. Sa mobilnim portom. Da se ploča skida pa da se moze lako montirati i obični port (ili portovi) a i A.R.U. Ito bi mozda bilo najoptimalnije rešenje sa tim da ostaje problem skretnice kod tanoya pošto je horna za HF em metalizirana iznutra, em hiperbolična sa jakim pojačanjem i velikom direktivnosti. A i jača je od drivera za LF za oko 15db minimum. Takav kabinet sam već pravio ali za drugi driver. Odlično se ponašao i nema razloga da se na osnovu Tanoyevih TS parametra prilagodi i za taj driver. Ali kazem to je validno samo za LF i mid područije, tonalni balans i gornji deo spektra, jet itd ti zavisi od skretnice...
Mene još čeka da napravim 4 kabineta tog tipa... 

evo neko je trazio far field i oba kanala. Worst case, 12m2 stakla, kabineti 15cm do zida. skretnica koju sam opisao gore u temi, distanca oko 3m. FFT sirovo. (ovo sto se kao vidi dole ispod 100Hz, to ne postoji u stvarnosti.) Rezano sve ispod 130Hz sa 12db/oct. Probni setup verovatno će biti izmena...
Sad mi ide C. Basie sa onim fascinantnim duvačima - crash, bez zamora i pritiska