Ras

Prošlog vikenda. Ugođaj za porodicu i prijatelje. Sve je domaćeg porekla. Rakija 30 godina stara.

Док чекам клопу:

sve od Jacqueline Du Pre, lepo reizdanje, biće veselja za praznike

. . .  nastavilo se danas iz istog sektora u vinil polici, samo malo u desno . . .
 

Upravo sam naleteo na ovu temu, pa da odgovorim na neke primedbe i nedoumice.
"Visokih k'o salate". Ne znam. Meni i Šolaji to zvuči prirodno. Onima koji slušaju širokopojasne, uz eventualno dodat kvazi-ribončić da "malo šuška", možda je preglasno, možda zaista pršti. Radi takvih ću dodati opciju atenuacije "na dugme". Meni ovaj dijagram (neka radna verzija, nije konačna) ne pokazuje nikakvo dramatično iskakanje visokih. Mereno je sa 1m udaljenosti.

Nije bilo vremena za merenje na licu mesta, basovi su podešavani "na uvo". Prvog dana su bili malo jači (verovatno kao na priloženom dijagramu), drugog malo tiši, možda i preterano tihi. Ali, barem je u tom segmentu zvučnik veoma fleksibilan, svaka primedba na basove je jednostavno neumesna. Čak se i "nedostatak autoriteta u donjim srednjim", ako ga ima, može popraviti blagim pomeranjem rezne frekvencije udesno, ili, još bolje, pravljenjem malo većeg pika iznad reza, uz pomoć DSP-a na basu. To je posao od par minuta. Mogućnosti korigovanja basa DSP-om uopšte nisu koršćene, zbog nedostatka uslova... između ostalog, moraću da nabavim neki kršten laptop. Što se kvaliteta basa tiče (definisanosti, brzine i ataka), iznenadio je i mene, iskreno mislim da zadaje domaći mnogo većim i skupljim sistemima.
Mislim da sam Fostex (165) upotrebio tako da pruži maksimum u opsegu koji reprodukuje. Na licu mesta sam dobio čestitke za uspešno uklapanje sa ribonima... kol'ko ljudi, tol'ko ćudi. Ničim izazvane pohvale od profesora Hajdukovića, akademskog muzičara Zorana Živkovića...
I tako. 

Prvi lampaš

Po meni zaslužuje da bude ovde. 

Sound dizajn BD2049. Uživao sam u filmu. Jer govori o dizajnu zvuka i prvog i drugog dela.

Malo sam s bavio anatomijom zvuka ovog što sam čuo.

Ubaciš Brajana Ina (Apollo album) u Melodine ekstraktuješ melodiju kroz polifoni algoritam u mid.

Ubaciš mid u Logic Pro promeniš mu tempo. Uključiš mu Yamaha emulator (na žalost nemam pravu Yamahu) sa arpom (da ne odskače tonalitet). I dobiješ nešto jako slično ovome....
Nedostaje samo Zebra plagin (košta 200 evra - ne pada mi na pamet da ga imam) koja daje taj sonarni hrapavi zvuk u prvom planu.
 
 

Kakav fleš. Hvala za podsećanje. Te "starudije" su i danas etalon za dobar ton. Pogotovo analogne mašine: Moog, Prophet, ARP... Nešto slabiji su ovi sa digitalno kontrolisanim oscilatorima (Juno 106...).  Mislim da Benjamin Walfisch ima veliki hendikep ako nikada nije "programirao"  i pravio boje na starim sintovima. Gledajući najavu za BR2049 odgledao sam nedavno ponovo prvu verziju. Vangelis je to maestralno uradio i uklopio. Meni je njegov stil oduvek bio pomalo nezgrapan (što reče jedan čovek: "Kad Vangelis nagazi onaj njegov pravoslavni a-mol" ) ali je zaista uspevao da pogodi senzibilitet i putem  melodije i samim bojama na sintovima. To se jako dobro uklopilo sa samom radnjom a bogami i vizuelnom estetikom filma. Za to "oranje" u donjim registrima su zaslužni pre svega Moog i Prophet, odnosno dizajneri Bob Moog i Dave Smith. Potonji je, osim što je dizajnirao fenomenalne Prophet sintove ,već tada radio na vektorskoj sintezi, koju je kasnije po akviziciji Sequential Circuits Inc.-a od strane Yamahe razvijao za istu. Odnosno celokupnu seriju SY, od koje vidim ima i jedne na Vangelisovoj listi. Kasnije je radio mislim za Steinberg softverske sintisajzere. Sa pomenute liste sam svirao na velikoj većini sintova od kojih su neki zaista retki, tipa Prophet 5 i još ređi Prophet 10... u stvari kada pogledam celu listu tu je gotovo sve što je ikada vredelo od sintova uz bonus u vidu Hammond B3 i Fender Rhodes. 
Eh da, Vangelisov ton nije lako emulirati, vidim to već prema ovim sekvencama. Iako nezgrapan, imao je mekoću tona u sadejstvu sa (kako se to tada govorilo) "masnim farbama". Ovo novo mi deluje pomalo plastificirano i sintetički. Ali ostaje da se pogleda film u bioskopu za konačan utisak ili nabavi kompletan soundtrack

johan johansson je dao otkaz još letos.
neki delovi su ostali njegovi.
Hans Zimmer je morao da sedne i odsvira ceo film na istim sintisajzerima koje ima Vangelis. Da bi zvučao isto. Ili bar slično.
To su analogni uređaji sa početka 80ih. Benjamin Walfisch ne ume da svira na tim starudijama pa je to uradio Zimmer.
 Skoro sve je komponovao Benjamin & Johnan... papazjanija. Ali zvuči do jaja.
Spominje Yamaha CS-80 Synth kapiram da je koristio i Yamaha CP80 (onaj sa pedalama na podu).
Evo ceo Vangelisov gear ovde
http://equipboard.com/pros/vangelis
 
Od kompa koristili su samo Dark Zebru jasno čujem taj ton.
 
https://www.u-he.com/cms/zebra
 
Evo...znao.... na 2:12 još 2012 sam čuo taj hrapavi sonarni zvuk
 
 
 

Kontraverze prate soundtrack (što je još jedna u nizu veza sa originalnim Blade Runnerom), obzirom da ga potpisuju Hans Zimmer i Benjamin Walfisch.
Asocijacija na Stalkera je bila jasna još iz ranije dostupnog trailera i na nivou je posvete, pa tu vezu BR2049-Stalker ne treba dalje razvijati i mislim da samo može štetiti percepciji filma (ovog novog naravno).
Gledao sam u 3D, nije mi smetalo. Biće prilike i gledaću ponovo i bez tih pomagala.
Film je odličan!

ništa bez japanca, nemci su za šabane

Majstori, . . . . majstori . . . . IV dan . . . . dakle, ubiti cu se.
Sta mi je pa ovo sve trebalo ? Lepo vinili stajali/lezali na podu . . .  samo slusajte zene/devojke svoje i  . . . 
 



Jos traju ucackavanja . . . .
 

Potraži na veb strani proizvođača njihovu filozofiju, ili možda odgovore na najčešća pitanja, zaboravio sam šta tačno beše.
Parafraziraću ono što sam zapamtio o stalcima: da treba da budu stabilni i da se ne postavljaju šiljci na način da oštete finiš kutije.
Harberth kutije izgledaju vrlo lepo i po mom mišljenju odgovaraju im stalci koji su pravougaonik u ravni fronta zvučnika, širine tačno da odgovaraju dimenzijama kutije, baš ovakvi kakve si postavio, bilo da su od drveta, bilo od metala.
U bilo kojoj varijanti (metal, ili drvo) profil greda može biti i znatno deblji od ovih na fotografijama, npr. poput ovoga, a boja može biti crna, ili najsličnija finišu kutije.
Video sam fotografiju zvučnika u tvom prostoru u drugoj temi i na tvom mestu bih izabrao crni metalni stalak sa tanjim gredicama. Nešto slično u ponudi ima i Kemp, po ceni koja nije baš niska.
Pre konačne odluke o dimenzijama stalaka eksperimentiši sa visinom kutije u tvom prostoru sa mesta za slušanja.
Lepa kupovina, neka je sa srećom!

harbeth 7es-3....stigla peMzija...konačno
 

Maaa, . . . jeste, nije da nije, ali mislim da je to oko Karajana malko prenaduvano oko tih negativnih misljenja.
Upravo reciprocno njegovim idolopoklonicima koji ga pak dizu u nebesa.
Recimo, zaista taj Karl Bohm je izuzetan ( Austrijanac pa po toj analogiji mozda i ima taj senzibiltitet za Mozarta, Hajdna i Betovena ). 
A tek Rusi. Svetlanov, Mravinski, Kondrasin, pa Rozdestvenski . . . . i oni imaju "gadnu" ekipu. Zbornaja, jbga.
Kazes, Futvangler. 
Na njega su mi svojevremeno ukazali profesori u muzickoj skoli. Sam vrh. Medju najboljim dirigentima svih vremena def.
Ehhhhhhhh, Bojan . . . . nista spec. 
 
Ovde moram pomenuti 1985 god. i moj susret sa Sci Fi zgradom berlinske filharmonije, potom i Sci Fi enterijerom.
Bese avgust, verovatno je Karajan gostovao negde ( jos uvek pod ugovorom ), a dosao za tu priliku Claudio Abaddo ( koji je upravo i nasledio Herbert von-a posle par godina ).
Na programu bila Betovenova 6. "Pastorala" simfonija i vec se ne secam sta je drugo bilo.
Od tada mi ta pastoralna simfonija jedna od omiljenih. 

Dualni magneti su prisutni kroz generacije AT zvučnica i nisu novi.
Nije nov ni kvalitet vrha igle (videti AT440, AT150...).
Aluminijumski kantilever u odnosu na onaj od bora je iznuđen korak, zato što je bor iz razloga koji su došli van audio sveta proteran kao materijal za izradu. Posledica toga su mehaničke promene.
Te mehaničke promene sasvim sigurno ovu porodicu zvučnica neće približiti MC zvučnicama.
 
AT je možda i poslednji od velikih proizvođača zvučnica primenio staro provereno pravilo: zadovoljstvo kupca na prvom mestu!
Prepričano, to pravilo se primenjuje na sledeći način: mi vam nudimo kvalitet za 150 (200, 300 nečega), a vi ste nezadovoljni! E sada ćemo vam sve to, drugačije pakovano i čak i tehnički inferiornije, prodavati po skoro duplo višoj ceni i sigurni smo da ćete biti zadovoljniji!

16 Horsepower

Danas zavrsio, upravo slusam sta da kazem!!!
Mogu sa ovim zvukom do penzije.
 

Koncert je započeo Bahovim dvostrukim koncertom.. na sceni je bila Kremerata Baltica, Kremer i Keler.. dva različita senzibiliteta su iznedrila nešto lirskijeg Baha, Kremer je svirao na Stradivariju (u Sloveniji je onomad svirao Amatija).. ukupno i pojedinačno izdanje je bilo brilijantno, onako malo zanosilo na Ojstraha i Menjuhina (slični su im pojedinačni senzibiliteti, a Kremer je bio Ojstrahov student), ali malo poetičnije, sa visokim osećajem za detalj.. nije realno očekivati da ću u budućnosti uspeti da uživo čujem bolje izvođenje od ovog.
ovako su to radili Ojstrah i Menjuhin:
 
nastavilo se Sibeliusovim violinskim koncertom.. na sceni je ostala Kremerata, a pridružili su im se Concerto Budapest.. Andraš Keler je dirigovao.. Kremer je.. lebdeo dva metra iznad scene
zadao sam sebi domaći, upoznavanja sa repertoarom.. nekako sam poverovao (sebi) da bi Mutter - Previn Sibelius bio nekakva referenca.. nije, prevario sam se, možda će biti grubo, ali Previn - Mutter izvođenje je prema ovom bilo isuviše pompezno i pretenciozno i delovalo poput nekakve koračnice  Kremer je svirao sa neverovatnom lakoćom i najkomplikovanije deonice, njegov Sibelius je bio više poetičan nego mračan, snažan ali veoma kontrolisan..
na kraju bio i bis, nepoznat mi, kratak, efektan, sasvim u kontekstu sa Sibeliusom
evo opet Ojstraha, sličan senzibilitet:
 
Posle pauze, na scenu su stupili i perkusionisti.. u stvari su bili u pozadini pozornice, sprat iznad orkestra.. čak njih šest.. metalofoni, ksilofoni, doboš itd.. došao red na Koncert za Violinu i Violončelo Filipa Glasa.. Giedre Dirvanauskaite (kako li se ovo izgovara  ) na violončelu, oba orkestra, Kremer, Keler
nisam nešto bio lud za Glasom.. nekako mi je zvučao šematski.. ali, kakav god sistem za reprodukciju bio, ne može da zameni izvođenje uživo - jasno se čula kontra perkusionista u odnosu na orkestar.. u stvari - čuo sam je tek kada sam opazio šta čine perkusionisti, pa obratio pažnju  Glas je zahtevan za orkestar i to mnogo više nego što sam mislio, ovo je bio najzahtevniji deo koncerta.. i za mene, pauza je bila u pravo vreme  Giedre je bila sjajna, očigledno je da je kompatibilna sa Kremerom.. njihovi dijalozi su bili spektakularni.. uff.. Sibelius mi je bio favorit, ali...  
ovo što sledi je samo ilustracija, nije ni blizu (i to je bio moj domaći rad  )
 
I na kraju bis, Kremer i Giedre sviraju Rag-Gidon-Time, komponovao ju je Giya Kancheli, Gidonov pajtos.. klavirska deonica je transkribovana za violončelo, dakle zvuči drugačije, više je dijaloga, mnoogo bolje nego ovo:
 
I tu je bio kraj.. Topla Peštanska noć, pola sata šetnje bez reči, dok nisu nadošle.. onda im nije bilo kraja

Motor City Five - cista energija. 
Album prvenac - jos jedna u nizu obaveznih ploca u kolekciji.

Bill Evans...

HIFI-0003-A-064-A.pdf
 

I Nada Macura preporučuje svakodnevne šetnje. Valja se!