Lemić

Ako sad imaš odvojeno napajanje, može jedna žica u kablu da se otkači, ona za +5V. Ne znam koliko to utiče na zvuk. Kod nekih DAC-ova mogu da ostanu samo dve žice za data, a kod nekih treba i ona treća za GND inače ga ne prepoznaje PC. Moram napraviti bolji USB kabal, samo još ne znam kako.

To je morao da uradi čim je dodao eksterno napajanje. Ta žica ne visi, sa druge strane je vezana na +5V u PC, zato je treba otkačiti u kablu.  Najbolje je da je u opšte nema u kablu ako nije potrebna. A da li stvarno to utiče na zvuk, to ne znam dok ne probam.

obrati paznju na merenje gore - kabl kao izolaciju ima sloj ferita - gde naci takav - koji ima omotac od ferita po celoj duzini ?
 
inace ovakvi kablovi - ne koriste se za audio - koristi ih avio industrija i NASA -za odredjene merne uredjaje i interfejse koji su pod udarom - ometaca signala

Bukvalno upaljen sistem pre desetak minuta, dublji, definisaniji i bogatiji bas, ceo spektar sa još više detalja i detaljčića, sve jasno razdvojno, svaki timbar, zvučna slika krupnija, nema sterilnosti i digitalne agresivnosti, doduše, nije ni bilo ničega što bi mi paralo uši, al sad je sve još zaobljenje, dinamiku ne mogu da razlučim, kad je sve tu i kad nema ispada, čini se da je nema, moram malo neke numere da iznabadam, to je to, napredak evidentan, a Guja ko struja, čist sinus, puna zahvalnost. 

Skockava se iz numere u numeru, bukvalno. Prostornost malo talasa, doduše, sistem nije paljen od sinoć, no sad čuh odličnu akustiku doboša.
Umem da budem navalentan, mada svakako znam da ništa nema za 5 minuta. Spuckano, uvek treba da bude visoko dobro, to smatram podrazumevajućim u bilo čemu, kompliment od mene, pre zub, vrlo, vrlo retko, a to ne znači da ne vrednujem, obradovao si me, a to je danas sve ređe ii ređe. pored pedantnog rada to je još vrednije, veliko hvala još jednom, revanš je nizostavan.

Bukvalno upaljen sistem pre desetak minuta, dublji, definisaniji i bogatiji bas, ceo spektar sa još više detalja i detaljčića, sve jasno razdvojno, svaki timbar, zvučna slika krupnija, nema sterilnosti i digitalne agresivnosti, doduše, nije ni bilo ničega što bi mi paralo uši, al sad je sve još zaobljenje, dinamiku ne mogu da razlučim, kad je sve tu i kad nema ispada, čini se da je nema, moram malo neke numere da iznabadam, to je to, napredak evidentan, a Guja ko struja, čist sinus, puna zahvalnost. 

au, dobro je.
zamalo da desetka ode na listu opasnih igrački:
-dok se upazari, budući vlasnik je nervozan
-dok se apgrejduje, vlasnik je nepodnošljivo navalentan
-kada se sve spucka, vlasnik nestane sa foruma na duže vreme

Čekam, ko ozeblo sunce, ko da nikad nisam slušo muziku, napalio me DAC ko ...

Nemam pojma odakle mi ovo piše Šolaja Test CD
 

Zenon iz Bugarske  Mislim da ni on sam ne zna sta je uradio.
A iz njegove price nikad ni nece biti zadovoljan sta god da ubaci.
Menja jednom dnevno delove - nije sacekao ni da se prosli usviraju.
Tako da on sta kaze 

Treba jedno mesec -dva - da 1612 - legne - odnosno usvira se.
Plus treba da imas - predpojacalo - pojacalo i zvucnike na kom mozes da cujes razliku.
Ko nema - moze neke besne slusalice direkt da zakaci pozadi preko cinca  
 
Znaci direkt slusalice na njega kao slusni test - sa pravim napajanjem i 1612 - ubija 

Uha, kakav doručak:

Sinoć sam po prvi put mogao da čujem, sušao imidž komprimovani fajl, pa raspakovao i izdelio numere, tako uvek režem, na prvo uvo uočih razliku, al onda naizmenično i il se zaludeh il AIMP pušto isto pošto povlači iz memorije. Danas sam brdo loslesa trijažirao i kreirao sopstvene samplere, možda pod saznanjem da postoji ta, binarna, razlika, al svako uporedno slušanje mi je  to potvrđivalo, mala ali osetna razlika bez da mogu da opišem, jednostavo prirodnije, slušljivije.
 
Mislio sam na šemu Toppinga D10.
Aa što se tiče napajanja, danas malo teoretisasmo Šolaja i ja, uvek imam neke idejne fantazije, al ovaj put prođoh bez podsmeha. Ideja je generisanje 50Hz, pa se četvrtka pegla u sinusoidu, to je radio kondišima a sad razmišlja o procesoru, videće se. Šema koji si postavio, meni je ko slikarska grafika.
 
Čitao sam il ovde i na drugom forumu, tvoje ili nečije izlaganje. Imao sam i sam nedoumicu šta uzeti pa uzeh D10, a u međuvremenu ubih par noći čitajući net. D50 ima isti D/A čip ali druge operacione, koje si mi podario, a 50S ima dupli isti koverterski čip, što ne mora da zvuči bolje automatski, a kolko sam i video, operacioni su neki sa brojem 4 i za koje kažu da su još bolji, plus obe pedesetice koriste neko spoljno napajanje. Svi procenjuju pozitivni pomak, čak i D50S u odnosu na D50, međutim, nisam zaključio da je uzeto u obzir napajanje i operacioni, pa je pitanje ravnopravnosti, D10 sa eksternim napajanjem i istim čipovima. Tester je na pitanje nekog, da li da zameni D10 za 50-ticu, odgovorio, ako je srećan sa D10, da ne menja, meni je to odgovor između redova.
Čitajući, nađoh da be pedesetice mogu da imaju problem sa koaksijalnim priključivanjem, na tom ulazu ne podržavaju DSD 512, što je prednost u odnosu na D10, da ne debatujemo o tom formatu i njegovoj dostupnosti. D50S ima blututh, daljinac i može da se veže Dndroid telefon, oba imaju digitalnu kontrou jačine, za kvalitetan zvuk je preporučeno da se blututh isključi a volume na maks. Generalno su pedesetice DAC Preamp sa priključkom i za sluške, S možda je možda i kvazi strimer. U suštini su uređajčići koji teže da zadovolje neki komfor i izbacivanje Preampa, što je verovatno mnogima prihvatljivo, pogotovu što je i zvuk unapređen, ali po meni to nije čist audofilski pristup, nebitno što se radi o skromnoj sumi para. Ja sam za čistokrvni DAC i to je D10, bilo bi odlično da ima i koaks ulaz zarad kačenja CDP-a. Desetka košta više nego duplo manje i za u razliku sigiurno može da se napravi školski ozbiljan uređaj, bez pomenute komfornosti koja samo može da kvari zvuk
@Mikrosit-voleo bi da čujem tvoje mišljenje, a naravno i ostalih, hvala uz izvinjenje za uvek "krako" postovanje.

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno  mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje.  
Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC  "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para.
Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/
-------------------
Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa  zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu.
Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina.
 
Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja?
A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš.
Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi.
Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

Topping D50 da.
Evo merenje za D50s

Jako je slicno merenje sa mojim modifikovanim D10 - isti OPA su u izlazu
Jao slicno svi izgledaju. U rasponu od 100-400$
No nije sve u merenjima. 

Ima razlike. Binarno gledano. No cujno je zanemarljivo

Sto se tice napajanja - Sigma 11

 

Jesam. Pardoniram. 

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno  mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje.  
Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC  "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para.
Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/
-------------------
Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa  zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu.
Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina.
 
Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja?
A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš.
Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi.
Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno  mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje.  
Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC  "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para.
Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/
-------------------
Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa  zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu.
Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina.
 
Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja?
A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš.
Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi.
Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno  mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje.  
Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC  "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para.
Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/
-------------------
Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa  zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu.
Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina.
 
Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja?
A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš.
Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi.
Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno  mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje.  
Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC  "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para.
Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/
-------------------
Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa  zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu.
Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina.
 
Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja?
A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš.
Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi.
Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

Nova tastatura pa još nisam naviko,  " odnosu". Što se tiče loženja, znaš odlično šta imam i od kada još, iz prošlog veka, mislim prvenstveno na gramofon. Na žalost, nemam iluzija, nemam novaca za ploče, a ni za diskove, da ubeđujem sebe da PGP, Jugoton, Suzi,... vinil zvuči dobro, jednako kao i gro vinila, tek 180+gr ploče zvuče kako bi ja hteo, kao i direkt kat, sve skupe i preskupe, a ne nalazim da šum i pucketanje čini šarm, tih nekoliko primeraka je bešumno i to se smatra vrhunskim dostignućem u analognom domenu, na žalost nedostižno i suženog izbora, mada sada dosta produkcija  radi dvojna izdanja, no, ne bi bila oba bubrega dovoljna. Tako da zaludna priča, deljenje  moje impresije je čisto kolegijalno, u smislu da za mnogo malo para može da se dobije prihvatljivo audio zadovoljenje uz istovremeno gotovo neograničan izbor muzike, dugo nisam skidao ništa a imam preko tera i po losles materijala koji će se sada trijažirati pa idem dalje. Kad sam rešio da zakačim PC, nakon spoznaje komfora i zaključka o minimalnom pragu kaliteta zvuka, potražio sam naokolo šta mogu da dobijem od DAC-ova, kad sam čuo krajnje prijateljske cene, jdnostavno sam odbio i da čujem, a čitajući komentare po netu napravio izbor i nisam pogrešio, a takođe ne smatram da je iko grešan što sluša ili ima nešto što ja recimo nikad ne bi.

Stigli operacioni, još jedno veliko hala,  koverta bila skroz odlepljena, da se zna i to. Konačno preslušavam što se sakupilo, raznorazni materijali, snimci i produkcije, definitivno nema nečega što bi me odbijalo, ne postoji neki predominantni karakter zvuka u bilo kom delu spektra, vrlo jasna različitost od snimka do snimka uz izražavanje doza emocija koje muzičari uvek unose dok muziciraju. Digitalija je iluzija u adnosu na analogni prenos, no, ova spravica vrlo lepo laže u smislu verodostojnosti, zaista je nadmašeno očekivanje u svakom pogledu, jednostavno pobuđuje žeđ sa slušanjem, čak i za povećanjem glasnosti što mi nije inače svojstveno.
Sad će bude malo kabloblesavljenje, pa redom, al svakako u razumnom okviru i uz pomoć "stare garde", sve mora bude DIY, to se uvek pokazalo zvučno naj bolje. 

Nova tastatura pa još nisam naviko,  " odnosu". Što se tiče loženja, znaš odlično šta imam i od kada još, iz prošlog veka, mislim prvenstveno na gramofon. Na žalost, nemam iluzija, nemam novaca za ploče, a ni za diskove, da ubeđujem sebe da PGP, Jugoton, Suzi,... vinil zvuči dobro, jednako kao i gro vinila, tek 180+gr ploče zvuče kako bi ja hteo, kao i direkt kat, sve skupe i preskupe, a ne nalazim da šum i pucketanje čini šarm, tih nekoliko primeraka je bešumno i to se smatra vrhunskim dostignućem u analognom domenu, na žalost nedostižno i suženog izbora, mada sada dosta produkcija  radi dvojna izdanja, no, ne bi bila oba bubrega dovoljna. Tako da zaludna priča, deljenje  moje impresije je čisto kolegijalno, u smislu da za mnogo malo para može da se dobije prihvatljivo audio zadovoljenje uz istovremeno gotovo neograničan izbor muzike, dugo nisam skidao ništa a imam preko tera i po losles materijala koji će se sada trijažirati pa idem dalje. Kad sam rešio da zakačim PC, nakon spoznaje komfora i zaključka o minimalnom pragu kaliteta zvuka, potražio sam naokolo šta mogu da dobijem od DAC-ova, kad sam čuo krajnje prijateljske cene, jdnostavno sam odbio i da čujem, a čitajući komentare po netu napravio izbor i nisam pogrešio, a takođe ne smatram da je iko grešan što sluša ili ima nešto što ja recimo nikad ne bi.