Lemić

Ko momčić sam nosio majcu sa američkom zastavom, davno prošlo vreme. Primerak koji je kod mene sam igrom slučaja dovezao iz Kostolca u izvornom izdanju sa 211. Koliko znam prilično se prošetao naokolo i niko ga ne uzeh, kao ni ja ustalom, ( više kreacija mi je prošlo kroz ruke ), dok nije prepravljen na GM70. Tek je neko kilo lakši od moje nekadašnje Hirage od 42 kila, naviklo se, lako ne mož bude dobro, a teško ne mora uvek. Da, uređaj je vrlo vešto spakovan, nema nus pojava uz sav toliki napon, jedina mana je što je svaka prepravka sizifova. Dizajn datira iz neke 94, jedan momak iz Požarevca je smislio rešenje i kao hobi stolar napravio šasiju i svi primerci Đorđa Kenjala su isti uključujući i mono blokove. Jedan trafo je bez obzira na veličinu ipak problematičan, bolje dva al nema mesta. Umesto poklopaca na trafoima dodati su bakarne kolajne, u mrežnjaku ih ima više. Postolja za velike cevi su spuštena iznutra umesto spolja, metuti meki oslonci i omogućeno opstrujavanje vazduha odozdo i oko cevi i oko trafoa, a i sad ima mesta u polici, ranije je bilo 5mm do sledeće galerije. Trebalo je da ploču ofarbam u crno al je morala da se skroz skida da bi se hemijski prajmovao aluminjium, pun drveni okvir će nekom drugom prilikom biti osvežen. Prvi VT4C koji sam čuo bio je rad Nidže Vukušića tih godina, možda uz saradnju sa Jeličićem i Đokom, 15W, indirektno namenski za promociju zvučnika Nestorović Labs i još nekih hi-fi zanimljivosti. Sledeće slušanje neposredno posle je bio požarevački pojačivač sa Tanojem DC 15, presudno ka današnjem ličnom opredeljenju, SE+FR. Nidžina sprava je završila kod Sreje koji je imao SE 300B istovremeno i Tanoj 15 DC HPD 385 u Ardenu. Nekoliko puta smo pravili preslušavanja oba pojačivača za redom, zaključak je bio da bi hteli zvuk obe cevi istovremeno. Godinama posle naiđoh na netu na neki rad sa GM70 sa komentarom da je zvuk sabranih VT4C i 2A3/300B. Ispoređivao sam više proizvođača 211, jedino RCA je prihvatljiva za moj ukus i taj komad je kod Doktora. GM70 sam uzeo još 2008 sa idejom da uradim bez kompromisni uređaj, sadašnji je uleteo nenadano pa još 3 para cevi stoji u šteku, uz par RCA 2A3 koje su mi simbol nečeg milozvučnog, dva para sam ispoklanjo zaslužnim drugarima. U više navrata sam preslušavao 2A3 i 300B, lepo al fali fajt 211, GM70 to pruža. Sirotinjska varijanta, par 211 košta relativno normalno, RCA ako se sećam nekih 800€. Uz GM ide ruski drajver, 6N6P, košta cca 7€, u kostolačkoj elektrani radi 40 godina i sad je na 80%. Ulazna cev koju imam na stolu, 6N3P, 3€, a ima rešenja sa tetrodom il sa još nekim Ruskinjama u vrlo čistim šemama, tako da je aktivni deo sve ukupno na nivou samo jedne trećerazredne 211. GM70 može da radi od 600V, otprilike su komentari da je treba okinuti na 1.000-1.100, moja je na 975V i pred naponu 95V. Grejanje od 20V i 3A po cevi jeste problem, ali sa klasičnim dvostrukim RC filterom i potom, nema merljivog ni slušnog bruma. Veći je problem isterati tik nešto ispod 20V, već 19,5V počinje da kvari zvuk, a ispod 19V počinje ubrzano trošenje cevi koja inače po dati traje 20.000 sati neprekidno, 10.000 pali gasi. Sve cevi su sa grafitnom elektrodom i smatram je naj prirodnijom, "The Bone Doctor". Meni je trenutno mrežni trafo slaba karika, previše tu prolazi struje uprkos veličini i tankim limovima i čuje se zvrčkanje špulne za šta sam i ja kriv jer nisam tropikalizovao pa kad mine slušna sezona ići će trafo na punjenje. Izlazni trafo je jako skroman, po veličini i odgovara, ali ima svega jedan primar i dva sekundara, takvi su svi Đokini 211. Istina, na 18Hz je -1,5dB, na 20 -1dB, na 10Hz-3dB što je dovoljno, zazor je oko 0,30mm. Na 15KHz -1dB, 20Khz-3dB što je na Lauteru gotovo neprimetno, više je stvar izmerenog nego čujnog. Doduše pre servisa pojačala i preslaganja laminata i smanjenja gepa, bas je bio osetno plići i manjeg bodija. I taj trafo će biti premotan ljudski, možda malo povećam paket limova. Sve u svemu ovakav uređaj je vrlo jednostavan i relativno jeftin za izradu uprkos naponu od 1Kv. Naravno, Ongaku šema je pre šemirana i nikad ne bih pravio takavu konstrukciju a sa tim se slažu i svi moji prijatelji konstruktori. No, stoji dilema, zašto ovaj uređaj zvuči impozantno, GM70 ili se sklopilo nešto što niko ne vidi il ne zavređuje pomena. Miroslavu Petroviću je moja supruga, koja perfektno ume da čuje, na pitanje dal ume da pravi makovnjaču, uzvratila pitanjem, jel ume da pravi pojačalo, i to ga je uz moje bockanje nagnalo da uradi prototip koji po slušanju samo jednog kanala zaista obećava, kad uradi ceo amp biće crta. Naravno, sve ruske cevi u nekim "tajnovitim" vezama, kaže on meni sve al zna da pola ne razumem, pola zaboravim, al zna da oštro čujem i još oštrije kritikujem kad nešto prebudži. Postavljo sam link već, ne znam dal ovde jer se teme prepravljale, al neće da škodi. Mp3 na jednom kanalu ne znači ništa, mada se uživo čuje i te kao, skrećem pažnju na njegov komentar o linearnosti što jeste tačno. Kad cev ima svoj izrazito izražen ton, on dominira šta god da se čačka pa kad se svidi, to je slušaocu to, dok linearnost ne prašta pogreške, šta uđe to i izađe i kad se kiksne odmah se oseti za razliku od pre dominatnih cevi koje uvek nadodaju i nadomeste delimično propust. Moj uređaj nakon servisa nije radio zadovoljavajuće, zbog nekih par destina volti više je radna tačka pomerena ali je i dalje bila po grafikonu gde treba, no pomeranjem radnog opsega trimera je pred napon sa 83-85v pomeren na 96v i amp zazvučao. Da, pri lemljenju se omašilo i jedna cevka popila 1Kv u katodi, regeneriso i radi ko druga, pitanje je koja bi cevka to preživela bez posledica, a i da je geknula nije mnogo, tridesetak €, sirotinjski.

Ja se bez srama prepoznah po sirotinji, al bogatog zvuka za utehu, Srpski Ongaku sa GM70 koji će uskoro biti još "sirotinjskiji", umesto relativno skupe TFK ulazne cevi, dobiće i treću rusku lampu od 3€:

Da nabacim malo, Tanoy 15 sa rebrima za ukrućenje već i onako krute konusne membrane ima kretnu masu iznad 110gr, sa aftermarket gumenim vešanjem oko 130gr. Nasuprot velikog kratko hodnog zvučnika, pokojni Iva Jeličić je konstruiso 8 cola izrazito dugog hoda drajver, Red Acoustic, ali je to davnašnja priča. Ko što je Zbotic napomenuo, orgulje koriste akustičko pojačanje, orguljaška cev-i, kao što je Alpski rog, TL il TQWT, horna, gde mali zvučnik odsvirava niske lage. Inače sam desetak godina sa velikim uživanjem slušao Tanoy-e, modifikovane i sa skroz minimalizovanom skretnicom, već petnaestak godina sam na FR-u, trešenje prozora je prestalo da mi bude primarno.

A možda je potrošnja grejanja nasuprot, neki podatak, besprekidni rad 20.000 sati, isprekidani 10.000, atraktivnost zvučno, novi prototip, jedna polovina, mp3:

I prilikom donošenja tog zaključka, kablovi su bili u sistemu,i uticali na zvuk, Ako su(,kablovi,) tu bili tačni,da li to znači da ce biti tačni i u nekom drugom sistemu,i time otkriti mane tog sistema? Da li se misli da je sistem tačan,ako uspe da prenese četvrtku od početka do kraja,u istom obliku,ili nam se dopada ono što čujemo? , Koje je jaje jajastije, teško je odgovoriti šta je zapravo tačno jer se radi o ličnom poimanju pa čak i dobri sluhisti ili profesionalci u muzici ne moraju da budu referentni po svojim zaključcima. Imao sam sreće da se srećem tokom godina sa ljudima koji su majstori svog zanata, od elktroničara do muzičara i operskih pevača kojima je audio strast podaprta sa jedne strane profesijom, i koji su me podučavali i na neki način oblikovali nekad i oprečnim stavovima. Moja težnja je vernosti reprodukcije i pod tim podrazumevam tačnost koja ne mora i nije uvek lepa i milo zvučeća. Takvim subjektivzmom i slušam, ako osetim da me vuče da aktivno i znatiželjno slušam, znak je da je reprodukcija bliže vernoj, ali uživam slušajući i nabudžene snimke. Odavno sam prestao da se zamaram mernim podacima. Primer je jednog od prvih Brumester pojačivača kome skoro da nije moglo da se izmeri nikakvo izobličenje, prelep u svom dizajnu i preskup, zvučno totalni debakl, i kad podvučem crtu, sve što je potencirano čistotom podataka je tako i zvučalo, ako je četvrtka korektna, to je dovoljno jer nikad zadata i izmerena nisu iste, a možda ni ne trebaju da budu, to mi je jedna od prvih lekcija pružena od Buce Maričića. ( Nisam elektronac, dozvoljna mi je interpretacija ). Jednako je teško reći šta je tačan kabl, od 5€ ili 5.000€, slušanjem više žica u više sistema se stekne neki zaključak pa se nekim naj kompletnijim uporedi u svom sistemu, da, jednostavan kabl koji dobro zvuči u skockanom sistemu može da ofira mene u nekom drugom manje dobro ukomponovanom.

Kimbere sam prvi put čim su se pojavili, neke 91 i zaista su uneli evoluciju u sisteme, prvo slušanje na tada idelnom paru AR SP8 i KSA 50, i što je bitno, počela se psvećivati pažnja kablaži i konektorima kao vrlo uticajnim činiocima u lancu. Svega sam par puta imao prilike da slušam to što pominješ tako da ne mogu išta da kažem jer bi bilo neozbiljno. Prvi pismen dvojac mi je bio Elektrokompaniet, tada smatran izrazito fazno doteran, kasnija Hiraga je takođe bila još bolja, sada sam na čistom singlu. Uređaju kojima faza isklizava, sve više što im se nižu pojačavačke jedince, jednostavno imaju svetliji ton, dok je singl tamniji ali tačniji. Moji Lauderi su krajnje problematični, svetli do agresivnosti i tek ih je SE GM70 doveo u red i to tek nakon remonta kada je sve unutrašnje ožičenje prežičeno bakarnim solid korom, al se sad pojavila karakteristika izlaznog trafoa koji čini da bi voleo da je ton malčice svetliji iako je rezolucija još bogatija. Mogao bi možda da to ekilizujem žicom al je to levi način, nego treba premotati špulnu što ću i uraditi u nekom periodu. Retko kome smeta svetao ton, pogotovu kad postoji i donji fundament, ali slabo kad činela treba da izbrijava i dominira stejdžom. I obično se polemike vode oko ekstrema a draž svirke je u bogatstvu sredine i kad se na to legne, kablaža ide u drugi plan, telefonac, anti cable i slične diy varijacije.

Mnoge stvari u elktronici su proistekle iz telgrasfkog prenosa pa otuda i lepa primena telefonca kao jednostavnog rešenja. Ideal kućnog sistema je da što vernije reprodukuje živu muziku, zanemarujem subjektivizam, sa što manje gubitaka. Svaka komponenta ima neki svoj karakter i sve utiče na ličnu percepciju. Žica treba da prenese informaciju sa što manjim gubicima i sa još manjim dodavanjem. Razlike postoje čak i kad se isti vod vuče pravolinijski ili krivuda ili se preseca itd. Sve te razlike nisu naročito bitne ali ako kabl svira to nije dobro, mada može da ispegla neku krivu Drinu i ako je tako, postoji nedostatak u lancu i to peglanje je na neki način veštačko. Kad je sistem tačan, promena kablaže se čuje ali razlike trebaju da budu u okviru nekog ličog ukusa a ne u širokom dramatičnom rasponu dobro/loše, sve je tu, ništa ne fali, ništa ne štrči, celovito a opet na neki drugojačiji način, pa se u tim finesama opredeli za bolji zvuk što često ode u razumljivu potrebnu subjektivnost jer svačije zadovoljstvo je individualno, znači objektivnost je relativna i tu nema ništa loše. Naravno da postoje loši i dobri kablovi, cena i lepota izrade nije nikakvo merilo. Da je tako, uzeo bi pomenuti Kimber KC AG 1, (valjda se tako zvao), kog sam slušao čim se pojavio, zapakovan u kutiju kao za naj skuplju ogrlicu, a tako i izgleda interkonekt, kupio mini stub i dobio vrhunski i zvuk i ukras. Kroz godine audio tupljenja moj neki zaključak je da što je sistem verniji to mu sve manje trebaju uslovno aktivni kablovi, odnosno bolje ležu što jednostavniji vodovi koji imaju minimalan nužni uticaj. Skinuo sam skoro neki ruski demo disk sa skoro 40 skraćenih numera svih žanrova i preslušavo sa mladim prijateljem boljeg sluha nego mog, svaka numera totalno drugojačija shodno produkciji, ambijentu itd, a sa pevajućim kablom bi te razlike bile manje i verovatno bi mi se veći broj izvođenja svideo, ovako jedno lepo drugo loše pa mora radi daljinac. Filozfija mog slušanja je nemilosrdna rezolucija jer to volim, nekome se drugojačije sviđe i to je tako, često i nepomirljivo i zato ne treba previše tupiti i svađati nego gurati sistem gde lično naj bolje ga doživljavamo i uživamo. Ne mogu da komentarišem jer se ne sećam kad sam poslednji put slušao "krštenu" žicu i dal je bolji Kardas il Kimber, ( "bolji" ovaj drugi, življi), nit me pa zanima da čujem išta drugo do možda nekog egzotičnog DIY-a.

Hvala puno, tražio sam na Aliju RCA al ne nađoh zasigurno da su sa šrafom, tek kad ukucah Gaofei izađe lista: http://www.aliexpress.com/gaofei_reviews_1.html?spm=2114.40010608.2.14.kiC6Iv http://www.aliexpress.com/wholesale?catId=0&initiative_id=SB_20160202093656&SearchText=gaofei To je to, mesing u raznoraznim prevlakama, bilo bi bolje da je pun bakar. Kopije mesingane WBT-a sam pre x godina plaćao po 15 DM, pored je pretekao jedan ženski konektor od čistog bakra sa drvenom izolacijom i podloškama ručno rađen. U ideji je opet izrada po ugledu na princip Ajhman / WBT, Nextgen je inače vrlo nesolidne izrade, nekoliko komada smo Šolaja i ja skralji čim su izašli tako da mi se ne bacaju pare a i mislim da to može možda još bolje da se uradi.

Preostalo mi par davnašnjih kopija WBT muških konektora na kojima se sve šrafi, 3 mesta, i ne mogu da nađem nigde sličan, zna li ko jel postoji nešto tako?

Ili DIY bayeri http://www.diyaudio.rs/topic/6293-anti-cable-by-paul-speltz-iskustva/?p=223217

Nisam elektrotehnički obrazovan pa se ni nisam ni previše trudio da razumem tehničko elaboriranje Profesora Hawksford-a jer na kraju postoji zaključak svima razumljiv. Ovaj članak datira još od 1985-te i nije mi poznato da ga je iko negirao. Negde u isto vreme se oglasio Rodžer Skof, XLO, analizom geometrije kabla sa aspekta samih žica i istakao efekat diode kod ne izolovanih žica u licnastom kablu. U istom intervju-u je takođe izneo podatak da srebro ima veći otpor za naizmenični signal, što audio i jeste, u odnosu na bakar i da to čini određene fazne pomake koje se čuju kao "srebrni", svetao zvuk, grubo slično kad se samo visokotonci razfaziraju. Gledajući kroz DC provodljivost, poravnanje se prosto vrši skraćivanjem dužine bakarnih vodova za 11% što je gotovo uvek moguće uraditi i time dovesti na otpornost pandam srebra. Ima pisanja i o uticaju izolatora kroz kapacitivnost a vrlo je zanimljiva postavka Džon Atkinsona koji je postavio tvrdnju da u suštini polje oko provodnika čini začin, odnosno karakter pri-zvuku, i ja sam privržen toj postavci, a i mnogi proizvođači ističu u svojim proizvodima neku izolaciju kao plemenit sastojak u njihovim kreacijama. Da dodam, kod svih muških konektora slušno sam zaključio tvrdnju da metalni oklop smeta i mako sam ih.

Razlika u vezama postoji jer su u igri električni i fizički parametri. Pristalica sam što jednostavnijih rešenja i što je sistem rezolutniji, bolji, ( subjektivizmu podređujem izbor muzike, izvođča, snimka itd. ), lakše je uočiti razliku al one nekako bivaju manje bitne il manje smetaju, u sistemu mi stoje još uvek par gvozdenih činčeva iako imam u šteku pismene. Kod činč konektora jeste problem u materijalu jer mesing i svi nanosi radi zaštite loše sprovode signal pa sam svojevremeno pravio ženske od čistog bakra, mužjake nisam uspeo. Ajhman i WBT-ov Nextgen ženski imaju drugojačiju postavku, point to point i što je verovatno presudno, drugojačiju impedansu ko što je Vladd istakao. OFC lično mislim da nije moguć jer je nemoguće čitav postupak od topljenja rude do finalnog proizvoda prođe bez prisustva kiseonika. Po meni je primarniji takozvani "Long Crystal" koji se po mom uvreženju dobija naknadnim žarenjem. Svi dobri snimci u prošlosti su rađeni na Nojmenu, imao sam prilike da vidim i čujem njihove kablove u tuđem sistemu al nikad nisam uspeo da dođem do neke čuvene RG žice. U prošlosti su u kućnim uslovima korišćene luster žice, 2x075, prvi je Monster izašao sa namenskim audio kablovima i praktično utemeljio jedno lepo tržište. Džordž Kardas i Rej Kimber su napravili bum koji traje i danas, na sreću i zadovoljstvo raspleo sam se iz žica ima već dvadesetak godina i koristim jednostavne čiste veze od bakra. Žvakana je tema i ranije, tražeći neki svoj post iznađoh sijaset tema, link iz prve je bio presudan za mene, ( nadam se da neće biti zamereno linkovanje u prošlost) : http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/1885-kablovi-essex-echostrucan-pogled/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/2714-vazan-clanak-u-vezi-teorije-audio-kablova/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/1528-najveca-hifi-radnja-u-austriji-hifi-team-u-grazu/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/1635-diskusija-koja-moze-izgleda-vecno-da-traje/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/924-bi-wiring-i-dumping-faktor/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/2030-biwiring-zvu%C3%A4%C2%8Dnika-sa-dva-razli%C3%A4%C2%8Dita-kabla/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/1404-terminisanje-zvu%C3%A4%C2%8Dni%C3%A4%C2%8Dkih-kablova/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/2127-interkonekti-drugi-deo/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/3133-lak-zica-kao-zvucnicki-kabal/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/2135-lak-%C3%A5%C2%BEicu-i-za-speaker-cable/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/10260-tonearm-cable/&page=1

Iiiii, dal neko "uradi sam" u duhu foruma il sve osta na priči? Moram da produžim konekciju pa pošto sam neko vreme slušao neke kratke diy anti kablove koje inače moram da vratim, pade mi naum da smotam lakirušu. Kontam da tu postoji nekoliko nepoznanica pa da pitam za neko diy iskustvo?

Lemić, on 24 Jan 2016 - 18:15, said: .... pa mi je potrebno dodatno vreme da uslušam nov i daleko bolji zvuk nakon Šolajinog rada, što znači da tek sledi ovih dana ozbiljnije preslušavanje. ... ...no to neće biti presudno za donošenje odluke. Kako god, ako je neko potencijalni kupac, uz Grau-ovu saglasnost može da dobije Preamp na slušanje... Kako kaže od kuminog kuma kum, sad sve od početka; preslušao sam sa uživanjem između ostalih diskova nekoliko Gordanovih test kompilacija, dva dana intenziviranog slušanja, više da bih iz svoje Eridiće izvukao nešto više. Kvantitet, više od tridesetak kila, 12 dvostrukih C trafoa, PIO-a,... ne znači i kvalitet, 2 TVC "trafuljka". Moj pre amp je dobio i dve nove Čatamke i po novu polovinu Telefunkenki, no bezuspešno. Razlike jesu možda male, moja supruga koja ne sluša "nastranim" ušima ko mi iako izuzetno dobro čuje, ne pravi neku razliku, tj. kaže da je isto. To je u neku ruku tačno jer zaista tonski oba uređaja rade identično što pre svega govori o karakteristici i prepoznatljivosti Šolajinog zvuka, što verniji i celovit muzički prikaz bez dramatičnosti u bilo kom segmentu, jednostavno, živa svirka i takav doživljaj kada se sedi ispred zvučnika. Euridika je dual mono uređaj sa cevnim ispravljanjem i po jednom cevkom sa transformatorom na izlazu, u osnovi preteča njegovog bez kompromisnog pred pojačivača "Grand Exellence". Bez obzira na moj idejni, zanatski i stolarski rad i uživanja više od petnaestak godina što čini naviku i inetrnost slušanja uz nužni subjektivizam, TVC je zvučno i električno bolji uređaj, boljeg ima u svemu više a bruma manje. Pročito sam negde komentar da TVC mora da radi sa SE pojačivačima jer navodno šilji neparne harmonike, ne slažem se nikako jer moja tranzistorska Hirage je PP sa malo povratne sprege i trafo jednako dobro radi ko sa cevnim singlom. Rečeno mi je da postoji neka recenzija i da je recezent kao manu naveo gain +6dB, potpuno suprotno je. Ostaje problem osetljivosti, moj GM70 je trostepeni pojačivač i ne treba mu pred pojačanje kao takvo, bolje radi sa preampima i tako ga slušam, utišavanje preko ugrađenog Alps-a čini minornu razliku koja je možda više subjektivna al je i to već dovoljno. Uređaj je i dalje na raspolaganju zainteresovanim shodno Anubisovom nahođenju.

Guglajući svoje odgovore na ovom forumu natrčah pa da samo dopunim, merio sam i preko 300°, mislim čak 310:

Ne, Petrovićeva zamisao, a Đoka je realizovao, praktično podigao samo napon grejanja za GM70, zabo druge cevi u predhodne stepene i Miroslav zamenio pojedine otpornike i kondiše audofilskijim i to je radilo: http://audiohd.net/phpbb/viewtopic.php?t=357#p24123. Nakon izgaranja mrežnjaka, valjao je ceo generalni servis što je i učinjeno: http://www.diyaudio.rs/topic/6496-motalica-regulacija-brzine/, međutim uređaj nije radio kako treba a još manje od očekivanog i adekvatno učinjenom poboljšanju sve dok nedavno Šone nije postavio putokaz a Šolaja umešao prste i sad doživljavam katarzu; nameravo sam da postavim temu o urađenom servisu al se nema nešto volje.

Hvala Grau, beše to period napredka, SET, FR, LCR, TVC,... Iz dva pokušaja se napravi nešto, pre svega SE AMP GM 70 je detaljno pregledan, premeren i pretrimovan tako da tek od juče radi u pravom izdanju nakon generalnog servisa pa mi je potrebno dodatno vreme da uslušam nov i daleko bolji zvuk nakon Šolajinog rada, što znači da tek sledi ovih dana ozbiljnije preslušavanje. Integrisanje u smislu smanjenja glasnosti je moguće uz neka verovatno, tj. sigurno, još bolja sonična rešenja na ulaznom stepenu pojačivača no to neće biti presudno za donošenje odluke. Kako god, ako je neko potencijalni kupac, uz Grau-ovu saglasnost može da dobije Preamp na slušanje, važi i ako ga ja uzmem. Šolaja u svom okruženju:

TVC tera GeMe već više sati, alternativno grejanje po ovoj zimoći. Grau raspolaže svojim uređajem po svom nahođenju, dok ne rešim ulaznu osetljivost pojačivača neću doneti odluku, nadam se da će Šolaja u narednih nekoliko dana pokušati da reši. Ja sam uređaj uzeo odmah po oglašavanju na ponuđeno slušanje i pripada mi pravo preče kupovine mahali ne mahali bilo čime, naravno u okvirima koje postavi Grau, što podrazumeva i podizanje cene pa čak i ko da više. Nisam preprodavac, nit šta prodajem nit šta kupujem, nit šta pravim, popravljam, prepravljam komercijalno, pa me isključite iz svih mogućih kombinacija i teorija, obraćajte se Grau ko da me nema. Ako uređaj završi kod mene to neće biti zarad preprodaje već za lično uživanje i ostaće večno ili sve dok/ako, napravim TVC u nekom drugom načinu motanja trafoa i to opet pod, il sa, Šolajinim umećem. Neću da otvarm uređaj zarad slikanja, ima recenzija po netu sa slikama, unutra su amorfna jezgra i Elme, znači zvučno i po trajanju naj bolje što se može naći.

Hvala. Slobodan sam da postavim par slika telefonom, ne nekog kvaliteta, što je mahom većinski problem u Srbiji. Naime, posle nekoliko godina su samo prednja ploča i dugmad izgubila crnu pigmentaciju i vidljive su pink boje, što mnogima ne smeta. Problem je uopšte sa svim površinskim obradama svih metala, čovek koji je ovo radio otkupio je jedinu pravu liniju za eloksažu ali očigledno nije zadržao kvalitet, moja bivša Hiraga je i dalje crna ko ugarak posle ravno 26 godina. Sada je potrebno hemijski de eloksirarati, dugmiće ispolirati a prednju ploču prebrusti da se ukloni gravura, prečetkati i sve ponoviti. U mom sistemu visoke osetljivosti, Teresonic i SE GM70, Preamp je na prvom podeku isuviše glasan za noćno slušanje dok je sama podela jako lepo urađena ali to meni nije od značaja, tako da je to jedini kamen spoticanja. Imam na ampu kontrolu glasnosti jer je urađen kao integrarac al se sluša uvek sa preampom i odvrnutim potom do kraja, probaću na pravi način da spustim ulaznu osetljivost , što traži da se pojačivač stavi na sto. Sam TVC je i moj lep deo života i nekako ne ostvaren san, delom što SE Euridika urađena Šolajinom lemilicom radi sjajno, delom zbog ne imanja vremena, tako da je ovo prilika koju ću teško propustiti. Tehnički je uređaj sam špic kako zantski u smislu motanja, tako po ugrađenim delovima, trafo lim, selktor i potovi. Trafo ima svoj pleneći šmek, sa vezom od 6dB pojačanja muzika je uvek uz sto, bez toga, par stolova dalje. Od prvog probnog TVC-a, čuvene fioke, Šolaja je kroz razvoj doveo ovaj koncept do kraja, možda može da se daska ukloni ko u onom vicu o dvoje kamiondžija, al to je neka buduća moja spremnost da se višestruko komplkivanije vrši motanje sa neizvesnim rezultatom. Ako neko želi da čuje uređaj može da ga dobije od mene uvek, uz moje preče pravo kupovine i naravno, Gordanovu saglasnost. Izvorna priča o TVC-u: http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/1696-music-first-pre-amp/&page=1 http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/5945-tvc-made-in-serbia-attn-solaja-lemic/

Celu priču sa trafuljcima sam prošao pored Šolaje, na pomenutoj ri-i su možda i moji ručno rađeni konektori, ne sećam se više. Nisam znao da ju je namenski vlasnik Odić otuđio, da sam znao, završila bi trajno kod mene. Ne znam u kakvom je stanju al bi joj sigurno trebalo zabosti nove Telefunkene i zameniti ispravljačicu novom i egzotičnom. U mojoj Euridici iz tog doba stoji pregrada sa svim potrebnim hardverom osim samog LCR-a i elektrolita za grejanje, na jednom kalemu iščupah žicu u korenu i tako sve ostade u kutiji. U međuvremenu se javila ideja da se umesto cevi ubace dvostruki fetovi kojih više nema i tako prođoše godine...Sad me Grau-ov, TVC podbo, Šolaja usmerio na ovu temu pa ako ostene u polici možda bidne nešto i na ovu temu. Inače imam i par UTC-a, nisam probao al sam ih dobio kao Step up trafoe za glavu.

A nas voajera kolko oćeš.

Poklonjene.

Između radnog i slušnog uređaja ipak ima razlike, ovaj naš hobi iziskuje ili sadrži pikanterije, mistike,... koje nam čine zadovoljstvo na kraju krajeva, tim više kad je u pitanju diy. Postoji "spot welding" mašinerija, veliki strujni udar u vrlo kratkom trajanju kada se razvije visoka temperatura u tački dodira i učini stapanje dva materijala, kao varenje. Ima podešavanje amperaže i interval trajanja a okida se prekidačkom papučum, vrlo prosto al nepoznato.Napomenuo sam već, vičan vikler na moje oči je grafitnom elektrodom spajao bunt žica sa rotora i demonstrirao mi spajanje dve tanke žice a sve sa običnog dvanaesto voltnog punjača akumulatora. Ja probo al digo ruke jer ne znam da varim inače. Ne bavim se kablažom više ali dok sam pratio bilo ih je koji su zaista isticali da nemaju klasično kalajno lemljenje. Dobio sam od Guje prvu lekciju pa od sutra žice od uglješe i vežbancija.

Poslušo sam Gujin i iste preporuke i očešo se za par metara iz hifi radionice, Stanol olovnjak sa 1% bakra. Spomenuo sam da sam koristi WBT al je pitanje da li je uistinu original. Listajući net jedan od zaključaka je da je mnogo bolje da spoj bude dobar a to obezbeđuje ovakv olovnjak koliko vidim, nego da bude eko čistunac i sa dodacima pogotovu srebra. Ako si gledao pažljivije moj bivši amp, sve što je moglo bilo je švajsovano brenerom kod auto limara i odma kovano da se sabije rešetka uz prehodno tretiranje Kramolinom. Davnih dana se pojavio neki interkonekt i bio slušno vrlo visiko cenjen jer upravo je bio direktno spajan punkt metodom. U "air point to point" bi bilo dosta toga moguće uraditi na taj način, jedino bi problem bio pri izmenama ali bi i to bilo moguće preduprediti. Zaista bi rado to pokušao al gotovo da nikakva saznanja nemam. Sutra stiže "oružje".