Lemić

Laser ili transport, može i ceo CD sa tim mehanizmom ala 104, 204, 304, 304 MKII.

Prekjuče je bio Šolaja kod mene i na pitanje ima li ko od mlađe garde da se bavi zvučnicima je istako Bokija između ostalih. Idealno je samo u glavi, ostalo je uvek kompromis koji se načini prioritetnim izborom shodno svojim mogućnostima i nužnosti. Naravno da FR jedinica ne može da pruži teoretski potrebno, zato se poštapa raznoraznim dovijanjima manje ili više uspešnim, a subjektivizam je verovatno odlučujući pri pokrivanju vojničkim ćebetom, ko što rekoh, nema tu zadizanja tepiha ili pucanja čaša, ko to očekuju ne treba da se bavi ovakvom postavkom. Stariji drugar, Odić, me je praktično uvukao u hi-fi i muziku uopšte, on je jedan od recimo 5 ljudi kod kojih se uvek moglo videti i čuti naj bolje i naj skuplje od sistema i prednjačio dok sam ja nasleđivao po neku komponentu kako je on išao stepenik više. U nekom trenutku smo se poravnali, oboje smo imali iste Tanoy-e sa veoma sličnim muzičkim ukusom i izborom, on je zavešio na 4 petnaestice, 6 midbasa i po par visokih i super visokotonaca, jedno 16 drajvera istovremeno, a ja prešao na majušni par FR Fostex, tridesetak sekundi je bilo potrebno da donesem odluku iako sam Tanoy obožavao i uz Acu Ribona i Branu Hodalića rasteretio skretnicu da ne drnda, ravno pre 21 godinu. I dalje slušamo posličnu muziku, trenutno ima 4 tipa kabineta i kamaru nekih drajvera, 3 su prošla i kroz moj sistem a četvrti, Nestorović, nisam mogao da si priuštim, slatko sam se nasmejao Apožeima. Mi smo praktični nepomirljivi ali vrlo lepo diskutujemo svesni svog različitog opredeljenja, on se sprema ponovo da dobavi Tanoy a ja da možda uradim trocevni TQWT i to baš kod njega jer je izuzetan stolar i sa strašću će ga raditi ne samo zato što smo drugari. Nikad ja neću čuti u svojoj postavci to što čujem kod njega, kao što je i on svestan da neće dobiti ono što mene pleni, drugim rečima, različita su nam uživanja i to je tako, bez remećaja. Slobodno Boki što se mene tiče, možda nešto ne znam, ili ne želim da znam, u hifiju je velika sujeta a i interes, rasterećen sam od obaju, a možda budem bio slobodan da zatražim i pomoć u ideji koju imam na umu.

Da, dizajn je prelep, jedinstveno prepoznatljiv i savršeno uklopljen svrsi. Neki lik nudi opciju moguće trocevke: dvocevni šnit: a gotov kabinet deluje vrlo jednostavno za izradu, na isti način može da se uradi trpl kutija:

Oživljanjem teme mi nije bila namera da spominjem Teresonic osim informativno usput. Lowther sam tek čuo u pravom izdanju kod Ecija, 3D "Keln koncert" me je fascinirao, naravno i kod Gosn Dabića čije sam kablove slušao još pre dvadesetak godina. Da ne zvuči dobro po mom ukusu, ne bi ušli u kući il bi izleteli ko što je završio modifikovani Tanoy il Fostex, tu bar nemam ni malo abera, ne vezujem se za stvari il brendove, kad je GM70 ušao u sobu, posle tridesetak sekundi je zapečatio sudbinu unikatne i lično rađene Hirage "Viktor Bradač" i to nakon preko dvadeset godina uživanja. Slušao sam par Teresonic pojačivača uključujući i 300B sa tim Viševica, il tako nekako, cevima, usledio je poziv imenjaku da dođe i počuje Ruskinje. Pri izboru drajvera sam prihvatio njegovu preporuku, "prva ljubav zaborava nema", poredio sam sa nekim X ali sam ostao na 6C, sad imam u kući još 2 para ganc novih, jedan je opet X, ali će šestica ostati sa idejom da se uradi elektro magnet, davnašnja želja još od Tanoy-a, a možda padne i petnaest omska špulna. Ko što rekoh, niz godina sam van sfere i tek sad sam malo proguglo, pored USA vidim da se vrzmaju po Rusiji, Kini il Koreji,... svuda odlične recenzije koje su delom i marketinške ali svako to ne bi bilo moguće da se ne čuju kako se čuju, vrlo lepo da su dostigli desetogodišnjicu: ................... Što site Vogt-ove cevke, razumemo se, tu postoji niz varijacija na istu temu. Nisam ulazio u istoriju nit je pa ona nešto naročito bitna činjenično, ovo sam recimo našao na netu čisto kao jednu od mnogih kreacija: a ovo je pomenuto skenirano iz nekih novina, neka 1976 godina: ................ Grafički prikaz harmonika, nemam pojma kako bi računski ili vektorski odredio naj bolji podužni položaj drajvera u talasovodu, ko razume molio bih da pojasni, link: http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/Waves/opecol.html#c1 .................... Hiraga je pametna glava, ( tako je govorio pokojni Laza Milutinović Fozgen, kad sam ja slušao hibridni elektrostat, on je ima cevku već) , i mnogima je bio idejno polazište. Imao sam Fostex-a u prekopiranoj Hiraginoj kutiji, radilo to kako treba, kod gosn Dabića je isti drajver ali u drugojačijem kabinetu, nisam slušao. Mnoge se radi Resavskom metodom, kopiranjem bez ulaženja u problematiku pa kako ispadne, većinom loše. Postoji niz nekih kalkulatora koje ko zna koje ima algoritme, mahom izbacuju kraće dužine, ovo je jedan koji daje bolji proračun: http://www.mh-audio.nl/TQWT.asp?c=y#ready Gledajući youtube, Mr. Mika je naveo da je u Ingenium-u izbačeno punjenje i da je kutija praktično kao muzički instrument, slatko sam se nasmejo jer sam i ja to uradio u pomenutom pokušaju da zamenim sintetičku vunu prirodnom uz merenje mikrofonom, posle dosta zezanja sam odlučio da krenem od nule, tj. praznog zvučnika i kad sam ga čuo, tako je i ostao, stoje samo na delu stranica tanki filčevi. Laza je kasnije napravio ravan TQWT uz Dabićevu postavku al sa drugim FR drajverom, golih zidova i bez ispune, jeste bio tankosić dole ali verno živahan. Link koji je Beli postavio sam iščitavao ko zna koliko puta kroz protekle godine i sad mi je zapelo za oko: "There is fortunately another option. Instead of troublesome tuning, two or more pipes can be employed in one enclosure, possibly even with different drivers. One pipe should be tuned exactly 1/2 octave below the other, once the minimal stuffing in the throat (the narrowes point in the tapered tube) is taken into account. The trick is to have a major port resonance at the lowest frequency desired (essentially the driver's resonance)." http://yu-ra.tripod.com/tqwta.htm Nacrtao je meni Gosn Daba trocevku al tad me nije interesovalo i nisam upamtio nacrtano, ZZZ-ov pdf fajl bi mogao da bude polazište:

Jeste, nego je auditorijum usvojio neki koeficijent kao univerzalni broj zbog dampinga a on mora da bude različit zavisno od punjenja. Našao sam na netu kopirane požutele listove iz nekog časopisa Vogt pajpa, kasnije ću da nađem link. Da, dužina treba da se vrti oko tih 2,5 metra po računu, sve na netu je kraće, baš značajno što si izneo svoje iskustvo.

Neparni harmonici su prisutni, damping ih suzbija ali sa druge strane smanjuje efikasnost drajvera a puno punjenje iza drajvera usporava brzinu zvuka i onda račun nije tačan. Navodno se dužina talasovoda krati usled usporenja koeficijentom od 0,9, zato su pipe kraće nego što po prostom računu izlazi. Problem je u vrsti materijala kojim se dampira kao i o količini. Postoji neki tip koji je jedini tačno definisao odnos ali samo za jednu vrstu vune, praktično se slušanjem određuje punjenje, nešto nisam video da se merenjem neko bavio. Teresonic jeste pouzdano, međutim moje uši su drugojačije odredile, a krenuo sam prvo da se zezam sa mikrofonom jer sam nabavio božanstvenu raščešljanu belu vunu. Našao sam negde grafički prikaz rasprostiranja harmonika, za mene je to viša matematika i tražiću od nekog poznavaoca koje znam da mi plastično objasne problematiku. Mislim da je jedan od dvojice, Bob Brajan il Tjeri Cen, il već kako se zovu, istakao da je pozicija drajvera poduž talasovoda bitna po pitanju neparnih harmonika, što je logično, i da se tačno mesto naj bolje određuje slušanjem, odnosno pomeranjem gore dole, navodno i cm je razlika između dobrog i lošeg, a čak i ugao ima uticaja, kad pogledam svoj kabinet, drajver nije pod 90° u odnosu na neku osu, a tek dužno mesto ne mogu da definišem jer je kabinet zaobljen i prelomljen, doduše imam osnovnu ćoškastu postavku iz koje su razvijane obe krive kutije kakve su danas. Original Vogt pipe nije prav već više puta izlomljen unutar četvrtaste relativno niske kutije. Tad su se isto pravili veliki zvučnici i mislim da nije problem bio u nedostatku pločastih tabli ala šper, medijapan itd, već da je po sredi neutralisanje neparnih harmonika. Integrum i Ingenium su po računu identični ali mislim da postoji zvučna nijansa. Naravno da je i otvor bitan, kod TQWT-a i više nego kod običnog bas refleksa, od uticaja je i sam oblik, čak i položaj na kutiji a ne samo frekvenca. Kod moje kutije postoje dva helmholz rezonatora, jedan koji je u slepoj komori a drugi nadodat na podu, a postoje ješ nekoliko malih otvora sa zadnje strane za fino podešavanje. Ostalo je nedorečeno,( meni nerazumljivo), oko toga sa Gosn Dabićem a i sam projekat trocevke mislim da neće biti realizovan jer koliko sam obavešten ostaće sve na urađenom, al to ne znači da neće biti ničega, kad se vrati iz USA nastojaću da ga animiram i kako smo pričali pre više godina, do tad se intenzivno informišem i imam već idejno rešenje radne kutije sa mogućnošću pomeranja osnovnih parametara ali samo sa jednom cevkom.

Da, open bafle je dobro rešenje, bas u neku kutiju a FR na ploču, tako naj manje treba slušnog prostora, jedino neki dodati amp sa aktivnom skretnicom. Probo sam jednom aktivni sub bas sa Fosteksom, nije bio dovoljno efikasan pa se nisam ofajdio, a i ono malo što se kao čulo je bilo čisto muljanje. Da Dacho, mala i kratkohodna membrana ne može da poljulja ne znam kolko kubika vazduha, od neke efikasnosti na 1w tek malo više izgura bez obzira kolko mu se privodi snage. Jeste naj lepši u bliskom polju, meni to pruža iluziju da sam u bendu, u svom malom slušnom prostoru, a za uzak muzički materijal bi se složio, pre GM-a 70, naravno, Tanoj prednjači u roku.

Jeste, postoje i dodatni u samoj kutiji. Kod TQWT-a ima malte ne neograničen broj promenljivih a nepoznatih, plus su sve kao na klackalici. Nisam se ja time nešto bavio, nisam ni znalac uopšte, tek sada nalazim tu i tamo po neki šturi uski komentar pa kad se sve to sabere, ozbiljna problematika.

Vidi Grau, jeste problem uskladiti fazu sa pritiskom koji dolazi sa leđa membrane, to je uvek prisutno, zato mora dobar pristup a ne odokativno. Mali Lauter svira impozantno u Teresonic kabinetu al je tanak dole, lično, o multi staznim zvučnicima više ne razmišljam upravo što sam osetljiv na fazne pomake. Ja sam bio u zabludi isključivošću prednjeg izvora, međutim, mislim da ću promeniti stav po pitanju usmerenja transmisija.

Pa sad je jedan pipe, cev, čija se dužina gađa sa rezonantnom frekvencijim drajvera, uvođenjem još dve cevi, sve različto tjunovane se može poboljšati donji opseg. Naravno Beli: http://www.diyaudio.com/forums/full-range/301294-double-mouth-twqt.html#post4933361

Znam i taj link. Wizer membrana je nužna za gornji spektar kao i "metak" koji još malo svirucka gore i za njega ima naj više varijacija, ja sam fabrički plastikanac tretirao šel lakom a neku mini komoru između magneta i njega zapunio vatom i to mu je dovoljno da se malo zagladi. Wizer ima neku interakciju sa nosećom membranom, brada to zademfuje ali i za nijansu osiromaši živost, ja sam odličan rezultat dobio premazom damar laka, takođe prirodna smola, nema kraćenja kao sa vatom a istovremeno se eliminišu ti pikovi, baš kako treba, po mom nekom subjektivnom merilu, GM 70 potpuno potisne dreku, čak možda i zatamni utisak, uglavnom, ne osećam da mi išta smeta, možda sam se i navikao, ogluveo,...Generalno sam i dalje zaljubljen u taj zvuk, rezolucija do surovosti, puna informativna prisutnost i što je baš teško postići sa bilo kojim FR zvučnikom, velik body, odnosno energetska prisutnost, da ko neuk sluša uvek pita gde su ostali drajveri. Zatresu se ponekad prozori al ne ko sa Tanojem recimo, harmonijski odziv niskih tonova je izrazit i zahvaljujući tome ne smeta uopšte što se ne trese pod kad se to očekuje, vrlo zanimljiv zaključak čak i od ljubitelja ekstremnog basa. Žanr muzike nije kritičan, naravno, dobri snimci se razlikuju. Stvar je više neke lične potrebe da se piomeri granica, čitajući net sam zaključio da postoji mogućnost, ustalom i to je konstatacija sa dvocevkom.

Uh, žao mi je uz izvinjenje, nisam znao. Neka, ako je sin zaražen, možda će se priključiti nekoj diskusiji spontano. Ideja je inače trocevka al sa jednim drajverom, sad ima neka tema na diy.com pa će se valjda razviti.

Ispod, iznad, oko,...dva točka, tražio sam te iako se nisam pretrgao, treba da se vidimo,... Baš dobro da si komentarisao, nadam se da možeš da me spojiš: http://www.audiofil.net/forum/forum_posts.asp?TID=8723 Naravno da FR neće da razbija čaše il podiže tepih, no, da ne diskutujemo šta je istinit zvuk. Ko što reče Doktor: Jedan od razloga je na neki način pogrešnost, čak ni opšte prihvaćeni TQWT projekat holandskog Lovter kluba mislim da nije tačan ili dobar, a izgleda i MK date nisu baš optimalne, a Lowther je izuzetno osetljiv i netolerantan i zato jeste problematičan. Gornja slika je i bila postavka za prodaju Fostexa 167E i Audio Nirvana, doneli su neki momci svoj tranzistorac u B klasi, Fosteksi su radili odlično, Nirvane iznad pristojnog a Teresonici ko mobilni telefon, sa Hiragom obrnuto, bez poređenja. Prvi pravi šmek sam čuo sa Ajonom i Babuškom, potom nekih nekoliko 211 nije zadovoljilo, tek su RCA 211 cevi gurale valjano, da bi konačno GM70 legao kao naj bolji mogući izbor koji sam mogao ja da čujem, bilo tu raznoraznih sprava uključujući i famozne 2A3, hibridi i ne znam ni sam više, moj zaključak je da kaka god konstrukcija zvučnika bila, amp je izgleda presudan za Lauter, po mom ubeđenju a i po nekom tehničkom objašnjenju stručnijih, Ruskinja je indiferentna i imuna na povrat drajvera, skinuo sam raznorazna probana pomagala kojima su se ljudi dovijali da potisnu karakterističnu, jednom rečju, dreku bilo kog FR drajvera, Lautera naročito. Nisam u kontaktu sa Dabićem al kolko sam upoznat i video neke reportaže, pored celog Teresonic sistema, njihovi zvučnici su bili uz raznorazne ekskluzivne sisteme. Hoću da kažem da je njihov rad možda otišao dalje svih ostalih, no, mislim da može još, ko što i sve može uostalom. Doduše, dugo sam van audio sfere al me zasvrbele i uši i prsti da nešto džarnem. PS-Ova forumska platforma, ko je postavi, "alal" mu ćufte, jel ima način da se podesi da bude ko što je bio.

Kako sam se nešto uskopistio i intenzivno pretražujem FR polje i natrčah na ovu temu pa da iskomentarišem, verovatno ću i u nekim drugim. Ova dva posta dotiču mene, tj. kod mene je slušano. Ovde je istorija, nažalost nema fotografija, jedna koja ilustruje i odgovor na dilemu. U odnosu na ovo kada je slušano, sami drajveri su pretrpeli neke modifikacije, a mesto Hirage je Zauzeo SE GM70 i bez takvog pojačivača i čak te cevi, moj zaključak je da Lauter neće da pruži to što može. Pre neki dan sam uzeo par kabineta, TQWT al ispružen, trenutno su kod drugara gde je i moja bivša Hiraga, hoće da razluči da li je to izbor za njega, pa će potom kod mene da napravim jedno uporedno slušanje, 3 para Lowther drajvera i u odnosu na Teresonic Integrum, a možda i vrlo brzo uradim test kabinet. Naime, Gosn Dabić, konstruktor Teresonic linije mi je provukao jednu ideju i to je razlog kopanja po netu, kad budem sakupio meni dovoljno informacija upustiću se u projekat, tad možda i neka tema. Moj primerak kabineta je nulti, znači da je pažljivo izmeren i napunjen, međutim, nakon svog ličnog eksperimentisanja baš sa punjenjem, došao sam do zaključka da zvučnik može bolje da radi, ili da mi se više sviđa u krajnjoj liniji. Pre neki dan sam slušao Nestorovićeve kutije koje sam žarko želeo pre x godina ali nisam mogao da ih platim uprkos povlašćenoj ceni, čuvši ih danas u vrhunskom sistemu, dobro je da je tako, bar za moje uši. U tom istom sistemu je drugar poslušao Lautere ali mu se ni malo nisu dopali, delom je u pitanju njegov ukus kog sam se ja odrekao sa Tanojem, a znajući problematiku, pre će biti da elektronika ne zadovoljava surovost koju Lauter ima i u tom smislu je Fostex mnogo poželjniji drajver i kad me neko pita, uvek usmerim na neki od njihovih modela, bar za početak.

Slučajno vidoh temu pa da se prijavim, na moto forumima mi je nik Đunta. Kome treba opšti tehniči savetić, za Bokser BMW sve, može mi se obratiti slobodno.Takođe ko želi vrhunska auto i moto ulja, ima problem sa žičanim točkom, amortizerom, ...tu sam. Na motor ne sedam bez pune opreme čak ni za probni krug pri servisu i svima savetujem isto:

Hiraga je kod drugara koji ima hifi ambicije al spora nešto mnogo, sve ostalo u sistemu je više nego nedostojno tog pojačivača. Ovo je jedina slika probnog TVC-a, čuvene fioke, zakopčana na Hiragu. Fioka je zamenila Kanedu kod na žalost pokojnog arhitekte Laze Milutinovića, od miljka Fozgen, naj strastvenijeg audiofila: A ovde ovakv TVC tera neki tranzistorac kolko se sećam, tako da mislim da nema razloga da ne gura i tog Levinsona:

Ko momčić sam nosio majcu sa američkom zastavom, davno prošlo vreme. Primerak koji je kod mene sam igrom slučaja dovezao iz Kostolca u izvornom izdanju sa 211. Koliko znam prilično se prošetao naokolo i niko ga ne uzeh, kao ni ja ustalom, ( više kreacija mi je prošlo kroz ruke ), dok nije prepravljen na GM70. Tek je neko kilo lakši od moje nekadašnje Hirage od 42 kila, naviklo se, lako ne mož bude dobro, a teško ne mora uvek. Da, uređaj je vrlo vešto spakovan, nema nus pojava uz sav toliki napon, jedina mana je što je svaka prepravka sizifova. Dizajn datira iz neke 94, jedan momak iz Požarevca je smislio rešenje i kao hobi stolar napravio šasiju i svi primerci Đorđa Kenjala su isti uključujući i mono blokove. Jedan trafo je bez obzira na veličinu ipak problematičan, bolje dva al nema mesta. Umesto poklopaca na trafoima dodati su bakarne kolajne, u mrežnjaku ih ima više. Postolja za velike cevi su spuštena iznutra umesto spolja, metuti meki oslonci i omogućeno opstrujavanje vazduha odozdo i oko cevi i oko trafoa, a i sad ima mesta u polici, ranije je bilo 5mm do sledeće galerije. Trebalo je da ploču ofarbam u crno al je morala da se skroz skida da bi se hemijski prajmovao aluminjium, pun drveni okvir će nekom drugom prilikom biti osvežen. Prvi VT4C koji sam čuo bio je rad Nidže Vukušića tih godina, možda uz saradnju sa Jeličićem i Đokom, 15W, indirektno namenski za promociju zvučnika Nestorović Labs i još nekih hi-fi zanimljivosti. Sledeće slušanje neposredno posle je bio požarevački pojačivač sa Tanojem DC 15, presudno ka današnjem ličnom opredeljenju, SE+FR. Nidžina sprava je završila kod Sreje koji je imao SE 300B istovremeno i Tanoj 15 DC HPD 385 u Ardenu. Nekoliko puta smo pravili preslušavanja oba pojačivača za redom, zaključak je bio da bi hteli zvuk obe cevi istovremeno. Godinama posle naiđoh na netu na neki rad sa GM70 sa komentarom da je zvuk sabranih VT4C i 2A3/300B. Ispoređivao sam više proizvođača 211, jedino RCA je prihvatljiva za moj ukus i taj komad je kod Doktora. GM70 sam uzeo još 2008 sa idejom da uradim bez kompromisni uređaj, sadašnji je uleteo nenadano pa još 3 para cevi stoji u šteku, uz par RCA 2A3 koje su mi simbol nečeg milozvučnog, dva para sam ispoklanjo zaslužnim drugarima. U više navrata sam preslušavao 2A3 i 300B, lepo al fali fajt 211, GM70 to pruža. Sirotinjska varijanta, par 211 košta relativno normalno, RCA ako se sećam nekih 800€. Uz GM ide ruski drajver, 6N6P, košta cca 7€, u kostolačkoj elektrani radi 40 godina i sad je na 80%. Ulazna cev koju imam na stolu, 6N3P, 3€, a ima rešenja sa tetrodom il sa još nekim Ruskinjama u vrlo čistim šemama, tako da je aktivni deo sve ukupno na nivou samo jedne trećerazredne 211. GM70 može da radi od 600V, otprilike su komentari da je treba okinuti na 1.000-1.100, moja je na 975V i pred naponu 95V. Grejanje od 20V i 3A po cevi jeste problem, ali sa klasičnim dvostrukim RC filterom i potom, nema merljivog ni slušnog bruma. Veći je problem isterati tik nešto ispod 20V, već 19,5V počinje da kvari zvuk, a ispod 19V počinje ubrzano trošenje cevi koja inače po dati traje 20.000 sati neprekidno, 10.000 pali gasi. Sve cevi su sa grafitnom elektrodom i smatram je naj prirodnijom, "The Bone Doctor". Meni je trenutno mrežni trafo slaba karika, previše tu prolazi struje uprkos veličini i tankim limovima i čuje se zvrčkanje špulne za šta sam i ja kriv jer nisam tropikalizovao pa kad mine slušna sezona ići će trafo na punjenje. Izlazni trafo je jako skroman, po veličini i odgovara, ali ima svega jedan primar i dva sekundara, takvi su svi Đokini 211. Istina, na 18Hz je -1,5dB, na 20 -1dB, na 10Hz-3dB što je dovoljno, zazor je oko 0,30mm. Na 15KHz -1dB, 20Khz-3dB što je na Lauteru gotovo neprimetno, više je stvar izmerenog nego čujnog. Doduše pre servisa pojačala i preslaganja laminata i smanjenja gepa, bas je bio osetno plići i manjeg bodija. I taj trafo će biti premotan ljudski, možda malo povećam paket limova. Sve u svemu ovakav uređaj je vrlo jednostavan i relativno jeftin za izradu uprkos naponu od 1Kv. Naravno, Ongaku šema je pre šemirana i nikad ne bih pravio takavu konstrukciju a sa tim se slažu i svi moji prijatelji konstruktori. No, stoji dilema, zašto ovaj uređaj zvuči impozantno, GM70 ili se sklopilo nešto što niko ne vidi il ne zavređuje pomena. Miroslavu Petroviću je moja supruga, koja perfektno ume da čuje, na pitanje dal ume da pravi makovnjaču, uzvratila pitanjem, jel ume da pravi pojačalo, i to ga je uz moje bockanje nagnalo da uradi prototip koji po slušanju samo jednog kanala zaista obećava, kad uradi ceo amp biće crta. Naravno, sve ruske cevi u nekim "tajnovitim" vezama, kaže on meni sve al zna da pola ne razumem, pola zaboravim, al zna da oštro čujem i još oštrije kritikujem kad nešto prebudži. Postavljo sam link već, ne znam dal ovde jer se teme prepravljale, al neće da škodi. Mp3 na jednom kanalu ne znači ništa, mada se uživo čuje i te kao, skrećem pažnju na njegov komentar o linearnosti što jeste tačno. Kad cev ima svoj izrazito izražen ton, on dominira šta god da se čačka pa kad se svidi, to je slušaocu to, dok linearnost ne prašta pogreške, šta uđe to i izađe i kad se kiksne odmah se oseti za razliku od pre dominatnih cevi koje uvek nadodaju i nadomeste delimično propust. Moj uređaj nakon servisa nije radio zadovoljavajuće, zbog nekih par destina volti više je radna tačka pomerena ali je i dalje bila po grafikonu gde treba, no pomeranjem radnog opsega trimera je pred napon sa 83-85v pomeren na 96v i amp zazvučao. Da, pri lemljenju se omašilo i jedna cevka popila 1Kv u katodi, regeneriso i radi ko druga, pitanje je koja bi cevka to preživela bez posledica, a i da je geknula nije mnogo, tridesetak €, sirotinjski.

Ja se bez srama prepoznah po sirotinji, al bogatog zvuka za utehu, Srpski Ongaku sa GM70 koji će uskoro biti još "sirotinjskiji", umesto relativno skupe TFK ulazne cevi, dobiće i treću rusku lampu od 3€:

Da nabacim malo, Tanoy 15 sa rebrima za ukrućenje već i onako krute konusne membrane ima kretnu masu iznad 110gr, sa aftermarket gumenim vešanjem oko 130gr. Nasuprot velikog kratko hodnog zvučnika, pokojni Iva Jeličić je konstruiso 8 cola izrazito dugog hoda drajver, Red Acoustic, ali je to davnašnja priča. Ko što je Zbotic napomenuo, orgulje koriste akustičko pojačanje, orguljaška cev-i, kao što je Alpski rog, TL il TQWT, horna, gde mali zvučnik odsvirava niske lage. Inače sam desetak godina sa velikim uživanjem slušao Tanoy-e, modifikovane i sa skroz minimalizovanom skretnicom, već petnaestak godina sam na FR-u, trešenje prozora je prestalo da mi bude primarno.

A možda je potrošnja grejanja nasuprot, neki podatak, besprekidni rad 20.000 sati, isprekidani 10.000, atraktivnost zvučno, novi prototip, jedna polovina, mp3:

I prilikom donošenja tog zaključka, kablovi su bili u sistemu,i uticali na zvuk, Ako su(,kablovi,) tu bili tačni,da li to znači da ce biti tačni i u nekom drugom sistemu,i time otkriti mane tog sistema? Da li se misli da je sistem tačan,ako uspe da prenese četvrtku od početka do kraja,u istom obliku,ili nam se dopada ono što čujemo? , Koje je jaje jajastije, teško je odgovoriti šta je zapravo tačno jer se radi o ličnom poimanju pa čak i dobri sluhisti ili profesionalci u muzici ne moraju da budu referentni po svojim zaključcima. Imao sam sreće da se srećem tokom godina sa ljudima koji su majstori svog zanata, od elktroničara do muzičara i operskih pevača kojima je audio strast podaprta sa jedne strane profesijom, i koji su me podučavali i na neki način oblikovali nekad i oprečnim stavovima. Moja težnja je vernosti reprodukcije i pod tim podrazumevam tačnost koja ne mora i nije uvek lepa i milo zvučeća. Takvim subjektivzmom i slušam, ako osetim da me vuče da aktivno i znatiželjno slušam, znak je da je reprodukcija bliže vernoj, ali uživam slušajući i nabudžene snimke. Odavno sam prestao da se zamaram mernim podacima. Primer je jednog od prvih Brumester pojačivača kome skoro da nije moglo da se izmeri nikakvo izobličenje, prelep u svom dizajnu i preskup, zvučno totalni debakl, i kad podvučem crtu, sve što je potencirano čistotom podataka je tako i zvučalo, ako je četvrtka korektna, to je dovoljno jer nikad zadata i izmerena nisu iste, a možda ni ne trebaju da budu, to mi je jedna od prvih lekcija pružena od Buce Maričića. ( Nisam elektronac, dozvoljna mi je interpretacija ). Jednako je teško reći šta je tačan kabl, od 5€ ili 5.000€, slušanjem više žica u više sistema se stekne neki zaključak pa se nekim naj kompletnijim uporedi u svom sistemu, da, jednostavan kabl koji dobro zvuči u skockanom sistemu može da ofira mene u nekom drugom manje dobro ukomponovanom.

Kimbere sam prvi put čim su se pojavili, neke 91 i zaista su uneli evoluciju u sisteme, prvo slušanje na tada idelnom paru AR SP8 i KSA 50, i što je bitno, počela se psvećivati pažnja kablaži i konektorima kao vrlo uticajnim činiocima u lancu. Svega sam par puta imao prilike da slušam to što pominješ tako da ne mogu išta da kažem jer bi bilo neozbiljno. Prvi pismen dvojac mi je bio Elektrokompaniet, tada smatran izrazito fazno doteran, kasnija Hiraga je takođe bila još bolja, sada sam na čistom singlu. Uređaju kojima faza isklizava, sve više što im se nižu pojačavačke jedince, jednostavno imaju svetliji ton, dok je singl tamniji ali tačniji. Moji Lauderi su krajnje problematični, svetli do agresivnosti i tek ih je SE GM70 doveo u red i to tek nakon remonta kada je sve unutrašnje ožičenje prežičeno bakarnim solid korom, al se sad pojavila karakteristika izlaznog trafoa koji čini da bi voleo da je ton malčice svetliji iako je rezolucija još bogatija. Mogao bi možda da to ekilizujem žicom al je to levi način, nego treba premotati špulnu što ću i uraditi u nekom periodu. Retko kome smeta svetao ton, pogotovu kad postoji i donji fundament, ali slabo kad činela treba da izbrijava i dominira stejdžom. I obično se polemike vode oko ekstrema a draž svirke je u bogatstvu sredine i kad se na to legne, kablaža ide u drugi plan, telefonac, anti cable i slične diy varijacije.

Mnoge stvari u elktronici su proistekle iz telgrasfkog prenosa pa otuda i lepa primena telefonca kao jednostavnog rešenja. Ideal kućnog sistema je da što vernije reprodukuje živu muziku, zanemarujem subjektivizam, sa što manje gubitaka. Svaka komponenta ima neki svoj karakter i sve utiče na ličnu percepciju. Žica treba da prenese informaciju sa što manjim gubicima i sa još manjim dodavanjem. Razlike postoje čak i kad se isti vod vuče pravolinijski ili krivuda ili se preseca itd. Sve te razlike nisu naročito bitne ali ako kabl svira to nije dobro, mada može da ispegla neku krivu Drinu i ako je tako, postoji nedostatak u lancu i to peglanje je na neki način veštačko. Kad je sistem tačan, promena kablaže se čuje ali razlike trebaju da budu u okviru nekog ličog ukusa a ne u širokom dramatičnom rasponu dobro/loše, sve je tu, ništa ne fali, ništa ne štrči, celovito a opet na neki drugojačiji način, pa se u tim finesama opredeli za bolji zvuk što često ode u razumljivu potrebnu subjektivnost jer svačije zadovoljstvo je individualno, znači objektivnost je relativna i tu nema ništa loše. Naravno da postoje loši i dobri kablovi, cena i lepota izrade nije nikakvo merilo. Da je tako, uzeo bi pomenuti Kimber KC AG 1, (valjda se tako zvao), kog sam slušao čim se pojavio, zapakovan u kutiju kao za naj skuplju ogrlicu, a tako i izgleda interkonekt, kupio mini stub i dobio vrhunski i zvuk i ukras. Kroz godine audio tupljenja moj neki zaključak je da što je sistem verniji to mu sve manje trebaju uslovno aktivni kablovi, odnosno bolje ležu što jednostavniji vodovi koji imaju minimalan nužni uticaj. Skinuo sam skoro neki ruski demo disk sa skoro 40 skraćenih numera svih žanrova i preslušavo sa mladim prijateljem boljeg sluha nego mog, svaka numera totalno drugojačija shodno produkciji, ambijentu itd, a sa pevajućim kablom bi te razlike bile manje i verovatno bi mi se veći broj izvođenja svideo, ovako jedno lepo drugo loše pa mora radi daljinac. Filozfija mog slušanja je nemilosrdna rezolucija jer to volim, nekome se drugojačije sviđe i to je tako, često i nepomirljivo i zato ne treba previše tupiti i svađati nego gurati sistem gde lično naj bolje ga doživljavamo i uživamo. Ne mogu da komentarišem jer se ne sećam kad sam poslednji put slušao "krštenu" žicu i dal je bolji Kardas il Kimber, ( "bolji" ovaj drugi, življi), nit me pa zanima da čujem išta drugo do možda nekog egzotičnog DIY-a.

Hvala puno, tražio sam na Aliju RCA al ne nađoh zasigurno da su sa šrafom, tek kad ukucah Gaofei izađe lista: http://www.aliexpress.com/gaofei_reviews_1.html?spm=2114.40010608.2.14.kiC6Iv http://www.aliexpress.com/wholesale?catId=0&initiative_id=SB_20160202093656&SearchText=gaofei To je to, mesing u raznoraznim prevlakama, bilo bi bolje da je pun bakar. Kopije mesingane WBT-a sam pre x godina plaćao po 15 DM, pored je pretekao jedan ženski konektor od čistog bakra sa drvenom izolacijom i podloškama ručno rađen. U ideji je opet izrada po ugledu na princip Ajhman / WBT, Nextgen je inače vrlo nesolidne izrade, nekoliko komada smo Šolaja i ja skralji čim su izašli tako da mi se ne bacaju pare a i mislim da to može možda još bolje da se uradi.