Lemić

Propadanje kod klasične viljuške može delimično da se eliminiše, penta T/P je što ne dolazi do oscilacije međuosivnskog rastojanja, funkcija upravljanja je uvek omogućena i razdvojena od kočenja za razliku od klasične upravo zbog ne nabadanja, drugojačije se ponaša samo težište kao i promena predtraga pri otvaranju gasa. Vrat je verovatno skup, ostalo natrči po bagateli, štapovi se isprave perfektno a čizma se nikad ne krivi, rame nekad može nekad ne, gornji trougao je uvek neoštećen. Samo mora da se čeka, al ima gotovu uvek.

Dobro došo u "sektu", ,razumem se pomalo u BMW pa...HP model je rađen bez prednjeg ramena, ima i nekoliko prepravki na klasičnu viljušku ovaj tvoj motor, ali je upravo vešanje telelever / palalever specifukum i prednost iako mnogi ne smatraju tako. R BMW-i nemaju ram, sve se kači na agregat i menjač, prednji vrat, na kome je broj šasije se kači na nekoliko šrafa bez rizika da se geometrija poremeti, možeš ga naći na ebay-u redovno kao i sve što je potrebno za prednji kraj, mislim da bi to što imaš dobrim delom, ako ne i sve, pokrilo. Položaj sedenja je turing, sa dodacima za korman se može dobiti enduro koji je uspravan. Možeš ga upakovati na RT ili GS ali to već traži dosta periferije, a naravno ima i niz ličnih kreacija da biraš do mile volje i pustiš mašti na volju.

Na žalost pročitao sam već. Nije ova nesreća proistekla zbog rizika koji je uvećan na početku i na kraju sezone mada ima uticaja, uz još jedan scenario, te dve nezgode čine gro od svih ukupno nezgoda koje se dešavaju između četvorotočkaša i dvotočkaša, zamoliću nekoga da mi napravi grafički prikaz i da prelistam svoja ranija kazivanja i sažmem.

Slike koje sam postavio i to po prvi put javno, su iz lične kolekcije. Iskustvo vezano za saobraćaj jeste dragoceno s tim da je sve manje mogućnosti da se stekne, recimo vožnja po makadamu po serpentinama kuda kamioni vuku građu i gde se gine od udarca balvana ako se ne postavi dobro pri mimoilaženju, ko što su nekad bili putevi po ondašnjoj Bosni. Kad su 2 točka u pitanju, iskustvo u smislu tehnike ili veštine upravljanja ne znači baš ništa ili jako malo, bez obzira na više decenijski staž čak i kod onih za koje se smatra da mogu da podučavaju i čine to. Ceo život sam automobilista ali sam zazirao od motora iako su mi drugari moto ex šampioni, tek pod stare dane sam zaseo iz čisto praktičnih razloga na moped, u prvoj sezoni sam utuko nekih 4,5 k, dosta zajedno sa suprugom: Na kraju sezone pad upravo zbog ne znanja upravljanja, ništa ja nisam mogao da naučim od svojih drugara, čisto nagonsko voženje i preživljavanje zahvaljujući svom iskustvu na 4 točka, tero skuter mene a ne ja njega. Sledeće sezone tek polaganje za kategoriju, dobio sam ekstra čestitke od policijskog člana komisije, ali je to za kretanje u saobraćaju, dandanas školski vozim automobil, dajem žnigavac kad polazim ispred svoje garaže recimo. Prvi forumski kurs na kome sam naučio osnovne elemente kontrole motorcikla, 8,5K i obiđena cela Srbija sa suprugom na mašini od 150 ccm-a: non stop vežbanje naučenog i sticanje uzajmnog poverenja, prevashodno supruge u mene kao vozača na 2 točka i to je jako bitno, jer suvozač mora da ostane pasivan do kraja šta god se dešavalo i jedino tako može da pomogne, a to je vrlo teško postići, pokazalo se to presudno pti jednom paničnom kočenju pri 180kmh na auto putu u Nemačkoj, da se iole pomerila destabilisala bi motor i ko zna kako bi prošli. Mi muškarci volimo da se k... i tako dokazujemo, devojke i još manje supruge to vole i ako u startu zaključe da su nesigurne kao suvozači, jako teško da steknu poverenje i budu bezbedni suvozači. Ja sam svoju suprugo vozio polako dok sama nije rekla: "jel možeš ti to malo brže", i postepeno sam je navikavao na brzinu i obaranje motorcikla, danas kad hoću da jurcam kucnem je po desnom kolenu, tad se ona promeškloji i zauzme pravilan položaj i isteram kera što se kaže. Pojedine škole imaju dodatni trenig vožnje sa suvozačem. Cela poenta moje priče je da se mora znati šta i kako se radi, odnosno upravlja na dva točka. Auto škole i instruktori nemaju znanja i sticanje kategorije znači samo dozvolu da se učestvuje u saobraćaju. Neuk čovek može da ima bogato iskustvo koje je pogrešno, čak i ne imanje nezgode ne znači da je znalac već samo ubeđenje u to, sa nekoliko čunjeva se to vrlo lako rasčisti. Kao dobro obučen i suosnivač moto škole koja se istina završila po serbskom sindromu, kad bi se rukovodio statistikom rekao bih 100%, naravno da ne može da bude baš tako ali jeste iznenađujuće veliko i to kad je reč o osnovnim elementima tehnike upravljanja.

Ovde je formalizam u vidu broja časova a to ne znači ništa, pogotovu se dvotočkaši ne obučavaju dobro jer sami instruktori ne vladaju motorm, al učinjen kakav takav napredak pa bar instruktor vozi u automobilu iza dvotočkaša sa kojim je u komunikaciji umesto do skorašnje samo obuke, L tablica i vozi Miško kako znaš i umeš. U dodatnoj obuci koja je poželjna, lane je jako mnogo bilo nezgoda i pogibija motorciklista, osnova je teorija koja razrešava nedoumice šta, kako, zašto,...trud da se ide ko boza: Akcenat je na zaštitnoj opremi, dandanas se voze likovi bez kacige ili u onima koje nisu ni za šta, lična kaciga kakvu sam uzeo sebi i supruzi na mopedu od 50 kubika: Praktični deo počinje od poligonskih vežbi, osnovna je manipulacija motorom, gurka: završava se "osvajanjem", vitka lepojka jednim prstom kontroliše svoj motorcikl: Uvodna vežba upravljivosti, vožnja u krugu, tanano devojče, sve više ih ima: Ne razumem se u motore, brifing pred polazak u vežbu, "možda" zanima neke:

Dao si mi dobar šlagvort ; u Serbiji kad se nekom zausti, on odma preseče, "znam, znam", na pitanje: pa dobro, šta znaš, odgovor je: pa to, opet pitanje: šta to, odgovor: pa to što si hteo da mi kažeš, znam ja to, tek na poslednje pitanje: a otkud i kako ti znaš šta sam ja hteo da ti kažem, odgovor je: pa,pa,pa,.... U Serbiji nikom ne valja "soliti" pamet, a ako nekom se kaže da ne zna, istog časa se stekne ljuti neprijatelj, naročito karakteristično za motordžije, svi mi mislimo da bi peglali bolje nego Rosi samo da nam je GP motor, makar i prošlogodišnji model, sramota je da se prizna nešto i pre će da se rizikuje glava i tuđa i svoja nego da se prihvati činjenica nekog nedostatka ili totalnog. Šlif, ako podrazumevamo isto, nije dovoljan, mora, ili bar valja, da se ovlada tehnikom upravljanja, krenuti, stići od tačke A do tačke B i zaustaviti bez da se recimo ugasi ili trzne motor nije bukvalno nikakava potvrda umešnosti u vozačkom smislu kad je motor po sredi, nije ni kad se vozi 200 i kusur, što se brže kreće, motor lepše ide a vozač protumači da je to njegovom zaslugom i odma se samoproizvede u šampiona, al sam ga peglao, ko Rosi, il bilo ko, njegov sam navijač ako sam uopšte bilo čiji idolopoklonik i brendoman. Pogledao sam Njinjin klip, jeste u redu ali nije dovoljno gledati klipove već neko mora da nadgleda vežbanje i pre svega pokaže, odnosno obuči predhodno, a to u Serbiji ne ide u bilo čemu, ako može copy-paste u redu, ako ne, ne treba (da se uči). Ovo je snimak oko 18 časova kod Sremske Kamenice, nije bilo kontakta sa automobilom, očigledno je udes iz nekog razloga koje sam naveo u jednom predhodnom postu:

Naravno, opšte pravilo vožnje nalaže kretanje "desno", desnom stranom puta, osim UK itd, desnom stranom kolovoza, desnom stranom kolovozne trake, desnom saobraćajnom trakom, pomeranjem u desno radi propuštanja bržih vozila, ...tako se uči i delom je zakonom određenije, ali u Serbiji je kontra, svi na i u levo, pa negoduju kad se obiđu sa desne strane iako može i sam šleper da prođe. Ovde je zakonom ograničeno kretanje mopedima na tih 1m, spomenuh ulicu uz Banjicu, svaki dan idem, mislim da ima navoznih rampi koje su na kolovozu i do nepun metar, skuter sa 10 cola točkovima teško da bi prošao bez posledice, a da ne govorim o prilično velikim rešetkama za odvod kišne kanalizaciji koji potonu i po desetak santimetara. Vožnja na dva točka sredinom saobraćajnice nije uputna u Serbiji zbog previše masnoće, ogromnom broju vozila kaplje ulje, preporučena putanja je ili levo ili desno, po tragu točkova gde je znatno suvlje, odnosno posnije što je za dva točka od presudnog značaja, čista podloga.

Kultura nije što i bahatost svesnog kršenja pravila čime se direktno ugrožava drugi, kao na slici na Terazijama što bi pre bilo pokušaj ubistva sa predumišljajem, ovaj motorciklista je mogao naglavačke da uzleti sa motora i udari direktno glavom o benderu ili ivičnjak i neka jet, zvanično odobrena, kaciga mu ne bi spasla život ili bi prošao sa trajnim povredama. Kultura je da se "prepiremo" ko će kome da ustupi prednost a ne da se svađa i preotima se. Kulturno je recimo okrenuti volan na stranu i pomeriti se po metra u stranu da može motor da prođe između dve kolone koje stoje na Autokomandi iz pravca Avale gde je non stop gužva, ili propustiti da natoči benzin preko reda, motora ima jako mali broj u Srbiji i realtivno kratko se koriste tokom godine tako da je svaki ustupak u smislu gubitka svog vremena zanemarljiv. Po srbskom zakonu o saobraćaju je po prvi put u istoriji pre neku godinu uvedeno pravilo da mopedi čija brzina ne prelazi 50kmh moraju da se kreću do metar od desne ivice, znači potpuno suprotno švedskom zakonu, i time se ne samo ograničava neki vid slobode nego se direktno ugrožava bezbednost, skuterića uz Banjicu u Beogradu obilazi autobus više od minut stisnutog uz trotar a ima više rupa i ulegnutih šahtova koje pri prelasku mogu izazvati pad. Takođe su mnogi vozači četvorotočkaša to čuli i shvatili po sistemu "što je babi milo to joj se snilo" i misle da svi dvotočkaši generalno moraju da se kreću uvek uz desnu stranu pa čak i u isključivo desnoj saobraćajnoj traci kad ih ima više u jednom smeru. Kad god vidim da se neko kreće zakovan uz trotoar, savetujem ga da se vozi kako se oseća bezbednim i da se ne skrajnjuje da bi ga obilazili na desetinu santimetra non stop. EU vrednosti o kojima se zvoni na sva zvona je promuklo, previše demfujućeg. U Srbiji postoje dve forumske grupacije i to suprostavljene, još nekoliko manje značajnih kao i niz formalno postojećih klubova ili udruženja. BJB, čiji sam i ja član, radi povremeno kurseve bezbedne vožnje, i sam ih prošao kao početnik, međutim još od pre neku godinu nema kursa na početku sezone a lane je bio samo jedan i to u drugoj polovini sezone. Ne znam da iko radi pripremu za sezonu a čak nisam čuo da bilo ko lično ode na neki plato i provežba osnovne elemente upravljanja motorciklom koje ni blizu nije tako jednostavno kao što se čini ili izgleda. Šta bi bilo kad bi bilo, obuka za bilo koju kategoriju je neadekvatna plus uopšte ne postoji upoznavanje sa osnovnim karakterisikama i osobenostima koje svako prevozno sredstvo ima, svako je samo generalizovani učesnik u saobraćaju. O nekom edukativnom prosvećenju je i sama pomisao nebulozna, samo bih napomenuo iskljičivim vozačima četvorotočkaša da su dvotočkaši koje imaju ispred sebe mahom vozači koji u naj manju ruku imaju nedovoljno i znanje i veštinu za upravljanje motorciklom, tu svrstavam i sebe iako sam obučen naj bolje kako je moguće u Srbiji. Praktično se dvotočkaši moraju osloniti na sebe, ja se osećam u saobraćaju Srbije ko zec na minskom polju okružen lovcima bez obzira na visoku sposobnost predupređivanja, prepoznavanja mogućeg konflikta i činjenja da do njega ne dođe. Polutan sam, vozim i auto i motor pa to nekako lakše ide, ako je uopšte išta lako u Serbiji.

Uha, pa je ovo audio il moto forum, . Neću da citiram, dotaknuto je nekoliko bitnih aspekata što me je iznenadilo za tematski ovakav forum. Bahatost, ovo je slika od pre neku godinu, centralna beogradska ulica, Terazije i nastavak u Srpskih Vladara, leto u prvi sumrak. Tačno je da bahatosti ima sa obe strane ali da je motor kao što je auto učinio polukružno, van sveta i pameti, uz drastično kršenje propisa, imao bi još veću posledicu ne samo po motorcikl već po vozača. Formalno nema razlike između četvotočkaša i dvotočkaša kao učesnika u saobraćaju, ali je razlika očigledna. Svaka destabilizacija na dva točka je verovatno pad, svaki dodir je siguran pad i tad gotovo da vozač nikad ne prođe bez posledica po sebe, dok za povredu vozača u kabini treba udar da bude veoma snažan. Ovo često vozači automobila ne shvataju i čine što verovatno ne bi čak ni u afektu. Pri nezgodi auta i motora, motorcikl kao uzrok neke posledice prvenstveno nanosi sebi štetu a kad je automobil u pitanju je obrnuto. Praktično, bahatost kao na slici iako ista, posledično je drastično različita ako je učini motorciklista ili automobilista, što govori da nema govora o jednakosti, motociklista je daleko ugroženiji i molim da svi to imamo na umu pre nego iskažemo neko nezadovoljstvo prema motorciklisti, šta god da čine retko kad ugrožavaju nekoga, propisi služe da se krše pa ne zamerajte kad čine ono što autom nije moguće, tehnički je motor potuno drugojačije prevozno sredsvo, da ne širimo. Spomenuo je neko odgovornost, volio bih da čujem Njinjino saznanje kako je u Švedskoj. Naime, prvi put kada sam davne 1981 otišao u Nemačku u čijem se saobraćaju osećam kao riba u vodi, stric me je naročito upozorio da vodim računa da ne napravim eksces sa detetom, pešakom, biciklistom i motorciklistom, reko, šta ako nisam kriv, naletei neko na mene. Kazao mi je ovako, po zakonu je svako dužan da učini sve da spreči nezgodu, jednako kao i kod nas, međutim, kod Nemaca je drugojačije, koliko god da vozač gleda uvek mu se tovari da nije dovoljno dobro pogledao ili nedovoljno puta i kad se pridoda opšti stav da jači mora da vodi računa o slabijem ma šta bilo, biciklista je uvek kriv u odnosu na pešaka i tako redom, kamion je krivac u odnosu na autobus, veoma retko može da se prođe bez makar podeljene krivice. Svi to znaju i tako se ponašaju, plus je saobraćajna, a i opšta kultura veoma visoka. Naj banalnije, kad naiđe motor, svi u bočnim ulicama se zaustavljaju barem metar od linije preseka, a ovde uđu na pola ulice tako da mora da se zaobilaze, jednostavno običan osećaj straha koji neki vozač učini nekim gestom je razlog za prijavu koja ne mora da se dokazuje i po pravilu sledi sankcija. To funkcioniše po predpostavci da niko neopravdano i bez razloga ne prijavljuje nikoga, a svaka zlopotreba se oštro kažnjava, praktično je to građanska policija i prisutna je u svim sferama, dok tako ne bude kod nas, nema zakona i broja policije svih vrsta koji mogu da urede sve. Otvaranje vrata, jeste čest slučaj naročito na semaforima kad auta stoje, obično suvozač tog časa izađe i zato je uobičajeno voženje motora sa desne strane veoma opasno. Takav izlazak suvozača a i vozača je protiv zakona ali se ne sankcioniše. Sam vozač instiktivno uvek pogleda bar malo pre nego otvori vrata i nikad ih ne otvara širom, dok suvozači do kraja i bez gledanja jer nemaju nikakav osećaj, vrata ko u kupatilu. Učenje vozača da desnom rukom otvara vrata je u redu ali ne daje dovoljan efekat, kvake su uglavnom skroz napred i pre se vozač nagne nego što se okrene. Primetio sam da se svi dvotočkaši i motori i bicikli, uvek nekako šunjaju uz auto, preblizo, čak i kad stanu na semaforu. Moja preporuka je da se kreće na metar udaljenosti uvek, toliki je otprilike otklon vrata a i sam manevar skretanja automobila zarad izbegavanja rupe ili šahta je taj metar. Lično retko kad stojim paraleno sa autom, obično sam napred i ispred jer time onemogućavam trkanje, ili pozadi po sred, u svakom slučaju se postavljam u vidno polje a ako nam se stretnu pogledi klimnem kacigom u znak pozdrava i kao vid molbe za razumevanje i oproštaj što sam prohodniji i što ću izbeći gužvu, to je jedan od razloga korišćenja dva točka u svakodnevnom saobraćaju. Provlačenje između automobila je uobičajeno, u mnogim zemljama je dozvoljeno, kod nas nije pročišćeno ali se i toleriše, imam ja neku analogiju iz opšteg pravila vožnje pod pojmom "desno", nije bitno. Lično obilazim i provlačim samo kad kolona stoji, čim automobili krenu svrstavam se i ja. Pri provlačenju se krećem tek da milim, obe noge uz podlogu, svirkam i blicam, imam i posebanu napravicu za to, ne činim to da tražim prolaz samo, već time upozoravam da nailazim da neko ne baci pikavac recimo, kad neko neće da mi se skrajne malo, ništa, čekam stpljivo ma kako mi bilo vruće. Mnogo vozača mi se skloni, pošto nosim flip kacigu, svima se zahvaljujem rečima ili mahnem rukom. Jeste potreba svih nas da preskočimo gužvu ako možemo, ali je to delom i iz razloga što je pod opremom mnogo vruće i samo kretanjem vozač motora može da se ladi za razliku klime u automobilu. Iz tog razloga svuda u svetu se ustupa prednost motorciklisti, na pumpi, na naplatnoj rampi, graničnom prelazu, semaforu itd. Talijani kao jedna od nacija sa najvećim brojem dvotočkaša, ostavljaju nekoliko metara prostora ispred zaustavne crte, tu se napakuju motori i prvi startaju na zeleno, pošto su agilni, ne čine nikakav zastoj automobilima. (Jeste dugo, ali je materija jako komleksna kad je reč o svakodnevnoj bezbednosti)

Ovo je na žalost primer o čemu pričamo: http://www.kurir.rs/vesti/beograd/nesreca-na-ibarskoj-motociklistu-udarila-vrata-automobila-prevezen-na-vma-clanak-2696279

Tematski celovitije tamo plus ima niz korisnog od mnogo ljudi, mada je slična atmosfera svuda, no, nije problem, mogu i ovde nešto da laprdam, samo kaži, ili kažite. Ovo je dobar šlagvort, početak i kraj sezone su kritični po motorcikliste. Sada je podloga još uvek hladna i ne obezbeđuje dovoljno visoku temperaturu grejanja gume, takođe je puna iznenađenja, negde mokro, blato, lišće, rizla od putara je naročito opasna i jako dugo se zadržava na izletištima ala beogradska Avala. Vozači četvorotočkaša su zaboravili na dva točka, a inače se ne obaziru na nas i u špicu sezone, tako da je šansa za previd uvećana. Mi smo se delimčno takođe odvikli od motora i nismo u formi i potreban je trening ko i za sve, a željni smo vožnje i eksponiranja, recept za kiks. Takođe ni sama funkcionalnost motorcikla nije u punoj performansi, prvenstveno kočnice a i sami pneumatici koji su i ostarili za jednu godinu plus su figurativno oksidirali, skrutili, i imaju umanjenu elastičnost i sposobnost prianjanja, takozvani grip. Osnovno je prekontrolisati pritisak jer se gume za motore podložnije samoispuštanju. Sama zaštitna oprema je takođe skrućena i sputava finoću pokreta, nisko je sunce i potrebno je da se vizir kacige besprekorno očisti, naročito sunčani pod vizir. Trenutno ove spoljne temperature deluju višlje nego što jesu i to zavarava, još uvek je neosetno hladno ekstremitetima i oni ne funkcionišu onom brzinom i mekoćom koja je potrebna za bezbedno upravljanje. Otprilike su ovo neke kratke smernice o kojima treba voditi računa da se ne bi sezona završila pre nego i počne.

Bio, al ne primećen, a i već sam previše na moto forumu, no,što da ne.

Jeste, ja imam australijski izduv i bez db kilera svira dublji bas nego FRovi, sutra izlazi iz garage makina jes da je Twin SE a ne jednocilindričan.

Ajde ljudi, lepo vreme, kraj sezone slušanja, od sutra druga muzika, na dva točka.

A tek prikrivena

Pa slušaj, nije kod mene već kod Šolaje, mada ni moj Mičel nije bi puno bolji nedavno, jednostavno je prašina velika muka, mora ponovo da sašijem svilenu navlaku, celog sam mora da ga rasklopim zarad čišćenja. Jeste svako drvo plemenito u ambijentu, ima to i akustičkog smisla, javor bi bio još bolji umesto oraha. Šolajin je rađen gerovanjem namerno jer je to baš teško sklopiti a da bude kao nacrtano, nešto što mi ostalo mnogo lepo je sastav na češalj kod Sote. Black je prvi Koetsu uopšte koliko se sećam, tako tako, dok je K ili Goldline nešto sasvim drugo, po mom nekom zaključku tehnički naj superiorniji od svih, oće da zvoni zbog takvog kućišta, moj primerak je pretjunovan, dok drveni ima tako lep ton osim sa VDH šlifom, još bolji od originala je Gerotov kao i sa Fricovim vrhom, valja da gleda u 100 oma umesto deklarisanih 60, ako se radi i komadu koji je radio otac Sugano, o novim modelime ne znam ništa inače. Uživaj, baš mi je drago.

Dizajn je danas izrazito značajan, možda i previše jer na taj način se odvarti pažnja od suštine i naj češći komentar je "kako opasno dobro izgleda", što nije isto u smislu kvaliteta reprodukcije. Naravno, komad u kući treba da bude skladan, a kako se potrošačkim mentalitetom nametnulo positovećivanje sa kupljenim kao ličnog kvaliteta, iako se tu tradi o prostoj kupovini i ni o čemu više, težnja je da se učini unikatnost i tu nema kriterijuma. O ukusima se ne raspravlja ali je naj običnije sklapanje boja je školski primer recimo. Lično volim "kabriolet" gramofon iako je to mnogo nezgodno za održavanje, prednost je što nema rezonator ali je više osetljiv na spoljne uticaje od dvostrukog kućišta sa običnim razdelnim slojem peska koji sam takođe imao i ne bi ponovo bez obzira na boljitak. S druige strane volim drvo, ovo je Thorens urađen od pune orahovine i mogao je da dobije izolacionu kutiju, no ostao je ovakav, Šolajin komad sa jednom od WTA klnova:

Poštovanje Igore, Ne znam ko si i nisam znao da se iko bavi gramofonima u Srbiji, naročito ne uspešno. Van hifija sam već nekoliko godina osim tu i tamo nekih abrova, ne bavim se pravljenjem ili bilo kakvom trgovinom iz ove oblasti pa ne zameri na nepoznavanju. Motorciklista sam pod stare dane i radim neke visoko specijalizovane stvari koje mogu da učine svega par ljudi u celom svetu, ali u Srbiji se stalno susrećem sa prozivanjem kao što si i ti doživeo ovo forumašenje. Potpuna je ista situacija svuda i u svakom domenu, oni koji nedovoljno znaju a najčešće ništa, se trude da se eksponiraju kao znalci, ništa novo i neuobičajeno za naš mentalitet, isprva sam doživljavao i reagovao identično, sada se slatko nasmejem. Ovo je naslovno DIY forum i prihvatljivo je da se javljaju svakojake ideje što je dobro, s druge strane, u nedostatku resursa se provlače gotovi proizvodi koji nemaju gotovo ništa inovativno i upotrebljivo za neki sam svoj majstorluk za koji pa nismo svi sposobni ili smo ograničeni, pa ne retko sve ode u stranputicu čiji rezultat bude ban ili samobanovanje, ni jedno ni drugo nije umesno bez obzira na opravdanost ili nužnost. U tom smislu molba moja lična da povučeš odluku koja je i meni razumljiva.

Da, bila su to srećna vremena kada se slušalo i uživalo, a ne merilo i kudilo.

http://www.whathifi.com/

Velika masa, mala rezonanca ali i velika enegija kad zaosciluje, treba to smiriti, hidraulične nožice sa oprugama su relativno lake za izradu. Referens ima lisnate opruge, sad one jesu stišljivije od spiralne ali su i šumnije, mada se i to može premuntati, ali je opruga daleko lakše da se nađe ili napravi po želji. Rezonanca po vertikali je stišljiva gravitacijom, problem je horizontalno ljuljanje po mom nekom zaključku, sad, nekim različitim postavkama obe možda mogu da se kanališu u drugojačiji rezultujući smer kretanja, no to već spada u teoretisanje. Na ovoj slici Gyrodeka se vidi jedan od načina da se priguši horizontalno oscilovanje koje i dodatno dejstvuje po vertikali, 3 kaišića raspoređena u trougao oko subšasije. Dodat je demfujući plus težak materijal iako sa donje strane fabrički postoji punjenje u tu svrhu, oklop oko ležaja je baš muški i punjen koje čime i sve to verovatno jeste ko što kažu, 2-3Hz. Mislim da i gumice umesto opruga doprionose tome, trebalo bi da su stišljivije i da mnogo manje akumuliraju i vraćaju energiju koja se javlja pri promeni dužine federa , generalno ovakav tip gramofona pruža niz zabava uz sasvim siguran napredak.

Ja sve komponente držim bukvalno na vazdušnim jastucima, skoro sam talasao i izmišljao kako da i same zvučničke kabinete skroz odvojim od poda, sad imaju kobinovano, leže na vazduhu ali se i oslanjaju na dva trna zbog stabilnosti. Sad čitam oko modifikacije Džirodeka, navode vertikalnu rezonancu 2-3Hz, što nije bilo kod starijih modela, upotrebom jednog retkog mata koji ima priličnu težinu i Delfi ne može da ga nosi, suspenzija se jako omekne i baš sporo ljulja. Kad spomenuh Oracle, on ima izvanredne opruge, tropojasne, i još par pikanterija oko nožica. Ma uopšte je Orakl biser po mom sagledavanju, vidi se da su svaki detalj razmotrili ali i nužno nešto favorizovalio iz ovog ili onog razloga da bi napravili kompaktan gotov proizvod, nema tu mesta za bilo kakve modifikacije, kolko mu je to mana, tolko je i prednost u neku ruku. Pored njega, još jedino Torens Refrens me intrigira, video sam ga samo na slikama, on ima unikatno ogibljenje. U načelu se svodi priča na što nižu rezonancu al u obe ose, 1Hz je uha, nekoliko već nije problem.

Sistem koturača je delotvoran, ali dupli tanjir je pa preglomazan, postavljanjem pogonske remenice blizu tanjira se on takođe opasuje tanjir u velikom delu obima. Ja koristim azot za svoje moto kerefeke, svaki inertni gas može da se koristi, Co2, argon, neon, a kripton bi verovatno bio naj mističniji. Nemam baš vremena da izlistam linkove, seizmika je još jedan deo priče. Prigušenje samog izvora, motora, je naravno prvo, zamajac na njemu samo recimo, ali i dalje sam tanjir ima svoje sopstveno kolebanje iz već izloženog pa valja i on da se podkočuje, gustinom ulja koje će takođe i da ublaži klaćenje osovine. Prenosnim odnosom se može jedna strana umanjiti, mali pogonski prenosnik ima znatno manje lučne oscilacije, veća brzina bolje ih i pegla, ali je zato imunost od nus dejstva tanjira srazmerno manja. Kaljeni materijali imaju umanjene kofecijente širenja usled toplote, recimo alatni ili merni čelik, tesne tolerancije jesu rizične da ne dođe do preklopa, zaribavanja, gde je razmumna granica, nemam pojma, u mašinstvu se zazori projektuju shodno ulju i njegovom viskozitetu. Ovo je odlično rešenje, tanjir se ponaša kao zatezač labavog izlaznog dela kaiša, no, pitanje je koliko se ostvaruje grip, u motorciklizmu naj važniji parametar i odnosi se na prianjanje gume na podlogu, i koliku masu može da vuče bez proklizavanja, može se tu javiti preveliki pritisak na ležaj i onda prevelko trenje i šum. Na tom linku ima i pogon sa četiri remenice oko tanjira i sa "širokim" ležajem, sveukupno dobro rešenje.

Ima i ta varijanta: koja sadrži niz poboljšanja koji se lako i jeftino mogu uraditi i to je bilo prelomno da li Delfi, tad MK IV, ili Gyrodec :