Koja

Seas + Vifa, Transmission Line



Nije postojao stočić kakav sam želeo, pa sam morao da napravim 




Opet jedan TL (mada nema svrhe iz blizine), Visaton alu + Focal inverted dome... gore je DAC + D class amp, NuForce. Monitor je 32" tako da zvučnici nisu baš mali



Ko peva zlo ne misli
 

Gospodine Damiću ovo zahteva posebnu temu tipa Diy Pivara Kućna.
Bilo bi lepo da iz prve ruke saznamo kako bi izgledala neka mikro pivara za kuhinju, pogotovo sto neko skoro napisa kako je ovo kupovno pivo malte ne otrov zbog valjda teških metala i čega ne još.

Nije audio ali je diy... zanimalo se sa flasiranjem IPA pivice i pokiselio psenicno. Za krizna vremena.
 

90577800_1261898484015372_4480131844460773376_n.mp4

Ja imam obeleživače za tiplove. Izgleda ovako:

 
Dakle, izbušiš rupe na jednoj strani, ubaciš obeleživače, lagano prisloniš drugu stranu i pažljivo staviš tačno kako si hteo, onda lupiš pesnicom da se utisne. Na drugoj strani ti ostane rupa tačno za burgiju.
Naravno ne može baš uvek da ispadne potpuno savršeno, malo proširi rupu pola milimetra tamo gde ti beži. Ako staviš lepak, nategni malo i čim se osuši biće tačno. Ja doduše retko kad lepim išta, uvek sve pravim da može da se rasklopi, ali obično nategnem po kojim ugaonikom (gde se ne vidi) da ne ispada tipl.

Zamenom kablova ništa. Elektroliti zavisi da li su se isusili tj koliki je sad kapacitet, što može da promeni odziv drajvera, možda i fazu uklapanja... mada ne verujem baš ni da je fabrička skretnica bila idealna. Takođe kalemovi na jezgru mogu da promene induktivnost jer se jezgro namagnetiše, mada je za to stvarno potrebna jaka struja tj glasno gruvanje, a i promena ako je ima, verovatno nije velika.

Da ne pominjemo Acu Ribona

Au koliko komplikujete.
Uzmi bilo koji nov rezač, asus ili koji već. Diskovi ovo:
https://viphouse.rs/p/traxdata-9017e3itra006/97512
Ti Traxdata printabilni su Ritek što je ok. Ritek je ono pre 15 godina bio odmah iza TY i Ricoh medija, bar koliko se ja sećam. Ili to ili Verbatim Crystal Azo. Režeš na 16x.
 
To je što se konkretnog pitanja/saveta tiče, a sad i par fakata vezanih za diskusiju:
1. CDovi koji su labelovani kao "audio" su identični po kvalitetu kao obični, imaju samo neki flag koji je neophodan za one audio komponente koje su duplirale/rezale CD, bili su dosta skuplji jer je ta razlika u ceni išla muzičkoj industriji da bi dozvolila da se kopira digitalna muzika na taj način. U kompu naravno nema razlike jer možeš da režeš i na obične diskove.
2. Što se kvaliteta narezanog diska tiče, to je već sve ispričano 100 puta, od Red Book standarda, error korekcije itd. Više bita ide na razne nivoe error korekcije nego na samu muziku  Tako da među koretkno narezanim diskovima nema razlike u zvuku, bili rezači i diskovi jeftini ili skupi. Namerno sam napisao "korektno narezanim" jer se svi sećamo da smo imali poneki disk koji šušti i zastajkuje, ali to je obično bilo kupljeno na ulici i rezano ili presovano na ko zna kakvim izrabljenim mašinama.

Da se ne zaboravi samo ko je bio prvi:

Da se ne zaboravi samo ko je bio prvi:

Da se ne zaboravi samo ko je bio prvi:

Da se ne zaboravi samo ko je bio prvi:

Da se ne zaboravi samo ko je bio prvi:

Da se ne zaboravi samo ko je bio prvi:

Iverica:

 
Univer ti je isto to samo se obicno podrazumeva da ima i dezen sa strane:

 
MDF = Medijapan:

 
MDF = medium density fibreboard, LDF = low density fibreboard, HDF = high density fibreboard
Dakle, razlika je u gustini ploče - više mase u istoj zapremini. Ima više varinajti tih stvari ali se prave na sličan način, koliko znam HDF je obično dosta skuplji i nisam video da ga je neko koristio za zvučnike (možda grešim).
 
Kod pravljenja kutija i izbora materijala stvar je sledeća:
U bass području koje je najvažnije je potpuno nebitan tip materijala od koga praviš kutije, samo je bitno da stranice imaju što veću masu i da budu što bolje učvršćene. Znači, što deblji i masivniji zidovi, samo treba imati mere zbog prenošenja kutije. Kome ne smeta jako velika masa kutija, može da ide na stvari kao što su duple ivice (npr dve spojene 18mm iverice), stranice punjene peskom, lepljene keramičke pločice iznutra ili slične stvari - sve je to već rađeno.
U srednjetonskom opsegu rezonanca daske može da igra ulogu, tako da ukoliko praviš klasičan trosistemac, gde je npr bass u većoj i masivnijoj kutiji a srednji+visoki u posebnoj kutiji na vrhu, za tu kutiju gore može da se izbegne MDF koji je uniformne gustine pa može da uđe u rezonancu na određenoj frekvenciji. Za takvu kutiju je bolji izbor iverica ili šperploča. Čitao sam neko istraživanje tj testove po kojima se najbolje pokazala 12mm šperploča.

Boxsim provereno valja.
 
Nemaš mikrofon, ne možeš da simuliraš skretnicu kad nemaš merenja.
Ti Visaton fajlovi sa ozivom drajvera nisu mereni u tvojoj kutiji, nego na infinite baffle-u ili po nekim njihovim uslovima, a to je neupotrebljivo.
 
Inače sasvim sasvim lepe kutije. Taman su odgovarajuće za te drajvere. Jedino šteta što visokotonac nije "upušten" u kutiju kao i bass, mada sa takvim oblikom prednje maske visokotonca bi to bilo teže izvodljivo.

Sve ispod 200-300 Hz ti je prostorija. Nemaš potrebe to da sečeš i da dodaješ sub. Rešenje u takvoj situaciji je drugačija pozicija zvučnika u prostoriji. Ako to nije moguće, šta da se radi, slušaj tako kako je. Možeš da probaš da dodaš neki tipa 5" drajver u bandpass kutiji da pokrije tu rupu, na taj način neće biti potrebna dodatna skretnica. Imaš odličan bandpass simulator u Bass Box 6

Moraš i impedanse ponovo da meriš u kutiji. Ostalo si sve dobro rekao, za drajvere koji su već sada zatvoreni, ne moraš.
 
Postupak pravljenja zvučnika ide otprilike ovako:
 
1. Izmeriš TS parametre drajvera, i to ti određuje kakva će ti biti kutija. Odnos fs i Qts parametara određuje da li je podesnija za bass reflex ili kompresionu kutiju. Ja koristim BassBox 6 Pro za pregled/proveru TS parametara i proračun kutije. Za tip i veličinu kutije ti je bitan samo bass drajver, jer srednjetonci i visokotonci uglavnom koriste standardni raspored.
 
2. Napraviš kutije i montiraš drajvere, povežeš neke žice na njih unutra da možeš svaki da povežeš na pojačalo i meriš.
 
3. Meriš frekventni ozdiv i njegovu fazu za svaki drajver. Meriš i impedansu i fazu impedanse u svaki drajver. Ja za merenje koristim REW (lako se eksportuje za import u Boxsim)
 
4. Ubaciš sve te podatke u neki program za simulaciju skretnice i kreneš polako da simuliraš. (Ja koristim Visatonov Boxsim, ima varijanta na engleskom. Postoje i drugi programi, u čemu se god dobro snalaziš, dobro je). Probaj razne ideje i varijante, teško je ubosti da se drajveri uklapaju po fazi i da zbir daje linearan odziv. Naravno, analiziraj skretnice popularnih projekata po netu i kradi ideje kako su oni rešili razne probleme.
 
5. Sklepaš probnu varijantu jedne skretnice. Ne moraš da lemiš, već samo poveži nekako. Onda snimi frekventni odziv svega toga zajedno, i vidi da li se poklapa sa onim u simulatoru. U praksi bi trebalo baš lepo da se poklopi. Ako nije tako, nešto si zeznuo
 
6. Kad probna skretnica proradi, sedneš slušaš i uživaš, vidiš da li želiš nešto da modifikuješ ako ti se sviđa drugačiji zvuk, kada si zadovoljan, sklopiš sve i farbaš zvučnike