Beli

Kod ovog drugog Babela zadnja stranica je od šperploče( ili čak možda i laminata), prednja od fioke regala ... i sve je uredno složeno. A sve je povezano ''firkantima'' i L-profilima.
Dakle može čak i od otpadnog drveta koga ima u svakoj kući.

Viđao sam na ovom i drugim forumima jako lijepe kutije koje sigurno nisu koštale previše novca. Ako hoćeš dobro i lijepo, usporedivo sa fabričkim, ne može da ne košta a sve je stvar dokle želiš da ideš. Hladnjaci mogu i polovni a i novi su već glavni dio kutije pa se može malo više potrošiti. Ne vidim potrebu raditi donju ploču na CNC pa ni gornju. I zadnja može ručno. Problem je pronači lim i nekoga da ga izreže poslije je lako nekim L ili sličnim profilima sve povezati. Prednja ploča može jednostavna ali ako se hoće baš dobra mora na CNC. Sa drvetom (ko može da nađe lijep komad) ili nekim drugim materijalom može i to dosta jeftino. Ne moraju se dijelovi kutija eloksirati, može se obojiti. Antic sprej boja izgleda dosta lijepo a ima je od crne pa skoro do aluminijum svijetle. Na kraju, dobro pojačalo u bilo kakvoj kutiji može malo i da čeka onu pravu.

Ako sve bude kako treba, @hvala ninji, Ikeda stanuje kod mene
lako ćemo posle za slušanje 

Slusao Miyajima model Shilabe. I to bas sa Kuzma T modelom i onom masivnom ruckom (ne znam mdel). I sa originalnim diskom i sa diskom by Eci. Meni se jako svidelo kako to radi. Sa Ecijevim bajadera diskom nekako je bolje radilo. Karakteristicno i prirodno. Verovatno zbog toga sto Miyajima ima sistem namotaja koji se razlikuje od standardnih izvedbi? I ko na jos sta sve. Ipak je to jako veliko iskustvo...

nači da ja kupim Ikedu?
 
kod mene si naravno dobrodošao [emoji106]

trenutna forumska mantra je, interpretiram veoma grubo, a bez namere da uvredim bilo koga: bolimeuvo za sprave ja slušam muziku.. slažem se - i ja slušam muziku, ali uživo 
kada dođem kući, ipak upalim mašineriju  Nagra VPS i PL-L su zaista sjajni uređaji, kako inženjerski, tako i zvučno (ono - čuju se do komšije, al ipak ne razvaljuju tarabu  ).. meni se sviđa i dizajn, al ne smem da kažem, nesam stručan pa da mi se svidi  
VPS (phono) trenutno ima jedan ulaz (biće ih 2), za MM ili MC.. MC sekcija ima svoje stepape.. ima i mogućnost korekcije loadinga karticama sa otpornicima (trenutno je unutra kartica sa 1KOhm, lepo se složila sa LPS), lampe i elektroniku (valjda jFet, ne znam bemliga) za gain (može da se isključi), 2 MM krive (RIAA 1953 i IEC 1976), SE i kvazi balansiran izlaz.. dve različite cevi (menščini, a mrzi me da proveravam ECC81 i ECC83), kapiram da su obe dvostruke triode, i odvojeno napajanje.. onako - mnogo elektronike spakovano (integrisano) u malom.. nije košer audiofilski (po nekim shvatanjima) ali svira utripm dobro
PL-L (line), potpuno balansiran preamp (može i SE) iste lampe x 2, odvojeno napajanje, SE i BAL ulazi i izlazi.. i on svira utripm dobro
do sada su ga čuli - Grozni (barem trired), Superfi i Milovan1963.. nisu rekli ništa, još se oporavljaju  
bilo je interesantno porediti PL-L sa Iron Pre: različit karakter bliskog (istog) kvaliteta zvuka.. moja su oba i ni jedan nije na prodaju, dakle impresija je objektivna.. Nagre su u sistemu navršile 2 meseca, tako da sam imao vremena da ih dobro osluhnem.

Bio sinoć interesantan koncert na Kolarcu - BGF ciklus Filharmanija 2, izvodilo se:
Šimanovski - Koncertna uvertira op 12
Đovani Solima (Giovanni Sollima) - Folktales for violoncello and orchestra
i
Smetana - delovi Moje domovine
 
Šimanovski, bio veoma zahtevan, delo pod očiglednim Vagnerovim uticajima, ali i sa lirskim uzletima u maniru Čajkovskog. Imamo novog šefa - dirigenta, to je Gabrijel Felc, mlad Švaba, energičan, autoritativan a još mlad - baš onakav da malo umiri sujete naših samoproklamovanih zvezda iz BGF.. učinio on to, i Šimanovski je zvučao sjajno
Zvezda večeri je bio Đovani Solima, violončelista iz Italije, sa Sicilije.. eee, on je bio fenomenalan.. izvodila se njegova kompozicija (vidi gore), napisana 2009 po narudžbi BFO - Ivana Fišera.. Đovani svirao na odličnom instrumentu (Franćesko Ruđeri 1679 Kremona) - najlepši zvuk violončela koji sam čuo.. blago rečeno, Đovani je briljirao, vidim posle da ga nazivaju Hendriksom violončela, što smatram teškom uvredom, obzirom da je Đovani istinski virtuoz, koji promišljeno (jasno, glasno, tačno i sa razumevanjem) svira svaki ton, u maniru velikih Italijanskih violinista (i taj ton je proizvodio na violončelu).. delo naravno nije objavljeno, nadajmo se da će biti, ima samo ovaj dosta loš YT snimak:
 
ovo bi trebalo, u stvari - nadam se da će ovo biti muzika XXI veka, ako se to dogodi, biće sjajno, pošto smo se pomakli od Rajhovih eksperimenata, Glasovih koncentričnih krugova, atmosferičnog minimalizma Ligetija ka pravoj muzici, ispričanoj na novi način, energično a ipak osećajno i nadasve virtuozno odsvirano.
Đovani zavredeo sasvim spontan bis.. pojma ne znam šta je svirao na bis, transkripciju neke manje poznate uvertire za operu.. italijansku, razume se
Da Beograd sinoć ne bi bio svet (što jeste bio tokom prvog dela programa) postarale su se prvo harfistkinje, pa potom i flautistkinje tokom izvođenja Moje domovine.. Harfe u BGF imaju priliku da se istaknu jednom u dve godine, flaute možda jednom godišnje - njih 4 su svoje prilike proćerdale neusklađenim i neubedljivim uvodom u stavove.. kapiram da harfistkinje vežbaju jednom nedeljno, ne očekujem da će ni jedna od njih postati Nikanor Zabaleta (Andreas Folenvajlder je mekši orah ali čak ni do njega neće doseći), ali libreto za harfu je bio esencijalan, a one ga em zamrljavile, em su to učinile neusklađeno.. flautistkinje mogu češće da vezbaju, ali to očigledno ne rade.. esencijalni početak Vltave je bio nemušt, nesiguran i jedva čujan.. sramota za BGF
ostatak orkestra je bio na dovoljno visokom nivou.. Moja domovina im očigledno nije bila izazovna kao što je to bio prvi deo.
Ipak - bilo je odlično
P.S. BGF ima odvratan običaj da se usvirava, štimuje, izsvirava pola sata pre početka koncerta, dok publika ulazi.. to je elementarno nepoštovanje publike, osim što kakofonija koju stvaraju, diže nivo buke i u publici, koja se kasnije sporije umiruje.. o starletama, mobilnim telefonima, penzionisanim nastavnicama muzičkog zarobljenim u pretprošlom veku, koje demonstriraju nezadovoljstvo (u stvari nerazumevanje) poluglasnim nemuštim zvucima, ne bih
 

L75 kosta 100e a onaj DJ gramofon 1000e, toliko o hipsteraju

Šta reći na ovo, sem : Lökd ide a sört 
Ulepšao si mi ovo ladnjikavo veče  ... hvala ti za to.

28.01.2017. Palace of Arts (MUPA) Budimpešta
https://www.mupa.hu/en
Budapest Festival Orchestra, dirigent Ivan Fischer http://www.bfz.hu/en/about-us/ivan-fischer/
Klavir: Richard Goode http://www.richardgoodepiano.com
Repertoar:
1. Beethoven Symphony no 1.
2. Beethoven Piano Concerto no 2.
3. Beethoven Symphony no 5.
 
Ove godine će se navršiti 190 godina od Betovenove smrti, tim povodom je priređen ovaj koncert. U stvari koncerti, bilo ih je 3 zaredom, i sva tri su mesecima unapred bili rasprodati. To bi značilo da je koncertima prisustvovalo 4.500 ljudi ukupno.. da bi se tako nešto desilo morate imati publiku, mesto izvođenja, odgovarajuće muzičare i repertoar.. veoma prosto  
Publika - šarenilo godišta od srednjoškolaca do seniora u devedesetim, preovlađuju generacije između 30 i 40.. Peštanska publika je veoma muzički obrazovana, zna šta hoće i zna da nagradi izvođače
Mesto - jedna od najmodernijih koncertnih dvorana u Evropi.. Zapravo, to je univerzalno mesto sa dve dvorane - Pozorišnom i Koncertnom.. da ne opisujem (srećan je narod koji ima ovakvu instituciju), vidi link
Izvođači - 2009 Festivalski Orkestar pod upravom Ivana Fišera i Ričard Goode su za Nonesuch objavili svih 5 Betovenovih klavirskih koncerata i te snimke brojni kritičari opisuju kao temeljne u savremenom izvođenju Betovena
Repertoar - paa Betoven  Prva Simfonija i 2 Klavirski koncert su dela mladog Betovena - lirska, Peta (Sudbinska) je delo Genija u usponu
 
I kako je bilo? Ovo je bio najveći i najbolji koncert klasične muzike kom sam prisustvovao.. velik zbog izvođača, publike, sale, repertoara, najbolji zbog izvanredne interpretacije.. Prva, razigrano lepršava, Drugi - ne smeju se potceniti pijanisti koju u sedamdesetim imaju pedesetak koncerata godišnje - vanredan osećaj i simbioza sa orkestrom.. Peta.. uhh.. tri stava (zapravo 4 ali su poslednja dva spojena), prvi opštepoznat, sa sudbinskom temom koja se desi jednom, ali koje ni u naznakama nema u ostalim stavovima  genijalno ludilo, pogotovo u finalu.. Ivan Fišer diriguje bez partiture orkestrom od 70-tak članova.. čini to autoritativno, precizno i odmereno pedagoški.. u poslednjem (četvrtom) stavu na pozornicu užurbano izlazi još 30 studenata sa različitim instrumentima (dvojica kontrabasista su veoma hitro zauzeli svoja mesta ), i nastupa zaista veliko finale u kom orkestar i snagom ispunjava salu.. sjajno.. bis je bio 5-6 puta, ko bi brojao  Kraj, smog, magla -12 je, ali niko to ne primećuje
 
 

Direct heating by ZM i F7 by ZM, da se proba

jeste slicno kao Colemman , nako gyrator ( ajd dobro - ovde cap multiplier) a vako CCS , ali sam naredio voltage controlled CCS , sa sve feedback
 
koliko sam skontao , ima bolje k-ke od Colemmanovog ........ mada je bitno da em ne bude gori em ne bude kopija
 
nisam ja kalajisao nego (opstepoznati) Milanpcb

Onim "velikim diodama"(D7 pre svega)treba dodati malo više tinola i malkice duže držati lemilicu kod lemljenja(ali ne predugo i bez pritiskanja, da se bakar ne odvoji sa pločice). Bolje dodaj više tinola, nego da ga bude premalo; ako ga baš preteraš, pokupi ga pumpicom i ponovo zalemi.
Pročitaj pažljivo onaj tutorijal od Voje Antonića, tamo su  veoma lepo kategorizovane tipične greške kod lemljenja.
Samo hrabro napred, nema ništa bez prakse .... a posle nekoliko desetina hiljada lemova, ovo će ti polako u preći rutinu.

Snimak od 13.07.2013g Oslo   (tada smo bili u Vrdniku  )  od 20-og min. nastupa moja ćera

veoma interesantan Rekvijem - doduše prvi (nadam se ne i poslednji) kome sam uživo prisustvovao.. karte se nabave online (ali veoma blagovremeno) na Classictic ili direktno, već sam i zaboravio.. postoje tri kategorije, izabrao najbliži bini (karte za prvi red ne prodaju već poklanjaju nekom), poštom sam dobio vaučer (ipak onda nije Classictic), sa napomenom da treba da ga pred koncert zamenim za prave ulaznice po principu first came - first served.. tako i bilo, locirao crkvu na guglu, šipčio malo i dobio treći red.
e sad, da se ne lažemo, koncert je namenjen turistima (orkestar je u decembru imao barem 10 izvođenja rekvijema i nekoliko vivaldijevih godišnjih doba - jasno se vidi iz repertoara), ali je veoma profesionalno izveden, i to na instrumentima iz tog perioda.. orkestar: https://www.orchester1756.com
dakle, orkestar insistira na autentičnosti izvođenja, mada je to diskutabilno, obzirom da Mocart nije dovršio Rekvijem (tek dva dela kompletno), a ono što smo videli na filmu, nema nikakve veze sa stvarnošću - Rekvijem je kompletiran tek nekoliko godina posle Mocartove smrti i to je učinio Xaver Sussmayr i to je verzija koju poznajemo.. osobenost ovog izvođenja je i kamerni pristup - hor (sa solistima) broji 18 osoba, a orkestar dvadesetak.. bio sam skeptičan kako će taj "kamerni" Rekvijem da zvuči, obzirom da je crkva prilično velika (staje ništa manje ljudi nego u parteru Kolarca), ali već prvi tonovi Introitusa su razvejali sumnje i beskrajno sam uživao.. bilo je dovoljno svega, a kasnijom analizom sam shvatio da tada u to vreme orkestri nisu bili brojniji od ovog.
nema dakle pompeznosti i patosa kao kod Karajana, ni samodopadljivih solista kao kod Savalla, atmosfera je slična onoj snimljenoj uživo u Vestministerskoj Opatiji, a izvođenje najsličnije Dunedin Consortovom (i ono pledira da bude autentično) u izdanju Linn records.. veoma svetla tačka je sopran - Marelize Gerber, ona je čudo, metar i frtalj a takav glas, nešto slabiji je bio tenor, a dirigent Thomas Bottcher veoma siguran, iako bih više voleo da je dirigovao Konstantin Hiller koji je i osnivač ansambla..
u Crkvi hladno (jaaako hladno) - toliko hladno da su nam podelili ćebad (fala trebalo je  ), publika - paa turisti, ali oni malo prosvećeniji (većinom iz Evrope, srećom nije bilo Japanaca), delimično upoznati sa repertoarom, poprilično poplašeni i stegnuti, ali veoma tihi (fala im za to).. kupio CD, podići ću ga na neki share ovih dana pa možete da se javite za link

a evo ga i trejler:
 
eto..

Kako pridržavaš komponente pre no što ih zalemiš, jer za ispravno lemljenje su ti potrebne obe ruke(levom dodaješ  kalaj, a u desnoj držiš lemilicu ... osim ako si levak)?
Onaj fazon sa sunđerom,  što ti je impuls pomenuo u nekom od ranijih postova,  je odličan za to; možeš da popuniš skoro celu pločicu, osim sa onim baš velikim komponentama(elektroliti i sl.) i da onda navališ na lemljenje.
 
P.S. Ovde imaš  ukratko sve što bi trebao da znaš o lemljenju :
lemljenje

gotovo..

jbga , kad je vec mjuz na pauzi , da nesto klepece
 

ostao kući da krmeljam.. ali stigao Rubinštajnov komplet Šopena - 12 ploča.. RCA Nemački press iz 79.. snimci su sa početka šezdesetih.. ploče mint, kutija isto.. svašta se nađe u majci srbiji za sitne pare
pazi sad: niko, ali nikada neće izvoditi Sopenova Nokturna onako kako je to radio Rubinštajn..

Jel' to iz Beča ? A ja mislio da si ti išao zbog Mocarta i  Rekvijema.

Neko se zajebavao u novogodišnjoj noći :-) 

Zarad istine:
Prvi common rail dizel motor u putnička vozila je ugrađen 1997. u Alfa Romeo 156, a 1998. je BMW pobedio na trci 24h Nirbugringa sa 320d.