Beli

Malo sam nešto šrafio ovih dana...
 





 
Drvo, jasen, prirodna, znači natural, organski samo, fit...
 

 
Sledeće pare trošim na dobar DSLR. Nema smisla slikati ovo fino izlakirano Sony idiotom, al ajd'....
 



 
End of part one.

Projektovanje se sastoji od niza  kompromisa, čija je svrha postizanja zadatog, tj željenog cilja. Izbor komponenti, metodologije i svega ostalog potrebnog za realizaciju projekta zavisi od niza stvari(finansije, raspoloživi resursi, znanje, ...). Prednost samogradnje je da se projekti mogu izvoditi postupno  i konstantno unapređivati , tako da nema potrebe opterećivati se time da se ''iz prve'' krene u realizaciju ultimativnog, beskompromisnog rešenja. Kako nam bude raslo znanje, rašće zasigurno i naše ''potrebe'', pa će se projekat vremenom značajno unaprediti, a njegov kvalitet ćemo podići na zavidan nivo.
Tako da pitanje da li je bolja zavojnica motana sa žicom 1.6mm ili 1mm, treba tumačiti u skladu sa prethodno napisanim. Naravno da je bolja zavojnica motana sa debljom žicom(isto kao što je motor iz bmw-a bolji od onog u trabantu ), ali pravo pitanje bi u stvari bilo  kako se ona uklapa u naš projekat.
Predlog da se koristi DSP, ja sam u stvari video kao ideju da se nabavi neki softverski emulator skretnice, a za tako nešto je dovoljna i zvučna kartica. Softverska emulacija je veoma korisna, osim kao zamena za gomilu potrebnih  delova, tako i za isprobavanje raznih ideja, a samim tim i sticanje znanja potrbnog za kvalitetnu samogradnju zvučnika. E, sad i ovde važi pravilo, koliko para toliko i muzike, kvalitetan softver sigurno nije jeftin. Ipak, trebalo bi malo proguglati i videti šta se nudi, verovatno može da se nađe nešto zadovoljavajućeg kvaliteta po prihvatljivoj ceni.
Evo za početak nekih smernica i predloga u vezi projektovanja zvučnika: http://www.diyaudio.com/forums/multi-way/209856-speaker-crossover-designing-software.html

Nemaj brige, neće proći mnogo vremena dok diy-erski crv počne da ti burgija u glavi ... al' do tada će već nešto više znati o tome šta i kako to treba da (u)radiš.

Projektovanje se sastoji od niza  kompromisa, čija je svrha postizanja zadatog, tj željenog cilja. Izbor komponenti, metodologije i svega ostalog potrebnog za realizaciju projekta zavisi od niza stvari(finansije, raspoloživi resursi, znanje, ...). Prednost samogradnje je da se projekti mogu izvoditi postupno  i konstantno unapređivati , tako da nema potrebe opterećivati se time da se ''iz prve'' krene u realizaciju ultimativnog, beskompromisnog rešenja. Kako nam bude raslo znanje, rašće zasigurno i naše ''potrebe'', pa će se projekat vremenom značajno unaprediti, a njegov kvalitet ćemo podići na zavidan nivo.
Tako da pitanje da li je bolja zavojnica motana sa žicom 1.6mm ili 1mm, treba tumačiti u skladu sa prethodno napisanim. Naravno da je bolja zavojnica motana sa debljom žicom(isto kao što je motor iz bmw-a bolji od onog u trabantu ), ali pravo pitanje bi u stvari bilo  kako se ona uklapa u naš projekat.
Predlog da se koristi DSP, ja sam u stvari video kao ideju da se nabavi neki softverski emulator skretnice, a za tako nešto je dovoljna i zvučna kartica. Softverska emulacija je veoma korisna, osim kao zamena za gomilu potrebnih  delova, tako i za isprobavanje raznih ideja, a samim tim i sticanje znanja potrbnog za kvalitetnu samogradnju zvučnika. E, sad i ovde važi pravilo, koliko para toliko i muzike, kvalitetan softver sigurno nije jeftin. Ipak, trebalo bi malo proguglati i videti šta se nudi, verovatno može da se nađe nešto zadovoljavajućeg kvaliteta po prihvatljivoj ceni.
Evo za početak nekih smernica i predloga u vezi projektovanja zvučnika: http://www.diyaudio.com/forums/multi-way/209856-speaker-crossover-designing-software.html

Projektovanje se sastoji od niza  kompromisa, čija je svrha postizanja zadatog, tj željenog cilja. Izbor komponenti, metodologije i svega ostalog potrebnog za realizaciju projekta zavisi od niza stvari(finansije, raspoloživi resursi, znanje, ...). Prednost samogradnje je da se projekti mogu izvoditi postupno  i konstantno unapređivati , tako da nema potrebe opterećivati se time da se ''iz prve'' krene u realizaciju ultimativnog, beskompromisnog rešenja. Kako nam bude raslo znanje, rašće zasigurno i naše ''potrebe'', pa će se projekat vremenom značajno unaprediti, a njegov kvalitet ćemo podići na zavidan nivo.
Tako da pitanje da li je bolja zavojnica motana sa žicom 1.6mm ili 1mm, treba tumačiti u skladu sa prethodno napisanim. Naravno da je bolja zavojnica motana sa debljom žicom(isto kao što je motor iz bmw-a bolji od onog u trabantu ), ali pravo pitanje bi u stvari bilo  kako se ona uklapa u naš projekat.
Predlog da se koristi DSP, ja sam u stvari video kao ideju da se nabavi neki softverski emulator skretnice, a za tako nešto je dovoljna i zvučna kartica. Softverska emulacija je veoma korisna, osim kao zamena za gomilu potrebnih  delova, tako i za isprobavanje raznih ideja, a samim tim i sticanje znanja potrbnog za kvalitetnu samogradnju zvučnika. E, sad i ovde važi pravilo, koliko para toliko i muzike, kvalitetan softver sigurno nije jeftin. Ipak, trebalo bi malo proguglati i videti šta se nudi, verovatno može da se nađe nešto zadovoljavajućeg kvaliteta po prihvatljivoj ceni.
Evo za početak nekih smernica i predloga u vezi projektovanja zvučnika: http://www.diyaudio.com/forums/multi-way/209856-speaker-crossover-designing-software.html

13.12.2017. Atelje 212  - Avgust u okrugu Osejdž, režija Ljiljana Todorović  
kada se zavesa podigla, na prozirnu mrežu je projektovan kratak film - svojevrstan prolog predstave u izvedbi Dragana Nikolića.. premijera je bila 2014, Gaga je tada bio živ.. Marinko Madžgalj takođe, njihova imena su na originalnom plakatu.. Nikolić, u ulozi Beverlija Vestona, reče svoje i ode, do naredne reprize Avgusta.. samo zbog Dragana, ponovo na sceni Ateljea treba pogledati predstavu.. ali ne samo zbog njega, naravno 

bio tekst 2007, pa film 2013, ova predstava 2014, preskakao sam je, odbijao me Holivud, bila tada neka moda da se filmovi pretaču u predstave, preskočio sam tada i Mizeri Sa Cvetkovićem i Dobrom Anicom.. moram da priznam, najviše zbog onih koji su nošeni holivudskom melodramom zalutali u pozorište pa potom danima prepričavali(le), kako je bilo diiiivno, uz obavezno podvriskivanje i coktanje..
ipak odoh, videh i ne pokajah se, naprotiv - predstava mi se svidela, nemam ni jednu bitnu zamerku, uprkos dužini (3 sata i pauza), glumci bili sjajni, režija neprimetna, radnja ide, teče.. velika predstava uprkos melodramskom i praznjikavom tekstu.. zapravo: likovi su sjajno opisani, dijalozi odlični, radnja napeta, sve je to baš kako treba, ali tekst je onako - dobro osmišljen rijaliti..

eto, moguće je i to - slab tekst a sjajna predstava.. Glumci su je učinili sjajnom, uspeli da je prepevaju, upriliče, upodobe, da likovima daju lični pečat i da sve to svedu na prihvatljivu meru.. Dara Džokić i Anita Mančić su gospodarile scenom, tako suvereno, proigravajući pri tom ostatak ansambla.. zaista, njima dvema idu najveće zasluge i poštovanje..
dakle, pogledati, svakako i obavezno
 

17.02.2018. Narodno Pozorište - Bela Kafa, režija Milan Nešković
verovatno kod nas, ne postoji pisac koji bi verodostojnije opisao događaje '41 - '55 godine prošloga veka, od Aleksandra Popovića.. dete je iz bogate porodice industrijalca, potom ubeđeni komunista i naposletku golootočki sužanj.. likovi iz njegove drame, su sve to, i još i više od toga.. Popović je Belu Kafu napisao '90, u jeku događanja naroda i na početku udruženog zločinačkog poduhvata na rastakanju morala i uspostavljanja velike Laži u kojoj danas živimo.. siguran sam da je veliki pisac umeo da predoseti buduće događaje, pa je stoga svoju priču postavio nešto univerzalnije, nego što je to činio u Mrešćenju Šarana.. istina - scenom paradiraju Kapitalisti, Komunisti, Ljotićevci, Četnici, Golootočani i Pragmatici, ali to što čine je više iz nužde nego iz ubeđenja.
Aca Popović je voleo ljude, prikazivao ih je u svom svetlu njihovih slabosti, ne osuđujući ih pri tom.. 

scena je prazna, fotelja, radio aparat i nekoliko kofera.. glumci većinom na sceni, i u momentima kada nisu u fokusu - to ubrzava radnju, ali utiče na naglašavanje drame koja se naravno dešava, ali nekako pravolinijski.. reditelj kao da pokušava da uspostavi paralelu između likova i da ih, bez obzira na njihove ljudske i ideološke razlike, učini istim.. stiče se utisak da je Nešković želeo da ostavi utisak da bi isti likovi u drugačijim istorijskim okolnostima, samo promenili uloge, a da bi suština ukupnih dešavanja ostala nepromenjena.. ne verujem da je Aleksandar Popović imao takvu ideju..

ipak, tekst se probija kroz nemuštu scenografiju, potpomognutu samo efekta radi, pomeranjem zidova i ispisivanjem pojedinih, reditelju važnih, rečenica po zidovima.. moglo je to i drugačije, ali eto nije bez obzira na to, predstava je tečna, opet - prvenstveno zbog teksta, i dva sata i još pola, prođe neosetno.. apsolutna zvezda je Olga Odanović, njena gluma i pojava povezuje sve, i proigrava svakog na sceni.. Branko Vidaković, tipiziran.. loš.. ostali su sasvim prosečni, ali predstava je ipak dobra.. zbog Olge i Ace prvenstveno.
onomad 2015 u kritici za Politiku, Ana Tasić je napisala da "dramska i scenska radnja se guše u uobičajenoj Popovićevoj skribomanskoj papazjaniji".. to dosta govori o njoj i njenim frustracijama, i nije joj prvi put, a ni poslednji.. međutim to govori i o kvalitetu pozorišne kritike u Politici, koja je eto, i na tom polju zakazala.. ne treba niko da brani Acu Popovića, to čine njegove drame, ali bilo bi lepo da jedan od najvećih naših dramskih pisaca, osim reljefa u domu kulture Vuk Karadžić, dobije neko značajnije obeležje u svom Beogradu, koji za njega nije mnogo mario za njegova života, pa ni sada.
 

Rekao bih: „Beograd“ (i) nije (iskreno, ali ga, ipak, nije ostavljao na miru) ali Beograđani jesu. Kalenić pijaca, Čubura i Vračar pogotov{o,u}...
Hvala na ovim osvrtima, uživanje je pročitati ih i osetiti iskreni prenos istinskih doživljaja.

Neko iz upravo tog okruženja, ne mogu da se zakunem ko a ne bih se iznenadio da je upravo (čika) Aca to bio, tako mi se nekako javlja, je i rekao: Beograđanin je stanje svesti i duha a ne mesto rođenja jer smo svi mi, ovako ili onako, ovde došli odnekle (dobro, odnekud)... Naziv je sasvim nebitan...

početkom osamdesetih sam kratko, koliko traje vojni rok, bio (ipak nekakav) Beograđanin.. probijao se grad i unutar zidova kasarne.. bilo je to srećno doba, osim povremenih nestašica kafe i zejtina, u svemu ostalom smo bili u izobilju.. tada sam uspevao (uz pomoć očevih prijatelja iz slavne prošlosti) da čak dva puta nedeljno (sredom i subotom) izađem u grad.. Beograd je tada bio blagonaklon prema vojnicima: ulaznicu za GSP, pozorište, bioskop i utakmice, sam retko kada platio, ako i jesam cena je bila povlaštena.. tada sam, a to radim i danas, počeo da uzimam ono (što sam mislio da je) najbolje iz Beograda.. pozorišnu sezonu '82/'83 sam odgledao u celosti i to u svim (baš svim) pozorištima.. prvu (i jedinu) dozvolu za prenoćište sam dobio da bih gledao Hamleta sa Piterom O Tulom, menščini u Domu Omladine.. postao sam inventar u gledalištu i u pozorišnim kafanama, često u društvu sa glumcima, nekima je bila simpatična (jedina) uniforma u gledalištu, poneko je imao ponešto da preko mene prigovori vlastima, a većina se, shvatajući vojni rok kao veliku nevolju, trudila da tu nevolju umanji.. svideo mi se taj plemeniti Beograd, iako sam znao da on nije samo to, i da u njemu ima svega i svačega, kao i u svakom velikom gradu.. pa tako i danas, po principu hit and run, uzimam ono što mislim da je najbolje u Beogradu, a što su napravili Beograđani
 

Tako sam ja bio Zadranin jednom i vežu me samo lijepe uspomene. I ljudi i mjesto. I u vojarni (kako se sada to zove) i van nje. L(j)epota je u očima posmatrača...

Pozajmi od nekog DSP pa se s njim igraj dok ne utvrdis rezne frekvencije i red skretnice, kad to znas mnogo je lakse konstruisati pasivnu skretnicu (pod uslovom da ne dodjes do skretnice cetvrtog ili viseg stepena). Ja sam do iznemoglosti premotavao kalemove iznova i iznova dok mi nije totalno dopizdelo. Sad odmaram od skretnica. 

Gle, sve zavisi gde smo i sa ekonomske strane. Ako na sony/philips/vifa drajvere sveukupne cene <200e turimo kaleme i kondove u skretnici sveukupne cene >200e, onda smo u kanalu. 

Svaka Čast!!!
Ovo je pravo Remek Delo! 
I eto još jednog PREsrećnog "sledbenika" Babelfish-izma! 

Robertov komentar na Big DiyA :
http://www.diyaudio.com/forums/pass-labs/318319-babelfish-xj-jx-whatever-aleph-servo-greedy-boyz-post5345210.html
 
 

Evo, još jedan instant-psiholog amater, koji sa bavi sa mnom, bez da zna bilo šta o meni.  Pa baš zbog takvih likova se gotovo i ne javljam, jer šta god da im kažem proizvešće samo suprotan efekat. Oni su svoje mišlenje o meni i onome što kažem već formirali, pa nema nikakve svrhe da im bilo šta govorim. A o vrednovanju nečijih saveta, šta da kažem ... ipak treba imati bar neko elementarno znanje da bi se doneo neki relevantan sud o tome.
Kad je reć o cinizmu, a pogotovo o  želji da se ispadne najpametniji, rekao bih pojedincima da se samo malo pogledaju u ogledalo pre no što tako nešto pripišu drugome. Kad god primetim(ili mi neko ukaže na to) da sam pogrešio, uvek se trudim da to ispravim, jasno stavljajući do znanja gde sam to pogrešio i izvinim se zbog toga, jer se osećam odgovornim za ono što napišem. Nisam primetio da mnogo njih, a naročito oni koji meni pripisuju tobožnju želju da budem najpametniji, ima sličan odnos prema onome što (na)piše ili (iz)govori.
Godinama nisam bio(i još uvek nisam u meri kojoj bih to želeo) u mogućnosti da se bavim ovim hobijem(ne bih o razlozima), tako da ne mogu ličnim projektima da dokumentujem ono o čemu pišem i na šta ukazujem. Za sada mogu samo pomalo da piskaram na forumu i pokušam da pomognem onima koji  žele da čuju ono što imam da kažem, nadajući se da će pri tome nešto i da nauče. Pokušavam da demistikujem stvari i na taj način da ohrabrim one manje iskusne da krenu da se bave ovim hobijem, jer nema potrebe da se bacaju pare na skupe ''audiofilske'' komponente da bi napravio kvalitetan uređaj.
Najbolji primer za ono na šta pokušavam da ukažem svojim pisanjem moglo se videti u onoj  @Alexx-ovoj temi o pretpojačalu sa ECC82. Nijedna komponeta, bez obzira cenu i ''magiju'' koja joj se pripisuje, ne bi proizvela toliku promenu(na bolje), kao što se dobilo prostom promenom setovanja radnih parametara ECC82. Al' zato kad ja kažem da ne sviraju komponente i da se ne mogu generalizovati njihove osobine izdvojene iz kola, to se doživljava kao atak na diy-ersku zajednicu i tumači kao moja želja da budem najpametniji i da omalovažavam druge. Upravo suprotno, ali da bi se to razumelo, potrebna je pre svega želja da se sasluša i analizira nešto što nije u skladu sa sopstvenim stavovima. A to podrazumeva i potrebu za konstantnim učenjem kako bi se to ''drugačije'' moglo razumeti i na pravi način vrednovati. I ne mislim da za tako nešto treba akademsko obrazovanje, već samo prosta želja za najelementarnijim razumevanjem šta se i zašto nešto radi.
Drugi slikovit primer je baš ova tema, jer ne treba biti sluhista da se zaključi da predstavljeni  uređaj ne ''svira'' dobro. Ovde se u stvari radi o tome koliko je sluh nepouzdan i koliko bilo čiji  utisak nedovoljan za ozbiljno vrednovanje nekog uređaja. Tek u korelaciji sa merenjima, slušni test može doneti ocene koje su relevante i upotrebljive za širi auditorijum.  A da bi taj slušni test bio relevantan, u njegovoj pripremi i vrednovanju rezultata testiranja, osim osoba sa dobrim(uvežbanim) sluhom, moraju da učestvuju i stručne osobe koje poseduje znanje potrebno da bi se konstruisao bilo koji od uređaja koji se koristi u testnom lancu. Nije slučajno da se  relevantna testiranja izvode u licenciranim laboratorijama u kojima rade vrhunski stručnjaci specijalizovani za datu oblast, a ne u udruženju potrošača i fan klubovima.
Nažalost, zbog sujete pojedinaca i ranoraznih drugih stvari u koje ne želim da ulazim , sve ovo što sam prethodno napisao se tumači potpuno suprotno od onoga što mi je bila namera prilikom pisanja. Stavljaju mi se u usta reči koje nisam izgovorio i tumači  se ''šta ja u stvari mislim'', bez da se zna išta o tome i o mojim namerama. U najmanju ruku se može reći da je  to nevaspitano, a neretko i bezobrazno, jer se iznose bezočne laži o meni koje se onda konstantnim ponavljanjem pokušavaju nametnuti kao istina.
Nije mi bila namera da se ovim pravdam ili branim, pogotovo ne od ovakvih zlonamernih komenta(to)ra, već zbog onih koji prate forum u želji da nešto saznaju i  nauče. Želim da im poručim, da količina postova ne garantuje i nečiju stručnost, baš kao ni želju da im se zaista i pomogne. Neka ono što pročitaju na forumima uzmu sa velikom dozom rezerve i pročitaju o tome nešto i u relevantnoj literaturi, pre nego što formiraju mišljenje o tome.
A što se tiče @NIXIE-ja mogu samo da mu se izvinim što sam mu se obratio prijateljski i u najboljoj nameri. Obećavam da ću od sada komentarisati svaku njegovu(baš kao i bilo čiju) budalaštinu koju napiše, na ogovarajući način. Možda će mu se to više svideti ... mada, ne verujem da ću to zaista i uraditi. A trebalo bi to uraditi, pre svega zgog onih što čitaju, a nemaju dovoljno stručnosti i iskustva da na pravi vrednuju napisano.
S druge strane, onima poput @крокодил-a , mogu samo da postavim pitanje. Gospodo, ako ne znate ništa, a pri tome ne želite ni da naučite ništa u vezi samogradnje i funkcionisanja uređaja, šta uopšte i tražite na ovom forumu? Ima i drugih foruma koji s bave audio tematikom i na kojima možete da učestvujete a da se pri tome ne osećate inferiornim. Svaki kometar na ovom forumu koji se poziva na struku, a nije po vašem ukusu, tumačite kao atak na vašu ličnost. Da se razumemo, ne teram ja nikoga odavde, samo izražavam svoje čuđenje, pošto meni ne pada na pamet da učestvujem na forumima koji se bave medicinom, pravom, ekonomijom ... stvarima koje me ne zanimaju, o kojim nemam pojma,  kao ni želju da nešto naučim. A pogotovo ne ulazim u ''stručne'' rasprave sa profesionalcima iz tih oblasti na takvim foruima, baš kao što ni njihovo stručno mišljenje ne bih smatrao kao pokušaj omalovažavanja i vređanje moje malenkosti.
Onima koji ne žele da čitaju ono što pišem, preporučujem ''Ignore listu'',  a uređivanje foruma nek prepuste onima koji su za to zaduženi.
Takođe, preporučujem moderaciji da ovaj, baš kao i ostale postove van teme, prebace na odgovarajuće mesto. Hvala.
 

ampovi su u EU , do sad verovatno vec stigli kuci
 

proveri sve kontakte koji dovode do tajmera
 
i okreni kabel , mozda je pogresno usmeren
 

Uzmes srafciger (srpski: odvrtka) pa prespojis kontakte releja. Ako lepo zasvetle, menjaj relej.
Uslikaj i te LED sijalice da vidimo koje su. Predpostavljam da su sve iste. Mozda im se ne svidjaju previse dugacki kablovi u instalacili. Mogu da ti pozajmim za probu, jednu proverenu LEDovku (TSHIBA ko' ludo). Kod mene rade bez problema na stepenisnom automatu sa trijakom.
 

ako bljesnu pa utanje, prvi deo kaže da je sve ok a drugi, da možbit i nemaš dobru nulu.

Ne znam gde ste vas dvojica studirali, al' znam da vam ja posle ovakvih izjava ne bih dao ni ovce da mi čuvate, a kamoli da mi projektujete bilo šta.

Izvini, jel' ti ozbiljno?

Meni je licno naporno da se tako izrazavam, pa onda to i izbegavam , a i ne trudim se nesto da zapamtim bas sve te brojke.
Meni ovako lakse-----sonicno------barsunasto-----otvoreno----zatvoreno-----svetlo----i itd----

Ne bih da ulazim u rasprave tipa dal' se neka promena čuje ili ne, jer ko' što većina i konstatuje, to je veoma individualno.
Želio bih samo da ponovim ono što sam rekao o slušnim testo9vima u jednoj drugoj temi, jer na osnovu komentara imam utisak da to niste pročitali ili sam možda bio nedovoljno jasan. Dakle :
Bilo čiji utisak je nedovoljan za ozbiljno i objektivno vrednovanje nekog uređaja. Tek u korelaciji sa merenjima, slušni test može doneti ocene koje su relevante i upotrebljive za širi auditorijum. A da bi taj slušni test bio relevantan(tj objektivan), u njegovoj pripremi i vrednovanju rezultata testiranja, osim osoba sa dobrim(uvežbanim) sluhom, moraju da učestvuju i stručne osobe koje poseduju znanje na nivou konstruktora svakog od uređaja koji se koristi u testnom audio lancu. Tek uz učešće tih stručnih lica koja će obaviti ''forenziku'' moguće je objektivno utvrditi kako i zašto promena neke komponente u tom audio lancu utiče na zvuk. Nije slučajno da se relevantna testiranja izvode u licenciranim laboratorijama u kojima rade vrhunski stručnjaci specijalizovani za datu oblast, a ne u udruženju potrošača i fan klubovima.
A što se kablova tiče , mogu samo kažem to da nas struka uči i nalaže da se oni biraju tako da zadovolje odgovarajuće standarde preporučene za upotrebu u datim uslovima, a da se problemi rešavaju u uređajima koje ti kablovi povezuju. Konkretno, problemi sa raznoraznim đubretom koje nam pristiže iz mreže, ne rešavaju se promenom napojnog kabla, već se to otklanja odgovarajućim filtriranjem na ulazu u sam uređaj. Isto to važi i za kablove koji povezuju dva uređaja: kablovi se biraju da zadovoljne potrebne standarde za upotrbu u zadatom okruženju, a  (potencijalni) problemi se rešavaju odgovarajućom konstrukcijom samih uređaja koje ti kablovi povezuju.
To je što se struke tiče, a ostalo ... ne spada u ono što je predmet mog interesovanja, te stoga o tome ne mogu, a ni ne  želim, da govorim.
 
 

možda bi trebalo da preispitaš aršine, da ih baždariš povremeno
ja sam tamo uvek bio, tek povremeno izmilim ispod kamena..
xa teško je tolerisati sve i svašta, biti politički korektan i polite.. ako ne uvažavaš bulšit, sujetu, paušalne ocene i uopštavanje, tada ispadneš, nekulturan (kiseo sine), maliciozan itd.. ma OK, ali, moja nikada nije prva..