Beli

Ma kakav Tomo, Sejdo je bre za ovu ... ... bio gospodin čovek.

Sve napisa, osim onog što je jedino bitno : a koja je snaga tog trafoa ?

Može se to izvesti na mnogo načina, za uključivanje tasterom osim tastera ti je potreban bistabilni multivibrator, odnosno flip-flop i rele ili samo bistabilni rele. A što se soft starta tiče, prilikom uključenja trafo se prvo napaja preko NTC otpornika, koga posle izvesnog vremena premošćava rele(ne onaj od tastera, već drugi koji služi samo za ovo). Znači, prvo ide kolo za uključivanje tasterom, pa posle njega soft start sa NTC otpornikom. I to ti je sva mudrost. Da ne crtam, imaš već sve to prežvakano i isprobano u ovoj temi na forumu.

... i još pride staviti taster umesto prekidača, pa da se uređaji uključuju kad mi hoćemo, a ne da se nekontrolisano pale/gase prilikom tih kratkotrajnih prekida na mreži

Ako Alex bude zadužen za (u)lov, sudeći po nedavno prikazanim ribolovačkim veštinama, ničega sem povrća neće ni biti.

Mozak svakako ima presudan uticaj na formiranje i percepciju zvuka na osnovu informacija koje dobija, ali nisam čuo da utiče na ovaj način. Ono što ja znam je to da je raspon sluha određen opsegom mehaničkih rezonancija bazilarne membrane, a koji se u proseku kreće negde od 20Hz do 20kHz. Naravno, sve ovo je prilično individualno, čak postoje podaci da gornja granica kod nekih mlađih osoba dostiže i čitavih 25kHz. A što se tiče bass helpera, njih nikada previše ... naročito kada je u pitanju OB.

... bez čujnih izobličenja, na tom sam mislio. Bojim se da su oni dobri samo za near-field slušanje i male prostore. Nadam se da grešim i da se oni mogu lepo uklopiti sa nekim bass helperom i za ozbiljnije kućno slušanje.

Možda je ipak od tog whizera više štete no koristi. Meni je zakretanje Fostex-a van ose svelo to deranje na podnošljivu meru, al' verovatno su se time izgubili i visoki ... ne znam, nisam merio, al' se to da relativno lako rešiti nekim (super)tweeterom ... ako nismo baš tako zahtevni kao naš drug Stradi. ... ja nisam sigurno, uopšte više ne čujem slepe miševe dok noću lete naokolo, k'o nekad. Mene kod tih malih ''prdavaca'' pomalo brine max SPL koji oni mogu dostići, ali zato su mi veoma zanimljivi za neki Line Array ... eventualno uz dodatak (sub)woofera, u zavisnosti od malaca koji se koriste za Line Array.

Dobro, i ... ko tebi brani da uradiš tako nešto ? Šalim se, naravno, al' nije on ni prvi ni poslednji koji je uradio tako nešto ... bezbroj je primera, da ne nabrajam sad. Njegov primer sam naveo samo za ilustraciju ideje da se geodora iskoristi kao phase plug, a nisam našao ništa drugo na Internetu o tome. Ta ideja mi je svojevremeno bila jako zanimljiva, ali tada nisam imao hrabrosti da seckam tek pristigle Fostex-e ... a stigoše su mi ''preko sedam mora i sedam gora'', u dva paketa i sa gomilom druge robe za potrebe nekog od GB, koje smo u to vreme organizovali; ponajviše zahvaljujući @scope-u ... al' slatke su to muke bile.

Meni je zanimljiv onaj fazon kada se upotrebi gedora za phase plug. Mislim da je Decware po tom fazonu i napravio phase plug koji upotrebljava i kod DFR-8 modela, koji je u stvari modifikovan Fostex FE206E.

Imam ga i ja, pa htedoh da uporedim utiske. Bez tog krekcionog kola srednji su mi prenaglašeni, pa ga zato slušam malo zakrenutog van ose.

Jel' taj Fostex bio sa nekim korekcionim kolom na sebi il' ste ga slušali onako ''klot'' što bi se reklo, direktno na pojačalo bez ičega.

To je grau koristio kad je počinjao

Trafo je odavno prodat, al' sam zaboravio da to ovde prijavim. Izvinjavam se ovom prilikom svima onima koje sam doveo u zabludu da je ovaj oglas još uvek aktuelan.

Ovo je aktivan sistem u kome se koriste pojasna pojačala, u kojima je pojasni filter sastavni deo pojačala i koje je namenski pravljeno samo za tu svrhu aktivna skretnica, kao zasebna komponenta u aktivnom sistemu, se upotrebljava kada se za pogon zvučnika koriste širokopojasni pojačavači pojasna pojačala nisu privilegija Paula Klipischa - svaki ozbiljniji antenski sistem ima gomilu pojasnih ili kanalnih pojačala - posebno pojačalo za svaki kanal ... dok ih nisu zamenili kablovski distributivni sistemi, gotovo je svaka zgrada imala jedan takav zajednički antenski sistem, nakog koga se signal razvodio po stanovima

nit ja palamudim, a nit vadim iz konteksta filter je filter, bio on prvog, drugog i li 100-tog reda i nema ama baš nikakvog razloga da se zove drugačije a zašto se tema razvukla ne znam, al' sigurno nije jer SMO se bavili semantikom, jer sam se JA uključio tek na polovini teme i napisao manje postova čak i od tebe ... proveri ako semantika ne doprinosi temi , zašto si ti onda ispravljao Stradija ... i to još pogrešno ... btw, pitanje semantike sam potezao uglavnom samo onda kad se neko ironično i bezobrazno s visine obraćao nekome od učesnika u temi, stavljajući mu time do znanja da baš i nema razloga da drži nos tako visoko i da se breca na druge ... možeš i to proveriti što se mene tiče, da nisi ispravljao Stradija, ne bi ovih mojih postova ni bilo .... ja sam na ovu temu rekao sve što sam imao i želeo da kažem

pa zar i ti sine Brute ... ovome se od tebe nijesam nad'o. Uzgred, da je to skretnica ne bi se zvao visoki propust(HP) već skretnica ... zar ne ? Skretnica(u audio tehnici) je električno kolo koje signal sa svog ulaza deli(razdvaja) na 2 ili više signala na svom izlazu, na osnovu frekvencije. Filteri su samo jedan od elemenata skretnice, a nikako skretnica. 'beš teoriju kola, sve kum do kuma, svi bi nešto da kumuju ... al' dokle god se u teoriji kola to ne promeni, ovo je VF flter ili HP filter ili visoki propust, bez obzira kako ga vi zvali

svaka čast na upornosti ... al' ništa manje nisam ni očekivao od takvog gramofondžije

Aaaa, to je znači onaj Koetsu za koji Grozni reče da ga podseća po karakteru na njegov Denon 103 i za kojeg sam tražio pravdu pri poređenju sa LP-S i SPU Grauov je dobro ispao posle reparacije, ako se dobro sećam onoga što su pisali oni koji su ga čuli, pa me baš zanima kakav će biti ovaj tvoj posle reparacije ... i dal' ću i dalje morati da tražim pravdu za njega

Može malo više detalja za nas sa jeftinijim kartama ... kak' se vika ''glava'' sa slika?

Evo i pored kritika zbog razvlačenja na 22 strane ipak ću navesti još i ovih par činjenica, za koje mislim da će doprineti objektivnijem sagledavanu problematike. Kao prvo, sve ono što će se raditi sa pasivnim elementima u pasivnom sistemu, može se uraditi i sa aktivnim kolima u aktivnom sistemu, ili obrnuto. Ono po čemu se razlikuju je mesto na kome se te korekcije vrše : neposredno ispred zvučnika(kod pasivnog), ili ispred pojačavača snage(kod aktivnog), u području slabih signala, što je daleko povoljnije i lakše za izvedbu i mnogostruko jeftinije. Uzmite primer koji sam naveo i uporedite cene vrhunskih fensi kondenzatora tipa Duelund za vrednosti od par stotina pF u aktivnom sistemu i nekoliko μF, potrebnih za izradu pasivnih filtera. Za razliku u ceni mogu se napraviti sigurno jedno 10-tak pojačala sa TDA7297, koje sam predložio. Ovde nisam ni računao niskoomske zavojnice za filtere višeg reda, a koje za izradu aktivnih filtera nisu potrebne. Drugo, akustička interakcija između zvučnika, odnosno njihov međusobni uticaji jednoga na drugi, neizbežnu su koje god rešenje izabrali. Ali ono što možemo izbeći je električne uticaje elemenata u korekcionim kolima za ST na Lowther-e (koji su u pasivnom sistemu neibežni), primenom aktivnog sistema. Dakle još jedna značajna prednost aktivnog sistema je što će SET i Lowther-i ostati netaknuti.i raditi isto kao što su radili pre dodavanja ST, što kod pasivnog sistema nije moguće postići. Treće, ne manje bitno, je da u aktivnom sistemu svaka zvučnička jedinica ima zasebno pojačalo, a koje se onda može izabrati tako da savršno odgovar tipu zvučnika i frekventnom opsegu u kome će raditi. To sa pasivnim sistemom jednostavno nije moguće, pogotovo kad se uzmu u obzir zahtevi koje se postavljaju pred pojačalo. Osim što mora da jednako kvalitetno pogoni različite tipove zvučničkih jedinica, sa svim svojim specifičnostima, mora da se izbori i sa gomilom reaktivnih elemenata koji se nalaze između njega i zvučnika u skretnicama ili filterima. U ovom slučaju je sve mnogo jednostavnije, jer će dodatni zvučnik i pripadajuće pojačalo pokrivati samo jedan mali deo spektra, što u mnogome smanjuje njihov uticaj na ukupnu zvučnu sliku, nego što bi to bilo u slučaju višepojasnog zvučničkog sistema. U prilog aktivnim sistemima, naveo bih još samo ova dva primera za koje nisam primetio da neko ima ozbiljnijih zamerki : JBL 4355 i JBL M2 koji, da stvar bude još i gora, koristi pri tome i DSP. Jeste da su kod 4355 aktivnom skretnicom odvojene samo dve 2245-ice od ostatka, ali je to nebitno za poentu ove priče.

Kuj vam je kriv što niste sposobni da shvatite svu složenost ove problematike. A taman sam 'teo da još nešto napišem da olakšam čoveku muke (bar sam dosad imao iluziju da to i radim), al' sad posle ovoga neću ... A valjda je posle 22 strane stvarno već dovoljno napisano da može sam da odluči šta mu je dalje činiti.

Zaboravih da prethodno napišem, sve ove filtere koje je do sada koristio, Stradi može da koristi i uz ovo pojačalce, iako je mnogo bolje i elegantnije rešenje to uraditi na ulazu pojačala. Već u datasheet-u TDA7297 postoji šema realizacije u kojoj se na ulazu nalazi kond od 0.22μF, pa uzimajući ulaznu otpornost od 25kΩ dolazimo do toga da je to u stvari VF filter 1. reda sa rezom na oko 30Hz. Menjajući taj kondenzator i umesto njega stavljajući kondenzatore od 300p, 430p i 620p, dobićemo rezove na približno 21kHz, 15kHz i 10kHz respektivno, sa strminom od 6dB/oct. Naravno, isto tako se umesto ovoga na ulaz mogu staviti i drugačiji filteri ili neka korekciona kola ako se za to ukaže potreba. Eto, nije to nikakva svemirska tehnologija, može to izvesti svako ko je bar malo vičan radu sa lemilicom. P.S. Evo i jednog linka u kome se govori o pasivnim i aktivnim sistemima i manama i vrlinama jednih u odnosu na druge : http://sound.whsites.net/biamp-vs-passive.htm