ManicP

Ja i moja velika usta

Cenim da je jedan odavlen umešao svoje prste, strug i CNC u ovu priču

Kod Zvua su radile u ~15m2. Tamo sam slušao sa Beyma 15k200 dole i dorađenom skretnicom. Meni jednostavno nije sviralo kako valja dok se ne pojača malo a u manjoj sobi mi bude ipak preglasno za guštanje. Još kad sam ih čuo 15min iza velikog trosistemca (JBL kod Željka u otprilike istoj sobi) odustao sam načisto, ne zbog oba kraja nego zbog sredine. Isti utisak imam npr. i sa Tannoy 15icama u manjem prostoru pa i dalje više volem za broj manje mada fali fundamenta. @Grau: Oni tvoji lavori rade za sve novce, ne bi ja tu ništa menjao ako baš ne naleti 4355

Mora da je zbog one petokrake iznad ulaza

Trebali su napisati da ne koriste pasivne skretnice (u tekstu napisali speaker level). Aktivnih ima još kako

Probavali na nekim JBL trosistemcima kod drugara (iz sećanja izbledelo šta je), komisija od nas trojice. Kondenzator koji je na red sa drajverom je najkritičniji. Za one vezane u paralelnoj grani je razlika bila minimalna do nečujna (probali polipropilen vs. kršten bipolarac lepo bajpasovan polipropilenom). Eto redosleda za trošenje para ako baš ne može sve da se završi blok kondenzatorima.

Koliko mi poznato, sa Lukunim lavorima (fala još jednom na trudu) niko nije Sume doterao do kraja. Jedan par horni sa overlipom je kod Gagice, sviri povremeno. Drugi par horni sam slušao kod Zvua sa par skretnica, lepo sviri ali nije to to u malom prostoru. Načuh da je jedan par horni viđen kod Save u Velikom selu, ako su mene slagali i ja sad lažem vas. Dopao mi se taj par koji sam slušao kod Ecija, u sobi od 30ak m2. Taj zvučnjak ima jednu manu da oće malo više struje da 15ica prosvira srednje a to u maloj srpskoj sobi ne pije vodu zbog glasnoće a u američanskim dnevnim sobekanjama pije itekako. Moje 2 pare.

Ovo se već uči u školi, radili-probali, i tako se određuje moduo impedanse (u posebnom slučaju može biti termogena R) na nekoliko učestanosti. Koristan podatak i sve stoji. U drugom postu na prethodnoj strani sam pomenuo izobličenja koja ne zavise samo od izlazne impedanse i one iza nje, i ne možemo da utičemo jer je AK4396 takav kakav je. To pitanje i dalje visi (a za sada će i ostati tako) jerbo je rasprava otišla u drugu stranu. Što se baba i žaba tiče, trudim se da se precizno izražavam jerbo držim do struke.

Kako hoćeš, ja kazo šta imam i ću se držim toga unatoč pisaniju iznad koje mi nije baš najjasnije. A za pomenute babe i žabe se padaju ispiti na etf, bio, probo. Al dobro, možda ti bolje znaš od onih što su mene učili. Dunning–Kruger efekat izgleda nije izražen samo kod mene no i tamo.

Otpor i impedansa = babe i žabe. Ostaje ti pitanje realnog i imaginarnog dela tj. analize u kompleksnom domenu, što se već ne radi na lab vežbama u srednjoj. Jesi izmerio (u tom sasvim zgodnom primeru bez reaktivnih elemenata i idealnim napajanjem i naponskim izvorom na ulazu) ali ne sve. Odlutao si od teme o izobličenjima DAC-a kome ne znaš unutrašnju strukturu a zbog analognog filtera (svičing nešto) na izlazu se pride uslovi u toku rada menjaju. Dodaj tu zaguljeno opterećenje (kond neki ili trafo na izlazu) i što se računanja tiče možeš samo da plačeš. Na kraju, ko ima opremu, lakše mu izmeriti u konkretnom kolu.

Da je to tako jednostavno sračunati mnogi inžinjeri bi brzo ostali bez posla.

Piše i da je za kapacitivna opterećenja a ovo Čakijino i nije baš neko. U svakom slučaju, 100R izlazne impedanse + 50-100R dodatih ne zaslužuje da dalje tupimo tastaturu kod tog konkretnog DAC čipa na tu temu ako je sledeći stepen iole pošteno odrađen. I takva impedansa je manja od izlazne impedanse mašala DAC-ova i CD plejera. Tu je upitnije šta se dešava sa izobličenjima kad se čip opetereti sa malom impedansom (pominjani 1k) vs rasterećen sa dobrim baferom iza.

Jedini podatak u datasheetu za AK4396 koji ima je: When Aout drives some capacitive load, some resistor should be added in series between AOUT and capacitive load. Biće da su ga japanci napravili da se ne sikiraju previše. Za Čakijin slučaj "redni kond-otpor u paralelu" se ne stavlja, tj. ni u datasheetu ga nisu metali u preporučene šeme a opteretili čip sa 10K kroz kond 100uF. Piše lepo da sam DAC čip može da ganja 1K opterećenje preko konda ili 1,5k direkt DC vezan. Inače DAC čip ima NF filter u analognom delu čipa (nešto capacitor svitched network ako se dobro sećam) i primer je čipa iz koga izlazi malo artefakata DA konverzije, tako bar kažu čike na big DIYA sa malo besnijom mernom opremom. Čip inače ima i velik PSRR i nema se smisla cimati sa napajanjima (probavali svašta, A-B test). Serijski low drop stabilizatori na toj PRC pločici puna kapa.

Ako se ne varam, kolegion Davor troši taj DAC.

Svaka čast za reduktor

Napravi veće zvučnike

Hop. Cena ponovo 300 europskih.

Hop.

Molim zaključati. Fala.

Ide i tehnologija zvučnika napred (pomenuću samo JBL M2 od ovijeh skupih) a ima i hifi drivera da se probere jako lepih za ne mnogo novca (da pomenem samo SB acoustics npr. od novijih proizvođača). Jednostavno promenila se kultura življenja, promenilo se tržište koje diktira sve ostalo, prenosni zvučnici su moderni, bežično ako može, manje... ...došle neke nove generacije sa novim shvatanjima, isto kao i mi nekad našim roditeljima a oni isto tako svojim, ovi svojim pa tako unazad. Prorodni tok stvari valjda, koji se sada ipak malo ubrzao. Živimo u "instant" vremenima.

Biće da treba razlučiti šta je bolje pojačalo (sa tehničke strane tu nema nedoumica, jasno je definisano) ili šta kome bolje sviri. Svi mi više volimo neka izobličenja ali je u tom slučaju bolje govoriti "meni bolje pojačalo" ili "meni se više sviđa" od apsolutne odrednice "bolje pojačalo" jerbo tu dođe do zabune. Uši jesu finalni sudija ali ako ceo lanac ne zadovolji neke tehničke zahteve da verno reprodukuje ono što je snimljeno više ne govorimo o "hi-fi" kao takvom, svidelo se to nekom ili ne. Isto važi za kondenzatore, napajanja... ...mnogo je predrasuda i neznanja (ne nužno u negativnom kontekstu, niko ne zna sve) a tehnologija grabi napred, pojačala su sve brža, stabilnija i sa manjim izobličenjima, SMPS napajanja sve bolja uz nove, brže i robusnije generacija poluprovodnika... To mož nekom da se svidi ili ne ali jedno je objektivni tehnički kvalitet a drugo kapric ili ti ćeif (koji mož vrlo lepo da zvuči) i nema tu nikakvih problema dok je jasno šta je šta. Ja prvi slušam širokopojasne vintage i nove PA zvučnike, posedujem gramofon i muzički server sa svim njihovim osobinama ili ograničenjima. Da upotrebim analogiju sa kolima: Imam u okruženju par ljubitelja VW bube, koja jeste i meni mnogo kul autić (od oldtajmera što se mene tiče igra Zastava 750) ali niko od njih ne pokušava da me ubedi da je realno bolja nego neki savremeni narodni autić koji je tehnološki jedno 5 generacija iza Bube, troši duplo manje uz više KS, klima, ABS... pa sad ko šta voli.

Baš taj pomenuti BB je gazda od germanijuma

Pasuje nego buši samo jednu veličinu rupe

Da li neko ima ili zna gde mož se nabavi ručka za bušilicu Iskra VS 910 A11 (iz onog čuvenog Klip klap koferčeta)? Te ručke su se lomile i bile deficitarne još u doba SFRJ (na ovoj je već druga). Ima još bušilica al je ovaj primerak veoma draga uspomena i srcu prirastao pa bi teo da je osposobim

Da ne rušim sneška al jel ne treba ta dva AVC-a da se zarotiraju međusobno pod 90 stepeni zbog međusobnog uticaja (preslušavanje i to)? Ili je toliko mali međusobni uticaj da nije bitno?