dunavko

TJa...nemogu ni da odem na pecanje a da tu ne bude svasta.Ali pre nego sto odgovorim sstrsatu da pitam postovane kolege sa foruma da li su videli labudove sa sivim krilima,odnosno da li postoji takva vrsta.Ovde na dunavu se pojavio par labudova,belo telo sa sivim krilima.Nisu guske a ni zdralovi,ni nojevi,vec labudovi,verovatno.Ja sam ih video i oni su tu.A i da ih nisam video oni bi i dalje postojali.postovani sstrsat ako bi postovali vase pravilo- da ono sto nisam video i ne postoji onda bi i citava vasa produkcija bar za nas vecinu bila nevidljiva.Telefunken proizvodi ovu lampu od 1960 godine,a mozda i pre.Verovatno Vam je jasno da moje ocene lampi nisu samo bazirane na njihovim karakteristikama vec i na ceni pa je to i rezultiralo tom mojom ocenom za 5965 lampu.i lamborgini je ekstra auto (za mene je nedostizan) ali ni jugo nije los ako se lepo oodrzava,radi za sve pare.Mnogi renomirani proizvodjaci cevnih uredjaja koriste e180cc,5965,12AV7,7062 u svojim uredjajima pa i jedan Conrad-Johnson sa modelima PV5,PV8 pa Loth-X's Silbatone JI-300B Integrated Amplifier sa cenom od ,kako pise, 16000 dolara i tu tura nepostojece telefunkenove 5965,koja je verovatno kao i onaj cuveni f -117 nevidljiva.I verovatno je neki od njnih konstruktora pogledao te karakteristike.salu na stranu.ne zelim da cinim losu uslugu neiskusnima vec dobru iskusnima.A sto se tice motiva i meni nikad nece biti jasno zasto neko radi to sto radi pa se onda setim one sentencije:boze oprosti im jer oni....

svaka lampa kada se postavi u kolo gde su komponente kvalitetne,radne tacke postavljene kako valja,zica dobra,izvor zvuka extra,Zvucnici prilagodjeni,soba na najtisem delu tihe planine i gde je korisnik malo nagluv.Inace od ovijeh boljih i skupljih CC pa E188CC sa d geterom,pa e88cc telefunken,pa mullard,philps,siemens,tesla(za neverovati ali vintage produkcija),pa5670,5687 ,5965 telefunken mozda i najbolja???..Americka produkcija,kolko oces..RCA sa 3 mica,SYLVANIA,GEC,i jos.....Ko da se seti svega.I posle odes kod nekog i tako slucajno cujes neka muzika tiha,extra,visoki kristalni,srednji cisti,bas bas.sve kako treba.Sta ima u toj kofiguraciji.Neke bedne niske ili rft triode sa poljskim polam izlaznim...beda...kaki mudanrof ili kako bese..koje srebro zlato itd..Sta ces.

svaka cast Banat,jest te lampe sto ti kazes su koriscene...i ja stalno tvrdim da je raznolikost ono najlepse sto moze da se dogodi u zivotu.Neko voli ono a neko ovo.Vazno je da se uziva....

Evo ovde jedna sema ciji je originalni naziv The Reichert 300B by Herb Reichert Audio Note, NYC a i autor je poznat.U semi se vidi sa kolikom strujom autor napaja 6SN7 (dva paralelna od 27 Kohma) ali sa naponom napajanja od 500V?!!!i tu on ide na klasu A1.I spominje kakve sve koristi ima od toga(vel.brzina porasta signala,smanjenje neparnih har.izoblicenja itd..)Samo da to nije malo veca disipacija za tu lampu?

U j.....,na onoj slici stvarno neka boja,reko bi da je zelenaaaa.......mislim da imam neku rusku 6l6 ako treba da pogledam...

Evo i moj jeftiniji favorit za linijska pretpojacala ili za drajvere za 6S4S -2A3 triodu > Триоды 6C2C ili na latinici 6S2S .A zapadna analogna je 6J5GTTo je jedna trioda u staklenom balonu sa oktalnim podnozjem.To dovoljno govori.Evo i linka na sajt klausmobila gde su snimljene karakteristike http://klausmobile.n...rfiles/6s2s.htm a evo i ruske karakteristike.Znaci nije skupa a kada se lepo uradi konstrukcija svira za sve pare pa i vise.

A evo i ta tablica 2 iz prvog dela.Morao sam tako zbog ogranicenja od 200kb..Cevi koje se spominju su uglavnom malo nepoznate ali ovde se govori principijelno o tome kakve se karakteristike traze za cevi u pretpojacavackom sklopu-pojacanje ulaszna-izlazna impedansa itdd.. kakvecevi2.doc

Evo malo i sta nije rekao Konuzin a tice se lampi za pretpojacavacke sklopove. kakvecevi1.doc

Imam neke ispravljacice-ck1006,mlogo dobre.one kada rade emituju plavu svetlost jer su punjene argonom,cini mi se....Ta korona je time rezultirala...praznjenje kroz gasove je uvek interesantno.A ne osciluju,bar koliko ja vidim.stabilne su,uzmem grip-dip metar i izmerim brate...svaki pravi audiofilista mora da ima bar jedan ako i malo drzi do sebe.

joj,tek sad sam procitao diskusiju o plavom svetlu i samooscilovanju i obaveznom samoizgorevanju.... Povlacim ono za dve kt33 jer su vam okratili fitilji -izvori plavog svetla i u rezonansi ste nacisto,,,Samo sto vi to neznate..

nemam kt66 al' imam dve kt33 pa dal ' to moze,mislim da se saberu....

Izmeris maximalni napon na izlazu za zeljenu snagu na koju hoces da limitiras i pronadjes prvi varistor za nizi napon, recimo od 10 posto i stavis pre njega i zvucnika neki osigurac topljivi na red i spremis rezervne osigurace.ako ti se ovo ne svidja ima jos varijanti...

Menjam TUBE TESTER model TC-2 od cuvene japanske firme CTR KYORITSU(nikad cuo) za lampe.Tester je u ispravnom stanju i ima neke papire.dajem i kratko uputstvo,uz osvezenje na racun zainteresovane stranke ...Sto se tice lampi za koje bih ustupio ovako dragocenu napravu (ima oko 2 kile) preferiram da budu skupe i kvalitetne kako bih ostvario veliku materijalnu dobit.Sve predloge na pp.Napominjem da u bazi podataka za ovaj tester ima preko 1700 cevi,Evo islika pa ko voli ...

ako postavimo radnu tacku duboko u B klasu imacemo znatna izoblicenja (u zavisnosti gde je ona ) i Ia moze da se svede na minimalnu kada nema signala,prakticno na nulu.Takvo pojacalo odnosno izlazne cevi mogu dugo da rade u tom rezimu bez obzira sto je u radu velika Ia i disipacija jer rade samo dok neko govori i u retkim situacijama za 1 maj i novu godinu.O kvalitetu ne treba pricati .Ima neke istine u tome sto kaze banat u tome da se "umrtvljeni " sloj na katod na ovaj nacin "skida" i tako se cevi po malo regenerisu u radu dok u klasi A katoda je kontinualno izlozena anodnoj struji i taj nacin rada umrtvi katodu.i skrati radni vek.Ja sam u praksi nailazio (dinakord 4 el34) ima visoki napon anode i dolazilo je do preskakanja napona na podnozju i bilo je primetno da su cevi radile pod velikom disipacijom.Ne znam sta je to skracenica GNFB (banat) ali bih postovao preporuke proizvodjaca cevi.Medjutim evo telefunken je radio nesto slicno,vidi dodatak. Valjda oni bolje znaju...

kakvih 100 wati? sve sa grejanjem?

sta ti tu nije jasno?to ti je beton-pivo sa vinjakom,pomesano ali vata....Ima ona tema koju sam otvorio sa 12e1 negde na ovom forumu pa pogledaj..Ako treba sdodacemo i teorije...

Sta,losi mikrofoni ???

Par AKG AD590 mikrofona prodajem ili menjam za lampe.dogovor na pp

Premotas sekundar izlaznog transformatora za impedansu zvucnika koja ti treba

kupljena.hvala

Sve prodato.hvala

imam te jeftinije niske ecc82 i el 84 uparene.pozdrav

Otisli ste predaleko.Za ono vreme ovo pojacalo je bilo "sveti gral" poluprovodnickih pojacavaca,kako bih se meteforicki odrazio.A siguran sam da bi i danas ako ga neko napravi radilo bolje nego vecina ovih novih,naravno na manjim snagama sto se i vidi iz grafikona.Takva je bila tehnologija,Cevi u punom zamahu,tranzistori tek treba da se pokazu...I pokazali su se,germanijum pa silicijum su osvojili svet a cevi su p;olako otisle u istoriju.Izuzev nekih specihicnih oblasti elektronike i audio pojacavaca.......

Naletim na buvljaku na Siemensov HALBLEITER iz 1963 i tu aplikacija za pojacavac u A klasi sa AD149 i sa svim podacima za trafo.nisam mogao da ga ne kupim i da ne postavim tu aplikaciju izmedju ostalog da se vidi da i mi koji preferiramo lampe tolerisemo sve one koji nisu istomisljenici.eto....

imam ja i 12bh7 i e80cc i ecc82 i el 84 i jos gomilu drugih.Nego tacno sta bi hteo da menjas za te tvoje da bi znali