Srecko

Po prvi put me razočaraste[emoji3]. Kako ste samo brzo zaboravili na BJ2, zbog “mališe”. Samo pričate o njemu. Valjda se prvenče (u ozbiljnom muzikofilskom smislu) uvek najviše voli. Nedopustivo[emoji3].

Nažalost na delu se vidi (debeo sam) da mi je ta filosofija jako bliska i za nju mi nisu potrebna pojasnjenja[emoji3]. U ovom slučaju ja sam se priključio upravo ovom forumu zato sto sam procenio da jedino na njemu mogu da edukujem sebe u stručnom smislu i pokušam da odškolujem svoj “ukus”. Da svako od nas ima svoj intiman doživljaj zvuka ali postojalo je i postoji ono sto se ne zove estetika zvuka-psihoakustika već VERNA REPRODUKCIJA ZVUKA, bazirana na naučnim postulatima i teorijama a na koju smo izgleda svi po malo zaboravili.

Potpuno Vas razumem. Citao sam o psiho akustici puno. Pitao sam ovo na diyaudio forumu (rekao bih stručnom forumu u inženjerskom smislu jer smatram da je to jedino pravo mesto za moju nedoumicu) upravo zato sto mi se čini da bi po prirodi stvari on trebao da se bavi (HiFi) prirodnom reprodukcijom zvuka a ne kako to prof. Mijić nazva estetikom zvuka-psihoakustikom koja je prirodno potpuno personalna stvar i čime se može baviti “svako”. Nadam se da ste i Vi mene shvatili i da ćete se saglasiti da pitanje nije trivijalno već esencijalno; tj. da li govorimo o inženjerskoj analizi verne reprodukcije zvuka bazirane na važećim naučnim postulatima i teorijama (ja mislim da je to esencija ovog foruma) ili o estetici zvuka-psiho akustici čime se mize baviti i bavi “svako”. Kao i uvek pročitate mnogo toga iz knjiga i sa interneta, čujete mišljenje dostupnih autoriteta do kojih držite, razmislite dobro o svemu izvučete racionalne zakljucke i oformite stav koga se drzite[emoji3].

Zahvaljujem!

Zahvaljujem @Nixie , vaša spremnost da pomognete, energija, eksperimentatorski duh je za mene inspirativna, Nisam imao ni predstavu koliko je sve to u vezi audia “neuređeno”-ne standardizovano. Nikada nisam imao prilike da o tome slušam od nekog kompetentnog sa iskustvom, ko je imao prilike da analizira različita rešenja. Zato me, moram priznati, Zen oduševljava sa svojim poboljšanjima postojećih rešenja (nadam se da sam ispravno okarakterisao taj njegov angazman) čiji kvalitet prepoznaje i veliki diy forum kao nešto posebno. Jednostavno je nezaobilazno da se ne zapitate zašto se veliki igrači-fabrike tako ponašaju. U mojoj oblasti sve je uređeno-standardizovano do “tančina”. Nisam prosto navikao na ovakve stvari. @vladd zahvaljujem za angazman, kao sto ste mogli da vidite hteo sam samo odgovor od nekog od strucnih-kompetentnih ljudi (Zen, Vi, Impuls, Beli .....neka se ne ljute oni koje nisam pomenuo) sa kompetentnog mesta, i u čije se mišljenje mogu pouzdati (čak i bez preteranih objašnjenja ako je “visoka” nauka u pitanju, sto ovde ne mislim da je slučaj).

Ovo je odgovor koji sam očekivao, dobijen od veoma stručnog i kompetentnog gospodina. Pitanje je ustvari vrlo prosto, mogao sam ga odmah postaviti, ali nisam namerno izbegavajuci da ga postavim direktno da ne bih otvorio nepotrebnu diskusiju. Pitanje je. Da li obrtanje utikaca utiče na osnovnu funkciju audio uređaja-kvalitet reprodukcije zvuka (da li je u cujnom domenu) i da li ima podlogu u nauci-fizici ili je tipa “neko čuje a neko ne” kao i kada su kablovi u pitanju. Pomenuvši kablove verujem da vam je jasnije zašto nisam hteo da ga postavim direktno. Pitanje je jasno da jasnije ne može biti i nadam se da neće otvoriti oandorinu kutiju kao kada su kablovi u pitanju. O VDH glinerici sam procitao na HiFiles forumu, ali sam hteo da čujem mišljenje ljudi sa STRUČNOG foruma koje ne bi trebalo da bude bazirano uglavnom na culnim utiscima. Ostaje mi i dalje nejasno ako je unapređenje osnovne performanse audio uređaja tako jednostavno kako je moguće: 1. Da se bilo koji trafo ne vezuje iskljucivo po principu da na kraj namotaja bliži kućištu uvek mora da ide nula ili u složenim slučajevima da na prototipu dizajner utvrdi kako treba povezati fazu i nulu da sa aspekta polariteta sve bude ok. 2. Ako se polozaj utikaca tako znacajno reflektuje na osnovnu karakteristiku audio uredaja-čuje šta će mi VDH glinerica. Okrenem i čujem. Meni je sve jasno. Ovaj post sam napisao da ne pomislite da sam lud (stekao sam utisak da su neki pomislili, ne u lošoj nameri, da sam neobrazovan[emoji5]).

To sam upravo u prethodnim postovima naveo kao primer. IEC je utikac koji je na samo jedan nacin moguće utaci u uredaj i ima oznaku L i N za fazu i nulu i sve je jednoznačno. Utikač SHUKO-IEC kabla (kao i svako glinericom proveravajući) utakao sam u shuko uticnicu da mi faza bude na L a nula na N smatrajući da je dizajner dalje vodio računa da prosledi fazu na pravo mesto na trafou uređaja koji je osmislio. Zašto onda Van Den Hul insistira na polaritetu kad je to standard za IEC a uređaj audio ne bi trebalo da dobije tržišni sertifikat ako dizajner nije doveo fazu na pravo mesto na trafou jer to utiče na osnovnu vrednost uređaja-kvalitet zvuka. Da li je tako Ili se do sada nije mislilo da to utiče na kvalitet zvuka pa standardi za audio uređaje to nisu ni propisivali i nisu obavezali dizajnera da poveze fazu na “pravo” mesto na trafou. Bezbednost i potrošnja struje je jasna stvar. Suština je da li stvarno okretanje uticnice utiče na zvuk ili ne. To jest da li je to kao kod kablova neki čuju kada kućište kao antena utiče na elektroniku a time i na zvuk a neki ne čuju. Ako dizajner nije u obavezi da provede fazu na pravo mesto na trafou onda bih rekao da nosilac standardizacije (država obično) ne misli da je polaritet od uticaja na zvuk. Podrazumeva se da sam ispoštovao sve tj. doveo npr. fazu na L i nulu na N IEC-a.

Sad sam se setio kako da pojasnim šta ne shvatam. Benzinske pumpe su u obavezi da imaju pištolje za tankovanje dizela i benzina različitog promera (standard) da ne bi ste sipali dizel umesto benzina i obrnuto (zbog štete koja bi nastala). Šteta je obavezna (iako nije istog obima da li se u benzinac sipa dizel ili u dizel benzin) i kada je država shvatila da je to moguće i da se dešava propisala je način (standardizovala) kako to da se spreči (različit promer pištolja i rupa rezervoara). Kako (bolje zašto) niko još od Tesle ne dođe na ideju da ću ja da pogrešno okrenem utikač i ne smisli način da me spreči; jer još cika Marfi reče (ne bukvalno) da ako ste mi ostavili mogućnost da pogresim ja ću pogrešiti. Eto to mi je neverovatno. Naravno ne treba da razmatramo “lošu mrežu”, “lose uzemljenje”. Podrazumeva se da je sve ok jer bi u suprotnom u sve ovo onda moglo da se uvede i ko zna šta još (previsok ili prenizak napon, oscilovanje napona .......). Sumanuto mi je da Van Den Hul razmatra anomalije. Hoću reci da sam shvatio da oni insistiraju da je polaritet bitan čak i kad je sve u redu sa mrežom i uzemljenjem i to ne shvatam (mehanizam indukovanja sa trafoa mi je naravno poznat), jer kao sto rekoh ako je napon u standardu, nula nula, uzemljenje u standardu (potencijal kućišta nulti) onda sto bi kućište bilo antena za elektroniku a oni nude na sajtu uređaj za ispitivanje polariteta sa uputstvom?

[mention=15]impuls[/mention] predivno ste objasnili indukovanje mrežnog napona na kućište. Hvala. Očito da nisam uspeo da ja objasnim šta mene zbunjuje, jer sam mehanizam indukovanja mrežnog napona na kućište mi je oduvek bio jasan. Suština mog pitanja je da je indukovanje mrežnog napona na kućište poznato od Tesle i da ja (a i mnogi) sada po prvi put shvatam koliko je to BITNO (ako je bitno) u audiu zbog kvaliteta zvučne slike tj. uticaja kućišta kao antene na elektroniku samog uređaja. Znaci ne razumem da to neki standardi audio industrije (ako je bitno) nisu pokrili. Zasto pominjem ako je to bitno, zato sto sam u pitanju i naveo da se podrazumeva da su obezbeđeni zahtevani uslovi za el. uređaje: mrežni (nula je nula) i uzemljenje (dobro, prema standardu); zbog čega je [mention=2262]Nixie[/mention] i napisao šta je uradio u stanu sa mrežom i kakvo mu je uzemljenje. Drugim recima ako su: mreža ok, uzemljenje ok (kućište uzemljeno); kućište ne bi trebalo da se ponaša kao antena kako god da smo okrenuli utikač. Znaci da nema potrebe okretati utikač (i sami ste to rekli) ako se proveri potencijal uzemljenja i ako je on nula ili ipak ima

@Woland. Da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti[emoji5].

[mention=1908]vladd[/mention] zahvaljujem na detaljnom objašnjenju. Ako sam od kolega nešto naučio to je koliko je resavanje internih masa bitna stvar. 90% bagova koje sam imao, realizujuci projekte tokom vremena, poticalo je od loših rešenja internih masa (1000 puta se algoritam realizuje na projektovani način a 1001 put, otkaz). Verujem da se takve stvari dešavaju i u audiu i to znatno češće jer je dibagovanje rešenja znatno “relaksiranije” nego u oblasti kojom sam se ja bavio. Imam još dva pod pitanja za Vas. 1. Evropski konektor (IEC) ima na sebi oznake L (faza) i N (nula). Posto ga je moguće u uređaj samo na jedan način utaknuti, zar nije dovoljno proveriti samo da li je faza na izlazu kabla na L (TO SAM UBEDEN DA SVI RADIMO OBICNOM GLINERICOM) pre uticanja u uredaj a dizajner je morao valjda da vodi računa kako je dalje priključio uređaj-trafo; jer rekoste da je to standardizovano. 2. Veliki potrošači (pojacavaci sa velikim trafoima npr. koji mogu indukovati veće struje) zato i imaju shuko-IEC napojne kablove; pa o tome verujem svi vodimo računa (lično ne čujem razliku u zvuku ako okrenem kabl sto je verovatno posledica mojih godina) Mali potrošači (tjuner......) nemaju shuko-IEC napojne kablove (trafoi su im znatno manji, verujem i indukovane struje). Nije li to sa razlogom jer su te indukovane struje tako male da ne utiču na kvalitet zvuka, u protivnom valjda bi stavili IEC. To su ozbiljne firme sa ozbiljnim lab. da bi to propustili slucajno.

Imam mnogo pitanja u vezi sa ovim pa bih zamolio nekoga da mi ih razjasni. Verujem da ja nisam jedini kome su potrebna razjašnjenja. 1. Da li je moguće da od Tesle do sada ljudi, države ne primetise koliko je važno kako je okrenut utikač. 2. Ako je važno kako je moguće da države standardom za uticnice i utikače ne sprečiše pogrešno uticanje utikaca. 3. Ako su “sprečile” (npr. Italija, neznam da li je regulisano propisima ili je marketing u pitanju) kako je moguće da to u Srbiji nije učinjeno. Pa valjda bi nas ovde pre nego u Italiji naterali da odmah porazvaljujemo kuće-uticnice i iz menjamo ih uz utikace da bi neko zaradio. Pa to bi za nekog u Srbiji bio posao snova. 4. Da li je pozicija utikaca jedino bitna za audio. To mi bas i nije najjasnije jer komunikacioni uređaji (telefoni) koji rade na GHz-ima imaju višestruko manje nivoe signala sto bi verovatno značilo da ih se zbog pogrešno okrenutog utikaca ni ne bi moglo koristiti tokom punjenja zbog “lutajucih struja”. 5. Ako je to bitno zato sto dizajner nije na pravi način doveo fazu na trafo uređaja kako je taj uređaj dobio sertifikat za izlaz na tržište (npr. USA FCCA) ili to možda uopšte nije bitno. 6. Da li je možda svemu ovome (stvarno postojanje nekog potencijala na kućištu) razlog sto je kod mnogih uređaja zbog nestrucnih popravki npr. moglo doći do lošeg umasenja uređaja pa onda sobzirom da je uređaj u problemu svašta nešto pa i ovo može dodatno napraviti problem. 7. Naravno ovo pitam podrazumevajući da su svi ostali resursi korišćenje ok npr: uzemljena elektroinstalacija po svim propisima itd. Morao sam ovo da pitam jer mi sve ovo deluje kao kad bi mi neko došao sad i rekao “ej izumio sam točak”. Ako je takav znacaj gde se dovodi faza (“gde da priključim fazu” se morao pitati prvi konstruktor nekog uređaja sa trafoom od trenutka otkrića transformatora-verovatno sam Tesla) prosto je neverovatno-nemoguće da to nije standardizovano. Unapred hvala na odgovorima.

Najlepši će deo biti kad budemo išli u “ladne krajeve” da čujemo Pumpkin-a[emoji5]. Ovde nije ista vlažnost vazduha kod Zen-a. Nije to to[emoji5].

B R A V O !!!

[mention=665]Woland[/mention], znamo da će Dynaco na “obnovu”, no rekoste da ćete prvo malo uživati u njemu. Gde su prvi detaljniji utisci, poređenja .....? Treba imati uvid koliko će “obnova” unaprediti zvučnu sliku[emoji3].

[mention=52]Doktor[/mention]-e, ovaj Vaš post me je bas razgalio. Prevazišli ste sva očekivanja, iako sam znao da ste od velike pomoći iz sopstvenog iskustva.

A jel može dupli like button? Ovo he bar za 2 like!

Nisam ja kriv sto ste duhoviti pa podelih tonu lajkova (Zen vidiš da treba like button) i napisah off post[emoji3].

Sa takvom antenom i ja bih svirao uz takvu jačinu signala [emoji3].

+1.

Iz ovog posta se vidi da Vas ustvari gramofon i sve u vezi sa vinilom jako zanima.Problem je sto ja (verovatno i drugi) stičemo utisak (izgleda potpuno neopravdano) da vas mišljenja, svih a pogotovo nekih članova foruma uopšte ne zanimaju; pa se ponekad zapitam sto i postavljate pitanja ljudima sa foruma do čijeg mišljenja ne “držite”. Očito je problem u nacinu komunikacije, kako nas okarakterisaste “matoraca” sa foruma i Vas; a to stvarno ne bi trebalo i ne bi smelo da bude problem. Izvinjavam se za off [mention=2050]tubelover[/mention] .

Jel ima nešto da Zen nema ili nezna? Hvala bogu da taj Bač nije daleko a za sada ne treba ni viza[emoji3].

Sve razumeo [emoji3]! Sjajan pristup za koji ja nažalost (i pored ogromne volje i uloženog truda) nisam sposoban i na kome Vam zavidim.

Gospodine @skrstic jako mi se dopada sto vi nekako veoma lepo stavljate u prvi plan ono sto je bitno npr: muzika, druženje ...... Zato sam se ohrabrio da sa Vama prodiskutijem neke stvari oko kojih ne delimo mišljenje ubeđen da će to biti jedna lepa razmena mišljenja i ništa više ali ni manje[emoji3]. Mislim da nas nema mnogo koji nismo gledali film Akira Kurosawa Rasomon; film (simplifikovano) o varljivosti, možda ipak bolje reci nesavršenosti čula, na kojima se često insistira kao veoma validnom merilu. O čemu se radi, ustvari imam pitanje za Vas. 1. Mislite li da će ono sto vam se sviđa sada (tokom slušanja) da Vam se sviđa i sutra, preksutra za godinu dana (npr. Veoma friendly danas jako popularne Apple AirPods umesto nekih proverenih AKG, Koss....) 2. Da li ono sto Vam se sviđa danas (npr. preteran bas jer slušate rock a sutra ćete voleti klasiku) pretstavlja i stvarni kvalitet (mnogi vole dobar zalogaj, piće, žene ...... znate već onu sve sto volim ili goji, ili je protiv zakonito ili .....) 3. Da li, čak i ako Vam se svidi a svesni ste da ne predstavlja pravu vrednost treba podleći “niskim strastima” (npr. Ceca ima neki snimak koji dobro zvuci [emoji3].) 4. Da li bi ste detetu (daj bože da zavoli HiFi [emoji3].) dozvolili da napravi izbor HiFi uređaja na osnovu sviđanja (osim ako Vam ukusi nisu isti [emoji3]) ili bi ste insistirali na nekom opipljivijem merilu. 5. ..... Ovo Vas sve pitam jer sam i sam neverovatno lutao. Tri puta sam kupovao elektrostatike: ESL 57, ESL 63 i Acoustat III; i ni jedne od njih nisam zadržao više od pola godine. Zvuk koji sam tada voleo (rock) bio je: Tannoy Arden (oko 5 godina) B&W 801F (oko 4.5 godine), Linn Isobarik (oko 1.5 godina) .... Da li treba da kažem da su mi ESL u odnosu na “moje”-pomenute zvučnike svirali ko kante zbog čega ih nikad nisam ni zadržao. A onda skoro, podvlačeći crtu (mator sam) rekoh sebi; “Šta nije u redu sa tobom? Philips svoj reccording opus izmonitorisa na Quad ESL 63, Neville Mariner svoj opus na Magnaplanarima, samo tebi ne valjaju!”. Donesoh odluku, ponovo kupih Quad ESL 63 i verujte niko srećniji od mene. Uživam u njima. Verovatno mi se promenio i ukus [emoji3]. Šta je sigurno “objektivne vrednosti” šta god to značilo jedine prolaze test vremena. Siguran sam da ćete mi nešto odgovoriti. I ja ću se potruditi da budem konstruktivan, ali uzmite u obzir da sam matorac i da će mi trebati vremena[emoji3].

Postovani, Grigori Yakovlevich Perelman, ruski matematičar, je dokazao “Poincaré conjecture” (duboko se nadam da znate o čemu govorim jer je to jedno od tzv. pitanja od milion dolara) gotovo iz GLAVE. Napisao je 40-tak strana dokaza u tri rada objavivši ih na internetu.Kompletan dokaz je objavljen posle nekoliko godina u knjizi od nekoliko stotina strana. To naravno nije sprecilo naučnu zajednicu da g. Perelmanu dodeli najviše priznanje u matematici Fields medal (pandan Nobelovoj nagradi koja se za matematiku ne dodeljuje) iako je g. Perelman najveći deo dokaza “odradio” u glavi. Nije mi namera da poredim g. Perelmana i g. [mention=1908]vladd[/mention]-a (bilo bi neumesno sa moje strane), ali definitivno svi mi koji nešto o ovome znamo (ja za sebe mogu reci da malo znam) veoma lako prepoznajemo stručnost g. [mention=1908]vladd[/mention]-a i siguran sam da mu tzv. “slušanje” samo može otupiti racionalnost, analiticnost oštrinu itd. u analizi izmerenih rezultata ili evociranju prebogatog iskustva; jer ČULA I MOZAK JE NEVEROVATNO LAKO PREVARITI, za razliku od instrumenata.