stein

Malo koje govno od MS-a nisam probao. Ovo što citirah Miku, stoji. Čak je i manje zauzeće na disku - za sada nisam našao nešto što bi me iritiralo na duže staze. Da li zaista bolji, pokazaće vreme. Za sada, ja sam okej. Preskočio sam Vistu i 8/8.1... Biće da se zakačim na svaki drugi (ako 8 i 8.1 raačunam kao istu stvar...) ...
 
Sve što sam imao instalirano pod 7edmicom, funkcioniše i ovde... Daklem, ja ušao na žurku, a kakav će provod da bude, videće se. Za sada nemam nekih primedbi...

Dovoljni za Djerdap.  Sta je kutija bez toga.  Nista ih ne uzbudi tako ko premeravanje....

Onda se ušuškaj i čekaj u prikrajku. Ja planiram da krenem sa mojim "penzionerskim" projektom (ECC88 + EL34, SE, trioda) pa možda to na kraju i bude dobro

Genetika. To je ono kad se rodiš takav kakav se rodiš i budeš takav ceo život. Da sa ovih nekih 55 mogu da dođem, na recimo... 63-65, bilo bi savršeno, ne bi me gujca toliko bolela kada sednem na panj, ne bi me leđa ubijala kad se naslonim na zid... Koliko god da jedem, sve što uđe ili se pretvori u čistu energiju ili u... al' ajd' da ne idemo tamo... Ponekad pomislim da bih i metalni pribor za jelo mogao da svarim kad bih ga pojeo. Ne bih da pokušavam, al' eto, padne mi ponekad na pamet... Inače, ne jedem mnogo (da bi svi gledali u mene i čudom se čudili gde mi stane) no toliko koliko mi prija. Ali mogu. Poenta je da to u konačnici ništa ne menja, samo više ode u "zahodsku školjku"...
 
S druge strane, moj mlađi brat samo treba da se nasmeje i ugoji se o'ma pola kile. Malo nepažnje i za mesec dana nabaci pet do deset kila. Al' on je za pola glave višlji i standardno cepa oko 90 kila. A jede isto ili čak manje od mene... Nema tu pravila. Ako si rođen k'o valjušak ili čačkalica, onda ti je to - to... (uz iznimku od pravila kod ljudi koji imaju zdravstvenih problema...)

Slike dokazuju da nas ima više takvih. Vix mi opaka konkurencija, a ko je debeljuškastiji, teško od oka proceniti gde se sakrilo 200 grama viška.

whau whau
 
 

Opet ja... (mada me niko ništa nije pitao, kao i obično )
Elem...
Slušaonica. Rečeno nam da poštujemo obaveštenje da se vrata zatvaraju jer klima radi. Doduše, brzaci znoja na licima i karakterističnim pozicijama na telesima prisutnih sugerisali su nešto sasvim drugo. Klima je kasnije podešena da ipak bude u skladu sa prethodno rečenim pa su se najuporniji koliko toliko osvežili cupkajući i mašući rukicama neposredno ispod unutrašnje jedinice precenjenog klimatizejšn divajsa. Daklem, kako kome, nekom pakao, nekom sauna. Veći deo vremena (mi, slabog karaktera, koji nismo mogli da se nosimo sa situacijom u sali) smo odlazili da se rashladimo pored dva simultano razgaljena roštilja.
 
Kako slike prikazuju, broj cevnih uređaja za (pre i post) amplifikaciju je čini mi se po brojnosti nadmašio one ne-cevne, ali smo bili malkice (količinski) osakaćeni za zvučnike. To što je bilo prisutno, potrudilo se da zabavi, koliko uspešno, ne bih mogao reći, jer lično iskustvo mi je nagoveštavalo da izloženo sigurno ima dovoljno kvaliteta da ga se vredi poslušati, ali se poprilično očajna akustika prostora, te razdragani prisutni potrudiše da od bilo kakvog elaboriranog koncentrisanja na performans ne bude mnogo više no očajnički pokušaj da u glavi nađem "mute" dugmence za eliminisanje pozadinskog noise-a. 
Jedino što sam uspeo, a i to neka mi se ne zameri jer je samo na nivou "čini mi se" da procenim da one male crne kutije (veoma nalik fabričkim kutijama - nestadoše pre nego sam uspeo da se snađem i pitam šta je to, ko je doneo itd) najviše izgubiše u trci. Naprosto nije zvučalo kako treba. E sad, pošto imam kod kuće nešto veoma low budget - a fabričko, onda otprilike znam da bi te crne kutije kako god loše da jesu (ili nisu) projektovane/sklepane ipak trebalo da zvuče bolje nego kako su zvučale. Izvinjavam se vlasniku istih ako to jesu dobre kutije koje inače dobro sviraju - u subotu, u toj sali ja to naprosto nisam mogao da zamijetim.
Najveće kutije (pritom, možda najlakše u težinskim merama) svoje prednosti (konstrukcija) uz pomoć pozamašne količine jeke od pločica iskoristile su protiv sebe.
Na kraju, kada se masa razišla, mali Dynaudio (by SuperFi) na stalcima je izmešten u unekoliko bolju poziciju, bliže auditorijumu, raspričana masa se sklonila/razišla i to je sviralo sasvim respektabilno za gabarite (opet, damn room) i naravno, ko je čuo dovoljno različitih Dynaudio kutija/zvučnika, mogao bi i žmurećki da iz tri pokušaja pogodi. To nije loše, dapače. Uz Tannoye (koje kao ex-vlasnik lično izuzetno cenim) Dynaudio mi se (ako je valjano odrađen) takođe visoko rangira na listi zvučnika kojima bi bio rezervisan prostor u mojoj slušaonici. (to što ja baš ne mogu sve da sebi priuštim, to je drugi padež)
 
Što se tiče amplifikacije, e, tu je bilo poprilično svega, ali kako već rekoh, i popriličan haos i mnogo buke (ah da, rekoh li već da je gore bilo baš toplo?) a cenjeni kolezi iz Kikinde su otišli pre nego je malo za'ladilo i naravno, odneli dobar deo izloženog.
 
Sve zajedno, veoma uspešno sam omašio da iskoristim prilično jedinstvenu priliku da se udubim u podrobniju analizu zvučnih potencijala izloženog/prikazanog, jedino sam uspeo da sa sigurnošću konstatujem koliko poena za (ne)adekvatnost može da se dodeli prostoru u kome se pokušalo prikazati ko je šta raduckao... Kako rekoh, moje pojačalo i kutije su samnom već dovoljno godina da znam šta se iz toga može iscediti, a kada to zazvuči onako totalno budget-(ispod)prosečno, onda je jasno da nešto nije u redu.
 
Jedino što se stvarno moglo učiniti je komparativni slušni test po sistemu "šta zvuči manje osrednje/loše" u datim okolnostima, na to dodati jedan pozamašan broj poena koji se imaju oduzeti (akustičkom) kvalitetu prostora i doći do nekog rezultata koji bi odagnao večitu sramotu.
 
Tu je organizacija (u smislu dogovora ko će šta da pušta preko kojih uređaja i kojeg izvora) načisto omanula (kao kroz izmaglicu mi se čini da jeste postojala ideja da to bude dogovoreno i sprovedeno pa makar i ad hoc) ali sve navedene nedostatke smo iskompenzovali količinom odličnog druženja i mesa. Neki su uz to dodali i pozamašne količine osvežavajućih napitaka pa niko nije ostao ni žedan... A bogami ni gladan... Ni žedan...
 
Zabeležiti sebi u tefter: sledeći put poneti neki CD/DVD plejer, transport, možda čak i gramofon (pa makar samo da se nekima dokaže da reč gramofon u prevodu ne znači krc-puc-šuš) a ne oslanjati se na trulu pretpostavku da će to neko drugi da učini...
 
Ono što mi nije nedostajalo (a nije toga ni bilo) su žučne rasprave po pitanju čiji je veći ili deblji (zlatniji, skuplji, brendiraniji) - kabel, osigurač, konektor, Mondorf...
 
Ono što mi jeste nedostajalo je onaj broj članova koji iz nekog razloga jeste hteo a nije mogao da dođe - jbga, don'o kući tri, četir' kile mesa... Ko će to sad sve da pojede...

Opet ja... (mada me niko ništa nije pitao, kao i obično )
Elem...
Slušaonica. Rečeno nam da poštujemo obaveštenje da se vrata zatvaraju jer klima radi. Doduše, brzaci znoja na licima i karakterističnim pozicijama na telesima prisutnih sugerisali su nešto sasvim drugo. Klima je kasnije podešena da ipak bude u skladu sa prethodno rečenim pa su se najuporniji koliko toliko osvežili cupkajući i mašući rukicama neposredno ispod unutrašnje jedinice precenjenog klimatizejšn divajsa. Daklem, kako kome, nekom pakao, nekom sauna. Veći deo vremena (mi, slabog karaktera, koji nismo mogli da se nosimo sa situacijom u sali) smo odlazili da se rashladimo pored dva simultano razgaljena roštilja.
 
Kako slike prikazuju, broj cevnih uređaja za (pre i post) amplifikaciju je čini mi se po brojnosti nadmašio one ne-cevne, ali smo bili malkice (količinski) osakaćeni za zvučnike. To što je bilo prisutno, potrudilo se da zabavi, koliko uspešno, ne bih mogao reći, jer lično iskustvo mi je nagoveštavalo da izloženo sigurno ima dovoljno kvaliteta da ga se vredi poslušati, ali se poprilično očajna akustika prostora, te razdragani prisutni potrudiše da od bilo kakvog elaboriranog koncentrisanja na performans ne bude mnogo više no očajnički pokušaj da u glavi nađem "mute" dugmence za eliminisanje pozadinskog noise-a. 
Jedino što sam uspeo, a i to neka mi se ne zameri jer je samo na nivou "čini mi se" da procenim da one male crne kutije (veoma nalik fabričkim kutijama - nestadoše pre nego sam uspeo da se snađem i pitam šta je to, ko je doneo itd) najviše izgubiše u trci. Naprosto nije zvučalo kako treba. E sad, pošto imam kod kuće nešto veoma low budget - a fabričko, onda otprilike znam da bi te crne kutije kako god loše da jesu (ili nisu) projektovane/sklepane ipak trebalo da zvuče bolje nego kako su zvučale. Izvinjavam se vlasniku istih ako to jesu dobre kutije koje inače dobro sviraju - u subotu, u toj sali ja to naprosto nisam mogao da zamijetim.
Najveće kutije (pritom, možda najlakše u težinskim merama) svoje prednosti (konstrukcija) uz pomoć pozamašne količine jeke od pločica iskoristile su protiv sebe.
Na kraju, kada se masa razišla, mali Dynaudio (by SuperFi) na stalcima je izmešten u unekoliko bolju poziciju, bliže auditorijumu, raspričana masa se sklonila/razišla i to je sviralo sasvim respektabilno za gabarite (opet, damn room) i naravno, ko je čuo dovoljno različitih Dynaudio kutija/zvučnika, mogao bi i žmurećki da iz tri pokušaja pogodi. To nije loše, dapače. Uz Tannoye (koje kao ex-vlasnik lično izuzetno cenim) Dynaudio mi se (ako je valjano odrađen) takođe visoko rangira na listi zvučnika kojima bi bio rezervisan prostor u mojoj slušaonici. (to što ja baš ne mogu sve da sebi priuštim, to je drugi padež)
 
Što se tiče amplifikacije, e, tu je bilo poprilično svega, ali kako već rekoh, i popriličan haos i mnogo buke (ah da, rekoh li već da je gore bilo baš toplo?) a cenjeni kolezi iz Kikinde su otišli pre nego je malo za'ladilo i naravno, odneli dobar deo izloženog.
 
Sve zajedno, veoma uspešno sam omašio da iskoristim prilično jedinstvenu priliku da se udubim u podrobniju analizu zvučnih potencijala izloženog/prikazanog, jedino sam uspeo da sa sigurnošću konstatujem koliko poena za (ne)adekvatnost može da se dodeli prostoru u kome se pokušalo prikazati ko je šta raduckao... Kako rekoh, moje pojačalo i kutije su samnom već dovoljno godina da znam šta se iz toga može iscediti, a kada to zazvuči onako totalno budget-(ispod)prosečno, onda je jasno da nešto nije u redu.
 
Jedino što se stvarno moglo učiniti je komparativni slušni test po sistemu "šta zvuči manje osrednje/loše" u datim okolnostima, na to dodati jedan pozamašan broj poena koji se imaju oduzeti (akustičkom) kvalitetu prostora i doći do nekog rezultata koji bi odagnao večitu sramotu.
 
Tu je organizacija (u smislu dogovora ko će šta da pušta preko kojih uređaja i kojeg izvora) načisto omanula (kao kroz izmaglicu mi se čini da jeste postojala ideja da to bude dogovoreno i sprovedeno pa makar i ad hoc) ali sve navedene nedostatke smo iskompenzovali količinom odličnog druženja i mesa. Neki su uz to dodali i pozamašne količine osvežavajućih napitaka pa niko nije ostao ni žedan... A bogami ni gladan... Ni žedan...
 
Zabeležiti sebi u tefter: sledeći put poneti neki CD/DVD plejer, transport, možda čak i gramofon (pa makar samo da se nekima dokaže da reč gramofon u prevodu ne znači krc-puc-šuš) a ne oslanjati se na trulu pretpostavku da će to neko drugi da učini...
 
Ono što mi nije nedostajalo (a nije toga ni bilo) su žučne rasprave po pitanju čiji je veći ili deblji (zlatniji, skuplji, brendiraniji) - kabel, osigurač, konektor, Mondorf...
 
Ono što mi jeste nedostajalo je onaj broj članova koji iz nekog razloga jeste hteo a nije mogao da dođe - jbga, don'o kući tri, četir' kile mesa... Ko će to sad sve da pojede...

E vala, neka si nam zdravo stigao kući, sledeći put hard disk da kupiš/pozajmiš/poneseš/doneseš sa sobom
 
Hvala ti što si nam svojim prisustvom ulepšao druženje

E vala, neka si nam zdravo stigao kući, sledeći put hard disk da kupiš/pozajmiš/poneseš/doneseš sa sobom
 
Hvala ti što si nam svojim prisustvom ulepšao druženje

Sukladno avatu, stigoh i ja. Danas će biti težak dan i samo kratko da se javim. Presretan sam što sam bio, ponovo sreo "stare" i upoznao nove prijatelje. Iscimao sam se na putu ali vrijedilo je.

Evo i ja stigao kući. Toliko je bilo... druženja da sam na jedvite jade uspeo da napravim samo jednu sliku mobilnim a fotoaparat nisam ni angažovao, iako sam ga poneo. Klopa odlična. Društvo nadmašilo klopu. Nisam ovoliko jeo, ima od poslednjih svatova... Velik zajeb oslanjanja na to da će neko drugi poneti neki izvor (CD/DVD plejer na primer) uspešno implementiran. Gramofona nula. Solid State A klase mislim da je možda bio jedan amp, osim ako je Hafler to. Onda bi to bilo dva komada. Ako još jednom, neko odavde (član ovoga foruma), ovde ili negde drugde izjavi da je ovo forum izrazito/izričito naklonjen Pass-ovim konstrukcijama ili da se iste nekorektno favorizuju na štetu drugih konstrukcija, ili nešto o tome ili u tom smislu , potrudiću se da besplatno i bez ikakvih troškova i ugovorne obaveze dobije ceo jedan 24-mesečni ban.
Bili nam gosti iz Kikinde sa nizom zanimljivih uradaka...
 
Akustika prostora je bila taman dovoljno dobra da može da se čuje neka razlika između pojedinih/pojedinačnih zvučnika/pojačala/kombinacija, ali ne i dovoljno dobra da se može izvršiti bilo kakav ozbiljniji slušni test sa fer procenom/ocenom kvaliteta neke komponente/kombinacije.
 
Obradovalo me što su moje klip-klap budžet kutije sa Fostexima imale sasvim korektan performans (nisam se načisto obrukao sa sve Fostexom) a za ostalo nemam nekih posebno pametnih komentara vrednih pažnje šireg auditorijuma. Istom jedino mogu da kažem da samo mogu da se sada jede što nisu došli (hteli ili mogli doći)
 
A sad idem da se otuširam i odmorim. Dosta vala...

Kako vidim, tendencija je takva da će se sledeći FAK održati kod Zena u dvorištu, a spavati u šatoru za dve osobe

Ljudi, svima sutra želim sretan put, dobar provod za vikend i da se svi sretno vratite kućama.

Kako vidim, tendencija je takva da će se sledeći FAK održati kod Zena u dvorištu, a spavati u šatoru za dve osobe

U trenutku uključenja, prazan elektrolit predstavlja se ispravljačkim diodama kao kratak spoj. Bypass od 1-10uF na 22000-33000uF  pomaže da se umanji šok. Brzina punjenja je uslovljena RC konstantom... Matematika...

NTC u primaru toroidnog trafoa reda veličine 300VA i više najjednostavnija je praktična izvedba "soft start"-a. Kod mene radi savršeno - kod uključenja više nema onog karakterističnog "dzzing" zvuka koji se javljao bez NTC-a u grani primara. A da sam doktor, baš i nisam. Ja samo ne odustajem tako lako. Čak i kad pojma nemam šta radim

U trenutku uključenja, prazan elektrolit predstavlja se ispravljačkim diodama kao kratak spoj. Bypass od 1-10uF na 22000-33000uF  pomaže da se umanji šok. Brzina punjenja je uslovljena RC konstantom... Matematika...

dobar...
 

 

Stein je vozač - početnik i ništa se ne razume u auto-moto-tehniku/sport. Odluke donosi na licu mesta, u trenutku i veruje u samo jedno pravilo u saobraćaju: "prilagoditi vožnju uslovima na putu"
Stoga, bira adekvatne metode i sredstva da bi bio u stanju da se tom pravilu povinuje bilo kada i bilo gde. Sve ostalo prepušta stručnjacima.
 

Ja sam upravo nedavno bio ostao bez klima uređaja u autu (prso hladnjak) i desetak dana sam se vozio po najvećim vrućinama bez rashladnog uređaja. Preživeo otvaranjem prozora do one mere da kretanje vazduha malo ubije višak temperature. Inače, kad se ide na duža putovanja, može da radi klima na kojoj god temperaturi putnicima odgovara, s tim, da se najmanje 30-45 minuta pre stizanja na odredište postepeno smanji razlika između spoljašnje i unutrašnje (u kolima) na ne više od deset ili čak pet stepeni. Zato preferiram vožnju noću (kada se ide na more, npr) i natempiram se tako da stignemo do recimo 10 pre podne, pre nego udare najveće vrućine... Inače, upao sam u kategoriju osoba kojima izrazito smetaju velike temperaturne razlike pa iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da je i deset stepeni ponekad velika razlika... Bitno je ostvariti postepeno izjednačavanje spoljašnje i unutrašnje temperature. Kod kraćih vožnji po gradu, bez obzira koliko je napolju velika vrelina, ne forsiram više od 5-7 stepeni hladnije u kolima i onda nema šokova.

Ne znam. Moje dete je odlikaš i do sada nikada za to nije tražilo nikakvo posebno priznanje ili nagradu. Donela je do sada jedno dve i po kile što zlatnih, što srebrnih medalja sa kojekakvih državnih i evropskih takmičenja pa opet nije ni zbog toga tražila nikakve nagrade od nas... Jedino što želi da ima je konj, ali svesna je da će odrasti i da će se udati i da će joj se vremenom i ta želja ostvariti...