DejanM

To sa kablovima je jedna cudna prica: oni negde naprave veliku a negde manju razliku. A negde jedva da se nesto moze primetiti. To zavisi od mnogo stvari. Ali izgleda da mnogo cesce prave razliku nego da ne prave.
Navescu vam dva primera. Ja imam drugara i kolegu koji je takodje zavrsio elektrotehniku samo za razliku od mene on je svoj studij odradio u Zagrebu. Veliki zaljubljenik u lampe, kablovi su za njega prica koja nije vredna vremena, voli DIY, itd. Klasika ... Jednom kada je bio kod mene i dok smo slusali muziku, napravili smo malu pauzu, dok je on otisao do toaleta. Za to vreme ja uzmem i zamenim strujni Lapp kabl na Naim CD playeru i stavim originalni Naim kabl koji sam dobio uz taj player. Kada se vratio i kada smo nastavili slusanje muzike, on mi je diskretno skrenuo paznju da sa mojim sistemom nesto nije u redu i da se nesto pokvarilo. Onda sam pred njim zamenio ponovo strujni kabl, pustio muziku i sve je bilo naravno kao i ranije. Cela ta prica se zavrsila tako sto je kupio kotur od 50m Lapp kabla. Ali tu prici nije kraj ... on nikada nije iskoristio niti 1 m tog Lapp-a. Nesto je u njemu jace cak i od sopstvenog iskustva da bi prihvatio tu jednostavnu cinjenicu. Kada sam ga pitao zasto nije napravio bar jedan strujni kabl od tih 50m koje je kupio, samo je odmahnuo rukom.
Drugi interesantan primer jeste moje Ampino pojacalo (stereo izlazni amp od oko 35W/8 Ohma). Njega imam na sistemu u spavacoj sobi. Doduse na tom sistemu imam nekoliko strujnih filtera koje sam sam napravio. Na tom Ampinu recimo zamena strujnih kablova stvara razliku  gde bi se moglo diskutovati da li uopste postoji. Cak i oni sporetski su tu negde ... tek kada sam stavio strujni kabl koji je kostao 2 puta vise od samog Ampina culo se nesto - sviralo je nesto bolje. Taj strujni kabl naravno nije ostao tu, ali je bilo jasno da u Ampino slucaju strujni kablovi nisu toliko bitni. Mogu da naprave razliku ali je pitanje o isplativosti te razlike (ako problemu prostupimo na inzinjerski nacin i vodimo racuna i o ceni resenja). Naravno, diskusija na ovu temu bi se mogla razvlaciti dalje, sa pitanjima tipa koliko je taj sistem zbilja rezolutan, koliki je uticaj recimo sobe , itd.
Za mene licno pitanje kablova vise nije tema. Sto se mene tice, svako moze da radi ono sto zeli, da veruje u sta hoce i da koristi naravno ono sto zeli ili sto moze sebi da priusti. Kada se bavite DIY HifI uredjaja medjutim, onda ta tema nije toliko beznacajna, jer je potrebno napraviti uredjaj koji ce biti otporan, izmedju ostalog, i na VF djubre koga ima u mrezi (a ima ga sve vise). I tu postoje generalno dva pristupa: mnogi taj problem ostavljaju da se resi van uredjaja, sa idejom da se taj problem treba resavati pomocu posebnih uredjaja/filtera/kablova, implementirajuci standardne seme napajanja; dok neki pokusavaju pravljenjem recimo slozenijih napajanja (napajanje nije jedini nacin resavanja tog problema) unutar samog uredjaja da na taj nacin uredjaj ucine neosetljivim na spoljne uticaje. Ali ta tema je jako siroka i velika ... i slozena.

To sa kablovima je jedna cudna prica: oni negde naprave veliku a negde manju razliku. A negde jedva da se nesto moze primetiti. To zavisi od mnogo stvari. Ali izgleda da mnogo cesce prave razliku nego da ne prave.
Navescu vam dva primera. Ja imam drugara i kolegu koji je takodje zavrsio elektrotehniku samo za razliku od mene on je svoj studij odradio u Zagrebu. Veliki zaljubljenik u lampe, kablovi su za njega prica koja nije vredna vremena, voli DIY, itd. Klasika ... Jednom kada je bio kod mene i dok smo slusali muziku, napravili smo malu pauzu, dok je on otisao do toaleta. Za to vreme ja uzmem i zamenim strujni Lapp kabl na Naim CD playeru i stavim originalni Naim kabl koji sam dobio uz taj player. Kada se vratio i kada smo nastavili slusanje muzike, on mi je diskretno skrenuo paznju da sa mojim sistemom nesto nije u redu i da se nesto pokvarilo. Onda sam pred njim zamenio ponovo strujni kabl, pustio muziku i sve je bilo naravno kao i ranije. Cela ta prica se zavrsila tako sto je kupio kotur od 50m Lapp kabla. Ali tu prici nije kraj ... on nikada nije iskoristio niti 1 m tog Lapp-a. Nesto je u njemu jace cak i od sopstvenog iskustva da bi prihvatio tu jednostavnu cinjenicu. Kada sam ga pitao zasto nije napravio bar jedan strujni kabl od tih 50m koje je kupio, samo je odmahnuo rukom.
Drugi interesantan primer jeste moje Ampino pojacalo (stereo izlazni amp od oko 35W/8 Ohma). Njega imam na sistemu u spavacoj sobi. Doduse na tom sistemu imam nekoliko strujnih filtera koje sam sam napravio. Na tom Ampinu recimo zamena strujnih kablova stvara razliku  gde bi se moglo diskutovati da li uopste postoji. Cak i oni sporetski su tu negde ... tek kada sam stavio strujni kabl koji je kostao 2 puta vise od samog Ampina culo se nesto - sviralo je nesto bolje. Taj strujni kabl naravno nije ostao tu, ali je bilo jasno da u Ampino slucaju strujni kablovi nisu toliko bitni. Mogu da naprave razliku ali je pitanje o isplativosti te razlike (ako problemu prostupimo na inzinjerski nacin i vodimo racuna i o ceni resenja). Naravno, diskusija na ovu temu bi se mogla razvlaciti dalje, sa pitanjima tipa koliko je taj sistem zbilja rezolutan, koliki je uticaj recimo sobe , itd.
Za mene licno pitanje kablova vise nije tema. Sto se mene tice, svako moze da radi ono sto zeli, da veruje u sta hoce i da koristi naravno ono sto zeli ili sto moze sebi da priusti. Kada se bavite DIY HifI uredjaja medjutim, onda ta tema nije toliko beznacajna, jer je potrebno napraviti uredjaj koji ce biti otporan, izmedju ostalog, i na VF djubre koga ima u mrezi (a ima ga sve vise). I tu postoje generalno dva pristupa: mnogi taj problem ostavljaju da se resi van uredjaja, sa idejom da se taj problem treba resavati pomocu posebnih uredjaja/filtera/kablova, implementirajuci standardne seme napajanja; dok neki pokusavaju pravljenjem recimo slozenijih napajanja (napajanje nije jedini nacin resavanja tog problema) unutar samog uredjaja da na taj nacin uredjaj ucine neosetljivim na spoljne uticaje. Ali ta tema je jako siroka i velika ... i slozena.

Aha sada shvatam. Ti ides na opciju DIY. Ako je tako, idi naravno na noviju varijantu, bez obzira sto i ova starija svira dobro. Sigurno je da x.8 ima prednosti.
Ja sam dosta kablova promenio jer od samog pocetka sa mojim starim kablovima to nije sviralo bas dobro - ja nisam bio zadovoljan. Prvo sam promenio zvucnicke, interconnect XLR Crystal Cable sam imao od samog pocetka i to mi se cinilo OK ali sam se dosta mucio sa strujnim dok nisam naleteo (rizikovao) sa onim koje sam postovao. Dosta sam zica tu promenio ali sada je to iza mene ... sada radi bolje nego sto sam mogao i da predpostavim.
Inace ja imam strujni generator za HiFi  (PS Audio) ali sam se odlucio da poslusam savet Nelson Passa i da bocnem mono blokove direktno u uticnicu u zidu. Svaki mono blok ide u posebnu uticnicu (Furutech), one su vezane za razvodnu tablu u stanu na posebne osigurace (kablovi u zidu su Lapp 3x2,5), dok su osiguraci u razvodnoj tabli vezani za fazu koja ulazi u kucu a na koju su vezane spavace sobe. Na taj nacin sam izbegao fazu na koju je vezana kuhinja, gde se nalaze ovi veci potrosaci, tipa frizidera. Tako sam pokusao da dobijem sto je moguce bolji kvalitet struje za ove mono blokove. Pri tom, kvalitet struje u mom stanu je dosta dobar: strujni generator, koji takodje ima svoju uticnicu u zidu i svoj osigurac, pokazuje negde oko 0,5% THD na svom ulazu. Jednosmerna komponenta u mrezi je mala i krece se oko 0,15 V DC (ove vrednosti variraju ali ne puno). I pored svega toga, tih zadnjih 2m strujnog kabla igra i te kakvu ulogu ...
Puno srece - zelim ti da amp ispadne tako da vise nikada ne pozelis drugi. A potencijal za tako nesto postoji.

Jako dobro ali mora malo da se potrudis sa kablovima. I naravno zavisi koji zvucnici se pokrecu (moje Focal 1027 Be pokrece bez problema iako su malo nezgodni sa impedansom). I kakva ti je soba ...
U principu svira jako neutralno sa odlicnom ekstenzijom i na gore i na dole. Detaljan ali ne zamoran. Sredina ima "strukturu" ali nije prenaglasena. Price o tome kako ima topao zvuk, pa ne znam kako svira kao lampas ... Kod mene je svirao "toplo" dok sam imao pogresne strujne kablove na njemu. Kada sam stavio ovo, sunce je prosijalo, prozor se otvorio, pticice cvrkucu:
https://www.lavricables.com/cables/grand-30-core-silver-mains-eu-us-power-cable/
Sto se tice slicnosti sa lampama: ja tu ne vidim neku posebnu slicnost, osim ako se pod tim ne podrazumeva transparentnost u zvuku, koja se dobija i sa nekim odlicnim SET pojacalima. Sviraju transparentno i dinamicno (cupkas nogom kada dodje tvoj omiljeni brzi deo). Ali ponavljam: promene kablova strujnih, interconnect (ja koristim balansiranu vezu sa Crystal Cable) i zvucnickih ces da primetis, jer su ovi mono blokovi detaljni i jako dobri kada je i mikro dinamika u pitanju.
U testu u Stereophile je lik ovo pojacalo proglasio najboljim na planeti. Ja ne bih isao tako daleko ali je zbilja odlican komad tehnike. Ima da se nadje polovnih sada po internetu (cene se krecu tu negde oko 5-6 K) pa ako imas te novce, topla preporuka.

Ja mogu da ti kazem kako svira XA 60.5 jer ih imam ali ne mogu da kazem kako svora XA 60.8 jer ih nemam a nisam ih ni slusao ...

Ostadoh dužan onomad u “Vrteška” temi da napišem kako sam pravio kabl koji povezuje gramofon i phono sekciju. Moglo je i tamo, a moglo je i u meditacije o kablovima, ali mislim da ovaj kabl zaslužuje posebnu temu. Ako moderacija misli da treba negde da se pripoji, samo napred.
Bajdavej, kabl k’o kabl, samo zakomplikovan, fragilan i skup, takođe i jako pipav za napraviti. Da počnemo polako:
Izolacija na kablu je sačinjena od 7 teflonskih cevčica 2mm, u formaciji koja se jedino i može formirati od sedam creva, pa sve uvrnuto. Dielektrik je uglavnom vazduh a malo i teflon. Slika 1
Za provodnike sam koristio moj omiljeni Neotech UPOCC srebro awg28, solid core. Žicu sam izvadio iz fabričke izolacije i proturio kroz ovu moju formaciju. Na krajeve sam vratio samo parčiće izolacije. Slika 2
Za terminaciju kraja koji ide na gramofon sam koristio Cardas mini DIN konektor, slika 3. Pošto mi je trebao konektor na 90 stepeni u odnosu na kabl, a nisam hteo da dajem 5x više para samo zato sto je pod uglom, zakalemio sam ga na žice i postavio u željeni polozaj i zalio epoxi smolom iz par puta da tako ostane. Jako pipavo i zahteva strpljenje. Slika 4 i 5
Epoxi, pored svrhe da održi mehaničku strukturu kabla služi i da zatvori cevčice u koje idu žice. Kapilarno se uvlači dovoljno da se smatra sigurno zatvorenim. Isto sam uradio i na RCA strani.
RCA stranu sam izvukao samo parove koji vode provodnike i blago ih uvio, kao i cevčicu koja vodi žicu za uzemljenje. Nju nisam vadio iz fabričkog teflona samo zbog mehaničkih svojstava - teflon će je držati na okupu jer je u pitanju isto tako tanka bakarna žica. Slika 6
Rca konektori su WBT 0110ag. Slike 7 i 8. Za terminaciju uzemljenja sam koristio bakarno okce 8mm koje sam prosekao da ostane viljuškica. Slika 9 i 10. Oko izolacije sam namotao debelu ptfe traku za vodovod, dovoljno da prođe kroz okce, pa zalemio. Samo da je zaštitim od savijanja.
Nisam stavljao nikakav širm na kabl jer samo unosi parazitsku kapacitivnost. Na ovoj dužini (75cm) imam oko 9pF kad merim na RCA strani.
Ručku sam ožičio takođe srebrnom žicom, solid core lak žica debela 0.1mm, sa AudioNote srebrnim konektorima za kertridž.
Gotov kabl na poslednjoj slici.
Rezultati ovog planinarenja su prosto neverovatni. Smetnje ne postoje, mogu da odvrnem amp do kraja i da diram ručku, a na zvučnicima tišina. A imam low output MC zvučnicu. 
Zvučno sam prezadovoljan. Sve promene koje je ovaj kabl uneo su isključivo na bolje. Mnogo neutralnije nego ranije, a detalji su počeli da se pojavljuju do granice da mi nije jasno da je to moglo sve biti skriveno u ogrebotini na plastičnoj ploči. Sistem mi je inače prilično dinamičan, ali ovo je unelo veliko D u dinamiku. Koloracija je zaista minimalna.
Probaću i sa drugom zvučnicom sa još nižim izlazom kad mi stigne. Zbog situacije još uvek stoji kod prijatelja u Beču. Ako taj test prođe ima da počnem da pravim žičurde za ‘leba

elem.
za sve su krivi Krca i Djole (SKrstic i DjMilicic).
salim se, naravno.
bile su razne price i ideje poodavno.
hocemo, necemo, kakocemo ...
prvo se baktao Krca, pa Djole, pa dodje red i na mene.
pojacalo sa jednom 6Э5П je sviralo super.
sa dve 6Э5П isto super.
sasvim slucajno pade ideja da napravim sa osam komata.
i tako je sve pocelo.
u mojoj verziji su 6N8S (ruska sn-ka) ulazna, 8x 6Э5П izlazne i 2x 5C3S (ruske 5U4G) ispravljacice.
posto je ovo prototip, nisam hteo da gubim vreme sa nebitnim detaljima
kao sto je estetika, sasija, konektori i slicno.
takozvana sasija, to jest kuciste je sklopljeno od mdf 19mm
i ofarbano u zelenu boju sa zdrakama (ta je bila za Dz).
boja je slicna Duratex boji ali sa krupnijim zdrakama.
izbusene rupe i montirani trafoi by Djole Tamura (DjMilicic).
ovih dana sam lemio sitne dzigerice.
elem, nema mambodzambo delova, jer je ovo prototip.
u finalnoj verziji ce biti kvalitetni delovi, kao i konektori.
evo slika, za sada.
nastavak sledi.

 
6Э5П
 

Samo jedna primedba ... Sramota je sto se u Srbiji govori o Sv. Savi kao osnivacu srpske drzave. Pre Nemanjica su postojale 3 srpske dinastije i (ako se dobro secam) 42 srpska vladara: knezova, kraljeva i jednog cara: Bodin je bio krunisan krunom bugarskog cara i tako postao carem Bugara i Srba (zato sto su u tom trenutku imali zajednockog neprijatelja a Bugari ostali bez vladara). Car Bodin je na primer kontrolisao teritoriju koja je bila veca od Dusanovog carstva. Prema tome govoriti o Nemanjicima kao osnivacima srpske drzave jeste ili neznanje ili namerni pokusaji da se zabasuri srpska istorija pre Nemanjica. Pri tome se zvanicna srpska istoriografija pravi luda i cuti, cak i onda kada se snima serija: Nemanjici - stvaranje kraljevstva (ili kako se vec bese zvase ta jadna serija). Postojanje dinastija Svevladovica, Svetimirovica i Ostrivojevica priznaje cak i nemacka istoriografija (samo se u nekim godinama ne slazu sa nasom) ali zato rezimski istoricari i dalje pricaju neke nebulozne price.
Koliko je bolesna situacija u Srbiji svedoci i podatak da je za vreme Kostunicine vlade, 2006., kupljen na aukciji u Minhenu prsten srpskog kralja Strojimira iz devetog veka (za 20.000 EUR). Prsten se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu i ... svi se prave kao da on i ne postoji.
Sveti Sava je izborio autokefalnost srpske crkve. Ali ta crkva je u raznim organizacionim oblicima postojala i ranije. Cak mnogo ranije. Tako da meni nije bas jasno ni zasto SPC insistira na tih 800 godina postojanja - jer crkva u Srba, kao takva, je postojala ranije, kada jos nije postojao raskol izmedju Pape i Carigradskog Patrijarha. Verovatno razlog lezi u cinjenici da SPC jeste Pravoslavna crkva, pa kao takva nije mogla postojati ranije. Ali kao hriscanska jeste postojala ranije i mnogo je starija od tih 800 godina ...

Samo jedna primedba ... Sramota je sto se u Srbiji govori o Sv. Savi kao osnivacu srpske drzave. Pre Nemanjica su postojale 3 srpske dinastije i (ako se dobro secam) 42 srpska vladara: knezova, kraljeva i jednog cara: Bodin je bio krunisan krunom bugarskog cara i tako postao carem Bugara i Srba (zato sto su u tom trenutku imali zajednockog neprijatelja a Bugari ostali bez vladara). Car Bodin je na primer kontrolisao teritoriju koja je bila veca od Dusanovog carstva. Prema tome govoriti o Nemanjicima kao osnivacima srpske drzave jeste ili neznanje ili namerni pokusaji da se zabasuri srpska istorija pre Nemanjica. Pri tome se zvanicna srpska istoriografija pravi luda i cuti, cak i onda kada se snima serija: Nemanjici - stvaranje kraljevstva (ili kako se vec bese zvase ta jadna serija). Postojanje dinastija Svevladovica, Svetimirovica i Ostrivojevica priznaje cak i nemacka istoriografija (samo se u nekim godinama ne slazu sa nasom) ali zato rezimski istoricari i dalje pricaju neke nebulozne price.
Koliko je bolesna situacija u Srbiji svedoci i podatak da je za vreme Kostunicine vlade, 2006., kupljen na aukciji u Minhenu prsten srpskog kralja Strojimira iz devetog veka (za 20.000 EUR). Prsten se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu i ... svi se prave kao da on i ne postoji.
Sveti Sava je izborio autokefalnost srpske crkve. Ali ta crkva je u raznim organizacionim oblicima postojala i ranije. Cak mnogo ranije. Tako da meni nije bas jasno ni zasto SPC insistira na tih 800 godina postojanja - jer crkva u Srba, kao takva, je postojala ranije, kada jos nije postojao raskol izmedju Pape i Carigradskog Patrijarha. Verovatno razlog lezi u cinjenici da SPC jeste Pravoslavna crkva, pa kao takva nije mogla postojati ranije. Ali kao hriscanska jeste postojala ranije i mnogo je starija od tih 800 godina ...

Samo jedna primedba ... Sramota je sto se u Srbiji govori o Sv. Savi kao osnivacu srpske drzave. Pre Nemanjica su postojale 3 srpske dinastije i (ako se dobro secam) 42 srpska vladara: knezova, kraljeva i jednog cara: Bodin je bio krunisan krunom bugarskog cara i tako postao carem Bugara i Srba (zato sto su u tom trenutku imali zajednockog neprijatelja a Bugari ostali bez vladara). Car Bodin je na primer kontrolisao teritoriju koja je bila veca od Dusanovog carstva. Prema tome govoriti o Nemanjicima kao osnivacima srpske drzave jeste ili neznanje ili namerni pokusaji da se zabasuri srpska istorija pre Nemanjica. Pri tome se zvanicna srpska istoriografija pravi luda i cuti, cak i onda kada se snima serija: Nemanjici - stvaranje kraljevstva (ili kako se vec bese zvase ta jadna serija). Postojanje dinastija Svevladovica, Svetimirovica i Ostrivojevica priznaje cak i nemacka istoriografija (samo se u nekim godinama ne slazu sa nasom) ali zato rezimski istoricari i dalje pricaju neke nebulozne price.
Koliko je bolesna situacija u Srbiji svedoci i podatak da je za vreme Kostunicine vlade, 2006., kupljen na aukciji u Minhenu prsten srpskog kralja Strojimira iz devetog veka (za 20.000 EUR). Prsten se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu i ... svi se prave kao da on i ne postoji.
Sveti Sava je izborio autokefalnost srpske crkve. Ali ta crkva je u raznim organizacionim oblicima postojala i ranije. Cak mnogo ranije. Tako da meni nije bas jasno ni zasto SPC insistira na tih 800 godina postojanja - jer crkva u Srba, kao takva, je postojala ranije, kada jos nije postojao raskol izmedju Pape i Carigradskog Patrijarha. Verovatno razlog lezi u cinjenici da SPC jeste Pravoslavna crkva, pa kao takva nije mogla postojati ranije. Ali kao hriscanska jeste postojala ranije i mnogo je starija od tih 800 godina ...

Samo jedna primedba ... Sramota je sto se u Srbiji govori o Sv. Savi kao osnivacu srpske drzave. Pre Nemanjica su postojale 3 srpske dinastije i (ako se dobro secam) 42 srpska vladara: knezova, kraljeva i jednog cara: Bodin je bio krunisan krunom bugarskog cara i tako postao carem Bugara i Srba (zato sto su u tom trenutku imali zajednockog neprijatelja a Bugari ostali bez vladara). Car Bodin je na primer kontrolisao teritoriju koja je bila veca od Dusanovog carstva. Prema tome govoriti o Nemanjicima kao osnivacima srpske drzave jeste ili neznanje ili namerni pokusaji da se zabasuri srpska istorija pre Nemanjica. Pri tome se zvanicna srpska istoriografija pravi luda i cuti, cak i onda kada se snima serija: Nemanjici - stvaranje kraljevstva (ili kako se vec bese zvase ta jadna serija). Postojanje dinastija Svevladovica, Svetimirovica i Ostrivojevica priznaje cak i nemacka istoriografija (samo se u nekim godinama ne slazu sa nasom) ali zato rezimski istoricari i dalje pricaju neke nebulozne price.
Koliko je bolesna situacija u Srbiji svedoci i podatak da je za vreme Kostunicine vlade, 2006., kupljen na aukciji u Minhenu prsten srpskog kralja Strojimira iz devetog veka (za 20.000 EUR). Prsten se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu i ... svi se prave kao da on i ne postoji.
Sveti Sava je izborio autokefalnost srpske crkve. Ali ta crkva je u raznim organizacionim oblicima postojala i ranije. Cak mnogo ranije. Tako da meni nije bas jasno ni zasto SPC insistira na tih 800 godina postojanja - jer crkva u Srba, kao takva, je postojala ranije, kada jos nije postojao raskol izmedju Pape i Carigradskog Patrijarha. Verovatno razlog lezi u cinjenici da SPC jeste Pravoslavna crkva, pa kao takva nije mogla postojati ranije. Ali kao hriscanska jeste postojala ranije i mnogo je starija od tih 800 godina ...

Samo jedna primedba ... Sramota je sto se u Srbiji govori o Sv. Savi kao osnivacu srpske drzave. Pre Nemanjica su postojale 3 srpske dinastije i (ako se dobro secam) 42 srpska vladara: knezova, kraljeva i jednog cara: Bodin je bio krunisan krunom bugarskog cara i tako postao carem Bugara i Srba (zato sto su u tom trenutku imali zajednockog neprijatelja a Bugari ostali bez vladara). Car Bodin je na primer kontrolisao teritoriju koja je bila veca od Dusanovog carstva. Prema tome govoriti o Nemanjicima kao osnivacima srpske drzave jeste ili neznanje ili namerni pokusaji da se zabasuri srpska istorija pre Nemanjica. Pri tome se zvanicna srpska istoriografija pravi luda i cuti, cak i onda kada se snima serija: Nemanjici - stvaranje kraljevstva (ili kako se vec bese zvase ta jadna serija). Postojanje dinastija Svevladovica, Svetimirovica i Ostrivojevica priznaje cak i nemacka istoriografija (samo se u nekim godinama ne slazu sa nasom) ali zato rezimski istoricari i dalje pricaju neke nebulozne price.
Koliko je bolesna situacija u Srbiji svedoci i podatak da je za vreme Kostunicine vlade, 2006., kupljen na aukciji u Minhenu prsten srpskog kralja Strojimira iz devetog veka (za 20.000 EUR). Prsten se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu i ... svi se prave kao da on i ne postoji.
Sveti Sava je izborio autokefalnost srpske crkve. Ali ta crkva je u raznim organizacionim oblicima postojala i ranije. Cak mnogo ranije. Tako da meni nije bas jasno ni zasto SPC insistira na tih 800 godina postojanja - jer crkva u Srba, kao takva, je postojala ranije, kada jos nije postojao raskol izmedju Pape i Carigradskog Patrijarha. Verovatno razlog lezi u cinjenici da SPC jeste Pravoslavna crkva, pa kao takva nije mogla postojati ranije. Ali kao hriscanska jeste postojala ranije i mnogo je starija od tih 800 godina ...

Exposure je kutni album, album prvenac iz solo opusa Dr-a.
Takođe, to je album gde kolaboriraju tada i sada vrhunski umetnici koji su obeležili to vreme, a aktivni su i dan danas.
Tu mislim na Peter Gabriel-a i Peter Hammill-a.
Peter Hammill i Van der Graaf Generator je posebno jedno poglavlje i priča sa gomilom vernih fanova koji su ih pratili ged god su nastupali.
Gabriel je svima poznat i jasan.
Drago mi je da si pomenuo Michael Brook-a, fenomenalnog kanadskog gitaristu koji je svaku kolaboraciju učinio uspešnom.
Naravno, Power Spot, ECM album sa gore pomenutim Hassell-om, ali je meni najdraža kolaboracija sa pok. Nusreth Fateh Ali Kahn-om i album Night Song ( daleko poznatiji je album  Mustt Must ).
Npr. ovaj album svrstavaju u world music, ali je on meni daleko više od toga. 
 

Imam utisak da si ti ipak veci fan Robert Frippa od mene - pogotovo ako i albumu 1999 ne nalazis manu
Tada je u Engleskoj postojala ekipa muzicara, koja je pokrenula tzv. programski rock, ne zadovoljavajuci se relativno jednostavnim rhytm& blues strukturama. KC, koji su bili medju prvima u tom pokretu, su bili drugaciji, jer su bili heavy - imali su tezak zvuk Hard Rock bandova a istovremeno je njihova muzika bila daleko slozenija. Osim toga, Fripp nije bio klasican Gitarrero tog doba: njegovo sviranje gitare je bilo drugacije, sofisticiranije i nije se oslanjalo na blues. Eno, Sylvian, Brook, ... su bili u to vreme jako srodni u svom shvatanju moderne muzike. Interesantno je da su gotovo svi, u pojedinim fazama svojih karijera, dosta eksperimentisali sa ambijentalnom muzikom. Tu je doslo do interesantnog mesanja raznih uticaja: i dok su neki skliznuli u World Music, neki su se vratili svojim pocetnim idejama - a neki su ostali u tom ambijentalnom prostoru. Ja sam tako, slusajuci njih, dosao u kontakt sa Jon Hassell-om, Sakamoto-om, John Cale-om, Harold Budd-om, Daniel Lanois-om, ...  ali kod svih njih mi je nedostajala ta kontrolisana zestina Frippovog sviranja - kao recimo na nekim pesmama sa njegovog solo albuma Exposure (Breathless). To je ono sto je mene zauvek vezalo za ovog zbilja izuzetnog muzicara.

@DejanM
odličan post. 
 
Iskreno mi je drago da nas "Krimsonovaca" ima ovde kao i što ima "Dead-ovaca". 
Za razliku od tebe ja ne mogu reći ni za jedno Doktorovo delo/album da su razočaravajući. Na svakom njegovom albumu sam nalazio nešto novo, ili ako nije bilo potpuno novo, bio je apgrejd od nekih njegovih prethodnih radova.
Dr Fripp je umetnik koji kao da je izleteo iz one telefonske govornice Dr Who-a ( ahhh, Doktori  ) iz neke druge dimenzije.
David Sylvian je imao sreću da radi sa Doktorom.
Doktor je imao sreću da radi sa Brian Eno-om.
Tako to ide.
 
P.S. a 1999 album ( live iz Argentine ) meni godi jerbo tu ima toliko od Klaus Schultze-a, Froese-a i naravno Manuel Gottsching-a. 
 

Pa i ja sam odrastao uz KC. Za to vreme je to bila neka sasvim nova muzika. Ona za razliku od tada dominantnih bandova, nije bila bazirana na Rhytm & Blues-u, vec je imala elemente i jazza i pomalo klasike ali svirane na jedan poseban, rock, nacin. Ali ono sto je zbilja bitno, jeste sto ona i danas pogadja gde treba.
Lizard ali i Islands su bili tada nesto novo. Programski, slozeno ali zestoko. Po svojoj slozenosti se mozda jos jedino Tales from Topographic Oceans grupe Yes mogao meriti sa KC. Ali KC je ipak, bar za moj neki ukus, bilo prijemcljivije ... nekako je budilo vise emocija.
1981. su nakon 6 godina pauze objavili album Discipline. Bila je nova postava i zvuk je u odnosu na Red bio nesto promenjen. Ali to je bio album bomba ! Sheltering Sky ostaje i danas jedna od mojih najomiljenijih KC pesama.
Ali treba pomenuti i Frippovo bavljenje ambijentalno-avantgarde svirkom. Moram priznati da mi se taj deo njegovog opusa manje dopao. Bilo je tu i nekoliko razocaravajucih albuma, kao npr.1999. Slicno je i kod David Sylviana, koji je gajio slicnu sklonost kao i Fripp. Tu sam najcesce odustajao od slusanja.
Pre nekoliko godina sam konacno imao prilike da pogledam KC uzivo. Bila je to postava sa 3 bubnjara i sa Mel Collinsom, izmedju ostalih. Bio je dobar nastup, gde su na momente uspeli da ponesu svojom svirkom. Njihova staticnost na sceni je u jakoj suprotnosti sa zestinom kojom sviraju. Ritam sekcija sa 3 bubnjara nije ostavila bas neki narociti utisak na mene. Mislim da bi jedan a dobar bubnjar, bilo bolje resenje. Ali bilo je interesantno ...

Gledao sam par puta Mastoletta live i na mene nije ostavio neki poseban utisak. Korektno je odsvirao ono sto treba ali mislim da je Bruford bio sasvim druga liga.
Red je vrhunski album. Wetton je bio neverovatan basista: njegov brutalan nacin sviranja basa me je odusevljavao kada sam bio klinac. A nije lose ni pevao. Secam se kako me je stvar sa Red-a, Providence, oborila sa nogu kada sam je prvi put cuo. Ona ima tu, za ono vreme inovativnu strukturu, gde se u jednom dugackom uvodu pojavljuje nekoliko motiva koji se onda u furioznom finalu spajaju u jednu melodijsku liniju. To stvara neobican psiholoski efekt, kao neka vrsta dozivljavanja ekstaze, kada se iz tog na prvi pogled haoticnog spleta zvukova pojavi ujedinjujuca melodijska linija. Fripp se kasnije dosta poigravao sa takvim strukturama, od kojih je najcesce koristio repetitivne forme (Frippertronics): kada ponovite jedan motiv puno puta a onda ga samo malo promenite i stvorite na taj nacin veoma jak efekat. Kazu da su te strukture pozajmljene od domorodaca iz Afrike ....

Maradona