Najbolji članovi

Naleteo sam prodaje se jedan moj preamp koji sam radio pre tridesetak godina... jos uvek dobro izgleda

Drago bi mi bio da nesto naucis. Jos od kada je otisao rad na IEEE neke tamo 90-e(sa mojim pisanijem i analizom), krenulo, stidljivo, se sa ubacivanjem bakra u profi elektroniku, da se izrazim, srednje kriticnu. Tada je nekako i krenuo uspon energetske elektronike. I sad, gde god su granicni slucajevi, ili je pozeljno da nema velikih temperaturnih razlika, bakar sluzi kao "integrator", usrednjavac temperature vise poluprovodnickih izvora. Mogu se cesto(najcesce za obucnog koriskika uredjaja) videti recimo na hladnjacima procesora za PC, gde je ubacen komad bakra koji se naslanja direktno na pelet ili poklopac procesora...daljnje primere od ovog zaista necu iznositi. Koliko god da se cini da je vazna cinjenica da je bakar skup, neprikosnoveno su skuplji snazni poluprovodnici.

BAkar ima veliki toplotni kapacitet, preuzima toplotu u svoju zapreminu, sto je bitno za poluprovodnike koji su prakticno tackast izvor i sa male dimenzije treba odvesti kolicinu toplote. Kada se intenziviraju procesi, kada sa tackastog izvora treba brzo da se odvede toplota, tada je metoda preuzimanja te toplote u zapreminu posto je kondukcija brzi proces o d konvekcije, koristi se najbolj prisutni materijal za to, bakar, koji taj toplotni udar akumulira, odvodi sa tackastog izvora, i razliva na vecu povrsinu radi efikasnije konvekcije. Ili efikasnije kondukcije sa vece povrsine na materijal sa boljom konvekcijom. Da li ce se osloniti samo na povrsinu postojeceg bakra, stvar je potrebe, mada je to losija opcija, bakar ima slabiju konvekciju od aluminijuma pa je sendvic hladnjak idealna kombinacija pozitivnih osobina dva materijala u prenosu toplote. To je tretman intenzivnih izvora tackastih dimenzija, uraditi prvu konvekciju, kapacitetom hladnjaka u malom kontaktu ili nekim metodama promena agregatnih stanja nekih zatvorenih sistema, odvesti energiju i predati je okolini...