Najbolji članovi

Kao sto sam ranije i najavio spremam se da napravim dva snazna AB1-klase 300W bloka , svaki ce u izlaznom stepenu da ima 6xEL34 , radice sa B+od oko 850V i +Ug2 upola manje = +425V , danas sam na brzinu probao da napravim ispravljac i to je proradilo iz prve , mrezni trafo je originalni ISKRA koji je inace i sluzio da napoji 300W -Iskra pojacala , shema ispravljaca je samo probnog tipa , dobijeni DC naponi mereni su neoptereceni .

02:56 posle ponoći. Stan u polumraku. Na stolu otvoren DAC od 2400 evra. Oko njega stoje trojica muškaraca od po 40+ godina i gledaju u ploču kao hirurzi oko otvorenog grudnog koša. Jedan drži lemilicu. Drugi lampu. Treći ćuti i povremeno govori: “Ne sviđa mi se napon ovde.” Na stolu pored: hladna kafa, Kutija “Wurth” kontakta, kesice iz Mouser-a, četiri Sparkos opampa, dva mrtva OPA2134, i jedna kesica šrafova za koju više niko ne zna odakle je ispala. U vazduhu miris fluxa, prašine iz ventilatora i lagane panike. Na monitoru otvorena tri taba: DIYAudio, Hi-Files forum, i datasheet koji niko više ne čita jer su odavno prešli u fazu nagađanja. U pozadini tiho svira Cafe Blue od Patricia Barber. Naravno. Jer na taj album audiofili drkaju već 25 godina. . . To nije album. To je dijagnostički instrument. Preko njega se proverava: dubina scene, mikrodinamika, tekstura kontrabasa, raspad činela, i da li sistem “diše”. Ako čuješ kako Patricia uzima vazduh između dve rečenice: sistem valja. Ako ne čuješ: prodaj kablove, menjaj struju, seli stan. I što je najgore . . . u jednom trenutku više niko nije siguran da li stvarno čuje razliku ili samo sluša sopstveni finansijski slom kako pokušava da opravda sam sebe. Jer tu više nije muzika tema. Muzika je odavno napustila prostoriju. Ostala je samo psihoza. Skupa psihoza. Čovek više ne sluša pesmu. Nego lovi sitne zvuke kao obaveštajac NATO-a: “Čekaj . . .” “Vrati.” “Tu.” “Jesi čuo?” “Kao da je tanjir otišao pola metra ulevo.” I sad trojica odraslih ljudi u 3 ujutru ćute 40 sekundi da bi analizirali udarac četkice po dobošu. Napolju prolazi autobus. Neko kašlje u zgradi. Pas zalaje negde u daljini. Ali u sobi . . . apsolutna koncentracija. Jedan naglo opsuje: “JEBOTE SKINUO SE PAD.” Muk. Gecrkt . . . Svi gledaju u ploču. Neko prošaputa: “@Poglavicu pozovi.” To ime se ne izgovara glasno. To je čovek koji je jednom premostio muting relej na CD plejeru iz 1998. i od tada kruži po forumu kao urbana legenda. Priča se da razlikuje Nichicon FG od KZ po mirisu kad se zagreju. U tom trenutku kroz sobu prolazi žena vlasnika uređaja, pogleda trojicu odraslih ljudi sklopljenih oko rasklopljenog DAC-a i pita: “Je l’ vi normalni?” Niko joj ne odgovara. Jer u tom trenutku više nije u pitanju uređaj. Nego ponos. I sad više nema nazad. Menja se još jedan regulator. Pali se uređaj. Ekran zasvetli. Svi se ukoče. Patricia zapeva. Naravno. Jer u audiofilskom univerzumu Cafe Blue nikad ne prestaje. Levi kanal radi. Desni ne. Tišina. Negde u daljini zalaje pas. Jedan skine naočare i samo kaže: “Jebo te pas.” Tišina. Pa onda umorno doda: “Znao sam da Sparkos ne može na ovu topologiju.” . . .

Ako netko moze - Banat moze!

Hebes PC, stigel auralic aries s1 😁

Zeljno iscekujemo!

Ove godine nisam ni pogledao Evrobezviziju. Ne mogu vise da svarim toliku kolicinu degenericnosti na jednom mestu...

Maestralno !

Ja da se pitam, ja bih proterao autobus ovuda ........ a za Dan bezbednosti, ako me se sete, sete ......

Mali se večeras baš otkočio. U polufinalu delovao ko da mu je neko rekao “ako omašiš ton, gasi se RTS i nestaje struja u regionu”, sav stegnut, pogled u pod, ramena kod ušiju. Sad već druga priča. Disao normalno, pustio glas, čak imao i ono “ajmo bre” samopouzdanje u par momenata. I vidi se koliko trema pojede čoveka. Nije to samo pevanje. Kad se klinac opusti, odjednom i boja glasa bude toplija i nastup izgleda skuplje, iako je scena ista. Audiofilski fazon: isti DAC, ali skinuo jitter iz glave. Sad čekamo Rumunku da vidimo da li izlazi: vamp queen sa industrijskim tehno beatom etno vila iz Transilvanije ili potpuno ludilo tipa žena visi sa lustera dok gudači gore u pozadini. Evrovizija je jedino mesto gde čovek u roku od 7 minuta vidi: 1. nordijskog kiborga, 2. moldavskog svatovskog DJ-a, 3. baladu o traumama iz detinjstva, 4. lika obučenog kao aluminijumski bojler. I sve to narod komentariše dok secka salamu u dnevnoj sobi. Civilizacija je čudo.

Žozefina Bejker… Vučićeva baba?! «Moi je n'ai fait que ce qui était normal» : Joséphine Baker, la résistante qui chantait WWW.LEFIGARO.FR Naturalisée française en 1937, l'artiste a profité des réceptions auxquelles elle était conviée dans les ambassades pour recueillir du renseignement pour le contre-espionnage. Kunem vam se, kad sam prvi put naleteo na fotografiju bio sam u fazonu ma nema šanse da ovo nije neka AI montaža. Ali što duže gledaš, sličnost stvarno udara u oči. Internet nas je definitivno spržio kolektivno, jer sad više ne možeš da vidiš istorijsku fotografiju a da ti mozak odmah ne krene da pravi meme teorije i poređenja. Naravno, nije poenta da stvarno liče 1/1, nego taj izraz lica, pogled, facijalna struktura na toj konkretnoj slici… jezivo poznato. Bukvalno izgleda kao da je neko uradio “gender swap ”

Jel' 'vako (00:57)

Ko ih 'be, kad ne znaju da živu ......... Ene, eve ti referentni album, a ima ih jos iz perioda; Miles-ova truba je tako snimljena da samo na besprekornom sistemu ne izbija cerumen iz usiju i oci iz glave..... ako iole nesto ne valja, ne postoji glasnoca dovoljno mala da ne krenes da bezis iz sobe A ako sistem valja ....... kez oko glave Just a moment... WWW.DISCOGS.COM

Stiglo nesto i za dusu