Najbolji članovi

Moj laki remont:

Jon Hassell...

Ja bih to samo zamenio ipak je prošlo 20god

Paz'te naslov. Kad stvarno, Kurcu kratak mandat

pa to je i hteo da primetiš

^ idem msm Šljivarka.. ono - pa moogla bih da rukovodim dramom u NP, što da ne - moj CV mi daje za pravo za to.. pa evo, oću.. ali, ja neću zapostaviti svoj rad.. koji bre CV, kakav bre rad, ko bre tebe nađe da te nedoraslu postavi na to mesto... brhhmmm [emoji3]

26.05.2019. Sterijino Pozorje, Petrijin Venac, Atelje 212, režija Boban Skerlić Petrijin Venac je zahvalan tekst za izvođenje, sigurica, iako je picac još živ, kao i glumica koja je na filmu u kamenu uklesala lik Petrije kakvu je pamtimo, postavila teško dostižan minimum, ipak je to sigurica, prvenstveno za pozorišnu kuću.. i tako se i pristupilo tome, Mila Mašović - Nikolić je sasvim korekto uradila dramatizaciju, izvukla tekst iz monodramatskog u dijaloški oblik, glumci, više nego manje uradili svoj posao, reditelj doslovno ispratio tekst, scenografija svedena, kostimi korektni, pa i muzika je bila sasvim u redu, Mate Matišić ju je konteksno uobličio, sa tek nekoliko parafraza Simijanovićeve teme.. dakle, sve je dobro, a ipak nešto nedostaje nedostaje igra, pokret, dinamika, posvećenje.. playground je intrigantno zamišljen: tri glumice glume Petriju iz različitih perioda, sve tri su stalno na sceni u povremenoj dopuni komunikacije sa ostalim likovima.. to pruža velike mogućnosti za igru, ali, na žalost, ostalo je to kao neostvaren potencijal.. reditelj nije imao hrabrosti, a možda ni umeća, da scene malo promeša, i tako radnju učini dinamičnijom, ili učini nešto drugo, nešto što reditelji naprave kada stvaraju magiju.. nije bilo magije, ostala su očekivanja, koja jesu bila velika, ali to je bio i jedini rizik postavljanja ove predstave.. namesto magije, dobili smo jeftina odmotavanja i smotavanja klupka kanapa kao simbol, umesto nedostajuće igre.. dakle, pravolinijska režija, jednosmerno i jednoznačno čitanje, nisu, bez obzira na sjajna glumačka ostvarenja, uspeli da nam dočaraju celokupnost Petrijine tragedije.. Jovana Gavrilović kao "gradska" Petrija, je uspela da pruži partiju koja se približila Karanovićkinoj izvedbi. ipak predstava nije loša, daleko je od loše, ali morala je biti bolja. barem kao Črna Mati Zemla, koja je imala tu nedostajuću i prekopotrebnu igru, dinamiku, i u kojoj su glavni lik takođe glumila trojica.. nedostatak ambicije, a možda i vremena i novca za produkciju, je iznedrio tek samo prosečnu predstavu